Пређи на садржај

Конзерваторијум

С Википедије, слободне енциклопедије

Конзерваторијум Бенедето Марчело у Венецији
Здање Московског конзерваторијума[1][2][3][4]

Конзерваторијум (од италијанског: цонсерваторио[5]) је име за високе музичке школе универзитетског ранга, које се неким земљама називају музичким академијама.[6] То је стручна музичка школа у којој се уче све практичне и теоретске музичке дисциплине, од свирања на разним инструментима (клавир, гудачки, дувачки, итд.) до певања и диригирања, композиције, солфеђа, контрапункта и хармоније.[7]

Историја и карактеристике[уреди | уреди извор]

Сам термин настао је за време ренесансе, чак и нешто раније по италијанским градовима, а односио се на тип сиротишта често повезаног с болницом (стога се име оспедале користи за такве на такве институције).[6] У њима је сирочад (conservati) добијала поред основних егзистенцијалних потрепштина и музичку поуку на терет заједнице, Напуљ је био центар за дечаке а Венеција за девојчице. Тако су конзерваторијуми били прве секуларне институције оспособљене да пруже практично музичко образовање будућим извођачима. За разлику од њих, типичне средњевековне школе хорског певања биле су везане уз цркве, док се музика на тадашњим универзитетима изучавала као један од предмета слободних вештина (слично математици) - дакле само на теоријском (апстрактном) нивоу али не и практично. Због тог су институције као венецијански Оспедале дела Пјета[8] (основан 1346) и наполетански Conservatorio dei Poveri di Gesù Cristo (основан 1589) зарана стекле одличну репутацију, па су у њима школовани (или радили) бројни водећи композитори италијанске опере 17. и 18. века.[6]

Прва секуларна потпуно комплетна музичка школа - односно конзерваторијум основан је у Паризу 1784. Он је током владавине Националног конвента - 1795. реорганизован и преименован у Conservatoire National de Musique et d'Art Dramatique. То се десило и заслугом његовог директора Бернарда Сарете. Главни циљ те институције био је образовање будућих музичара тако да могу да наступају на јавним концертима, церемонијама и прославама које је организовала Прва француска република.[6]

Студенти су на конзеваторијум примани након положених пријемних испита који су имали такмичарски карактер, школовање им је било бесплатно, а добијали су и државне стипендије. Касније је наставни програм проширен на све гране композиције, инструменталну и вокалну технику и глуму. Овим је омогућено студентима да се припреме за рад по разним париским оперским кућама и театрима.[6]

Временом је политички програм конзерваторија заборављен и напуштен, онда је уследио талас буна против њиховог конзервативизма, али је упркос свега тога остао цењени центар музичке праксе и ерудиције. Назив му је посљедњи пут промењен 1957. у Conservatoire National Supérieur de Musique.[6]

Током 19. века бројни европски градови су по узору на француски модел (уз извесне модификације) основали конзерваторије; Милано (1807), Напуљ (1808), Праг (1811. као прва таква Институција у Централној Европи) а бечко Друштво пријатеља музике (Gesellschaft der Musikfreunde)[9][10] основало је 1817. академију, док су композитори Феликс Менделсон и Роберт Шуман основали 1843. Конзерваторијум у Лајпцигу (данашња Staatliche Hochschule für Musik).[6]

Међутим по немачким земљама нису сви следили пример конзерваторијума, као ни по Великој Британији у којој је најстарија институција тог типа Краљевска музичка академија основана 1822. (1830. добила краљевску повељу). Након ње 1882. основан је Краљевски музички колеџ (повеља 1883). У Ирској је Музичка академија основана 1848, а у Шкотској 1890.[6]

Такве институције почеле су се оснивати у Сједињеним Америчким Државама тек 1860-их. Прве две биле су Конзерваториј Оберлин у држави Охајо (1865) и Конзерваторијум Пибоди, у Балтимору у Мериланду основан 1857. Након тог су 1867. у Бостону основани Новоенглески конзерваториј музике и Бостонски конзерваторијум, а 1885. и Конзерваторијум у Њујорку.[6]

Први канадски конзерваторијум основан је у Торонту 1886, а у Аустралији у Аделаиду 1898.[6] Најстарији конзерваторијум на јужнославенским просторима основан је у Загребу 1916. (данас је то Музичка академија у Загребу[7]) након тог је 1919. основан љубљански - Консерваторијум за музику и балет,[11] а у Београду 1937, као Музичка академија.[12]

Високо образовање[уреди | уреди извор]

Конзерваторијуми[уреди | уреди извор]

Музичка школа Џејкобс,[13][14][15] део Универзитета Индијана, има више од 1.600 студената.

Музички конзерваторијум може бити познат на енглеском језику као цонсерватоире (углавном у УК[16]), цонсерваториум (у Аустралији[17][18]), академија или колеџ. Неке школе или конзерваторијуми су искључиво фокусирани на музику.), ацадемy ор цоллеге. Соме сцхоолс ор цонсерваториес аре еxцлусивелy фоцусед он мусиц.[19] Други имају шири фокус, на пример покривају музику, драму и плес.[20] Конзерваторији су погодне за студенте који желе да развију своје извођење, дириговање или композицију до професионалног стандарда. Они обично нуде висок проценат практичне обуке у комбинацији са академским студијама и професионалним развојем за оне који размишљају о каријери у креативној уметности. Индивидуална настава је снага већине компоненти.

Студенти имају прилику да редовно наступају, диригују или да се њихова музику пушта, неформално и јавно. Ово може бити соло или као део оркестра, ансамбла или бенда. Обично се конзерваторијуми фокусирају на западну класичну музику. Међутим, неке школе се фокусирају на традиционалне инструменте, као што су кинески инструменти.[21] Други могу имати одељења за традиционалну музику која укључује традиционалне и класичне инструменте, на пример гајде[22] уз гусле.[23] Алтернативно, студенти се могу фокусирати на џез, светску музику или поп музику.[24]

Време потребно за стицање музичких диплома се генерално не разликује много од диплома у другим областима, тј. 3–4 године за диплому музике, 1–2 године за диплому магистра музике и 3–5 година за доктора музичке уметности или доктора музике. Докторска диплома се може стећи за области као што су музикологија, теорија музике, музичка композиција, музичко образовање или музичка терапија.[25][26][27][28] Неке школе могу понудити неакадемску диплому која се заснива искључиво на учинку, као што је (САД) АД или уметничка диплома; ово се може понудити на додипломском и/или постдипломском нивоу.

Универзитетске музичке школе[уреди | уреди извор]

Универзитетски музички одсеци су првобитно стављали већи нагласак на академско проучавање музике, а не на извођење. Међутим, данас подела можда није тако крута, при чему многи често стављају већи нагласак на перформансе сада него што су то чинили у прошлости. Специфична равнотежа стручног оспособљавања и академских студија варира од институције до институције и од земље до земље. Неке земље посебно дефинишу своје институције између статуса универзитета и статуса струковног универзитета, док друге земље не дефинишу тако ригидну поделу. Осим што нуде дипломе сличне онима које се нуде на конзерваторијумима, неки универзитети нуде непрофесионалне дипломе везане за музику, као што су дипломирани музичар или дипломиц музичког факултета. Један број раније независних конзерваторијума постао је придружен универзитетима.[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе Мосцоw Цонсерваторy. Информатион Бооклет. Сецонд Едитион. Мосцоw. Тхе Мосцоw Цонсерваторy. Мосцоw Цонсерваторy. 2001. ИСБН 978-5-89598-111-5. 
  2. ^ Мосцоw Цонсерватоире. Мосцоw. Мосцоw Цонсерватоире. Ресеарцх анд Цреативе Вентурес Центре "Цонсерватоире". 1994. ИСБН 978-5-86419-006-7. 
  3. ^ Мосцоw Цонсерваторy: Традитионс оф Мусиц Едуцатион, Арт, анд Сциенце 1866–2006. Мосцоw: "Московскаyа Консерваториyа" Публисхинг Хоусе, 2006.
  4. ^ Лоомис, Георге (18. 04. 2001), „Мосцоw'с Греат Халл Турнс 100”, Интернатионал Хералд Трибуне 
  5. ^ цонсерваторy (на језику: енглески). Мерриам Wебстер. 4. 11. 2023. Приступљено 03. 11. 2018. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Цонсерваторy (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 03. 11. 2018. 
  7. ^ а б Конзерваториј (на језику: хрватски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 03. 11. 2018. 
  8. ^ Е. Селфридге-Фиелд. Палладе Венета: Wритингс он Мусиц ин Венетиан Социетy, 1650–1750. Венице. Селфридге-Фиелд, Елеанор (1985). Палладе венета: Wритингс он мусиц ин Венетиан социетy, 1650-1750. Фондазионе Леви. ИСБН 9788875520069. 
  9. ^ „Тилл Геррит Wаиделицх: "Тимотхеус" ин дер Wинтерреитсцхуле ам 29. Новембер 1812.”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2015. г. Приступљено 18. 06. 2017. 
  10. ^ „Геселлсцхафт дер Мусикфреунде ин Wиен”. 2015-04-16. Архивирано из оригинала 16. 04. 2015. г. Приступљено 2022-09-22. 
  11. ^ Згодовина Консерваторија за гласбо ин балет Љубљана (на језику: словенски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 03. 11. 2018. 
  12. ^ Историјат ФМУ (на језику: српски). Факултет музичке уметности у Београду. Архивирано из оригинала 08. 06. 2017. г. Приступљено 03. 11. 2018. 
  13. ^ „Аудитион/Интервиеw Реqуирементс : Адмиссионс : ИУ Јацобс Сцхоол оф Мусиц”. мусиц.индиана.еду. Архивирано из оригинала 20. 1. 2009. г. Приступљено 11. 1. 2022. 
  14. ^ „ФАQ : Адмиссионс : Индиана Университy Јацобс Сцхоол оф Мусиц”. Архивирано из оригинала 2008-09-08. г. 
  15. ^ „Арцхивед цопy”. www.мусиц.индиана.еду. Архивирано из оригинала 11. 9. 2008. г. Приступљено 11. 1. 2022. 
  16. ^ „цонсерватоире”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.) Тхе Френцх форм оф тхе wорд [...] ис евен сометимес ассумед ас тхе наме оф мусицал сцхоолс ин Енгланд. Ин тхе У.С. тхе англицизед форм цонсерваторy ис усед.
  17. ^ Цоллинс Енглисх Дицтионарy - Цомплете & Унабридгед 10тх Едитион: цонсерваториум: (Аустрал.) тхе усуал терм фор цонсерватоире
  18. ^ Wебстер'с Тхирд Унабридгед Дицтионарy: Оригин оф цонсерваториум: Герман Консерваториум
  19. ^ Роyал Ацадемy оф Мусиц ретриевед 9 Новембер 2010
  20. ^ Јуиллиард ретриевед 9 Новембер 2010
  21. ^ Цхина Цонсерваторy ретриевед 14 Новембер 2010
  22. ^ Wригхт, Ј. Тхе Енглисх диалецт дицтионарy. Рипол Классик. ИСБН 9785878652940 — преко Гоогле Боокс. 
  23. ^ Роyал Цонсерватоире оф Сцотланд ретриевед 20 Децембер 2018
  24. ^ Цонсерваториум ван Амстердам ретриевед 14 Новембер 2010
  25. ^ Дарнлеy-Смитх, Рацхел; M Патеy, Хелен (18. 2. 2003). Мусиц Тхерапy (Цреативе Тхерапиес ин Працтице сериес). Лондон: Саге Публицатионс Лтд. ИСБН 978-0761957775. 
  26. ^ Гастон, Е. Тхаyер (1968). „Ман анд мусиц”. Ур.: Гастон, Е. Тхаyер. Мусиц ин Тхерапy. Неw Yорк: Тхе Мацмиллан Цомпанy. стр. 7—29. 
  27. ^ Цхасе, Кристен M. (2002). Тхе Мусиц Тхерапy Ассессмент Хандбоок. Цолумбус, МО: Соутхерн Пен Публисхерс. 
  28. ^ Гфеллер, Кате Е. (2008). „Мусиц: А хуман пхеноменон анд тхерапеутиц тоол”. Ур.: Давис, Wиллиам Б.; Гфеллер, Кате Е.; Тхаут, Мицхаел Х. Ан Интродуцтион то Мусиц Тхерапy: Тхеорy анд Працтице (3 изд.). Силвер Спринг, MD: Тхе Америцан Мусиц Тхерапy Ассоциатион. стр. 41—75. ИСБН 978-1884914201. 
  29. ^ Пеабодy Институте Ретриевед 15 Новембер 2010

Литература[уреди | уреди извор]

  • Андреас Дорсцхел: Дие Идее дес Консерваториумс, ин Менделссохнс Wелтен, хрсг. в. Лауренз Лüттекен (Кассел – Басел – Лондон: Бäренреитер, 2010), С. 89–108.
  • Царл Мелвин Неумеyер (1911–1972), "Тхе Хисторy оф тхе Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц," Доцтор оф Мусиц Едуцатион диссертатион, Индиана Университy, Блоомингтон (1954) ОЦЛЦ 9483822
  • Царл Мелвин Неумеyер (едитор) (1911-1972), Бy-лаwс анд регулатионс, Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц (1965) ОЦЛЦ 4558345
  • Буллетин оф тхе Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц ОЦЛЦ 3537484 ОЦЛЦ 592934302 ОЦЛЦ 613197394
  • Бурнет Цорwин Тутхилл (1888–1982), НАСМ, тхе фирст фортy yеарс; а персонал хисторy оф тхе Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц, Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц (1973) ОЦЛЦ 624531 ЛЦЦН 73-159574
  • Схеила А. Барроwс (борн 1931) (цомпилер & едитор), Хисторицал Перспецтивес, 1924-1999: Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц, Севентy-Фифтх Анниверсарy, Натионал Ассоциатион оф Сцхоолс оф Мусиц (1999) ОЦЛЦ 43434388ISBN 1879120054. . ISBN 1-879120-05-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Los Angeles Times, Nov. 16, 1924, "Organize National Music Association", retrieved from ProQuest Historical Newspapers Los Angeles Times (1881-1986), pg. C39

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]