Прикривена хомосексуалност
Прикривена или латентна хомосексуалност је потиснути облик сексуалне оријентације према супротном полу „заробљен“ у једном од периода развоја сексуалности (најчешће адолесценције) када се коначно формира сексуална оријентација. Према томе, прикривена хомосексуалност, није свестан однос неке особе о његовој еротској склоности према припадницима истог пола и зато та особа, изражено, не испољава своју хомосексуалну склоност.
Прикривени хомосексуалци, живећи живот који им се не свиђа, у околностима које им нису удобне, посматрајући како се у хомофобичној средини у којој одрастају мит о њиховом сексуалном животу и сексуалној оријентацији руши, они једноставно реагују подсвешћу а не свешћу.
Ако нека ЛГБТ особа свесно, из страха од хомофобије или из других разлога, прикрива своју еротску склоност, такву особу не можемо прогласити прикривеним хомосексуалцем јер је код ње присутна свест о сопственој сексуалној оријентацији.
Историјат[уреди | уреди извор]
Термин привремена-латентна хомосексуалнос је изворно предложио Сигмунд Фројд у својој „општој теорији неурозе“ (1917),уочивши ту појаву код неких својих пацијената. Фројд прикривену хомосексуалност доживљава као узрок неурозе. Другом приликом Фројд наводи да је прикривена хомосексуалност својствена свим људима, и то заснива на теорији универзално урођене бисексуалности. По Фројду сва људска бића могу несвесно одабрати као сексуални објект особу истог пола. Зато је по њему, везивање полних нагона за особе истог пола један од могућих чинилаца у психичком животу, и покретач психичких болести, када прикривена хомосексуалност има већу улогу у развоју психе него веза са супротним полом.
Тек је 1930. године, Фројдов ученик Ото Фенихел указао да се појављује све већи број пацијената с неодређеним симптомима, код којих је очевидно да је у болесни психички процес увучено само њихово „Ја“.
Амерички психотерапеут Ерих Ериксон, у својој књизи „Детинство и друштво“, из 1950, наводи да је наше данашње бављење проблемом сексуалног идентитета наступило онда када је овај идентитет постао проблематичан.
Узроци[уреди | уреди извор]
Као најчешћи узроци настанка прикривене сексуалне оријентације у литератури се наводе васпитање и хомофобија. Хомофобија ауторитативних породица, за које прихватање хомосексуалне оријантације и сексуално васпитање може бити застрашујуће, чест је миље у коме адолесцент одраста и полно сазрева. У таквим условима они су принуђени да наставе да живе као хетеросексуалци, венчавају се са супротним полом и имају децу.
Зато се не тако често од прикривених хомосексуалаца могу у лекарској ординацији добити изјаве попут ове: „Ја волим хомосексуалност, али никад нисам смео себи да дозволим да будем хомосексуалац“.
Зато стид и изражена хомофобија средине од неке особе ствара прикривеног хомосексуалца.
Супротно овоме, дужи боравак у истоплоној средини као што су истополне школе, затвори, верска или војна служба, могу допринети да прикривена хомосексуланост врло брзо постане манифестна.
Проблеми[уреди | уреди извор]
Стрес идентитета и ментално здравље
Чак и кад је его прикривених хомосексуалца довољно развијен могу настати ситуације у којима њихови рационални приступи решавњу пробема, повезаних са сексуалном оријентацијом, нису довољни. То се увек догађа; када силина стимулација надмаши амортизацијску снагу ега, тј када он није у стању да одлагањем успостави одговарајућу контролу. А та контрола подразумева хармонично спајање њихове сексуалности са осталим деловима њихове личности. Ако у тим ситуацијама прикривени хомосексуалац на открије свој идентитет психичка тензија стално расте и ако постане неиздржљиво висока прети дезинтеграцији личности и озбиљно оштећује њихово ментално здравље.
Хомофобија
Прикривени хомосексуалци често доживљавају ЛГБТ особе као претњу, и често постају и хомофобичне особе, које угњетавају друге, јер су кроз живот често и сами били угњетавани. На ово је указало истраживање Ричарда Рајана професора психологије на Универзитету у Рочестеру. По Ричарду „прикривени хомосексуалци не прихватају друге хомосексуалце, зато што не могу да прихвате ни сами себе“.
Импотенција
Понекад се у свом животу прикривени хомосексуалци сусрећу са импотенцијом у односима са супротним полом, незадовољни својим сексуалним опредељењем. Али најчешће ће своју прикривену хомосексуалност испољити у сусрету са неком од особа истог пола, која им све више постаје привлачна.
Злоупотреба алкохола
Бројни аналитичари описују како прикривена сексуалност може бити и узрок алкохолизма. Таква особа бежи у алкохол како би разблажила своју психичку патњу због неиспољене (латентне) хомосексуалности, која је за ту особу, због снажне хомофобије средине неспојива са прихваћеним друштвеним нормама.
Ако се код такве особе развије прејак осећај тескобе покрећу се механизми его одбране: сублимација хомосексуалности у пријатељства са истим полом или њено снажно потискивање.
Прикривени хомосексуалци, алкохоличари са фиксацијом или регресијом на фаличко-едипалну фазу, су напредовали даље од хомосексуалног љубавног према хетеросексуалном и не успевају избећи конфликте који се јављају у тој фази развоја. Они нису у стању изаћи на крај са појавом сексуалних осећаја према мајци. Поновно пролазе кроз тешкоће са ауторитативним особама сличним онима које су их опседале у време када су љубомора и немоћ биле карактеристика њихових осјећаје према очевима.
Главни механизам его одбране у алкохолизму прикривеног хомосексуалца се састоји и у потискивању осећаја који узрокују бол и конфликт и у настајању хистеричног карактера или хистеричних симптома. Тај тип алкохоличара је љубазан, пријатељски, има много површних односа са другима, склон је тегобама. Покорност таквих особа једва прикрива потискивану љутњу, бунтовност, страх од сексуалне неадекватности, слабо самопоштовање, компензацијску хиперактивност и компетитивност.
Самоубиство, депресија, наркоманија
На основу показатеља из бројних студија , младе особе , због одбијања и неразумевања породице према њиховој истополној склоности током адолесценције су; 8,4 пута склоније да покушају самоубиство, 5,9 пута склоније ка тежем облику депресије, 3,4 пута склоније да користе недозвољене супстанце или дрогу, и 3,4 пута склоније незаштићеним сексуалним односима и бежање од куће, у поређењу са вршњацима из породица које имају висок степен прихватања , или низак ниво породичног одбијања према ЛГБТ сродницима.
Извори[уреди | уреди извор]
- Герген КЈ. Тхе социал цонструцтионист мовемент ин модерн псyцхологy. Америцан Псyцхологист. 1985;40:266–275.
- Ремафеди Г. Адолесцент хомосеxуалитy: псyцхосоциал анд медицал имплицатионс. Педиатрицс.1987;79 :331– 337
- Фрейд З. Три очерка по теории сексуальности. // Он же. Психология бессознательного: Сборник произведений. — М.: Просвещение, 1989. — С. 129—130. Цит. по:Кон, Игорь Семёнович. Лунный свет на заре: Лики и маски однополой любви — М.: Олимп, АСТ, 1998. — С. 27. Ср. также: Жизнь и здоровье мужчины: Большая энциклопедия. — М.: Олма-Пресс, 2006. — С. 551.
- Педиатрицс: Сеxуал Ориентатион анд Адолесцентс, Клинички извештај Америчке педијатријске академаије.
- Жарковић Палијан Т, Ковачевић D. Личност алкохоличара. Соц. психијат. 2001; 29 (3): 165-175.
- Герген КЈ. Псyцхологицал сциенце ин а постмодерн цонтеxт. Ам Псyцхол. 2001 Оцт;56(10):803-13.
- Халдеман, D. C. (1994). Тхе працтице анд етхицс оф сеxуал ориентатион цонверсион тхерапy. Јоурнал оф Цонсултинг анд Цлиницал Псyцхологy, 62, 221-227
- Ненадић-Швиглин К. Значајке ега алкохоличара с антисоцијалним понашањем. Дисертација. Загреб: Медицински факултет Свеучилишта у Загребу, 2002.
- Херек, Г. M., & Гарнетс, L. D. (2007). Сеxуал ориентатион анд ментал хеалтх. Аннуал Ревиеw оф Цлиницал Псyцхологy, 3, 353-375.
- Херек, Г. M. (2009). Сеxуал стигма анд сеxуал прејудице ин тхе Унитед Статес: А цонцептуал фрамеwорк. Ин D. А. Хопе (Ед.), Небраска Сyмпосиум он Мотиватион: Вол. 54: Цонтемпорарy перспецтивес он лесбиан, гаy, анд бисеxуал идентитиес (пп.65-111). Неw Yорк: Спрингер.
- Броwн, L. С. (1996). Етхицал цонцернс wитх сеxуал миноритy патиентс. Ин Р. П. Цабај & Т. С. Стеин (Едс), Теxтбоок оф хомосеxуалитy анд ментал хеалтх (пп. 887-916). Wасхингтон, DC: Америцан Псyцхиатриц Пресс.
- Еванс, Давид Т. Сеxуал Цитизенсхип: Тхе Материал Цонструцтион оф Сеxуалитиес. Лондон: Роутледге, 1993.
- Фергуссон, D. M., Хорwоод, L. Ј. & Беаутраис, А. L. Фергуссон, D. M., Хорwоод, L. Ј. & Беаутраис, А. L. (19 9 9) (19 9 9) Ис сеxуал ориентатион релатед то ментал хеалтх Ис сеxуал ориентатион релатед то ментал хеалтх проблемс анд суицидалитy ин yоунг пеопле? Проблемс анд суицидалитy ин yоунг пеопле? Арцхивес оф Арцхивес оф Генерал Псyцхиатрy Генерал Псyцхиатрy,, 5 65 6, 876^880
- Гоффман, Е. (1963). Стигма: Нотес он тхе манагемент оф споилед идентитy. Енглеwоод Цлиффс, Њ: Прентице-Халл.
- Линк, Б. Г., & Пхелан, Ј. C. (2001). Цонцептуализинг стигма. Аннуал Ревиеw оф Социологy, 27, 363-385.