Кајли Миног
Кајли Миног | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Кајли Ен Миног |
Датум рођења | 28. мај 1968. |
Место рођења | Мелбурн, Аустралија |
Занимање | Певачица, текстописац, глумица, продуцент, модни дизајнер |
Музички рад | |
Активни период | 1987—данашњица |
Жанр | поп, денс, електроника, диско |
Остало | |
Веб-сајт | www.kylie.com |
Кајли Ен Миног (енгл. Kylie Ann Minogue; Мелбурн, 28. мај 1968) аустралијска је поп и денс певачица и глумица.[1] Најпознатија је певачица из Аустралије, а њена слава и популарност су достигли светске размере почетком деведесетих година. Била је на врху листа током 1990-их и 2000-их година.
У Великој Британији је са својих 29 топ 10 синглова најуспешнија певачица после Мадоне, а у свету је продала до сада 40 милиона синглова и 25 милиона албума.
Биографија[уреди | уреди извор]
Детињство и почетак каријере (1968—1980)[уреди | уреди извор]
Кајли Ен Миног рођена је као најстарије дете од мајке Карол (бивша манекенка) и оца Рона (рачуновођа). Кајлин брат Брендан (рођен 1970) је данас сниматељ на аустралској телевизији, а сестра Данијел популарнија као Дени (рођена 1971) је такође певачица и глумица.
Кајли и њена сестра су већ као деца наступале у аустралијским телевизијским серијама. Прву улогу је остварила са 11 година у ТВ серији The Sullivans, а касније у серијама The Skyways и The Henderson Kids. Славу је стекла глумећи девојку из суседства у сапуници „Neighbours“. У пару с Џејсоном Донованом, својим дечком у серији и стварном животу, серија је постала јако популарна у Аустралији и Великој Британији. Миног је у то доба освојила укупно шест награда Логи (аустралска телевизијска награда), од тога и Златни Логи 1988. г. за најдражу особу на аустралијској телевизији.
Када је 1987. године с екипом из серије наступала на добротворној приредби у Мелбурну, отпевала је хит Little Eve (из 1960-их година) The Loco-Motion и толико се свидела окупљенима да је потписала уговор с издавачком кућом Машрум Рекордс и издала хит сингл, који је постао и најпродаванији сингл деценије.
Интернационални успех (1987—1989)[уреди | уреди извор]
Захваљујући великом успеху у Аустралији, тада деветнаестогодишња Кајли одлази у Енглеску и с најуспешнијим продуцентским музичким тимом осамдесетих година Стоком, Аиткеном и Вотерманом (SAW) и њиховом властитом дискографском кућом PWL (Pete Waterman Ltd.) потписује уговор и као први хит излази I Should Be So Lucky и још једном обрађена The Loco-Motion. Такође и њен први албум Kylie, постао је врло успешан и забележио светску продају у више од 7 милиона примерака, а у Енглеској је био најпродаванији албум 1988. године.
Након тога уследили су наступи у Јапану, гдје је са својом турнејом Disco In Dreams наступала на највећим позорницама, а сингл Turn It Into Love одржао се целих десет недеља на броју 1 хит листе. Како је напредовала у музичкој каријери исте године напушта ТВ серију Neighbours, а са својим некадашњим колегом Џејсоном Донованом снима дует Especially For You, који такође постаје светски хит. Убрзо излази и други албум Enjoy Yourself (1989) с хитом Hand On Your Heart, међутим остале песме нису биле тако успешне.
Тада је добила и прву улогу у филму „The Delinquents“, који је имао комерцијални успех и био пропраћен њеном обрадом песме „Tears on My Pillow“ .
Промена имиџа (1990—1992)[уреди | уреди извор]
С изласком њеног трећег албума Rhythm Of Love (1990) мења имиџ и од девојчице постаје софистицирана жена. Почиње истицати еротску страну и све чесће изненађује јавност својим све отворенијим наступима. Не преузима у своје руке само бригу о изгледу већ и писање дела песама. Након прекида са Џејсоном Донованом започиње везу с певачем аустралијске рок групе INXS Мајклом Хачинсом, који је сам волео говорити да му је омиљени хоби „кварење Кајли“.
Синглови с албума су се прилично добро продавали и постали популарни у ноћним клубовима и међу старијом публиком, на коју је певачица и рачунала. Године 1991. издаје четврти албум Let´s Get to It и након уредно одрађеног уговора 1992. прекида уговор с продуцентском кућом SAW.
Креативне године (1994—1998)[уреди | уреди извор]
Кајли је у следећем раздобљу одлучила променити и музички стил па је потписала уговор с издавачем Децонструцтион са којима 1994. године издаје сингл „Confide In Me“ и остварује сарадњу са музичарима попут Pet Shop Boys и M People. Албум је био врло успешан у Аустралији и Великој Британији, али зато синглови који су уследили након тога нису постигли веће резултате. Ово раздобље Кајли је касније описала као раздобље уметничког, а не комерцијалног развоја. Године 1995. необичном сарадњом снима одличан дует с Ником Кејвом, песму Where The Wild Roses Grow, која се могла окарактерисати као њен највећи успех деведесетих.
Дуго припремани албум Impossible Princess излази 1997. године у врло незгодно време подударајући се са смрћу принцезе Дајане, због чега је на европском тржишту био преименован у Kylie Minogue. Песме су ипак биле премрачне за већину њених обожаватеља, па већи успеси изостају.
Повратак (2000—2005)[уреди | уреди извор]
Под уговором с кућом Parlofoun/EMI од 1999. у Европи Кајли издаје албум Light Years с којим се почела враћати својим поп коренима. Година 2000. за њу је била комерцијални повратак на сцену. Појавом сингла Spinning Around освојила је поново врхове топ листа, а видеоспот у којем певачица на својој лепој позадини има златне панталоне постао је апсолутни хит.
Светску је пажњу поново скренула на себе наступајући на завршној прослави Летњих Олимпијских игара 2000. у Сиднеју изводећи своју On A Night Like This и песму Dancing Queen од групе ABBA. Албум „Light Years“ је био богат утицајем дисцо музике 1970-их година, на њему је сарађивао и Роби Вилијамс, а снимили су и дует Kids. Године 2001. као Green Fairy је имала цамео улогу у успешном мјузиклу Моулин Роуге!. Та улога јој је исте године донела номинацију MTV Movie Awards за „Best Cameo Performace“. Следећи хит је био Can´t Get You Of My Head (за којег је освојила Гремија) са њеног осмог студијског албума, који се продао у 7 милиона примерака. С албумом Fever (2001) учврстила је свој статус, али опет албум Body Language није имао исти успех. Сарадња с осталим музичарима увек јој се исплатила па јој је тако и песма I Believe In You коју је снимила са Scissor Sisters поново донела номинацију за Гремија.
Ретроспектива и Кајли ефекат (2005—2006)[уреди | уреди извор]
С изложбом Kylie: An Exhibiton понудила је ретроспективу сасвим друге врсте. Изложба је 2005. године била постављана по целој Аустралији на којој су се могли видети костими које је Кајли носила у својој каријери дугој готово двадесет година и захваљујући којима је постала икона стила. Само у Мелбурну је од јануара до априла изложбу видело 300.000 посетиоца. Турнеја Showgirl - The Greatest Hits која је започела у пролеће 2005. била је планирана као њена највећа турнеја до тада и након одрађених термина у Европи изненада је прекинута.
Разлог је био објављен 17. маја и то на насловницама дневних новина. Породични лекар је пронашао квржицу за коју се потврдило да је злоћудни тумор. Након објаве вести чак 40% више жена се пријавило за мамографију у прве две недеље од објаве дијагнозе. Тако је настао израз „Kajli efekat“, а у стручном часопису „Medical Journal of Australia“ објављено је и истраживање „Утицај вести о болестима славних на скрининг за рак дојке: Дијагноза рака дојке Кајли Миног“. Хиљаде обожаватеља су након тога дали прилоге за истраживање и лечење рака дојке или купили ружичасте врпце. Кајли је 20. маја оперисана у Аустралији, а у Паризу се подвргнула шестомесечној хемотерапији. Крајем септембра певачица је отишла на кратки одмор с француским глумцем Оливером Мартинезом, с којим је била вези и планирала венчање након опоравка.
За Божић 2005. изашла је Over the Rainbow, Кајлина прва песма која је била доступна само за дигитално преузимање (download). Ради се о живој верзији евергрина који је постао познат у извођењу Judy Garland из филма Чаробњак из Оза, а којег је Кајли Миног изводила на њеној Showgirl турнеји.
У јануару 2006. године објављено је да је лечење било успешно, али да се терапија и даље наставља. У септембру 2006. Кајли објављује дечју књигу с насловом The Showgirl Princess. Исто тако је планирано да се концертна турнеја кроз Аустралију, која је отказана због њене болести одржи крајем године, а Кајли се припрема и вежба за своје скорашње наступе. Први концерт је најављен у њеном родном граду Мелбурну за новембар у Rod Laver Areni.
Геј публика[уреди | уреди извор]
Кајли ужива статус геј иконе, који и она сама подстиче изјавама као: „Неко ми је некада рекао: „Геј иконе, има пуно трагедије у њиховим животима. Али код тебе тога стварно нема.“ Одговорила сам: „Имала сам пуно трагичних фризура и одеће. Мислим да то надокнађује. “
За своју популарност код геј публике Кајли узвраћа гостовањима у геј баровима и наступима на геј догађајима, као што су параде. Кајли такође отворено подржава ЛГБТ права и права оболелих од АИДС-а. Изјавила је да су њени геј обожаваоци реаговали на њен очигледан немир када су медији почели снажно да је критикују 1989, и да јој је геј публика остала верна: Моја геј публика је била уз мене од почетка... Они као да су ме усвојили.[2]
Кајли је, такође, изразила верност својој геј публици на церемонији затварања Олимпијаде, 2000. у Сиднеју, када је наступила са 200 драг квинова, као и обрадом песме Over the Rainbow, теме из филма Чаробњак из оза, незваничне химне ЛБГТ покрета.
Дискографија[уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
- 1988. „Kylie“
- 1988. „The Kylie Collection“
- 1989. „Enjoy Yourself“
- 1990. „Rhythm of Love“
- 1991. „Let's Get to It“
- 1992. „Greatest Hits“
- 1994. „Kylie Minogue“
- 1998. „Impossible Princess“
- 2000. „Light Years“
- 2001. „Fever“
- 2003. „Body Language“
- 2004. „Ultimate Kylie“
- 2007. „X“
- 2010. „Aphrodite“
- 2012. „The Abbey Road Sessions“
- 2012. „The Best of Kylie Minogue“
- 2014. „Kiss Me Once“
- 2015. „Kylie Christmas“
- 2018. „Golden“
- 2019. „Step Back In Time: The Definitive Collection“
- 2020. „Disco“
Видеографија[уреди | уреди извор]
Спот | Година | Режисер |
---|---|---|
Тхе Лоцомотион | 1987 | Цхрис Лангман |
I Схоулд Бе Со Луцкy | 1987 | Цхрис Лангман |
Гот то Бе Цертаин | 1988 | Цхрис Лангман |
Је Не Саис Пас Поурqуои | 1988 | Цхрис Лангман |
Еспециаллy фор Yоу | 1988 | Цхрис Лангман |
Ит'с Но Сецрет | 1988 | Цхрис Лангман |
Маде ин Хеавен | 1988 | Цхрис Лангман |
Ханд он Yоур Хеарт | 1989 | Пете Цорнисх |
Wоулдн'т Цханге а Тхинг | 1989 | Пете Цорнисх |
Невер Тоо Лате | 1989 | Пете Цорнисх |
Теарс он Мy Пиллоw | 1989 | Пете Цорнисх |
Беттер тхе Девил Yоу Кноw | 1990 | Паул Голдман |
Степ Бацк ин Тиме | 1990 | Ницк Еган |
Wхат До I Хаве то До | 1991 | Даве Хоган |
Схоцкед (ДНА Миx) | 1991 | Даве Хоган |
Wорд Ис Оут | 1991 | Јамес Лебон |
Иф Yоу Wере wитх Ме Ноw | 1991 | Грег Масуак |
Гиве Ме Јуст а Литтле Море Тиме | 1992 | Грег Масуак |
Финер Феелингс | 1992 | Даве Хоган |
Wхат Кинд Оф Фоол (Хеард Алл Тхат Бефоре) | 1992 | Грег Масуак |
Целебратион | 1992 | Грег Масуак |
Цонфиде ин Ме | 1994 | Паул Боyд |
Пут Yоурселф ин Мy Плаце | 1994 | Кеир МцФарлане |
Wхере Ис тхе Феелинг? | 1995 | Кеир МцФарлане |
Wхере тхе Wилд Росес Гроw | 1995 | Роцкy Сцхенцк |
Соме Кинд оф Блисс | 1997 | Давид Моулд |
Дид Ит Агаин | 1997 | Педро Ромханyи |
Бреатхе | 1998 | Киеран Еванс |
ГБИ (Герман Болд Италиц) | 1998 | Стéпхане Седнаоуи |
Спиннинг Ароунд | 2000 | Даwн Схадфортх |
Он а нигхт лике тхис | 2000 | Доуглас Аверy |
Кидс | 2000 | Симон Хилтон |
Плеасе Стаy | 2000 | Јамес/Алеx |
Yоур Дисцо Неедс Yоу | 2001 | Тодд Цоле |
Цан'т Гет Yоу Оут оф Мy Хеад | 2001 | Даwн Схадфортх |
Ин Yоур Еyес | 2002 | Даwн Схадфортх |
Лове ат Фирст Сигхт | 2002 | Јохан Ренцк |
Цоме инто Мy Wорлд | 2002 | Мицхел Гондрy |
Слоw | 2003 | Баиллие Wалсх |
Ред Блоодед Wоман | 2004 | Јаке Нава |
Цхоцолате | 2004 | Даwн Схадфортх |
I Белиеве ин Yоу | 2004 | Верние Yеунг |
Гивинг Yоу Уп | 2005 | Алеx/Мартин |
2 Хеартс | 2007 | Даwн Схадфортх |
Wоw | 2008 | Мелина Матсоукас |
Ин Мy Армс | 2008 | Мелина Матсоукас |
Алл I Сее | 2008 | Wиллиам Бакер |
Тхе Оне | 2008 | Бен Иб |
Алл тхе Ловерс | 2010 | Јосепх Кахн |
Гет Оутта Мy Wаy | 2010 | АлеxандЛиане |
Хигхер | 2010 | Алеx Херрон |
Беттер тхан Тодаy | 2010 | Wиллиам Бакер/Кyлие Миногуе |
Санта Бабy | 2010 | Аласдаир МцЛеллан |
Тимебомб | 2012 | Цхристиан Ларсон |
Флоwер | 2012 | Кyлие Миногуе |
Лимпидо | 2013 | Гаетано Морбиоли |
Инто Тхе Блуе | 2014 | Даwн Схадфортх |
Сеxерцизе | 2014 | Роман Цоппола/ Wилл Давидсон |
I Wас Гонна Цанцел | 2014 | Димитри Басил |
Црyсталлизе | 2014 | Алице Моитиé |
Слеепwалкер | 2014 | |
Ригхт Хере, Ригхт Ноw | 2015 | Даниел Бöрјессон |
Абсолутелy Анyтхинг анд Анyтхинг Ат Алл | 2015 | Билл Јонес/Бен Тимлетт |
Блацк анд Wхите | 2015 | Катерина Јебб |
Тхе Отхер Боyс | 2015 | |
Еверy Даy'с Лике Цхристмас | 2015 | Давид Лопез-Едwардс |
Данцинг | 2018 | Сопхие Муллер |
Стоп Ме Фром Фаллинг | 2018 | Цолин Солал Цардо |
Стоп Ме фром Фаллинг" (феатуринг Генте де Зона) | 2018 | Сопхие Муллер |
Мусиц'с Тоо Сад Wитхоут Yоу | 2018 | Јое Цоннор |
Голден | 2018 | Сопхие Муллер |
Саy Сометхинг | 2020 | Сопхие Муллер |
А Сецонд то Миднигхт | 2021 | |
Кисс оф Лифе | 2021 | |
Цан'т Стоп Wритинг Сонгс Абоут Yоу | 2022 | |
Падам Падам | 2023 | Сопхие Муллер |
Тенсион | 2023 | Сопхие Муллер |
ДВД[уреди | уреди извор]
- 2001. „On A Night Like This - Live in Sydney“
- 2002. „Fever 2002 - Live in Manchester“
- 2002. „Intimate & Live“
- 2004. „Body Language Live - Album Launch at the London Apollo“
- 2004. „Ultimate Kylie“
- 2005. „Kylie Showgirl - The Greatest Hits Tour“
- 2008. „Kylie Live: X2008“
Синглови[уреди | уреди извор]
|
|
|
Филмографија[уреди | уреди извор]
Телевизија[уреди | уреди извор]
- 1980. „Skyways“ (мини серија) као Carla
- 1980. „The Sullivans“ (ТВ серија) као Robin
- 1985. „The Zoo Family“ (ТВ серија) као Yvonne (епизодна улога)
- 1985. „The Hernderson Kids“ (ТВ серија) као Charlotte "Char" Kernow
- 1986. „Piano / Fame and Misfortune“ (мини серија) као Samantha Collins
- 1986—1988. „Neighbours“ (ТВ серија) као Charlene Mitchell/Robinson
- 1994. „The Vicar of Dibley“ (ТВ серија) као Kylie Minogue (епизодна улога)
- 1997. „Men Behaving Badly“ (ТВ серија) као Kylie Minogue (епизодна улога)
- 2004. „Kath & Kim“ (ТВ серија) као Eponney Rae (епизодна улога)
Биоскопи[уреди | уреди извор]
- 1989. „The Delinquents“ (играни филм) као Lola Lovell - Редитељ: Chris Thomson
- 1994. „Street Fighter“ (акциони филм) као Cammy — Редитељ: Steven E. de Souza
- 1995. „Hayride To Hell“ (кратки филм) као The Girl — Редитељ: Kimble Rendall
- 1995. „Bio-Dome“ (комедија) као Dr. Petra von Kant — Редитељ: Jason Bloom
- 1996. „Misfit“ (кратки филм) — Редатељ: Taylor Woods“
- 2000. „Cut“ (хорор филм) као Hilary Jacobs — Редитељ: Kimble Rendall
- 2000. „Sample People“ (играни филм) као Jess — Редитељ: Clinton Smith
- 2001. „Moulin Rouge!“ (мјузикл) као The Green Fairy — Редитељ:Baz Luhrmann
- 2005. „The Magic Roundabout“ (анимирани цртани филм) као Florence (глас и насловна пјесма) — Редитељи: Dave Borthwick, Jean Duval & Frank Passingham.
Турнеје и концерти[уреди | уреди извор]
Након што је на почетку своје каријере Кајли Миног више пута од стране критичара описивана као „другоразредна Мадонна“, етаблирала се с Intimate & Live као успешна концертна уметница, која је стално присутна на сцени и за разлику од неких других певачица стварно пева уживо. Енглески музички магазин Q је Кајли уврстио на листу „50 Bands to See Before You Die“. Њене турнеје постајале су све раскошније, а на дизајну сценске гардеробе суделовали су између осталих и познати модни креатори Долче и Габана, Карл Лагерфелд и Џон Галиано.
- 1989. „Disco In Dreams“ (Јапан)
- 1990. „Enjoy Yourself Tour“ (Европа)
- 1991. „Rhythm Of Love Tour“ (Аустралија, Југоисточна Азија, Јапан)
- 1991. „Let's Get To It Tour“ (Велика Британија и Ирска)
- 1998. „Intimate & Live“ (Аустралија, Велика Британија)
- 2001. „On A Night Like This“ (Европа, Аустралија)
- 2002. „Fever“ (Европа, Аустралија)
- 2003. „Money Can't Buy“ (концерт поводом објављивања Body Language у Hammersmith Apollo у Лондону)
- 2005. „Kylie Showgirl - The Greatest Hits Tour“ (Европа)
- 2007. „Kylie Showgirl - The Homecoming Tour“
- 2008. „KylieX2008“
- 2009. „For You, For Me Tour“ (САД)
- 2011. „Aphrodite - Les Folies Tour“ (Европа, Азија, Аустралија)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Кyлие Миногуе | Биограпхy, Сонгс, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-01-25. Приступљено 2024-01-29.
- ^ VH1.com Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2006) интервију, Kylie Minogue – The Thin White Dame, 24. фебруар 2004.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Кајли Миног Званични сајт
- Кајли Миног на сајту IMDb (језик: енглески)