Бели споменици Владимир-Суздаља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бели споменици Владимир-Суздаља
VladUspensky.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеБели споменици Владимир-Суздаља
МестоВладимирска област, Русија Уреди на Википодацима
Координате56°09′ СГШ; 40°25′ ИГД / 56.15° СГШ; 40.42° ИГД / 56.15; 40.42
Укључује
  • Cathedral of Saint Demetrius
  • Church of Boris and Gleb
  • Church of the Intercession on the Nerl
  • Dormition Cathedral
  • Monastery of Saint Euthymius
  • Suzdal Kremlin
  • Golden Gate Edit this on Wikidata
КритеријумКултурно добро: i, ii, iv
Упис1992. (16. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/633
Црква Покрова Пресвете Богородице на реци Нерли, Богољубово

Бели споменици Владимир-Суздаља чини осам средњовековних руских цркава изграђених за време кнежевине Владимир-Суздаљ у историјској руској покрајини Залесје ("место над шумом"), данас већином Владимирска област. Оне су изграђене у раздобљу од око 350 година (од 1152. до 1500-их). Све се налазе у близини градова Владимира и Суздаља.

Ова два средишта у средишњој Русији својим величанственим верским, али и световним, каменим грађевинама, већином из 12. и 13. века, представљају важан део развоја руске архитектуре и уметности. Због тога је осам ових грађевина 1992. године уписано на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи.

Списак споменика[уреди]

Катедралу Рођења Пресвете Богородице у Суздаљу
Слика Име Изградња Локација Координате Белешке
Владимир Успенский собор 2008.JPG Успењски сабор
(Успенский собор во Владимире)
1158—1160. и 1185—1189. Владимир 56°07′38.59″N 40°24′32.10″E / 56.1273861° СГШ; 40.4089167° ИГД / 56.1273861; 40.4089167 Катедралу је наручио Јуриј Долгоруки за свог сина Андреја Богољубског као верско средиште целе Русије. Она је била главна руска црква у 13. и 14. веку, а скоро 400 година је била и највећа руска црква.

Изграђена је унутар зидина Владимирског кремља на шест стубова и с једном куполом на високом тамбуру. Њена три брода су надсвођена крхким бачвастим сводом и куполом у облику шлема. Широка је 17.7, дуга 22 и висока 32.3 метра. Њено прочеље је стубовима подељено на пет делова који су украшени изрезбареним рељефима. Већину њених фресака су уништили Монголи 1238. године, али су нове насликали најпознатији руски иконописци, Андреј Рубљов и Данил Чиорни 1408. године (нпр. Страшни суд). Иконостас је красан пример барокног сликарства из 1774. године.

Vladimir demetrios.jpg Катедрала Светог Димитрија
(Димитриевский собор)
1194—1197. Владимир 56°09′N 40°25′E / 56.150° СГШ; 40.417° ИГД / 56.150; 40.417 То је краљевска црква изграђена по налогу великог кнеза Всеволда III Има коцкаст облик с три упоредна брода и куполу у облику шлема. Споља има више од 1000 камених рељефа с призорима из живота краља Давида.
Golden Gate Vladimir.jpg Златна капија у Владимиру
(Золотые ворота)
1158—1164. Владимир 56°07′38.59″N 40°24′32.10″E / 56.1273861° СГШ; 40.4089167° ИГД / 56.1273861; 40.4089167 Златна капија су једина сачувана руска градска врата из 12. века. Некад су била део великих одбрамбених зидина које су сада срушене. Врата су квадратни торањ са утврђеном црквом посвећеном Полагању ризе (плашта) Пресвете Богородице (чиме је према предању Богородица сачувала град), на врху торња. Торањ је обновљен 1795. године. Унутра се данас налази Музеј историје који је највише оријентисан на раздобље монголске инвазије у 13. веку.
Bogolubovo 11 10 2003.jpg Дворац Андреја Богољубског
(Дворец Андрея Боголюбского)
1158—1165. Богољубово 56°11′41″N 40°31′51″E / 56.19472° СГШ; 40.53083° ИГД / 56.19472; 40.53083 Остаци краљевског дворца из 12. века укључују Стубиште торња Андреја Богољубског, и главну дворану која је у 17. веку претворена у Катедралу Рођења Пресвете Богородице. Тада је изграђен и звоник с куполом у облику шатора.
Church of the Protection of the Theotokos on the Nerl 11.jpg Црква Покрова Пресвете Богородице на реци Нерли
(Храм Покрова на Нерли)
1165. Богољубово 56°11′45″N 40°33′44″E / 56.19583° СГШ; 40.56222° ИГД / 56.19583; 40.56222 Црква се налази на месту Владимирских градских врата према води, тзв. Водена врата. Она има једну куполу у облику шлема која стоји на четири стуба у средишту, и рељефе на горњем делу спољних зидина.
SuzdalKremlin.JPG Суздаљски кремљ
(Суздальский кремль)
1222—1225. Суздаљ 56°24′59″N 40°26′35″E / 56.41639° СГШ; 40.44306° ИГД / 56.41639; 40.44306 Суздаљски кремљ из 9. века се налази око 25 км северно од Владимира, на обали реке Каменка. У 11. веку је утврђен зидинама и земљаним насипима, а око њега је настао цивилни посад (управно и верско средиште покрајине) у којему су становали обртници и трговци, а у 13. и 14. веку изграђени су и манастири. Успркос урбанизацији из 1788. године, облик и положај улица је остао средњовековни. Кремљем доминира Катедрала Рођења Пресвете Богородице (Рождественским собором) из 13. века (од које су сачувана Златна врата) која је обновљена у 16. веку с пет купола. Ту су и друге цркве са шатороликим куполама из 16. и 17. века, као што су Конвикт Полагања плашта Пресвете Богородице и Рефекторијумска Вознесењска црква, као и друге цркве из 18. века које су грађене у пару, попут Конвикта Госпина посредовања и други манастири.
Russia-Suzdal-St Euthymius Monastry-Transfiguration Cathedral-Belfry.jpg Спаситељев манастир Светог Евтимија
(Спасо-Евфимиев монастырь)
16. век Суздаљ 56°43′32″N 40°44′31″E / 56.72556° СГШ; 40.74194° ИГД / 56.72556; 40.74194 Основан је 1352. године, али је добио данашњи изглед изградњом катедрале Преображења Господњег у 16. веку, али у стилу 12. века.
Kideksha sobor.jpg Црква Бориса и Глеба
(Церковь Бориса и Глеба)
1152. Кидекша 56°25′30″N 40°31′45″E / 56.42500° СГШ; 40.52917° ИГД / 56.42500; 40.52917 Налази се 5 км источно од Суздаља, на десној обали реке Нерл, код Кидекша. У њој се налазе изворне фреске из 12. века. Иако је касније обнављана и вероватно промењена, она има велику архитектоску вредност због традиционалних материјала и градитељских техника. То је прва руска црква изграђена од кречњака, и то у стилу који су касније следиле све цркве Владимир-Суздаља.

Референце[уреди]