Луиза Буржоа

С Википедије, слободне енциклопедије
Луиза Буржоа
Луиза Буржоа 2000. године
Лични подаци
Датум рођења25. децембар 1911.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти31. мај 2010.(2010-05-31) (98 год.)
Место смртиЊујорк, САД
Мама

Луиза Жозефина Буржоа (франц. Louise Joséphine Bourgeois, Париз, 25. децембра 1911 — Њујорк, 31. мај 2010) била је америчка уметница, примарно вајарка, француског порекла.[1][2]

Луиза Буржоа се настанила 1938. у Њујорку, након што се удала за америчког историчара уметности Робера Голдватера (1907—1973). “Born in France” (рођена у Француској), она је америчка уметница на сличан начин као и Марсел Дишан; њена се каријера развила у Њујорку у самоћи и слободи.

Биографија[уреди | уреди извор]

Њена породица живела је и радила у предграђу Париза Шоази ле Роау.[3] Њен отац зове се Луј Буржоа, а мајка Жозефина. Има једну сестру, Анријету, и једног брата, Пјера.[4] Родитељи су јој били рестауратори старих таписерија, што није било, како она каже, одлучујуће у њеној уметничкој каријери. Међутим, од своје десете године, она почиње да помаже својим родитељима израђујући нацрте таписерија, као и контура које недостају и других мотива, онда када је цртач, г. Ришар Гино, био одсутан.[5] Тај цртачки посао је њен први контакт са уметношћу: "Када су ме родитељи замолили да заменим г. Ришара Гина, то је дало достојанства мојој уметности. То је све што сам тражила." Луиза се осећала корисном. Као дете била је немирна и приметила је да је њена млада енглеска дадиља заправо очева љубавница, а да њена мајка затвара очи пред том везом. То откриће ће је дубоко обележити.

Након што је 1932. матурирала, студира математику, а посебно геометрију, на Сорбони, надајући се да ће тако пронаћи ред и логичност у свом животу. Међутим, Буржоа се удаљује од математике, јер је превише теоретска за њен укус: "Да бих изразила неподношљиву напетост у породици, било ми је потребно да испољим своју анксиозност кроз облике које могу да мењам, уништавам и обнављам." Започиње студије уметности у Паризу, најпре у Школи лепих уметности, затим на бројним академијама као што су Академија Рансон и Школа Лувра. Професори су јој били уметници Пол Колен, Касандр и Фернан Леже.[6][2]

Године 1937. упознаје историчара уметности Робера Голдватера. Удаје се за њега и наредне године почиње да живи са њим у Њујорку. Тамо ступа у везу са кругом надреалиста, међу којима је већина напустила Француску и отишла у Сједињене Америчке Државе током Другог светског рата, и организује своју прву самосталну изложбу 1945.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Још од првих црежа, слика и гравура, њен рад бави се постанком, рађањем и материнством у облику жена-кућа, мешајући тело са архитектуром, органско са геометријским: биста од цигала, кућа са стубовима на леђима, грудни кош у облику степеница и врата. Ипак, главни мотиви у њеном делу су фалус (отац) и паук (мајка). За Луизу Буржоа, паук представља мајку, "зато што је моја најбоља другарица била моја мајка, и зато што је била интелигентна, стрпљива, чиста и корисна, разумна, неопходна као паук." Паук је за њу симбол за таписерије које је поправљала њена мајка (као паук паучину) и за све што је с тим у вези: игле, конце.

Током 1950их година њене скулптуре изгледају као глатки и кривудави тотеми надреалистичке инспирације. У то време Луизи недостаје завичај, говори да је "у црнини за Француском" и да је у "потпуном хаосу". Недостају јој породица и пријатељи и она почиње да ствара личности у облику дрвених тотема; тотем, амерички облик, је позив на привлачење њиховог магичног присуства, права терапија.

Како је радила у јеку процвата уметничке сцене, имала је мало самосталних изложби, све док се 1970их година није појавио живи интерес за њен рад. Тада развој њеног рада добија сасвим нови смер. Не само да до тада притајене теме – женственост, сексуалност, породица, самоћа – постају свеприсутне, већ је начин приступања тим темама у потпуности обновљен скулптурама-инсталацијама израђених од разних материјала и предмета, који су понекад и лични. МоМА (Музеј модерне уметности у Њујорку) јој 1982 — 1983 приређује прву изложбу.

Прожима своја дела, нарочито скулптуре, том физичком инспирацијом, која је последица њених личних траума. Потпуно свесна те димензије у свом стваралаштву, ипак је доста удаљена од дословних приказа, који су, у свом односу према несвесном, били особина надреализма, и у том смислу је отворила нови, веома авангардни правац савременој уметности. Њене монументалне скулптуре паука, мотиви из тумачења снова, то најбоље показују.

Дела[уреди | уреди извор]

  • He Disappeared into Complete Silence, Нестао је у потпуну тишину (1947, реиздање 2008)
  • Cumul I (1969)
  • La Destruction du père (Уништење оца) (1974), која обележава прекретницу у њеном животу и раду
  • серија “Red Rooms” (Црвене собе) током 1990их
  • Precious Liquid (Драгоцена течност) (1992), Центар Помпуду, мрачан и затворен простор у облику цилиндра, у коме се налази резервоар за воду, какав се често може видети на њујоршким крововима
  • Spider (Паук) (1997)
  • Maman (Мама) (2005) серија џиновских скулптура паукова које можемо наћи у Отави, Билбау, Токију, Сеулу, Санкт Петербургу, Паризу и Хавани

Признања[уреди | уреди извор]

Године 1999. Луиза Буржоа добила је Златног лава на Бијеналу у Венецији за своје дело.

Цитати[уреди | уреди извор]

  • Сав мој рад (...) све моје теме имају извор у мој детињству.
  • За мене, скулптура је тело. Моје тело је моја скулптура.
  • У мојој уметности ја сам убица.
  • Улагала сам у своју уметност више него у свој живот.
  • Несвесно је мој пријатељ.
  • Уметност је гаранција менталног здравља.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Има три сина: Мишел (кога је усвојила када је имао 4 године), Жан-Луј и Ален. Живи у Њујорку у кварту Челси где наставља своје дело.

Књиге (на француском)[уреди | уреди извор]

  • Louise Bourgeois, Marie-Claude Bernadac, Hans Ulrich Obrist : Destruction du père, reconstruction du père. Écrits et entretiens 1923-2000, Daniel Lelong.
  • Marie-Claude Bernadac: Louise Bourgeois, Flammarion.
  • Mâkhi Xenakis : Louise Bourgeois, l'aveugle guidant l'aveugle, Actes Sud - Galerie Lelong.
  • Louise Bourgeois : He Disappeared into Complete Silence, Dilecta, 2008.

Види још[уреди | уреди извор]

  • Филм Камиј Гишар "Луиза Буржоа" у продукцији Terra Luna Films и Центра Жорж Помпиду потражите на сајту https://web.archive.org/web/20110202060549/http://terra-luna.com/
  • Центар Жорж Помпиду организовао је од 5. марта до 2. јуна 2008, у сарадњи са Тејт Модерном из Лондона изложбу више од 200 дела (слика, скулпртура, црежа, гравура, објеката) која се осврће на целокупан рад Луизе Буржоа, више информација на сајту http://www.centrepompidou.fr/ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2009)
  • Marie-Jo Bonnet, "Les femmes artistes dans les avant-gardes"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Деборах, Wyе (2017). Лоуисе Боургеоис : ан унфолдинг портраит : принтс, боокс, анд тхе цреативе процесс. Лоwрy, Гленн D.,, Горовоy, Јеррy,, Харлан, Фелиx,, Схифф, Бен,, Канг, Сеwон,, Боургеоис, Лоуисе, 1911-2010. Неw Yорк, Неw Yорк. ИСБН 978-1-63345-041-7. ОЦЛЦ 973157279. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 192. ИСБН 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Арт Енцyцлопедиа: Лоуисе Боургеоис”. Ансwерс.цом. Приступљено 2. 6. 2010. 
  4. ^ „Тхе Спидер'с Wеб”. Тхе Неw Yоркер. 2002-01-28. Приступљено 4. 2. 2002. 
  5. ^ Цоттер, Холланд (31. 5. 2010). „Лоуисе Боургеоис, Инфлуентиал Сцулптор, Диес ат 98”. Тхе Неw Yорк Тимес. стр. 1—2. Приступљено 1. 6. 2010. 
  6. ^ „Лоуисе Боургеоис обитуарy”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 2010-05-31. Приступљено 2021-02-01. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Луиза Буржоа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Luiza_Buržoa&oldid=26880148”