Јурај Балдани

С Википедије, слободне енциклопедије
Јурај Балдани
Лични подаци
Датум рођења6. мај 1929.
Место рођењаВелики Бечкерек, Краљевина СХС
Датум смрти15. децембар 2010.
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеЛиковни критичар, писац

Јурај Балдани (Велики Бечкерек, 6. мај 1929. — Загреб, 15. децембар 2010) био је хрватски ликовни критичар, писац и новинар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се 1929. године у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Основну школу (1935—1939) и прве разреде гимназије (1939—1941) полазио је у Зрењанину, наставио у Карловцу (1946), а затим прекинуо школовање и од 1948. био административни службеник у предузећу »Пут«. Од 1952. до 1958. био је секретар књижевнога друштва »Развитак« у Загребу, а до 1959. радио је у различитим предузећима као комерцијалиста, благајник, књиговођа, шеф рачуноводства. Од 1959. је новинар у „Народном листу“ (касније „Вечерњем листу“), а од те године студира историју уметности на Филозофском факултету у Загребу, где је дипломирао 1963. године. Већи део своје каријере радио је као новинар, уредник и ликовни критичар Радио Загреба.[1][2]

Објавио је око 4000 ликовних критика, приказа о изложбама и о уметницима, осврта на ликовну проблематику у емисијама радија и телевизије, дневној штампи и разним часописима. Објавио је монографије: Иве Лозице у „Раду Југославенске академије знаности и умјетности 1971.“, „Револуционарно кипарство“ у издању "Спектра" (1978), „Кипарство Стипе Сикирице“ у издању Пливе (1986), „Кипарство Александра Рукавине“ (1987), „Сликарство Лидвина Лукете“ (1990), „Сликарство Данице Биондић“ (1992) а коаутор је у монографијама Анте Старчевића (1973), Шиме Клаића (1974) и Јосипа Генералића (1989).[2] Такође приређује ауторске, групне и тематске изложбе, међу којима су важније: Вања Радауш, Загреб 1966. и 1967; Крсто Хегедушић, Загреб 1974. и Београд 1975; 20 година хрватског кипарства 1955—1975, Загреб 1977.[1] Неки од радова преведени су му на словеначки, есперанто, енглески, немачки, италијански, француски и јапански.[2]

Песмама, новелама и књижевним чланцима јављао се у разним публикацијама. Издао је збирку песама „Плес сјена“ и новеле „Асфалтом поплочено“, а драма „Нетко од тројице“ штампана је у часопису „Културни радник“, 1955. Песмама је уврштен у збирку „Колоплет“ (1954).[1][2]

Био је члан уметничког савета часописа „Наша дјеца“ — „Радост“, Хрватског новинарског друштва, Друштва повјесничара умјетности Хрватске, Друштва радника писаца Хрватске, жирија Загребачког салона, Радничког ликовног стваралаштва Хрватске и др.[2]

Умро је у Загребу 15. децембра 2010. године, након кратке и тешке болести.[2][3]

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1946.: Прва награда за приповијетку листа "Средњошколац" у Загребу.
  • 1955.: Посебна награда за превод новеле Федерације есперантиста Југославије.
  • 1955.: Друга награда за драму Савеза аматерских казалишта Хрватске.
  • 1955.: Окупна награда за драму Савеза аматерских казалишта Хрватске.
  • 1970.: "Златно перо" Друштва новинара Хрватске.
  • 1973.: Прва награда Југославенске радио-телевизије за емисију у Тједну југ. радија у Охриду.
  • 1974.: Друга награда Југославенске радио-телевизије за емисију у Тједну југ. радија у Охриду.
  • 1975.: "Златно перо" Друштва новинара Хрватске.
  • 1976.: Прва награда Југославенске радио-телевизије за емисију у Тједну југ. радија у Охриду.
  • 1976.: Плакета Југ. радио-телевизије на Тједну југ. радија у Охриду за најбољу емисију.
  • 1977.: Годишња награда Радио Загреба за остварене емисије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Баричевић 1983.
  2. ^ а б в г д ђ „Juraj Baldani, prof.”. galerija.fer.hr. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  3. ^ „Umro novinar i likovni kritičar Juraj Baldani”. novilist.hr. 16. 12. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Juraj_Baldani&oldid=27674562”