Вознесењска црква у Коломенском

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Вознесењска црква у Коломенском
Назив на званичном списку светске баштине
Kolomen00.jpg
Локација  Русија
Тип Културно добро
Критеријум ii
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1994. (18. седница)

Вознесењска црква у Коломенском је најстарија црква (1532) у Коломенском (руски: Коло́менское), бившем царском поседу који се налази неколико километара југоисточно од средишта Москве, на путу према граду Коломна (по чему је добило и име). Ова црква била је прва од касније многих камених цркава са високим торњем који је имао куполу у облику шатора, чиме је престало коришћење византијске архитектуре и настала је руска архитектура.[1] Због тога је 1994. године Вознесењска црква у Коломенском уписана на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Европи.

Коломенско из ваздуха

Историја[уреди]

Вознесењска црква и палата Алексеја I 1800-их (Федор Алексејев)

Село Коломенској се први пут спомиње у тестаменту Московског кнеза Ивана I 1339. године. С временом је постао омиљени летњиковац московских кнежева због чега је 1532. године ту подигнута Вознесењска црква како би се обележило дугоочекивано рођење будућег цара, Ивана Грозног.

Алексеј I Михајлович, је уз цркву изградио величанствену дрвену палату са преко 250 соба и бајковитим торњевима. Катарина Велика је наредила да је сруше 1789. године, али московска управа је планира обновити према преживелом дрвеном моделу.

Током совјетске власти, многе дрвене грађевине из разних делова СССР-а су пренесене у Коломенски парк који је данас имозантан комплекс историјских грађевина различитих облика архитектуре.

Одлике[уреди]

Црква од белог камена има ниско приземље (подклет), основа цркве је грчки крст у чијем средишту је осмоугаони (четверик) изнад којега се уздиже високи торањ који је надсвођен осмоугаоним шатором који завршава с маленом куполом. Споља је црква украшена уским пиластрима на странама четверика, прозорима с гредама у облику стрела, док три трема (кокошник) имају ритмичне аркаде отворених галерија. Ово ремек дело руске архитектуре је следило облик дрвених цркава с торњевима са руског севера.

Извори[уреди]

  1. Это классическая точка зрения. В последние десятилетия она была поставлена под сомнение В. В. Кавельмахером и С. В. Заграевским, показавшими, что первым каменным шатровым храмом была Покровская церковь в бывшей Александровской Слободе (в частности, см. Заграевский С. В. Первый каменный шатровый храм и происхождение шатрового зодчества)


Спољашне везе[уреди]