Microsoft

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Majkrosoft)
Microsoft
јавно предузеће
Делатностсофтвер
издаваштво
истраживање и развој
хардвер
видео-игре
ОснивачиБил Гејтс
Пол Ален
СедиштеРедмонд (Вашингтон, САД)
Руководиоци
Џон V. Томпсон (председник)
Сатја Надела (директор)
Бил Гејтс (оснивач, технолошки саветник)
ПроизводиWindows
Office
Skype
Visual Studio
Dynamics
Azure
Xbox
Surface
УслугеMSN
Bing
OneDrive
MSDN
Outlook.com
Technet
PrihodРаст 86,83 milijardi dolara (2014)[1]
Operativni prihod
Раст 27,76 milijardi dolara (2014)[1]
ProfitРаст 22,07 milijardi dolara (2014)[1][2]
Broj zaposlenih
128.076 (jun 2014)[3]
SloganBe What's Next. („Буди што следи.”)
Веб-сајтwww.microsoft.com

Microsoft (транскр. Мајкрософт; скр. MS; NASDAQ: MSFT) — америчка међународна корпорација са седиштем у Редмонду, Вашингтон, која развија, производи, лиценцира, продаје рачунарски софтвер, корисничку електронику, те личне рачунаре и сервисе. Њихов најпознатији софтвер је серија оперативних система Windows, пакет Microsoft Office, као и веб-прегледач Microsoft Edge. Њихови хардверски производи су позната конзола Xbox и серија таблета Microsoft Surface. Microsoft је највећи произвођач софтвера ако се у обзир узме приход.[4] Такође је једна од светских највреднијих компанија.[5]

Microsoft су основали Бил Гејтс и Пол Ален 4. априла 1975. године за развој и продају програмског језика BASIC за рачунар Altair 8800. Настојали су да доминирају тржиштем оперативних система за личне рачунаре са MS-DOS-ом средином 1980-тих, што је попраћено Microsoft Windows-ом. Почетна јавна понуда компаније из 1986. и накнадни раст у њеној цени деоница, учиниле су тројицу људи милијардерима, а међу запосленима, 12 хиљада су постали милионери. Од 1990-тих, Microsoft се значајно оградио од тржишта оперативних система и направио је више куповина предузећа. У мају 2011, Microsoft је преузео фирму Skype за 8,5 милијарди долара у својој највећој аквизицији до тада.[6]

Од 2013. године, Microsoft је доминантан на тржишту оперативних система који су компатибилни са IBM PC-ем, као и уређивачких софтверских пакета (Microsoft Office). Компанија такође производи широк спектар других програма за десктопе и сервере, те је активан у подручјима интернетске претраге (Bing), индустрије видео-игара (Xbox, Xbox 360, Xbox One и Xbox Series X/S), дигиталних сервиса (MSN), те на тржишту мобилних телефона (Windows Phone). У јуну 2012, Microsoft је ушао на тржиште личних рачунара по први пут покретањем серије таблета Microsoft Surface.

Са аквизицијом уређаја и сервиса одељења предузећа Nokia ради формирања бренда Microsoft Mobile, компанија улази на тржиште паметних телефона, након претходног покушаја пројектом Microsoft Kin, који је окончан након аквизиције фирме Danger Inc.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

1972–83: Оснивање и почетак[уреди | уреди извор]

Пол Ален (лево) и Бил Гејтс (десно) 19. октобра 1981, у „мору” рачунара након потписивања уговора. ИБМ је назвао Мајкрософт у јулу 1980. Испитивање о програмским језицима за њихову надолазећу линију рачунара;[8]‍:228 након пропалих преговора са другом компанијом, ИБМ је дао Мајкрософту уговор за развој ОС-а за нову линију рачунара.[9]

Пол Ален и Бил Гејтс, пријатељи из детињства са страшћу за рачунарским програмирањем, тражили су прилику да направе успешан посао користећи дељене вештине. Године 1972. они су основали своју прву компанију Traf-O-Data, која је нудила рудиментарне рачунаре који су пратили и анализирали аутомобилске податке. Ален је отишао да студира рачунарство на Универзитету у Вашингтону, а касније се исписао да би радио у Honeywell-у. Гејтс је почео студије на Харварду.[10] Чланак магазина Popular Electronics у јануару 1975. године описивао је МИТСов Алтаир 8800 микрорачунар. Ален је дао сугестију да би могли програмирати бејсик преводилац за уређај, а након позива Гејтса који је тврдио да има преводилац који ради, МИТС је захтевао демонстрацију. Пошто они нису имали исти, Ален је радио на симулатору за Алтаир док је Гејтс развијао преводиоца. Иако су развили преводиоца на симулатору, а не на стварном уређају, преводилац је радио беспрекорно када су га демонстрирали за МИТС-у у граду Албукерки, Нови Мексико у марту 1975; МИТС се сложио да га дистрибуирају и маркетиншки га означе као Алтаир бејсик.[8] Ален и Гејтс су званично основали Мајкрософт, 4. априла 1975. године, са Гејтсом као главним извршним директором (енгл. CEO).[11] Ален је дошао на идеју са оригиналним именом „Мицро-Софт,” комбинацијом речи микропроцесор и софтвер, како се наводи у чланку из 1995. године Fortune магазина.[12][13] У августу 1977. године компанија је склопила споразум са ASCII Magazine-ом у Јапану, што је узроковало оснивањем њиховог првог међународног уреда, „АСЦИИ Мајкрософт”.[14] Компанија се преместила на нову локацију у Белвју у јануару 1979. године.[11]

Мајкрософт је ушао на тржиште оперативних система 1980. године са својом верзијом Јуникса, званим Хеникс.[15] Ипак, МС-ДОС је тај који је учврстио доминантност компаније. После пропалих преговора са компанијом Дигитал Ресеарцх, ИБМ је склопио уговор са Мајкрософтом у новембру 1980. године за омогућавање верзије оперативног система ЦП/M, који је подешен за кориштење у надолазећем ИБМ-овом рачунару.[16] За овај уговор, Мајкрософт је купио ЦП/M клон назван 86-ДОС од компаније Сеаттле Цомпутер Продуцтс, брендирајући га као МС-ДОС, којег је касније ИБМ ребрендирао у ПЦ ДОС. Пратећи издавање ИБМ ПЦ-а у аугусту 1981. године, Мајкрософт је задржао ауторска права за МС-ДОС. Пошто је ИБМ ауторски заштитио ИБМ ПЦ БИОС, друге компаније су морале урадити „обрнуто инжењерство” у циљу да се хардвер који није ИБМ-ов покреће као ИБМ ПЦ компатибилан, али ниједна таква рестрикција се није примењивала на оперативне системе. Због различитих фактора, као нпр. МС-ДОС-ове доступне софтверске селекције, Мајкрософт је на крају постао водећи произвођач оперативних система за личне рачунаре.[9][17] Компанија се проширила на нова тржишта са издавањем Мајкрософт Мауса 1983. године, као и на издавачко одељење звано Мајкрософт Пресс. Пол Ален је одустао од Мајкрософта у фебруару након откривања Хоџкинове болести.[18]

1984–94: Wиндоwс и офис[уреди | уреди извор]

Док је истовремено развијао нови оперативни систем са ИБМ-ом 1984. године, ОС/2, Мајкрософт је издао Wиндоwс, графичку екстензију за МС-ДОС, 20. новембра 1985.[19] Мајкрософт је преселио своје седиште у Редмонд, 26. фебруара 1986, те је 13. марта предузеће постало јавно;[20] при расту на берзи направљене су процене од 4 милијардера и 12.000 милионера међу Мајкрософтовим запосленицима.[21] Због партнерства са ИБМ-ом 1990. године, Федерална трговинска комисија усмерила је пажњу на Мајкрософт због могућег дослуха; то је означило почетак преко деценију дугих законских сукоба са владом САД-а.[22] Мајкрософт је издао своју верзију система ОС/2 за оригинал еqуипмент мануфацтурерс (ОЕМ-ови) 2. априла 1987;[19] у међувремену, компанија је радила на 32-битном оперативном систему, Мицрософт Wиндоwс НТ, користећи идеје из ОС/2; који је дошао 21. јула 1993, са новим модуларним кернелом и Wин32 апликативним програмским интерфејсом (АПИ), правећи једноставнији портинг са 16-битног (базираног на МС-ДОС-у) Wиндоwс-а. Када је Мајкрософт информисао ИБМ у вези са НТ-ом, ОС/2 партнерство је прекинуто.[23]

Године 1990, Мајкрософт је представио свој уређивачки пакет, Мајкрософт офис. Софтвер је обједињавао одвојене уређивачке апликације за продуктивност, попут Мајкрософт ворда и Мајкрософт ексела.[19] Дана 22. маја, Мајкрософт је покренуо Wиндоwс 3.0 са аеродинамичном графиком корисничког интерфејса и побољшаним могућностима заштићеног начина рада за Интел 386 процесоре.[24] I офис и Wиндоwс постали су доминантни у својим подручјима.[25][26] Новелл, конкурент Ворду из периода 1984–1986, поднео је тужбу годину дана касније тврдећи да је Мајкрософт оставио део својих АПИ без документације како би стекао конкурентску предност.[27]

Дана 27. јула 1994, одељење правосуђа САД-а, одељење за спречавање монопола укњижило је Изјаву конкурентског утицаја која говори: „С почетком 1988. године и наставком до 15. јула 1994. године, Мајкрософт је индуцирао већину ОЕМ-ова ради покретања противконкурентских лиценци „по процесору”. Под лиценцама „по процесору”, ОЕМ плаћа Мајкрософту накнаду за лиценцу (тантијеме) за сваки рачунар који прода, а који садржава одређени микропроцесор, било да ОЕМ продаје рачунар са Мајкрософтовим оперативним системом или не. У учинку плаћање лиценцних накнада Мајкрософту када Мајкрософтов производ није кориштен сматра се глобом, или таксом, на ОЕМ-ово кориштење рачунарског ПЦ оперативног система. Од 1988. године, Мајкрософтова употреба лиценци „по процесору” је повећана.”[28]

1995–2005: Интернетска 32-битна ера[уреди | уреди извор]

Бил Гејтс даје своју депозицију 1998. за САД против Мајкрософта рочиште. Једном када је УС Департмент оф Јустице 1993. преузео од Федералне трговинске комисије, дуготрајно правно препуцавање је уследило између Мајкрософта и одела, резултирајући у разним насељима и могуће блокиране интеграције. Мајкрософт је упирао прстом на компаније попут АОЛ-Тиме Wарнера у своју одбрану.[22]

Пратећи Бил Гејтсов интерни „Интернет Тидал Wаве мемо” 26. маја 1995. године, Мајкрософт је почео редефинисати своје понуде и ширити своје производне линије у рачунарском умрежавању и Вебу.[29] Компанија је издала Wиндоwс 95 24. аугуста 1995. године, истичући „мултитаскинг-по-приоритету”, потпуно нови кориснички интерфејс са Новеловом старт типком, те 32-битном компатибилношћу; једнаку са НТ-ом која је омогућавала Wин32 АПИ.[30][31] Wиндоwс 95 је дошао увезан са Онлајн сервисима МСН и, за ОЕМ-ове, Интернет Експлорером. Интернет Експлорер није био увезан са ретаил Wиндоwс 95 кутијама јер су кутије биле принтане пре него је тим завршио интернетски прегледник, те је уместо тога био укључен у „Wиндоwс 95 Плус!” пакет.[32] Гранајући се на ново тржиште у 1996. години, Мајкрософт и НБЦ Универсал креирали су нову 24/7 кабловску ТВ-станицу за вести, МСНБЦ.[33] Мајкрософт је направио Wиндоwс ЦЕ 1.0, нови оперативни систем дизајниран за уређаје с малом меморијом и осталим ограничењима, попут личног дигиталног асистента.[34] У октобру 1997, одељење правосуђа уписао је кретање у Федерални суд дистрикта, тврдећи да је Мајкрософт прекршио споразум потписан 1994. године и затражио од суда да заустави увезивање Интернет Експлорера са Wиндоwс-ом.[19]

Бил Гејтс је предао позицију генералног директора (ЦЕО) 13. јануара 2000. године Стиву Балмеру, Гатесовом старом пријатељу са колеџа и запосленику Мајкрософта од 1980. године, правећи нову позицију за себе као Цхиеф Софтwаре Арцхитецт (срп. šef-arhitekt softvera).[19][11] Различите компаније укључујући и Мајкрософт формирале су савез Трустед Цомпутинг Гроуп у октобру 1999. године да, између осталог, повећају сигурност и заштите интелектуално власништво кроз препознавање измена у хардверу и софтверу. Критичари описују савез као начин појачања дискриминирајућих ограничења око тога како корисници користе софтвер, те око тога како се рачунари понашају – као облик дигиталног управљања правима; на пример, сценарио где рачунар није само осигуран за свог власника, него осигуран и против њега такође.[35][36] Дана 3. априла 2000. године, пала је пресуда у случају Сједињене Државе против Мајкрософта,[37] називајући компанију „злоупотребни монопол”;[38] Мајкрософт се измирио су се са правосуђем САД-а 2004. године.[20] Дана 25. октобра 2001. године, Мајкрософт је издао Wиндоwс Икс-Пе, спајајући уобичајене и НТ линије под НТ кодном базом.[39] Компанија је издала и Xбоx касније исте године, улазећи на тржиште играчих конзола којим су доминирали Сони и Нинтендо.[40] У марту 2004. Европска унија је донела законски акт против компаније, наводећи да је злоупотребила своју доминантност са Wиндоwс-ом, што је узроковало пресуду од 497 милиона еура (613 милиона долара) и захтевање нових верзија Wиндоwс-а XП без програма за медије Wиндоwс медиа плејера, зване Wиндоwс Икс-Пе хоум едишн Н и Wиндоwс Икс-Пе профешнал Н.[41][42]

2006–10: Wиндоwс виста, мобајл и Wиндоwс 7[уреди | уреди извор]

Стив Балмер на MIX догађају у 2008. У интервјуу о његовом стилу управљања у 2005, он је споменуо да је његов први приоритет био да доведе у ред људе који су под његовом „палицом“. Балмер је такође потврдио да треба наставити пратити нове технологије иако би почетни покушаји пропали, наводећи оригиналне покушаје са Wиндоwс-ом као пример.[43]

Следећа верзија Wиндоwс-а, Wиндоwс виста, издата је у јануару 2007, а фокусирана је на могућности, сигурност и модификован кориснички интерфејс звани Wиндоwс Аеро.[44][45] Мајкрософт офис 2007, издат истовремено, истицао је „тракасти” кориснички интерфејс који је био значајна разлика у односу на претходнике. Релативно добре продаје оба производа помогла су остварење рекордног профита у 2007. години.[46] Европска унија је донела нову пресуду с казном од 899 милиона евра (1,4 милијарде долара) јер се Мајкрософт није придржавао пресуде из марта 2004. године. Дана 27. фебруара 2008. године, тврдило се да је компанија оштетила конкуренте непримереним ценама ради кључних информација о њиховим wоркгроуп и бацкофис серверима. Мајкрософт је тврдио да је све у складу с уговором и да „...ове казне везане за прошле проблеме који су већ одавно решени”.[47]

У 2007. години такође Мајкрософт је направио вишејезгрену јединицу у Мајкрософту, пратећи кораке серверских компанија Сун Мицросyстемса и ИБМ-а.[48]

Бил Гејтс се пензионисао са своје улоге шефа-архитекте софтвера 27. јуна 2008. године, док је задржао остале позиције везане за компанију у остајући као саветник компаније на кључним пројектима.[49] Пројекат Азуре Сервиси Платформ, улазак компаније на цлоуд цомпутинг тржиште за Wиндоwс, почео је 27. октобра 2008. године.[50] Дана 12. фебруара 2009. године, Мајкрософт је изјавио тежњу за отварањем ланца Мајкрософтових Стора, те је 22. октобра 2009.. године први ретаил Мајкрософт Стор отворен у Сцоттсдалеу, Аризона; исти дан кад је Стор отворен, Wиндоwс 7 је званично издат у јавност. Фокус Wиндоwс-а 7 је био на дотеривању Висте са могућностима лаким за коришћење и побољшањима општих перформанси, уместо огромног рада на Wиндоwс-у.[51][52][53]

Како се индустрија паметних телефона раширила почевши 2007. године, Мајкрософт се борио да прати стопе конкурената Апплеа и Гугла у омогућавању модерних оперативних система за паметне телефоне. Као резултат, 2010. године, Мајкрософт је изменио свој стари мобилни оперативни систем, Wиндоwс мобајл, замењујући га новим Wиндоwс фон ОС-ом; заједно с новом стратегијом у индустрији паметних телефона коју је Мајкрософт радио у сарадњи с произвођачима паметних телефона, попут Нокије, те омогућио конзистентно корисничко искуство широм свих платформи паметних телефона који користе Мајкрософтов Wиндоwс фон ОС. Користио је нови језик дизајна за кориснички интерфејс, кодног назива „Метро”, који је користио једноставне облике, типографију и иконографију, као и концепт минимализма.

Мајкрософт је оснивајући члан фондације отвореног умрежавања започете 23. марта 2011. Остале оснивајуће компаније укључују Гугл, ХП Нетwоркинг, Yахоо!, Веризон, Деутсцхе Телеком и 17 других компанија. Непрофитна организација је фокусирана на пружању подршке за нову цлоуд цомпутинг иницијативу названу Софтwаре-Дефинед Нетwоркинг.[54] Иницијатива тежи убрзати иновације кроз једноставне софтверске измене у телекомуникацијским мрежама, бежичним мрежама, податковним центрима и другим мрежним подручјима.[55]

2011–данас: Ребрендирање, Wиндоwс 8, Сурфејс и Нокија уређаји[уреди | уреди извор]

Генерални принцип дизајна иза Старт подлоге у Wиндоwс 8.1, Wиндоwс фон и Xбоx Оне
Мајкрософт Сурфејс таблет

Пратећи издавање Wиндоwс фона, Мајкрософт је подвргнут постепеном ребрендирању својих призвода кроз предузетне логотипове (2011. и 2012. година), производе, сервисе, те веб-сајтове адаптирајући принципе и концепте Метро дизајна.[56] Мајкрософт је приказао Wиндоwс 8, оперативни систем дизајниран за употребу на личним и таблет рачунарима, у Таипеи-ју у јуну 2011. године.[57] Представа за програмере је била 13. септембра, а систем је замењен корисничком представом 29. фебруара 2012.[58] Дана 31. марта 2012. године, представљена је приказна верзија.

Дана 18. јуна 2012, Мајкрософт је открио Мајкрософт Сурфејс, први рачунар у историји компаније који је имао хардвер којег је направио Мајкрософт.[59][60] Дана 25. јуна, Мајкрософт је платио 1,2 милијарди долара за куповину друштвене мреже Yаммер.[61] Дана 1. јула 2012, Мајкрософт је покренуо Оутлоок.цом вебмаил сервис ради конкуренције са Џимејлом.[62] Дана 4. септембра 2012, Мајкрософт је издао Wиндоwс сервер 2012.[63] Дана 1. октобра, Мајкрософт је представио намеру за покретањем операције новости, део новог МСН-а, у време покретања Wиндоwа 8 касније у месецу.[64] Дана 26. октобра 2012, Мајкрософт је покренуо Wиндоwс 8 и Мајкрософт Сурфејс.[60][65] Три дана касније, Wиндоwс фон 8 је издат.[66] Да би се носили са потенцијалом за повећањем у потрази за производима и сервисима, Мајкрософт је отворио велики број „допусних спремишта” широм САД-а ради надомештања растућег броја Мајкрософт складишта која су отворена у 2012. години.[67]

Дана 29. марта 2013, Мајкрософт је покренуо Патент Трацкер.[68] Кинецт сензорски уређај је надограђен на 2013 издање 8. генерације Xбоx Оне, а његове могућности су откривене у мају 2013. Нови Кинецт користи ултра-широку 1080пx камеру, може радити у мраку кориштењем инфрацрвеног сензора, има снажан процесор и нови софтвер, разликује благе покрете (као покрети прстима), те може одредити корисников пулс гледањем у његово/њено лице.[69] Мајкрософт је потписао патент апликацију у 2011. години која сугерира да компанија може користити Кинецт систем камера за праћење понашања гледалаца телевизије као део плана прављења приказног искуства активнијим. Дана 19. јула 2013, Мајкрософт деонице су претрпиле свој једнодневни процентни селл-офф од 2000. године након што је њихов квартални извештај повећао бриге међу инвеститорима слабог показивања Wиндоwс-а 8 таблета сурфејс; са више од 11% опадајућих поена Мајкрософт је претпрео губитак већи од 32 милијарде долара.[70] За 2010. фискалну годину, Мајкрософт је имао пет производних одељења: Wиндоwс, Сервер анд Тоолс, Онлајн Сервиси, Мајкрософт Бусинесс, те Ентертаинмент анд Девицес.

Џон V. Томпсон постаје председник Мајкрософта, преузимајући позицију од Била Гејтса

Дана 3. септембра 2013, Мајкрософт је купио мобилну јединицу Нокије за 7 милијарди долара.[71] такође 2013, Амy Хоод постала је ЦФО Мајкрософта.[72]

Алијанса за исплатнији интернет (А4АИ) је покренута у октобру 2013. године. I Мајкрософт је део коалиције јавних и приватних организација која такође укључује Фејсбук, Интел и Гугл. Вођена од стране Тим Бернерс-Лееја, А4АИ тежи направити интернетски приступ исплативијим тако да је приступ раширен у земљама развоја, где је само 31% становника умрежено. Гугл ће помоћи снизити цене приступа интернету тако да ће оне пасти испод тежњи УН Броадбанд Цоммиссион-а од 5% месечног прихода.[73]

У јулу 2013. године Мајкрософт је објавио да ће преуредити посао у четири нова пословна одељења по функцији: Оперативни системи, Апликације, Цлоуд и Уређаји. Сва претходна одељења ће бити пребачена у нова одељења без смањења радне снаге.[74]

Дана 4. фебруара 2014, Стив Балмер је сишао са позиције ЦЕО-а Мајкрософта којег је наследила Сатија Надела, а која је претходно водила одељења Цлоуд и Ентерприсе.[75] Исти дан, Џон V. Томпсон преузео је улогу шефа, када је Бил Гејтс сишао са позиције да би постао активнији унутар компаније као технолошки саветник.[76]

Дана 25. априла 2014, Мајкрософт је преузео Нокија дивајсис енд сервисис, те направио бренд Мајкрософт мобајл Ој.

Дана 15. септембра 2014, Мајкрософт је преузео развојну компанију видеоигара Мојанг за 2,5 милијарди долара, најпознатију по својој популарној игрици Мајнкрафт.[77]

Послови[уреди | уреди извор]

Wиндоwс одељење, Сервер и Алатке и Онлајн Сервиси[уреди | уреди извор]

Цлиент одељење компаније призводи Wиндоwс ОС линију попут Wиндоwс-а 8; такође производи Wиндоwс лајв породицу производа и сервиса. Сервер анд Тоолс одељење производи серверске верзије Wиндоwс-а, попут Wиндоwс сервер 2008 Р2 као и сет развојних алата званих Мајкрософт Висуал Студио, Мајкрософт силверлајт, веб апликативно окружење, те Системски центар управљачке конфигурације – колекција алата који омогућавају контролу с удаљености, управљање патцхевима, софтверским дистрибуцијама и хардверски/софтверски инвентар. Остали серверски производи укључују: Мајкрософт СQЛ Сервер – систем управљања релационом базом података, Мајкрософт Еxцханге Сервер, за одређене пословно оријентисане имејл и распоредне могућности, Wиндоwс сервер за мали бизнис, за поруке и остале мале пословно-оријентисане могућности; те Мајкрософт БизТалк Сервер, за пословно процесно управљање.

Мајкрософт омогућава ИТ консалтинг („Мајкрософт Цонсултинг Сервиси”) и производи сет цертификацијских програма којима управља одељење Сервер анд Тоолс направљено да препозна појединце који имају минималне вештине у специфичној улози; ово укључује програмере („Мајкрософт Цертифиед Солутион Девелопер”), системске/мрежне аналитичаре („Мајкрософт Цертифиед Сyстемс Енгинеер”), тренере („Мајкрософт Цертифиед Траинерс”) те администраторе („Мајкрософт Цертифиед Сyстемс Администратор” и „Мајкрософт Цертифиед Датабасе Администратор”). Мајкрософт Прессом, који објављује књиге, такође управља ово одељење. Онлајн Сервиси Бусинесс одељење управља мрежним сервисом МСН и претраживачком страницом Бинг. Од децембра 2009. компанија такође поседује 18% власништва кабловског канала за вести МСНБЦ без икакве измењивачке контроле; ипак, одељење управља веб–сајтом канала, мснбц.цом, у заједничком управљању са сувласником канала, фирмом НБЦ Универсал.[78]

Пословно одељење[уреди | уреди извор]

Мајкрософт пословно одељење производи Мајкрософт офис укључујући Мајкрософт офис 2010, линију уређивачког софтвера. Софтверски производ укључује ворд (уређивач текста), аксес (програм за управљање релацијским базама података), ексел (уређивач табела), аутлук (колаборацијски софтвер, често кориштен са Еxцханге Сервером), пауерпоинт (презентацијски софтвер), паблишер (издавачки софтвер) и шерпоинт. Број других производа је додат касније с издавањем офиса 2003 укључујући визио, проџект, меп поинт, инфопет и ван ноут. Одељење такође развија ЕРП софтвер за компаније под брендом Мајкрософт динамике. Они укључују: Мајкрософт динамика АX, Мајкрософт динамика НАВ, Мајкрософт динамика ГП, те Мајкрософт динамика СЛ. Они су усмерени на различите типове компанија и земаља, и ограничене за организације које имају мање од 7.500 запослених.[79] такође под брендом Дyнамицс је и софтвер Мајкрософт Дyнамицс ЦРМ, део Азуре Сервиси Платформе.

Одељење за забаву и уређаје[уреди | уреди извор]

Одељење за забаву и уређаје производи Wиндоwс ЦЕ за увезане системе и Wиндоwс фон за паметне телефоне.[80] Мајкрософт је спрва ушао на тржиште мобитела кроз Wиндоwс ЦЕ за ручне уређаје, евентуално развијајући га у Wиндоwс мобајл ОС и сада, Wиндоwс фон. Wиндоwс ЦЕ је дизајниран за уређаје где ОС не мора директно бити видљив крајњем кориснику, нарочито, уређајима и аутомобилима. Одељење такође производи рачунарске игре, преко своје издавачке куће Мајкрософт Студиос, које се покрећу на Wиндоwс личним рачунарима и осталим системима укључујући наслове попут Аге оф Емпирес, Хало и Мајкрософт Флигхт Симулатор, и куће Мацинтосх Бусинесс Унит која производи софтвер за Мац ОС укључујући Мајкрософт офис 2011 фор Мац. Мајкрософтово одељење за забаву и уређаје дизајнира, продаје и производи корисничку електронику укључујући Xбоx 360 играчу конзолу, ручни медијски програм Зуне, те МСН ТВ. Мајкрософт такође продаје лични рачунарски хардвер укључујући миш, тастатуру, те разне играче контролере попут јоyстицка и гамепада.

Култура[уреди | уреди извор]

Техничке референце за програмере и чланци за разне Мајкрософтове магазине, као што је нпр. Мајкрософт Сyстемс Јоурнал (МСЈ), доступни су кроз Мајкрософт Девелопер Нетwорк (МСДН). МСДН такође нуди претплате за компаније и индивидуалце, те скупље претплате често нуде приступ бета предиздавачким верзијама Мајкрософтовог софтвера.[81][82] У априлу 2004, Мајкрософт је покренуо друштвени сајт за програмере и кориснике, назван Цханнел 9, који омогућава вики и интернетски форум.[83] Наредни друштвени сајт који омогућава дневне видео–снимке и остале сервисе, Он10.нет, покренут је 3. марта 2006. године.[84] Бесплатна техничка подршка је традиционално омогућена кроз интернетске Усенет групе новости, те ЦомпуСерве раније, које су пратили запосленици Мајкрософта; може постојати више новинских група за један производ. Људи помоћници могу бити одабрани од стране запосленика Мајкрософта за МВП статус (Мост Валуабле Профессионал), што им даје врсту посебног друштвеног статуса и могућности за награде и остале користи.[85][86]

Познат због свог интерног речника, израз „јести нашу властиту псећју храну“ се користи за опис политике кориштења предиздатих и бета верзија производа унутар Мајкрософта у тежњи тестирања истих у стварним ситуацијама.[87] Ово је обично скраћено на само „псећа храна“, те се користи као именица, глагол или придев. Други део жаргона, „ФYИФВ“ или „ФYИВ“ („Фуцк Yоу, I'м [Фуллy] Вестед”), такође користе запосленици да кажу како су финансијски независни и да могу избећи рад кад год желе.[88] Компанија је такође позната по својим процесима запошљавања, у осталим организацијама познато као „Мајкрософт интервју”, које је ноторно због „безвезних“ питања, попут „Зашто је шахт–поклопац округао?”.[89]

Мајкрософт је јавни противник ограничења Х1Б виза, која допушта компанијама у САД да запосле одређене стране раднике. Бил Гејтс тврди да ограничење са Х1Б визама прави потешкоће компанији при запослењу људи, изјављујући „Ја бих се сигурно решио Х1Б ограничења!” 2005. године.[90] Критичари Х1Б виза тврде да опуштање граница може резултирати у повећаној незапослености грађана САД–а јер Х1Б радници раде за мање плаће.[91] Хуман Ригхтс Цампаигн Цорпорате Еqуалитy Индеx, извештај о томе како се организације односе према ЛГБТ запосленицима (лезбијке, хомосексуалци, бисексуалци и транссексуалци), рангирао је Мајкрософт са 87% од 2002. до 2004. године, те са 100% од 2005. до 2010. године, након што су дозволили сполно изражавање.[92]

Критике[уреди | уреди извор]

Групе БадВиста и Дефецтиве бy Десигн протестирају против оперативног система Wиндоwс виста.

Критике на рачун Мајкрософта пратиле су компанију од почетка постојања због различитих аспеката њених производа и пракси посла. Једноставност кориштења, стабилност, те сигурност софтвера компаније су опћи циљеви критичара. Недавно, тројански коњи и остале „рупе“ захватали су велики број корисника због грешака у сигурности Мицрософт Wиндоwс-а и осталих програма. Мајкрософт је такође оптуживан због закључавања произвођача у своје производе, те недопуштања праћења и удовољавања постојећих стандарда у свом софтверу.[93]

Компанија је била у разним суђењима од стране неколико влада и осталих компанија због незаконитих монополистичких дела. У 2004. години, Европска унија прогласила је Мајкрософт кривим у случају о неповерењу. Додатно, Мајкрософтова ЕУЛА за неке њихове програме је често критизирана да је преограничавајућа као и против софтвера отвореног кода.

Мајкрософт је био критизиран (заједно са Јаху–ом, АОЛ–ом, Гугл–ом и осталим) због умешаности у цензури у НР Кини.[94] Мајкрософт је такође дошао под критику за оффсхоринг послова за Кину и Индију.[95][96][97] Постојали су извештаји о лошим радним уветима у фабрици у јужној Кини која производи неке од Мајкрософтових производа.[98]

Предузетничке афере[уреди | уреди извор]

Компанију покреће одбор директора креиран већином од аутсајдера, као што је опционално за јавне трговинске компаније. Чланови одбора од септембра 2014. су: Џон V. Томпсон, Дина Дублон, Бил Гејтс, Марија Клејв, Дејвид Маркарт, Мејсон Морфит,[99] Сатја Надела, Чарлс Носки, Хелмут Панке и Џон V. Стантон.[100] Чланови одбора се бирају сваке године на годишњем митингу деоничара по принципу већине. Постоји пет комитета унутар одбора који надгледају специфичне области. Ови комитети укључују Audit Committee, који управља проблемима рачуноводства компаније укључујући извештавање и пријављивање; Compensation Committee, који допушта компензацију за ЦЕО и остале упосленике компаније; Finance Committee, који управља финансијским стварима попут предлагања седињења и аквизиција; Governance and Nominating Committee, који управља разним предузентним задацима укључујући номинирање одбора; те Antitrust Compliance Committee, који тежи спречити праксу компаније од кршења закона о неповерењу.[101]

Петогодишњи график историје за NASDAQ: MSFT берзу 17. јула 2013.[102]

Када је Мајкрософт кренуо јавно и покренуо своју почетну јавну понуду (ИПО) 1986. године, почетна цена деонице била је 21 долара; након дана куповине, цена је стала на 27,75 долара. Од јула 2010, са компанијиних девет раздвојених деоница, било која ИПО деоница била би умножена 288 пута; ако би један купио ИПО данас и ако се узму у обзир дељења и остали фактори, коштало би око 9 центи.[19]‍:235–236[103][104] Цена деонице је имала највећу вредност 1999. године са око 119 долара (60,928 долара прилагођено за поделе деоница).[105] Компанија је почела нудити дивиденду 16. јануара 2003. године почевши с осам центи по деоници за фискалну годину праћену са дивидендом од шеснаест центи по деоници наредне године, прелазећи са годишњих на кварталне дивиденде 2005. године са 8 центи по деоници за квартал и специјалном једнодневном исплатом од 3 долара по деоници за други квартал фискалне године.[105][106] Иако је компанија имала накнадне порасте у исплатама дивиденди, цена Мајкрософтове деонице остала је константна годинама.[106][107][108][109]

Једна од стратегија посла Мајкрософта, описано од стране директора као „ембраце, еxтенд анд еxтингуисх,” испрва прихвати конкурентни стандард или производ, онда га прошири и произведе властиту верзију која је касније некомпатибилна са стандардом, што временом порази конкуренцију јер не може користити нову Мајкрософтову верзију.[110] Разне компаније и владе тужиле су Мајкрософт због овог низа тактика, што је резултирало милијардама долара у прекршајима против компаније.[37][37][42][42][111][112][113][114] Мајкрософт тврди да оригинална стратегија није противконкурентна, него радије вежба њихове дискреције да имплементира могућности за које верује да их купци желе.[115]

Финансије[уреди | уреди извор]

Стандард анд Поор'с и Моодy'с дали су ААА рангирање Мајкрософту, чија је имовина процењена на 41 милијарди долара у успоредби са само 8,5 милијарди долара у неосигураном дуговању. Као последица, у фебруару 2011. године Мајкрософт је лансирао предузетну обвезницу са цифром до 2,25 милијарди долара са релативно ниским посуђивачким нивоима у успоредби са владиним.[116]

По први пут у 20 година, компанија Аппле Инц. је престигла Мајкрософт у Q1 2011. године кварталним профитима и приходима због успорења у продајама рачунара и наставка великих губитака у Мајкрософтовом одељењу за мрежне сервисе (које садржи претраживачку машину Бинг). Мајкрософтов профит био је 5,2 милијарди долара, док је профит Епла Инц. био 6 милијарди долара, док су оперативни приходи били 14,5 милијарди и 24,7 милијарди долара, редом.[117]

Мајкрософтово одељење за мрежне сервисе је непрестано правило губитке од 2006. и у Q1 2011. изгубило је 726 милиона долара. Ово прати губитак од 2,5 милијарди долара за 2010. годину.[118]

Дана 20. јула 2012, Мајкрософт је објавио свој први квартални губитак икада, без обзира на рекордне приходе за квартале и фискалне године, са новим нето губитком од 492 милиона долара због биљешке везане за рекламну компанију аQуантиве, која је била преузета за 6,2 милијарде долара у 2007. години.[119]

Од јануара 2014, Мајкрософтова тржишна капитализација стоји на 314 милијарди долара,[120] бивајући 8. највећа компанија у свету по тржишној капитализацији.[121]

Окружење[уреди | уреди извор]

Током 2011. године, гринпис је објавио извештај рангирајући првих десет великих брендова у цлоуд компјутингу у вези с изворима електрицитета за њихове податковне центре. У то време, податковни центри користили су до 2% укупног глобалног електрицитета и овај износ је пројектиран ради повећања. Пхил Радфорд из Гринписа рекао је „ми смо забринути да нас ова нова експлозија у кориштењу електрицитета може закључати у старе, загађивачке изворе енергије уместо чисте енергије доступне данас,”[122] те прозвао Амазон, Мајкрософт и остале лидере индустрије информационе технологије да мора прихватити чисту енергију ради напајања својих цлоуд податковних центара.[123] У 2013. години, Мајкрософт се сложио за куповину енергије коју прави Теxас wинд пројецт да напаја један од својих податковних центара.[124]

Мајкрософт је рангиран 17. местом у гринписовом водичу за зеленију електронику (16. издање) које рангира 18 електронских произвођача према њиховој политици према отровним хемикалијама, рециклажи и климатским променама.[125] Мајкрософтов главни кампус у САД-у добио је сребрни цертификат од ЛЕЕД програма 2008. године, те инсталирао преко 2.000 соларних панела на врх својих зграда у свом кампусу у Силиконској долини, правећи приближно 15% укупне енергије потребне за постројења у априлу 2005.[126]

Мајкрософт користи алтернативне облике транспорта. Креирао је један од највећих светских приватних аутобуских система, „Цоннецтор”, да транспортује људе изван компаније; за транспорт на кампусу, „Схуттле Цоннецт” користи велику флоту хибридних аутомобила да би сачувао гориво. Компанија такође замењује регионални јавни превоз као подстицај.[126][127] У фебруару 2010. године, ипак, Мајкрософт је стао против додавања додатног јавног превоза и високозапослених возила (ХОВ) за мост који повезује Редмонд са Сијетлом; компанија није хтела одужити с конструкцијом нимало.[128]

Мајкрософт је рангиран бројем 1 на списку светских најбољих мултинационалних радних места од стране Греат Плаце то Wорк Институте 2011. године.[129]

Маркетинг[уреди | уреди извор]

У 2004. години, Мајкрософт је наручио истраживачке компаније да ураде независне студије везане за укупни трошак власништва (ТЦО) система Wиндоwс сервер 2003 у поређењу са Линуxом; закључено је да су компаније спознале да је Wиндоwс једноставнији за администрирати од Линуxа, те они који користе Wиндоwс администрирају брже што резултира у мањим трошковима за њихову компанију (нпр. нижи ТЦО).[130] Ово је изазвало талас повезаних студија; студија од стране Yанкее Гроуп закључила да надоградња са једне верзије Wиндоwс сервера на другу кошта дјелић прелазног трошка Wиндоwс сервера на Линуx, ипак компаније које су анкетиране напоменуле су да је повећана сиугурност и поузданост Линуxових сервера и брину се о бивању закључаним у кориштење производа Мајкрософта.[131] Друга студија, коју је издао Опен Соурце Девелопмент Лабс, тврдила је да су Мајкрософтове студије „једноставно застареле и једностране” и њихова анкета је закључила да је ТЦО Линуxа био нижи јер администратори Линуxа управљају већим бројем сервера уопће и због осталих разлога.[132]

Као део кампање „Узми чињенице”, Мајкрософт је осветлео .НЕТ трговинску платформу коју је развио у партнерству са Аццентуре за Лондонску берзу (ЛСЕ), тврдећи да је омогућавала доступност пет деветки”. Након продуженог прекида и непоузданости[133][134] ЛСЕ је објавила 2009. године да је планирала избацити Мајкрософтово решење и пребацити се на решење засновано на Линуxу 2010. године.[135][136]

Током 2012. године, Мајкрософт је запослио политичког анкетара, Марка Пенна, кога Њујорк тајмс описује да као „познатог по уцењивању” његових политичких ривала[137] као Еxецутиве Вице-Пресидент, рекламе и стратегија. Пенн је креирао серије негативних реклама циљајући на једног од Мајкрософтових главних супарника, Гугла. Реклама, названа „Сцрооглед”, тежи направити случај да Гугл „зеза“ кориснике претраживачким резултатима који теже показати Гуглове спонзоре, којима Џимејл угрожава приватност својих корисника постављањем рекламних резултата везаних за садржаје корисничке поште и куповине који фаворизирају Гуглове производе. Технолошке публикације попут Тецх Црунцх биле су високо критичне због рекламне кампање,[138] док су то Гуглови запосленици ипак добро прихватили.[139]

Отпуштања[уреди | уреди извор]

У јулу 2014. године, Мајкрософт је објавио планове за отпуштање 18.000 запосленика. Мајкрософт је запошљавао 127.104 особе до 5. јуна 2014, правећи ову око 14% редукцију радне снаге највећим отпуштањем икада. То укључује 12.500 стручњака и фабричких радника. Претходно, Мајкрософт је укинуо 5.800 радних места 2009. године приликом тадашње финансијске кризе у САД-у.[140][141]

У септембру 2014, Мајкрософт је отпустио 2.100 људи, укључујући 747 особа у подручју Сеаттле-Редмонд, где је компанија смештена. Откази су дошли као други талас привремених отпуштања који су претходно најављени. Ово доноси укупан број 15.000 од 18.000 очекиваних „резања”.[142]

Сарадња са владом Сједињених Држава[уреди | уреди извор]

Мајкрософт омогућава информације о пријављеним грешкама ((језик: енглески)) у њиховом софтверу према интелигентним агенцијама САД-ове владе, пре него избаце јавну верзију поправке. Мајкрософтов гласноговорник изјавио је да компанија покреће неколико програма који управљају дељењем таквих информација са владом САД–а.[143]

Пратећи пријаве медија о ПРИСМ-у, НСА-ов масивни електронски надзорни програм, у мају 2013, неколико технолошких компанија су идентифициране као учесници, укључујући и Мајкрософт.[144] Према информацијама које су процуриле о овом програму, Мајкрософт се прикључио програму ПРИСМ у 2007. години.[145] Ипак, у јуну 2013, службена изјава од Мајкрософта оспорила је њихово учесништво у програму:

Ми омогућавамо корисничке податке само када добијемо правни налог да урадимо тако, а никада на добровољној бази. У додатку ми се само слажемо са наредбама за захтееве о специфичним рачунима или идентификаторима. Ако влада има шири добровољни национални сигурносни програм ради прикупљања корисничких података, ми не учествујемо у таквом.[146]

Током првих шест месеци у 2013. години, Мајкрософт је добио захтеве у вези с 15.000 до 15.999 налога.[147] Мајкрософт је тражио од Когреса САД–а да треба предузети јаке регулације приватности да заштити корисничке податке.[148]

Логотип[уреди | уреди извор]

Мајкрософт је прихватио такозвани „Пац-Ман Лого”, којег је дизајнирао Сцотт Бакер 1987. године. Бакер је тврдио да „Нови лого, у фонту Хелветица курзивног типа, има косину између слова о и с појачава „меки” део имена и показује кретање и брзину.”[149] Даве Норрис покренуо је кампању интерне шале да сачува стари лого који је био зелен, са свим великим словима и показивао „фенси” слово О – надимком блиббет, али је лого био одбачен.[150] Мајкрософтов лого са слоганом „Yоур потентиал. Оур пассион.” (срп. Vaš potencijal. Naša strast.) испод главног предузетничког имена, заснован је на слогану Мајкрософта кориштеног 2008. године. У 2002. години, компанија је почела користити лого у Сједињеним Државама и евентуално започела ТВ кампању са слоганом, измењеног са претходног слогана „Wхере до yоу wант то го тодаy?” (срп. Gde želite ići danas?).[151][152][153] Током приватне МГX (Мајкрософт Глобал Еxцханге) коференције 2010. године, Мајкрософт је открио наредни слоган компаније, „Be What's Next.” (срп. Budi što sledi.).[154]

Дана 23. аугуста 2012, Мајкрософт је открио нови предузетни лого на отварању свог 23. Мајкрософт складишта у Бостону показујући компанијину смену фокуса са класичног стила на иконоцентрични модерни интерфејс који користи или ће користити платформа Wиндоwс фон, Xбоx 360, Wиндоwс 8 и надолазећи офис пакети.[155] Нови лого такође укључује четири квадрата са бојама тадашњег Wиндоwс логотипа који је био кориштен да репрезентира Мајкрософтова четири главна производа: Wиндоwс (плава), офис (црвена), Xбоx (зелена) и Бинг (жута).[156] Ипак, овај лого није у потпуности нов—био је представљан у рекламама за Wиндоwс 95 од средине деведесетих.[157][158]

  • 1985–1987.
    1985–1987.
  • 1987–2006.
    1987–2006.
  • 2006–2011.
    2006–2011.
  • 2011–2012.
    2011–2012.
  • 2012–данас
    2012–данас
  • 1987 — Мајкрософт Пац-Ман логотип, дизајнирао га је Шот Бејкер, а кориштен је од 1987. до 2012. са 1994–2002. слоганом „Wхере до yоу wант то го тодаy?”.[151][152]
  • 2006–2011 — Мајкрософтов лого од 2006–2011, са слоганом „Yоур потентиал. Оур пассион.”[152]
  • 2011–2012 — Лого Мајкрософта са слоганом „Бе wхат'с неxт.”[154]
  • 2012–данас — Представљен 23. аугуста 2012, да симболизира „свет дигиталног кретања” и Мајкрософтов „портфолио производа”.[159]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Earnings Release FY14 Q4”. Microsoft. 22. 7. 2014. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  2. ^ „Microsoft Corporation Annual Reports”. Microsoft Corporation. 28. 7. 2014. Pristupljeno 23. 8. 2014. 
  3. ^ „Revenue and Headcount”. Microsoft. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  4. ^ „Global Software Top 100”. Softwaretop100.org. 23. 8. 2011. 
  5. ^ „Market Cap Rankings”. Ycharts. Zacks Investment Research. 8. 4. 2012. Pristupljeno 9. 4. 2012. 
  6. ^ „Microsoft buys Skype for $8.5 billion”. The Search Office Space Blog. 10. 5. 2011. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  7. ^ „Notify The Next Of Kin”. InformationWeek. 30. 6. 2010. 
  8. ^ а б Allan, Roy A. (2001). A History of the Personal Computer. Allan Publishing. ISBN 978-0-9689108-0-1. Pristupljeno 17. 7. 2010.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Allan 2001” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ^ а б „Microsoft to Microsoft disk operating system (MS-DOS)”. Smart Computing. Sandhills Publishing Company. 6 (3). 2002. Arhivirano iz originala 12. 8. 2011. g. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  10. ^ „Microsoft Company History”. Fundinguniverse.com. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  11. ^ а б в „Bill Gates: A Timeline”. BBC News. BBC. 15. 7. 2006. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  12. ^ Schlender, Brent (2. 10. 1995). „Bill Gates & Paul Allen talk check out the ultimate buddy act in business history”. Fortune Magazine. 
  13. ^ Allen, Paul (2011). Paul Allen: Idea Man. Penguin Group. str. 91. ISBN 978-0-14-196938-1. 
  14. ^ Staples, Betsy (1984). „Kay Nishi bridges the cultural gap”. Creative Computing. 10 (8): 192. Pristupljeno 15. 7. 2010. 
  15. ^ Dyar, Dafydd Neal (4. 11. 2002). „Under The Hood: Part 8”. Computer Source. Arhivirano iz originala 11. 9. 2006. g. Pristupljeno 14. 7. 2010. 
  16. ^ Engines that move markets. Books.google.co.uk. Pristupljeno 29. 5. 2011. 
  17. ^ Blaxill, Mark; Eckardt, Ralph (2009). „The Invisible Edge: Taking Your Strategy to the Next Level Using Intellectual Property”. Portfolio Hardcover. ISBN 978-1-59184-237-8. Pristupljeno 7. 7. 2010. 
  18. ^ Allan 2001, стр. 231. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFAllan2001 (help)
  19. ^ а б в г д ђ Allan 2001. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFAllan2001 (help)
  20. ^ а б „Microsoft Chronology”. CBS News. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 23. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 8. 2010. 
  21. ^ Bick, Julie (29. 5. 2005). „The Microsoft Millionaires Come of Age”. The New York Times. Pristupljeno 3. 7. 2006. 
  22. ^ а б „U.S. v. Microsoft: Timeline”. Wired. 4. 11. 2002. Pristupljeno 4. 3. 2015. 
  23. ^ Thurrott, Paul (24. 1. 2003). „Windows Server 2003: The Road To Gold”. winsupersite.com. Penton Media. Arhivirano iz originala 4. 6. 2010. g. Pristupljeno 15. 7. 2010. 
  24. ^ Athow, Desire (22. 5. 2010). „Microsoft Windows 3.0 Is 20 Years Old Today!!!”. ITProPortal. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  25. ^ Miller, Michael (1. 8. 1998). „Windows 98 Put to the Test (OS Market Share 1993–2001)”. PC Magazine. Pristupljeno 3. 7. 2010. 
  26. ^ McCracken, Harry (13. 9. 2000). „A Peek at Office Upgrade”. PCWorld. Pristupljeno 4. 7. 2006. 
  27. ^ Waner, Jim (12. 11. 2004). „Novell Files WordPerfect Suit Against Microsoft”. internetnews.com. Pristupljeno 15. 7. 2010. 
  28. ^ „Competitive Impact Statement: U.S. v. Microsoft Corporation”. Justice.gov. Pristupljeno 11. 5. 2011. 
  29. ^ Borland, John (15. 4. 2003). „Victor: Software empire pays high price”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  30. ^ Cope, Jim (mart 1996). „New And Improved”. Smart Computing. Sandhills Publishing Company. 4 (3). Arhivirano iz originala 12. 8. 2011. g. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  31. ^ Pietrek, Matt (mart 1996). „Windows 95 Programming Secrets” (PDF). IDG. ISBN 978-1-56884-318-6. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  32. ^ Thurrott, Paul (31. 5. 2005). „MSN: The Inside Story”. winsupersite.com. Penton Media. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  33. ^ „Marketplace: News Archives”. Marketplace. American Public Media. 15. 7. 1996. Arhivirano iz originala 23. 8. 2004. g. 
  34. ^ Tilly, Chris. „The History of Microsoft Windows CE”. HPC:Factor. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  35. ^ Markoff, John (20. 6. 2002). „Fears of Misuse of Encryption System Are Voiced”. The New York Times. Pristupljeno 7. 7. 2010. 
  36. ^ Stajano, Frank (2003). „Security for whom? The shifting security assumptions of pervasive computing” (PDF). Software Security—Theories and Systems. Lecture notes in computer science. Springer-Verlag Berlin Heidelberg. 2609: 16—27. ISBN 978-3-540-00708-1. doi:10.1007/3-540-36532-X_2. Pristupljeno 6. 7. 2010. 
  37. ^ а б в „United States v. Microsoft”. U.S. Department of Justice. Pristupljeno 5. 8. 2005. 
  38. ^ Jackson, Thomas Penfield (5. 11. 1999). „U.S. vs. Microsoft findings of fact”. U.S. Department of Justice. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  39. ^ Thurrott, Paul (26. 10. 2001). „WinInfo Short Takes: Windows XP Launch Special Edition”. Windows IT Pro. Penton Media. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  40. ^ „NPD Reports Annual 2001 U.S. Interactive Entertainment Sales Shatter Industry Record”. Business Wire. CBS Interactive. 7. 2. 2002. Pristupljeno 31. 3. 2007. 
  41. ^ „Microsoft hit by record EU fine”. CNN. 25. 3. 2004. Arhivirano iz originala 13. 4. 2006. g. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  42. ^ а б в „Commission Decision of 24.03.2004 relating to a proceeding under Article 82 of the EC Treaty (Case COMP/C-3/37.792 Microsoft)” (PDF). Commission of the European Communities. 21. 4. 2004. Pristupljeno 5. 8. 2005. 
  43. ^ Wee, Gerald (10. 11. 2005). „Steve Ballmer on management style”. ITWorld. IDG. CIO Asia. Pristupljeno 29. 1. 2011. 
  44. ^ Vamosi, Robert (23. 1. 2007). „Windows Vista Ultimate review”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  45. ^ Ricadela, Aaron (14. 2. 2006). „Gates Says Security Is Job One For Vista”. InformationWeek. UBM TechWeb. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  46. ^ „Vista gives Microsoft view of record profit”. Edinburgh Evening News. Johnston Press. 27. 4. 2007. Pristupljeno 1. 2. 2009. 
  47. ^ „AFP:EU hits Microsoft with record 899 million euro antitrust fine”. Google News. Google. Agence France-Presse. 27. 2. 2008. Pristupljeno 1. 6. 2008. 
  48. ^ „Microsoft, Multi-core and the Data Center”. 
  49. ^ Conte, Natali Del (15. 6. 2006). „Bill Gates Announces Resignation”. PC Magazine. Ziff Davis. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  50. ^ Fried, Ina (27. 10. 2008). „Microsoft launches Windows Azure”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 6. 7. 2010. 
  51. ^ Fried, Ina (12. 2. 2009). „Microsoft follows Apple into the retail business”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  52. ^ Gaynor, Tim (22. 10. 2009). „Long lines as Microsoft opens retail store”. Reuters. Thomson Reuters. Pristupljeno 3. 7. 2010. 
  53. ^ Mintz, Jessica (22. 10. 2009). „Windows 7 operating system makes its debut”. NBCNews.com. NBCUniversal. Associated Press. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  54. ^ Erickson, David (21. 3. 2011). „Open Networking Foundation News Release”. Openflow.org. Pristupljeno 29. 5. 2011. 
  55. ^ „"Google and other titans form Open Networking Foundation." Noyes, 23. 3. 2011”. Computerworld. IDG. 23. 3. 2011. Pristupljeno 29. 5. 2011. 
  56. ^ „Windows Phone 7 Series UI Design & Interaction Guide”. 18. 3. 2010. Pristupljeno 9. 10. 2010. 
  57. ^ „Microsoft releases final test version of Windows 8”. Business Line. Kasturi & Sons. 1. 6. 2012. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  58. ^ Rosoff, Matt (5. 1. 2011). „OK, So Windows 8 Is Coming To ARM Tablets...Someday (MSFT)”. San Francisco Chronicle. Pristupljeno 5. 1. 2011. 
  59. ^ Sullivan, Mark. „Microsoft Announces New 'Surface' Tablet PC”. PCWorld. Pristupljeno 19. 6. 2012. 
  60. ^ а б Еицхенwалд, Курт, "Мицрософт'с Лост Децаде: Хоw Мицрософт Лост Итс Мојо", Ванитy Фаир, 8. 2012
  61. ^ Acohido, Byron (25. 6. 2012). „Microsoft buys Internet startup Yammer for $1.2 billion”. USA Today. Gannett Company. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  62. ^ Thurrott, Paul (31. 7. 2012). „Outlook.com Mail: Microsoft Reimagines Webmail”. Supersite for Windows. Penton Media. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  63. ^ Microsoft Corp. (8. 8. 2012). „Windows Server 2012 "Save the Date" Announcement”. 
  64. ^ Rigby, Bill (1. 10. 2012). „Microsoft launching news operation, new MSN”. Reuters. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  65. ^ „Windows 8's delivery date: October 26”. ZDNet. 18. 7. 2012. Pristupljeno 17. 9. 2012. 
  66. ^ „Mary Jo Foley: Windows Phone 8 launch date revealed”. LiveSide.net. 30. 8. 2012. Pristupljeno 27. 11. 2012. 
  67. ^ „Microsoft prepping for complete brand and product line relaunch, New York store coming the 26th”. wpcentral.com. Pristupljeno 3. 11. 2012. 
  68. ^ „Microsoft launches 'Patent Tracker' to help you search its library of intellectual property”. The Next Web. 28. 3. 2013. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  69. ^ Pierce, David (21. 5. 2013). „The all-seeing Kinect: tracking my face, arms, body, and heart on the Xbox One”. The Verge. Vox Media, Inc. Pristupljeno 28. 5. 2013. 
  70. ^ „Funky Friday: More than $32 billion in Microsoft stock value wiped out | Microsoft – CNET News”. News.cnet.com. Pristupljeno 21. 7. 2013. 
  71. ^ „Microsoft buying Nokia's phone business in a $7,2 billion bid for its mobile future”. 
  72. ^ „Microsoft names insider Amy Hood as CFO”. Reuters.com. Pristupljeno 18. 4. 2014. 
  73. ^ Samuel Gibbs (7. 10. 2013). „Sir Tim Berners-Lee and Google lead coalition for cheaper internet”. The Guardian. Pristupljeno 8. 10. 2013. 
  74. ^ „Microsoft's sweeping reorganization shifts focus to services, devices”. 11. 7. 2013. 
  75. ^ „Microsoft CEO Steve Ballmer to retire within 12 months”. 
  76. ^ „Nadella named new Microsoft CEO as Gates era ends”. Arhivirano iz originala 5. 2. 2014. g. 
  77. ^ Hutchinson, Lee. „It’s official: Microsoft acquires Mojang and Minecraft for $2.5 billion”. Ars Technica. Pristupljeno 19. 9. 2014. 
  78. ^ Carter, Bill (24. 12. 2005). „Microsoft Quits MSNBC TV, but Web Partnership Remains”. The New York Times. Pristupljeno 6. 7. 2010. 
  79. ^ „Four Products Advance on Dynamics ERP Roadmap”. Directions on Microsoft. 27. 4. 2009. Pristupljeno 3. 7. 2010. 
  80. ^ Cha, Bonnie (1. 9. 2010). „Microsoft releases Windows Phone 7 to manufacturers”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  81. ^ „MSDN Subscription FAQ”. Microsoft. Pristupljeno 3. 7. 2006. 
  82. ^ „Microsoft Systems Journal Homepage”. Microsoft. 15. 4. 2004. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  83. ^ Hobson, Neville (11. 4. 2005). „Microsoft's Channel 9 And Cultural Rules”. WebProNews. iEntry Inc. Pristupljeno 3. 7. 2006. 
  84. ^ „On10.net homepage”. Microsoft. Pristupljeno 4. 5. 2006. 
  85. ^ Bray, Hiawatha (13. 6. 2005). „Somehow, Usenet lumbers on”. The Boston Globe. Pristupljeno 3. 7. 2006. 
  86. ^ „Microsoft MVP Frequently Asked Questions”. Microsoft. Pristupljeno 1. 6. 2006. 
  87. ^ CNET News.com Staff (21. 7. 2003). „Microsoft tests its own dog food”. ZDNet. CNET Networks, Inc. Arhivirano iz originala 8. 1. 2007. g. Pristupljeno 9. 10. 2005. 
  88. ^ Heileman, John (novembar 2000). „The Truth, The Whole Truth, and Nothing But The Truth”. Wired. Pristupljeno 30. 9. 2007. 
  89. ^ Poundstone, William (21. 5. 2003). „Square Manhole Covers and Crazy Questions”. G4TV.com. Pristupljeno 1. 7. 2006. 
  90. ^ Mark, Roy (27. 4. 2005). „Gates Rakes Congress on H1B Visa Cap”. internetnews.com. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  91. ^ „Bill Gates Targets Visa Rules for Tech Workers”. NPR. 12. 3. 2008. Pristupljeno 6. 7. 2010. 
  92. ^ „Corporate Equality Index Archive”. Human Rights Campaign Foundation. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  93. ^ „Writing history with Microsoft's Office lock-in”. 
  94. ^ „Corporate Complicity in Chinese Internet Censorship”. Pristupljeno 23. 11. 2006. 
  95. ^ "Wхо'с буyинг Мицрософт'с оутсоурцинг еxцусес?". ИнфоWорлд. 22. 4. 2010.
  96. ^ "Мицрософт планс то оутсоурце море, саyс еx-wоркер". Тхе Сеаттле Тимес. 3. септембар 2005.
  97. ^ "Хигх-енд тецх јобс оутсоурцед бy Мицрософт". Таипеи Тимес. 17. 6. 2004.
  98. ^ "Мицрософт Инвестигатес 'Масс Суициде Тхреат' Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2012)". Скy Неwс. 11. јануар 2012.
  99. ^ „Microsoft appoints activist investor Mason Morfit to board”. Reuters. 11. 3. 2014. 
  100. ^ „Microsoft Board of Directors”. PressPass (Saopštenje). Microsoft. Pristupljeno 6. 9. 2014. 
  101. ^ „Microsoft Corporation Corporate Governance Guidelines”. Microsoft. 1. 7. 2009. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  102. ^ „Five year history graph of (NASDAQ:MSFT) stock”. ZenoBank. AlphaTrade. 29. 9. 2009. Pristupljeno 29. 9. 2009. 
  103. ^ Monkman, Carol Smith (14. 3. 1986). „Microsoft stock is red hot on first trading day”. Seattle Post-Intelligencer. Hearst Seattle Media, LLC. str. B9. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  104. ^ „MSFT stock performance and split info”. Morningstar, Inc. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  105. ^ а б „Microsoft stock price spreadsheet from Microsoft investor relations” (xls). Microsoft. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  106. ^ а б „Dividend Frequently Asked Questions”. Microsoft. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  107. ^ „Yahoo MSFT stock chart”. Yahoo Finance. Pristupljeno 13. 12. 2008. 
  108. ^ „MSN Money MSFT chart with dividend and split info”. MSN Money. Microsoft. Pristupljeno 13. 12. 2008. 
  109. ^ Fried, Ina; Ard, Scott (15. 6. 2006). „Gates stepping down from full-time Microsoft role”. ZDNet. str. 2. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  110. ^ Rodger, Will (8. 11. 1998). „Intel exec: MS wanted to 'extend, embrace and extinguish' competition”. ZDNet. Arhivirano iz originala 28. 2. 2010. g. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  111. ^ „Microsoft Corp. Licenses Burst.com Patents & Settles Suit” (Saopštenje). Burst.com Inc. 11. 3. 2005. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  112. ^ Orlowski, Andrew (5. 3. 2004). „Eolas' web patent nullified”. The Register. Situation Publishing Ltd. Pristupljeno 18. 5. 2006. 
  113. ^ Dennis, Tony (24. 12. 2002). „Sendo & Microsoft – it all ends in tears”. TheInquirer.net. Arhivirano iz originala 29. 5. 2008. g. Pristupljeno 18. 5. 2006. 
  114. ^ Nystedt, Dan (7. 12. 2005). „Update: Microsoft fined $32M by South Korea”. IDG News Service. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  115. ^ „U.S. v. Microsoft: We're Defending Our Right to Innovate”. The Wall Street Journal. 20. 5. 1998. Arhivirano iz originala 17. 11. 2007. g. Pristupljeno 31. 3. 2006. 
  116. ^ „Microsoft sells $2,25 billion of debt at low rates”. Reuters. 4. 2. 2011. 
  117. ^ Arthur, Charles (28. 4. 2011). „Microsoft falls behind Apple for first time in 20 years | Technology”. London: The Guardian. Pristupljeno 11. 5. 2011. 
  118. ^ MG Siegler Apr 29, 2011 (29. 4. 2011). „When Will Microsoft's Internet Bloodbath End?”. Techcrunch.com. Pristupljeno 11. 5. 2011. 
  119. ^ White, Martha. „Microsoft reports first quarterly loss ever”. Pristupljeno 20. 7. 2012. 
  120. ^ „Microsoft Overview”. Marketwatch. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  121. ^ „Global Top 100 Companies”. PWC. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  122. ^ „Dirty Data Report Card” (PDF). Greenpeace. Pristupljeno 22. 8. 2013. 
  123. ^ "Амазон, Мицрософт: Лет'с кееп 'тхе цлоуд' цлеан", Пхил Радфорд
  124. ^ "Мицрософт лоокс то боост ецо цредентиалс wитх wинд-поwеред дата центре"[мртва веза], Сузанне Голденберг
  125. ^ „Guide to Greener Electronics – Greenpeace International (16th Edition)”. Greenpeace International. Arhivirano iz originala 12. 11. 2011. g. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  126. ^ а б Mills, Elinor (6. 6. 2008). „Microsoft vs. Google: Who's greener?”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 3. 7. 2010. 
  127. ^ „Fostering Alternative Ways to Commute at Microsoft”. Microsoft. Arhivirano iz originala 1. 5. 2008. g. 
  128. ^ „Seattle hires consultant to look at 520 bridge plan”. King5 Television News. 23. 3. 2010. Pristupljeno 3. 7. 2010. 
  129. ^ Tu, Janet I. (28. 10. 2011). „Microsoft Pri0 | Microsoft named best multinational workplace”. Seattle Times Newspaper. Pristupljeno 3. 11. 2011. 
  130. ^ Bishop, Todd (27. 1. 2004). „Studies on Linux help their patron: Microsoft”. Seattle Post-Intelligencer. Hearst Seattle Media, LLC. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  131. ^ Foley, Mary Jo (24. 3. 2004). „Yankee Independently Pits Windows TCO vs. Linux TCO”. eWeek. Pristupljeno 14. 7. 2010. 
  132. ^ Jaques, Robert (13. 3. 2006). „Linux fans hit back at Microsoft TCO claims”. vnunet.com. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  133. ^ Mason, Rowena (10. 9. 2008). „Seven-hour LSE blackout caused by double glitch”. London: The Telegraph. 
  134. ^ „London Stock Exchange trading hit by technical glitch”. BBC News. 26. 11. 2009. 
  135. ^ Williams, David M. (8. 10. 2009). „London Stock Exchange gets the facts and dumps Windows for Linux”. ITWire. 
  136. ^ „London Stock Exchange Rejects .NET For Open Source”. Slashdot. 6. 10. 2009. 
  137. ^ Wingfield, Nick (14. 12. 2012). „Microsoft Battles Google by Hiring Political Brawler Mark Penn”. The New York Times. 
  138. ^ „Scroogled: Why So Negative, Microsoft?”. TechCrunch. 10. 2. 2013. Pristupljeno 18. 4. 2014. 
  139. ^ Hill, Kashmir (21. 11. 2013). „Googlers Love Microsoft's 'Scroogled' Gear. Mug and Shirts Sell Out.”. Forbes. Pristupljeno 26. 5. 2015. 
  140. ^ „Microsoft to cut up to 18,000 jobs over next year”. 17. 7. 2014. 
  141. ^ „Microsoft Layoffs Greater Than Expected: Up to 18,000 Jobs Being Cut”. Gamespot. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  142. ^ Бy Алеx Wилхелм, ТецхЦрунцх. „Лаyс Офф 2,100 Море Емплоyеес.” 18. 9. 2014. 18. 9. 2014..
  143. ^ „U.S. Agencies Said to Swap Data With Thousands of Firms”. Bloomberg. 
  144. ^ Neal, Ryan W. (11. 7. 2013). „Snowden Reveals Microsoft PRISM Cooperation: Helped NSA Decrypt Emails, Chats, Skype Conversations”. International Business Times. 
  145. ^ Greenwald, Glenn; MacAskill, Ewen (7. 6. 2013). „NSA Prism program taps in to user data of Apple, Google and others”. The Guardian. Guardian News and Media Limited. Pristupljeno 26. 4. 2014. 
  146. ^ Johnson, Kevin; Martin, Scott; O'Donnell, Jayne; Winter, Michael (15. 6. 2013). „Reports: NSA Siphons Data from 9 Major Net Firms”. USA Today. Pristupljeno 6. 6. 2013. 
  147. ^ „Microsoft, Facebook, Google and Yahoo release US surveillance requests”. The Guardian. 3. 3. 2014. 
  148. ^ Heiner, David. „Request for Comment: Big Data and Consumer Privacy in the Internet Economy” (PDF). National Telecommunications and Information Administration. Microsoft. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  149. ^ „Computer Reseller News Magazine”. Computer Reseller News Magazine. mart 1987. 
  150. ^ Osterman, Larry (14. 7. 2005). „Remember the blibbet”. Larry Osterman's WebLog. Microsoft. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  151. ^ а б „The Rise and Rise of the Redmond Empire”. Wired. decembar 1998. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  152. ^ а б в Schmelzer, Randi (9. 1. 2006). „McCann Thinks Local for Global Microsoft”. Adweek. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  153. ^ Reimer, Jeremy (23. 1. 2006). „Microsoft set to launch new marketing campaign”. Ars Technica. Condé Nast Digital. Pristupljeno 18. 8. 2008. 
  154. ^ а б Topolsky, Joshua (22. 7. 2010). „New Microsoft brand logos, company tagline revealed at MGX event? (update: no new logos, tagline is a go)”. Engadget. AOL. Pristupljeno 2. 8. 2012. 
  155. ^ Meisner, Jeffrey (23. 8. 2012). „Microsoft Unveils a New Look”. The Official Microsoft Blog. Pristupljeno 23. 8. 2012. 
  156. ^ Eric, Steven H. (23. 8. 2012). „NEW MICROSOFT LOGO REVEALED”. Flapship.com. Pristupljeno 23. 8. 2012. 
  157. ^ „Microsoft's new logo has ties to the past”. 
  158. ^ „Microsoft's logo is not new, it's from 1995”. 
  159. ^ „Microsoft Unveils a New Look”. Microsoft. avgust 2012. Pristupljeno 23. 8. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мицрософт на Викимедијиној остави.

Koordinate: 47°38′23″N 122°7′42″W / 47.63972° СГШ; 122.12833° ЗГД / 47.63972; -122.12833

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microsoft&oldid=27688491”