Палата Петерхоф

Координате: 59° 53′ Н 29° 54′ Е / 59.883° С; 29.900° И / 59.883; 29.900
С Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Палата Петерхоф
Назив на званичном списку светске баштине
ЛокацијаИсторијски центар Санкт Петербурга и сродна група монумената
КритеријумиКултура: (и)(ии)(ив)(ви)
Референца540бис
Унеско регија3.934,1 ха
Историја уписа у светску баштину
Упис1990 (14. седница)
Поглед из ваздуха на палату Петерхоф (главна зграда) и горња башта

Палата Петерхоф (рус. Петергоф,[1] емулација раномодерног холандског „Питерхоф“, што значи „Петров двор“),[2] серија је палата и вртова смештених у Петергофу, Санкт Петербург, Русија, које је Петар Велики наручио као директан одговор на Палату Версај француског краља Луја XIV.[3] Првобитно је 1709. године Петрова намера била да користи тај објекат као сеоски летњиковац. Одлука да прошири имање је била резултат посете француском краљевском двору 1717. године,[3] што је инспирисало надимак „Руски Версај“.[4] Архитекта између 1714. и 1728. године био је Доменико Трезини, и стил који је применио постао је основа петровог барокног стила који је био омиљен широм Санкт Петербурга.[5] Такође 1714. године Жан-Баптиста Александре Ле Блонд, вероватно изабран због своје претходне сарадње[6] са Версајским пејзажистом Андре ле Нотром, дизајнирао је вртове. Франческо Бартоломео Растрели завршио је проширење за Елизабету I Петровну од 1747. до 1756. године. Палатски комплекс, заједно са центром града, препознат је као локација Унескове светске баштине.

Конструкција[уреди | уреди извор]

Крај Великог северног рата резултирао је Нистадским уговором 1721. године, препустивши већи део потраживања Шведског царства на Балтичко море растућем Царству Русије. Петар Велики је већ започео изградњу своје нове престонице Санкт Петербурга 1703. године након успешног заузимања шведских провинција на источној обали.[7] Ова стратешка локација омогућила је руски приступ Балтичком мору кроз реку Неву која је текла до Финског залива. Острво Котлин и његова тврђава Кронштат североисточно од Санкт Петербурга пружали су улаз и комерцијалну луку због плиткости воде ближе граду.[8]

Током раног 18. века, Петар Велики је изградио и проширио комплекс палате Петерхоф као део свог циља да модернизује и позападњачи Русију.[9]

Монплезир палата (1714–1723)[уреди | уреди извор]

Поглед из ваздуха на Монплезирску палату и баште

Године 1714, Петер је започео изградњу палате Монплезир (француски: „моје задовољство“) на бази властитих скица. Он је „исцртао не само локацију, већ и унутрашњи изглед, неке елементе украсне завршне обраде итд“.[10] Заснована у холандском стилу,[11] она је било Петрово летње одмаралиште (које не треба мешати са његовом Летњом палатом) које је користито на путу долазећи и одлазећи из Европе кроз луку у Кронштату. На зидовима ове приморске палате окачене су стотине слика које је Петар донео из Европе[12] и дозволио да старе изложене руској зими и приморској влази без топлоте. У углу наспрам мора своје палате Монплезир, Петар је направио своју припоморску радну собу, одакле је могао да види острво Кронштат лево и Санкт Петербург десно.[13] Касније је проширио своје планове да укључи и већу палату краљевског дворца и вртове даље у унутрашњости, по узору на Версај, што ће постати Палата Петерхоф. Почетни дизајн палате и њене баште урадио је француски архитекта Жан-Баптиста Ле Блонд.[14]

Велика каскада и Самсонова фонтана[уреди | уреди извор]

Петерхоф: Самсонова фонтана и морски канал.

Велика каскада је направљена по узору на ону конструисану за Луја XIV у његовом дворцу Марли,[15] који се такође овековечен у једној од помоћних зграда парка.

У средишту каскаде налази се вештачка пећина са две спрата, обложена унутра и споља тесаним смеђим каменом. Тренутно садржи скромни музеј историје фонтане. Један од експоната је сто са посудом (вештачког) воћа, реплика сличног стола изграђеног под Петровом управом. Сто је опремљен воденим млазницама који испрскају посетиоце када посегну за воћем, што је карактеристика маниристичких вртова која је остала популарна у Немачкој. Пећина је повезана са палатом изнад и иза скривеним ходником.

Фонтане Велике каскаде налазе се испод пећине и са обе њене стране. Постоје 64 фонтане.[16] Њихове воде се уливају у полукружни базен, крај морског канала дуж кога су фонтане. У овом базену је 1730-их била постављена велика Самсонова фонтана. Она приказује тренутак када Самсон лаву раздере чељусти, представљајући победу Русије над Шведском у Великом северном рату, и двоструко је симболична.[17] Лав је елемент шведског грба, и једна од великих победа у рату извојевана је на Дан Светог Сампсона. Из лављих уста избја 20 м (66 фт) висок вертикални млаз воде, највиши у читавом Петерхофу. Ово ремек-дело Михајла Козловског опљачкали су Немачки нападачи током Другог светског рата; погледајте Историју испод. Реплика статуе постављена је 1947. године.

Историја[уреди | уреди извор]

1705–1755[уреди | уреди извор]

Павиљон Озерког (1840-те), рад Егора Мајера.
Олгино језеро (1840-те), рад Егора Мејера

Почетком 1700-их, оригинални Петерхоф изгледао је сасвим другачије од данашњег. Многе фонтане још нису биле постављене, а читав Александрински парк и Горњи вртови нису постојали. Оно што су данас Горњи вртови користило се за узгајање поврћа и за рибњаке, којих је тада било само три. Чесма Самсон и њен масивни пиједестал још нису били постављени у Морски канал, а сам канал је коришћен као велики морски улаз у комплекс.

Можда најважнија промена која је увећала Петров дизајн била је уздизање Велике палате до централног статуса и проминентности. Велика палата се првобитно звала једноставно „Горња“ и била је једва већа од било које друге структуре комплекса. Додавање крила, предузето између 1745. и 1755. године, био је један од многих пројеката које је од италијанског архитекте Бартоломеа Растрелија наручила Јелисавета I Петровна.[18] Слично томе, Велика Каскада је била оскудније украшена када је првобитно изграђена. Повећавање оригиналних Петерхофових фонтана и додавање нових наставило се и током 19. века.

1941–Модерн Даy[уреди | уреди извор]

Петерхоф су, попут Царског села, заузеле немачке трупе 1941. године и држале до 1944. У неколико месеци који су протекли између немачке инвазије на Совјетски Савез и појаве немачке војске, запослени су успели да спасу само део блага палата и фонтана. Покушано је да се демонтирају и сахране фонтанске скулптуре, али три четвртине, укључујући све највеће, остале су на свом месту.

Споменик поморског десанта у Доњим вртовима Петерхофа у близини пристаништа.

Немачке трупе су 23. септембра 1941. заузеле Петерхоф. Две недеље касније, 5. октобра 1941. године, совјетске трупе покушале су да заузму град и блокирају аутопут поморским десантом. Група од 510 маринаца Совјетске балтичке флоте искрцало је на плажу суседног Александријског парка, али су се суочили са јаком ватром Немаца. Командант операције је погинуо, све десантне трупе постале су неорганизоване, једно десантно пловило је потопљено, а друго промашено. Упркос совјетских покушаја да покрију десантне снаге дејством обалске артиљерије из Кронштата, оне су брзо суспендоване због недостатка везе са десантним трупама. Покушаји евакуације такође нису успели због јаког гранатирања немачке артиљерије (из воде је спашен само један маринац). Операција искрцавања Петерхоф није успела и све десантне трупе су одсечене од обале и опкољене. Неки од њих стигли су до Доњих вртова и борили се до горког краја, укључујући борбу прса у прса. Последњи џепови отпора уништени су 7. октобра. Неколико десетина паса немачких овчара пуштено је у баште како би пронашли скривене маринце. Многи рањени маринци изгрижени су до смрти, а неколико је заробљено.[19] Године 1980, у близини пристаништа Доњих вртова постављено је спомен обележје.

Окупаторске снаге немачке војске у великој мери су уништиле Петерхоф.[20] Многе фонтане су уништене, а палата је делимично минирана и остављена да гори. Рестаураторски радови започели су готово одмах по окончању рата и трају до данас. Доњи парк је поново отворен за јавност 1945. године.[21]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Посејдон и палата црквене куполе
    Посејдон и палата црквене куполе
  • Вертикални млаз воде 20 метара висок из лавових уста Самсонове фонтане
    Вертикални млаз воде 20 метара висок из лавових уста Самсонове фонтане
  • Црква Велике палате
    Црква Велике палате
  • Горњи вртови Петерхофа
    Горњи вртови Петерхофа
  • Поглед на Велику каскаду
    Поглед на Велику каскаду
  • Ермитажни павиљон у Доњим баштама
    Ермитажни павиљон у Доњим баштама
  • Велика престоничка просторија
    Велика престоничка просторија
  • Птичњачки павиљон
    Птичњачки павиљон
  • Олгин павиљон
    Олгин павиљон
  • Царичин павиљон
    Царичин павиљон

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ &#x27Е8;х&#x27Е9; ис цоммонлy/хисторицаллy транслитератед инто Руссиан ас &#x27Е8;г&#x27Е9; (г), со ДутцхПетерхоф ис транслитератед ас "Петергоф" Петергоф.
  2. ^ Адриан Роом, "Петродворетс", Плаценамес оф тхе wорлд: оригинс анд меанингс оф тхе намес фор овер 5000 Натурал Феатурес, Цоунтриес, Цапиталс, Территориес, Цитиес анд Хисториц ситес (1997)
  3. ^ а б „Петерхоф | Руссиа”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница, инц. 2015-06-09. Приступљено 2018-11-17. 
  4. ^ „Петерхоф (Петродворетс)”. Саинт-Петерсбург.цом. 2018. Приступљено 2018-11-17. 
  5. ^ „Биограпхy оф Доменицо Треззини, арцхитецт ин Ст. Петерсбург”. www.саинт-петерсбург.цом. Приступљено 2018-11-17. 
  6. ^ „Алеxандре-Јеан-Баптисте Ле Блонд | Френцх ландсцапе десигнер”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-17. 
  7. ^ „Сецонд Нортхерн Wар | Еуропе [1700–1721]”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-20. 
  8. ^ „Кронсхтадт | Руссиа”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-20. 
  9. ^ „Тхе Модернизатион оф Руссиа | Боундлесс Wорлд Хисторy”. цоурсес.луменлеарнинг.цом. Приступљено 2018-11-21. 
  10. ^ „Государственный музей-заповедник "Петергоф"”. ГМЗ «Петергоф» (на језику: руски). Приступљено 2018-11-21. 
  11. ^ „Монплаисир Палаце, Петерхоф, Ст. Петерсбург”. www.саинт-петерсбург.цом. Приступљено 2018-11-21. 
  12. ^ „Тхе Еастерн Галлерy”. Петерхоф Стате-Мусеум Ресерве. Архивирано из оригинала 2001-12-25. г. 
  13. ^ „Тхе Маритиме Студy”. Петерхоф Стате-Мусеум Ресерве. Архивирано из оригинала 2006-10-03. г. 
  14. ^ Р.К. Массие, Петер тхе Греат: Хис лифе анд wорлд (Неw Yорк: Баллантине Боокс, 1986), п. 631.
  15. ^ „Тхе Qуиззицал Трицк Фоунтаинс оф Петерхоф Палаце”. Оутдоор Фоунтаин Прос. 
  16. ^ „Петерхоф Фоунтаинс, Ст. Петерсбург”. www.саинт-петерсбург.цом. 
  17. ^ „Петерхоф | Хисторy оф Ст-Петерсбург”. стпетерсбург-гуиде.цом. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  18. ^ „Гранд Палаце, Петерхоф, Ст. Петерсбург”. www.саинт-петерсбург.цом. 
  19. ^ Кольцов Ю. В. Петергофский десант. Спб.:Издательско-полиграфический комплекс «Гангут», 2010.
  20. ^ „Цуратинг ундер Цоммунисм: 'А Хисториц Лессон фор тхе Ентире Wорлд' - СПИЕГЕЛ ОНЛИНЕ”. Спиегел.де. 2012-07-13. Приступљено 2013-08-11. 
  21. ^ „Петерхоф (Петродворетс), Ст. Петерсбург, Руссиа”. www.саинт-петерсбург.цом. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Кинг, Грег (2006). Тхе Цоурт оф тхе Ласт Тсар. Хобокен: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-72763-7. 
  • Вернова, Н (2004). Петерхоф: Тхе Фоунтаинс. Ст. Петерсбург: Абрис.
  • Вернова, Н (2004). Петерхоф: Тхе Гранд Палаце. Ст. Петерсбург: Абрис.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Палата Петерхоф на Викимедијиној остави.
59° 53′ Н 29° 54′ Е / 59.883° С; 29.900° И / 59.883; 29.900
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Palata_Peterhof&oldid=27677511”