Вилијам Викри

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Викри
Wиллиам Вицкреy
Вилијам Викри
Име по рођењуWиллиам Вицкреy
Датум рођења21 јун 1914(1914-06-21)
Место рођењаВикторија, Британска Колумбија
 Канада
Датум смрти11. октобар 1996.(1996-10-11) (82 год.)
Место смртиХарисон, Њујорк
 САД
ПребивалиштеКанада, САД
Држављанствоканадско
УниверзитетКолумбија универзитет
Јејл универзитет
ПослодавацКолумбија универзитет
Деловањеекономија јавног сектора
РадовиВикријева аукција
теорема еквивалентности прихода
цене загушења
Стилпосткејнсова економија
Родни градХарисон
ПретходникКарл Шуп
Роберт M. Хејг
НаследникДејвид Коландер
Жак Дрез
Почасти

Вилијам Спенцер Викри (21. јун 1914 – 11. октобар 1996) био је канадски професор економије и нобеловац. Викри је награђен Нобеловом меморијалном наградом за економске науке са Џејмсом Мерлизом 1996. године за њихова истраживања економске теорије подстицаја у окружењу асиметричних информација, постајући једини нобеловац који је рођен у Британској Колумбији.

Најава његове Нобелове награде објављена је само три дана пре његове смрти. Викри је умро док је путовао на конференцију џорџистичких академика чијем оснивању је помагао и коју никада није пропустио током 20 година.[1][2] Његов колега са одељења за економију Колумбија универзитета C. Ловел Харис прихватио је посмртну награду у његово име. Постоје само три случаја у којима је Нобелова награда уручена посмртно.

Ране године[уреди | уреди извор]

Викри је рођен у Викторији у Британској Колумбији, а похађао је средњу школу Филипсова академија у Андоверу у Масачусетсу. Након што је дипломирао математику на Јејл универзитету 1935. године, он је магистрирао 1937. и докторирао 1948. године на Колумбија универзитету, где је остао током већег дела своје каријере.

Каријера[уреди | уреди извор]

Викри је био први који је користио алате теорије игара да би објаснио динамику аукција.[3] У свом семиналном раду, Викри је извео неколико аукцијских равнотежа и пружио рани резултат еквиваленције прихода. Теорема еквиваленције прихода и даље је средиште модерне теорије аукција. Викријева аукција је названа по њему.[3]

Викри је радио на одређивању цена загушења, сматрајући да цесте и друге услуге треба наплаћивати тако да корисници виде трошкове који произлазе из услуге која се у потпуности користи када још увек постоји потражња.[4][5][6][7] Цене загушења дају сигнал корисницима да прилагоде своје понашање или инвеститорима да прошире опсег услуга како би се уклонило ограничење. Теорија је касније делимично спроведена у дело у Лондону.

У економији јавног сектора, Викри је проширио џорџистички приступ одређивању маргиналних трошкова Харолда Хотелинга[8] и показао да се јавне добра требају пружити по маргиналним трошковима, и да издатке за капитална улагања треба финансирати порезом на вредност земљишта. Викри је писао да би замена пореза на производњу и рад („укључујући имовински порез на побољшања”) наплатама за држање вредних земљишних поседа „значајно побољшала економску ефикасност надлежних органа”.[9] Викри је даље тврдио да порез на вредност земљишта нема негативне ефекте, и да би замена постојећих пореза на тај начин у довољној мери повећала домаћу продуктивност да би цене земљишта порасле уместо да падају. Он је такође изнео етички аргумент за џорџистичко прикупљање вредности, напомињући да власници вредних локација и даље узимају (искључују друге форме) локална јавна добра, чак и ако одлуче да их не користе, те без пореза на вредност земљишта, корисници земљишта морају два пута да плате те јавне услуге (једном у порезу влади и једном у најму власницима земљишта).[10]

На Викријеву економску филозофију утицали су Џон Мејнард Кејнс и Хенри Џорџ.[11] Он је био оштро критичан према Чикашкој економској школи и гласно се супротстављао политичкој усредсређености на постизање уравнотежених буџета и борбу против инфлације, посебно у време велике незапослености. Радећи под генералом Макартуром, Викри је помогао у провођењу радикалне земљишне реформе у Јапану.[12]

Викри је имао мноштво дипломираних студената и протежеа на Колумбија универзитету, укључујући економисте Жака Дреза, Харвија Џ. Левина,[13] и Лин Терџен.[14]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Викри је оженио Сесил Томпсон 1951. године. Он је био квекер и члан скарсдејлског Састајалишта пријатеља.[15] Он је умро у Харисону у Њујорку од заказивања срца 1996. године.

Изабрани радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нетзер, Дицк (Новембер 1996). "Ремемберинг Wиллиам Вицкреy". Ланд Линес. 8 (6). Ретриевед 2 Септембер 2016.
  2. ^ Гаффнеy, Масон. „Wарм Мемориес оф Билл Вицкреy”. Ланд & Либертy. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2016. 
  3. ^ а б Вицкреy 1961
  4. ^ „Нобелист Wиллиам С. Вицкреy: Працтицал Ецономиц Солутионс то Урбан Проблемс”. Цолумбиа Университy. 8. 10. 1996. Приступљено 27. 3. 2009. 
  5. ^ Даниел Гросс (17. 2. 2007). „Wхат'с тхе Толл? Ит Депендс он тхе Тиме оф Даy”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 15. 7. 2008. 
  6. ^ „Принциплес оф Еффициент Цонгестион Прицинг – Wиллиам Вицкреy”. Вицториа Транспорт Полицy Институте. Вицториа Транспорт Полицy Институте. 1992. Приступљено 10. 3. 2009. 
  7. ^ Харфорд, Тим (13. 11. 2019). „Ис сурге прицинг а фаир wаy то манаге деманд?”. ББЦ Неwс. 
  8. ^ Ред-Лигхт Таxес анд Греен-Лигхт Таxес Масон Гаффнеy Фор тхе Цонференце, "Схаринг Оур Цоммон Херитаге: Ресоурце Таxес анд Греен Дивидендс" Мансфиелд Цоллеге, Оxфорд, 14 Маy 1998 http://www.wealthandwant.com/docs/Gaffney_RLT&GLT.html Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2021) Qуоте: "Георгистс неед то интроспецт дееплy овер тхис цасе, анд манy лике ит, анд мастер тхе тхеорy анд працтице оф маргинал-цост прицинг ас девелопед со аблy бy цлосет Георгист ецономистс лике Харолд Хотеллинг анд Wиллиам Вицкреy."
  9. ^ Вицкреy, Wиллиам. "Тхе Цорпорате Инцоме Таx ин тхе У.С. Таx Сyстем, 73 ТАX НОТЕС 597, 603 (1996). Qуоте: "Ремовинг алмост алл бусинесс таxес, инцлудинг пропертy таxес он импровементс, еxцептинг онлy таxес рефлецтинг тхе маргинал социал цост оф публиц сервицес рендеред то специфиц ацтивитиес, анд реплацинг тхем wитх таxес он сите валуес, wоулд субстантиаллy импрове тхе ецономиц еффициенцy оф тхе јурисдицтион."
  10. ^ Вицкреy, Wиллиам. Ремаркс ат Тхе Хенрy Георге Сцхоол оф Неw Yорк, 1993. http://www.cooperative-individualism.org/land-question_t-z.htm
  11. ^ Тургеон, Лyнн. Бастард Кеyнесианисм : тхе еволутион оф ецономиц тхинкинг анд полицyмакинг синце Wорлд Wар II. Wестпорт, Цонн: Праегер, 1997
  12. ^ Гаффнеy, Масон. Тхе цорруптион оф ецономицс. Лондон: Схепхеард-Wалwyн ин ассоциатион wитх Центре фор Инцентиве Таxатион, 2006 http://masongaffney.org/publications/K1Neo-classical_Stratagem.CV.pdf
  13. ^ Харвеy Ј. Левин
  14. ^ Лyнн Тургеон
  15. ^ Wиллиам Вицкреy - Биограпхицал

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]