Пређи на садржај

Струвеов геодетски лук

С Википедије, слободне енциклопедије
Струвеов геодетски лук
Светска баштина Унеска
Званично имеСтрувеов геодетски лук
МестоЈивескиле, Торнио, Lapinjärvi, Enontekiö, Ylitornio, Pyhtää, Русија, Белорусија, Финска, Норвешка, Шведска, Естонија, Летонија, Литванија, Молдавија, Украјина Уреди на Википодацима
Координате52° 17′ 22″ С; 25° 38′ 58″ И / 52.2894° С; 25.6494° И / 52.2894; 25.6494
Укључује
  • Aavasaksa
  • Alatornio Church
  • Baranivka geodetic point
  • Bælljašvarri
  • Felschtyn geodetic point
  • Fuglenes survey marker
  • Gireišiai geodetic marker
  • Jupukka geodetic point
  • Katerinowka geodetic point
  • Leskovichi geodetic point
  • Lopaty geodetic point
  • Luvddiidčohkka
  • Meškonys geodetic marker
  • Mustaviiri
  • Mäkipällys
  • Oravivuori geodetic marker
  • Ossovnitsa geodetic point
  • Paliepiukai geodetic marker
  • Perävaara
  • Pullinki
  • Raipas
  • Rudi Geodetic Point
  • Simuna geodetic marker
  • Stara Nekrasivka geodetic point
  • Strūves parks
  • Stuorrahanoaivi
  • Tochka Z
  • Tornikallio geodetic marker
  • Tupiški geodetic point
  • Tynnyrilaki
  • University of Tartu Old Observatory
  • Võivere geodetic marker
  • Ziestu
  • Čekuck geodetic point Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: ii, iv, vi
Референца1187
Упис2005. (29. седница)
Веб-сајтhttps://whc.unesco.org/en/list/1187

Струвеов геодетски лук је геодетска мрежа тригонометријских тачака ланчаног облика која се пружа од Хамерфеста у Норвешкој до Црног мора, кроз десет земаља у дужини од преко 2.820 km. Лук је створио и користио руски научник немачког порекла Фридрих Георг Вилхелм фон Струве од 1816. до 1855. године, да би измерио тачну величину и облик Земље. У том периоду лук је пролазио кроз две земље: Шведска-Норвешка и Руска Империја. Ова тригонометријска мрежа изворно се састојала од 258 троуглова и 265 тригонометријских тачака. Данас су сачуване само 34 тачке које су стављене на листу УНЕСКО-ве светске баштине 2005. године, са својим различитим ознакама на терену као што су белеге од природног камена са обрађеним врхом и усађеном челичном болцном или уклесаним крстом. Неке од тачака су обележене каменим обелиском.[1][2]

Ланац[уреди | уреди извор]

Карта Струвеовог геодетског лука. Црвене тачке су места светске баштине.

Норвешка[уреди | уреди извор]

Шведска[уреди | уреди извор]

Финска[уреди | уреди извор]

Русија[уреди | уреди извор]

Естонија[уреди | уреди извор]

  • "Woibifer" (Võivere) у Avanduse
  • "Katko" (Simuna) у Avanduse
  • "Dorpat" (Tartu observatory) у Tartu

Летонија[уреди | уреди извор]

Литванија[уреди | уреди извор]

Белорусија[уреди | уреди извор]

Молдавија[уреди | уреди извор]

  • "Rudi" у Rudi

Украјина[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sawe 2017.
  2. ^ Smith 2005.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Smith, J. R. (2005). The Struve Geodetic Arc [Струвеов геодетски лук] (PDF). International Institution for History of Surveying & Measurement. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2010. г. Приступљено 05. 04. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]