Комијска прашума
Комијска прашума | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Комијске прашуме |
Место | Уралске планине, Комија, Русија |
Координате | 65° 04′ СГШ; 60° 09′ ИГД / 65.07° СГШ; 60.15° ИГД |
Површина | 3.280.000 ha (3,53×1011 sq ft) |
Укључује |
|
Критеријум | Природно добро: vii, ix |
Упис | 1995. (15. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/980 |
Комијске прашуме (руски: Девственные леса Коми) је највећа европска прашума (32,800 км²). Налази се на северном делу Урала у руској републици Коми. Год. 1995, уписана је на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Европи као највеће подручје тајге, тундре и мочварних тресетишта с рекама и природним језерима, на којима успевају углавном четинари, али и врбе и брезе.
Заштићено подручје одговара руским заштићеним подручјима природног резервата Печора-Иљич (Печоро-Илычский заповедник) и националног парка Југид-ва (Югыд ва), највећег у Русији и Европи (18.917 км²).
Најзаступљеније дрвеће су Сибирска смрека (Picea obovata), Сибирска јела (Abies sibirica) и Сибирски ариш (Larix sibirica). Фауна укључује више од 200 врста птица и многе врсте ретких риба, док су најзаступљенији сисари: ирвас (Rangifer tarandus), самур (Martes zibellina), Европски визон (Mustela lutreola) и зец (Lepus europaeus).
Одмах по упису на списак Светске баштине заустављена је сеча коју је изводила француска фирма HUET, али упркос заштити још увек траје бесправна сеча и уништавање околине коју чине трагачи злата. Влада републике Коми, упркос забрани, подупире експлоатацију извора злата и покушава померити границе заштићеног подручја како би северне делове парка Југид-ва, где се налазе налазишта, искључили из заштићеног подручја, што је недавно одбио Врховни суд[1].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Извештај руског Greenpeace-a Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2011) Посећено 7. фебруара 2011. (rus.)
Спољашне везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Комијска прашума на Викимедијиној остави. |