Зоолошки врт

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа свих зоолошких вртова и мини зоо-вртова широм света

Зоолошки врт је место где се чувају разне врсте животиња, било у кавезима или на одређеном простору, а у рекреативне, едукативне и научне сврхе.[1][2][3]

Термин зоолошка башта односи се на зоологију, проучавање животиња. Термин је изведен од грчког ζώον, зоон, 'животиња' и суфикса -λογία, -логиа, 'проучавање'. Скраћеница зоолошки врт је први пут коришћена за Лондонски зоолошки врт, који је отворен за научно проучавање 1828. године, а за јавност 1847. године.[1] Само у Сједињеним Државама зоолошке вртове посети преко 181 милион људи годишње.

Историја[уреди | уреди извор]

Још у време древних Египћана, Кинеза и Римљана постојале су менажерије намењене за разоноду владарских породица. Најстарија позната зоолошка збирка откривена је током ископавања у Хијераконполису, Египат, 2009. године, од 3500. године пре нове ере. Егзотичне животиње су обухватале нилске коње, хартбисте, слонове, бабуне и дивље мачке.[4] Краљ Ашур-бел-кала из Средњег асирског царства створио је зоолошке и ботаничке баште у 11. веку пре нове ере. У 2. веку пре нове ере, кинеска царица Танки је наложила да се изгради „кућа јелена“, а краљ Вен од Џоуа је држао зоолошки врт од 1.500-ацре (6,1 км2) под називом Линг-Ју, или Врт интелигенције. Међу другим познатим сакупљачима животиња били су краљ Соломон из краљевства Израела и Јуде, краљица Семирамида и асирски краљ Ашурбанипал и вавилонски краљ Набукодоносор.[5] До 4. века пре нове ере, зоолошки вртови су постојали у већини грчких градских држава; Познато је да је Александар Велики послао животиње које је пронашао у својим војним походима назад у Грчку. Римски цареви су држали приватне колекције животиња за проучавање или за употребу у арени,[5] које су ноторно лоше пролазиле.

Луј XIV је имао збирку животиња у Версају коју је показивао приликом свечаности. Та збирка је била доступна и научницима тог доба и имала је утицај на повећање занимања за природне науке. Ова збирка је касније (1793) претворена у чувену менажерију „Жарден де Плант“. Први зоолошки врт је основан у Аустрији у 15. веку, а и најстарији зоолошки врт који и данас постоји је основан у Шенбруну крај Беча 1752. године. Зоолошки врт у Мадриду је основан 1775, а у Лондону 1826. У 19. веку постају све популарнији због открића нових врста животиња у прекоморским колонијама. Тада су имали статус традиционалних циркуса, па се потребама животиња поклањало мало пажње. Ипак, у неколико зоолошких вртова, посебно оних које су водила зоолошка друштва, почела су да се примењују и сазнања о потребама животиња до којих је наука била дошла. Почетком 20. века, Карл Хагенбек из Хамбурга је дошао на идеју да се животиње могу чувати и ван кавеза.

Савремено уређивање зоолошких вртова[уреди | уреди извор]

Амурски тигар у за њега уређеном савременом зоолошком врту у Цириху

У зоолошке вртове се смештају животиње из различитих крајева света. Савремени зоолошки вртови уређени су тако да свака животиња око себе има, додуше углавном много мањи, простор сличан ономе у којем иначе живи у природи: видра има базен за пливање и неколико трулих пањева у које се може завући; код мајмуна је дрвеће на које се могу пењати; медвед има вештачку пећину, птице доста простора за летење, зебре довољно места за трчање итд. Рецимо, нови волијер у зоолошком врту у Лондону, грађен према замисли лорда Сноудона представља врло необично архитектонско решење које пружа изузетно велики простор птицама, које се тамо успешно размножавају.

У модерним вртовима нема више кавеза са металним шипкама и решеткама као у зоолошким вртовима старијег типа. Да животиње не побегну подигнути су око њихових површина зидићи и ископани јарци са водом, а лавови су нпр. смештени у великим улегнућима из којих не могу искочити. Једино су птице остале у пространим кавезима од жичане мреже, да не одлете; али је у тим кавезима дрвеће, грмље и слично. Такви, модерно уређени зоолошки вртови се називају и зоолошки паркови. У њима се могу држати и веће заједнице животиња: чопори мајмуна, крда антилопа, јата птица мочварица и слично. Тежи се томе да њихов живот буде што сличнији животу у природи. За зоолошки врт некада, престиж је био да се има што више примерака различитих врста, али су оне биле саме у кавезу и без довољно стручног особља да води рачуна о њима. У зоолошком врту многе животиње, ако су саме, брзо угину; ако је више животиња исте врсте заједно, лакше се привикну новим условима живота. Чак се и размножавају као да су у природи, а њихови младунци углавном лакше подносе живот у заробљеништву, него оне животиње које су уловљене за потребе зоолошког врта. Животиње у зоолошком врту заштићене су од природних непријатеља. Храна им је осигурана у довољним количинама, исто тако и ветеринарска брига. Зато већина животиња у зоолошком врту живи дуже него у природи. Један од показатеља који се сматра меродавним да су зоолошки вртови пружили оптималне погодности животињама је и успешно размножавање појединих врста. Гепард је врста која је одбијала да се размножава у заточеништву без обзира на услове које је добијала. Међутим, неки зоолошки вртови, попут оних у Прагу су открили начин како да се и ова врста дивље мачке размножава. Наиме, потребно је мужјаке и женке држати одвојене све док не наступи тренутак за размножавање. Занимљив је и пример пустињске лисице (Fenneucs zerda) код које су стручњаци у лондонском зоолошком врту открили да ће се котити тек када се вештачки, променом светла, влаге и температуре симулирају смене годишњих доба.

Да би обезбедили све неопходне услове животињама које у њима живе, ове установе су суочене са великим новчаним издацима. Највећи део прихода вртови остварују преко улазница. Управници ових институција тврде да се број посета повећа када се окоти принова, посебно неких атрактивних врста, попут белог медведа.

Већи број зоолошких вртова у Немачкој је уништен у току Другог светског рата, али су касније реконструисани према новим плановима и данас се сматрају најмодернијим у свету, поред оних који постоје у САД. Зоолошки вртови који су успешни сами обнављају популације животиња и не лове дивље примерке у природи.

Шимпанза у варшавском зоолошком врту

Сафари парк[уреди | уреди извор]

Сафари парк је облик зоолошког врта у коме се животиње држе у станишту веће повешине. Посетиоци се обично крећу кроз парк колима док се животиње слободно крећу. Познатији сафари паркови су Сан Дијего сафари парк, Лонглит сафари парк, ...

Јавни акваријум[уреди | уреди извор]

Је врста зоо врта у коме се држе животиње прилагођене на водени екосистем. У јавним акваријумима се држе рибе, морски сисари(китови, фоке, морски лавови, видре, делфини), морске птице(пингвини, блуне, пуфини, галебови, њорке ), као и бескичмењаци(морске звезде, шкољке, главоношци, корали )

Критике[уреди | уреди извор]

Зоолошки вртови су повремено на удару критика удружења за заштиту животиња. Наиме, поједини зоолошки вртови се разликују, како по бризи за животиње, тако и по својој опремљености и степену комфора који пружају животињама. Најчешће критике су упућене појединим зоолошким вртовима, чешће у неразвијеним земљама, због запуштености животиња, али и на услове у којима оне живе, пре свега на неадекватност кавеза. То може узроковати ненормална понашања, као климање главом, стално трчање уз ограду, грижење челичних шипки итд. Проблем је и то што су неке животиње, које у природи живе као самотњаци, смештене у кавез са више јединки, и обрнуто.

Главни задаци[уреди | уреди извор]

Зоолошке вртове посећују понајвише ученици. Ту ближе упознају животиње о којима уче у школи. Посебну важност зоолошки вртови имају за стручњаке, зоологе и биологе. С обзиром да се старим зоолошким вртовима замерало то што им је једини циљ да задовоље радозналост посетилаца, модерни зоолошки вртови су проширили области деловања. Пре готово 60 година је професор др Хајни Хедигер (директор зоолошких вртова у Берну, Базелу, и Цириху) као главне задатке зоолошких вртова поставио:

  • заштиту природе
  • школовање
  • истраживање и
  • одмор и рекреацију.

У томе се до данас није ништа променило.

Образовни значај[уреди | уреди извор]

Циљеви у образовању у зоолошким вртовима се најчешће остварују помоћу табли које се налазе на кавезу или у његовој близини и садрже податке о датој врсти. Реализују се и организована разгледања, као и дељење брошура, нарочито ученицима.

Научни значај[уреди | уреди извор]

За разлику од образовног, научни значај је далеко скромнији. Велики број зоолошких вртова има свој програм научних истраживања, али проучавање понашања животиња у заточеништву не мора увек дати резултате који су применљиви на јединке које живе слободно. Такође, успех у очувању угрожених врста у зоолошким вртовима је врло скроман. Један од успеха је гуска нене која је гајена у Енглеској и Француској и потом враћена у своју постојбину - на Хаваје. Такође су и спашене врсте Давидов јелен, дивљи коњ Пржевалског, европски бизон и формошки фазан. Међутим, зоолошки вртови су забранили куповину филипинског орла, јер је ова птица угрожена, а није пронађен начин да се подстакне на размножавање у заточеништву. Ово није једини неуспех у очувању врста, а и са онима код којих постоји напредак у повећању броја још увек постоје нека нерешена питања, као што је како их вратити на станишта која човек све више уништава и због чега врста и јесте угрожена, као и на који начин сачувати генетичку варијабилност. Занимљив је пример патуљастог јелена (Tragulus napu), коме не пријају пространи кавези, већ се радије размножава у кавезима који су намењени зечевима.

Зоолошки вртови у Србији[уреди | уреди извор]

Познат по ртеким белим животињама(бели лавови, тигрови, бенетови валабији, нандуи, творови, пауни,..). Налази се на Калемегданској тврђави у Београду.

Смештен је у близини Палићког језера у Суботици. Овај зоо врт поседује колекцију егзотичних, али и угрожених животињских врста.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Ландмаркс ин ЗСЛ Хисторy" Архивирано 2020-08-15 на сајту Wayback Machine, Zoological Society of London.
  2. ^ „Visitor Demographics”. Association of Zoos and Aquariums. Приступљено 7. 7. 2016. 
  3. ^ „Zoo | Animals & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-17. 
  4. ^ World's First Zoo - Hierakonpolis, Egypt, Archaeology Magazine, http://www.archaeology.org/1001/topten/egypt.html Архивирано 2010-07-12 на сајту Wayback Machine
  5. ^ а б „Зоо”. Енцyцлопæдиа Британница. 24. 3. 2017. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  • Група аутора. 1990. Велики атлас животиња. Младинска књига. Љубљана - Загреб.
  • Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  • Баратаy, Ериц, анд Елизабетх Хардоуин-Фугиер. (2002) Хисторy оф Зоологицал Гарденс ин тхе Wест
  • Блунт, Wилфрид (1976). Тхе Арк ин тхе Парк: Тхе Зоо ин тхе Нинетеентх Центурy, Хамисх Хамилтон, Лондон. ISBN 0-241-89331-3 онлине
  • Браверман, Ирус (2012). Зооланд: Тхе Институтион оф Цаптивитy, Станфорд Университy Пресс. ISBN 9780804783576 еxцерпт
  • Бруце, Гарy. (2017) Тхроугх тхе Лион Гате: А Хисторy оф тхе Берлин Зоо еxцерпт
  • Цонwаy, Wиллиам (1995). "Тхе цонсерватион парк: А неw зоо сyнтхесис фор а цхангед wорлд", ин Тхе Арк Еволвинг: Зоос анд Аqуариумс ин Транситион, Wеммер, Цхристен M. (ед.), Смитхсониан Институтион Цонсерватион анд Ресеарцх Центер, Фронт Роyал, Виргиниа.
  • Донахуе, Јессе C., анд Ерик К. Трумп. (2014) Америцан зоос дуринг тхе депрессион: а неw деал фор анималс (МцФарланд, 2014).
  • Фисхер, Јамес. (1967) Зоос оф тхе Wорлд: Тхе Сторy оф Анималс ин Цаптивитy, популар хисторy
  • Хардоуин-Фугиер, Елисабетх. (2004) Зоо: А Хисторy оф Зоологицал Гарденс ин тхе Wест
  • Хyсон, Јеффреy (2000). "Јунгле оф Еден: Тхе Десигн оф Америцан Зоос" ин Енвиронменталисм ин Ландсцапе Арцхитецтуре, Цонан, Мицхел (ед.), Думбартон Оакс, Wасхингтон. ISBN 0-88402-278-1
  • Hochadel, Oliver. "Watching Exotic Animals Next Door: 'Scientific' Observations at the Zoo (ca. 1870–1910)."Science in Context(June 2011) 24#2 pp 183-214. online Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2021)
  • Хyсон, Јеффреy (2003). "Зоос," ин Крецх III, Схепард; Мерцхант, Царолyн; МцНеилл, Јохн Роберт, ур. (2004). Енцyцлопедиа оф Wорлд Енвиронментал ХисторyНеопходна слободна регистрација. 3: О–З, Индеx. Роутледге. ИСБН 978-0-415-93735-1. 
  • Тхе Интернатионал Зоо Yеарбоок, аннуал синце 1959 фром тхе Зоологицал Социетy оф Лондон.
  • Кохлер, Роберт Е. (2006). Алл Цреатурес: Натуралистс, Цоллецторс, анд Биодиверситy, 1850–1950 (Принцетон Университy Пресс).
  • Кислинг, Вернон Н., ед. (2001) Зоо анд Аqуариум Хисторy: Анциент Анимал Цоллецтионс то Зоологицал Гарденс (2001) еxцерпт.
  • Маддеауx, Сарах-Јоy. (2014) "А 'делигхтфул ресорт фор персонс оф алл агес, анд море еспециаллy фор тхе yоунг': Цхилдрен ат Бристол Зоо Гарденс, 1835–1940." Јоурнал оф тхе Хисторy оф Цхилдхоод анд Yоутх 7.1 (2014): 87-106 еxцерпт.
  • Мапле, Террy (1995). "Тоwард а Респонсибле Зоо Агенда", ин Етхицс он тхе Арк: Зоос, Анимал Wелфаре, анд Wилдлифе Цонсерватион, Нортон, Брyан Г., Хутцхинс, Мицхаел, Стевенс, Елизабетх Ф. анд Мапле, Террy L. (ед.), Смитхсониан Институтион Пресс, Wасхингтон. ISBN 1-56098-515-1
  • Меусер, Натасцха (2019). Зоо Буилдингс. Цонструцтион анд Десигн Мануал. ДОМ публисхерс, Берлин. ISBN 978-3-86922-680-4
  • Миллер, Иан Јаред, анд Харриет Ритво. Тхе Натуре оф тхе Беастс: Емпире анд Еxхибитион ат тхе Токyо Империал Зоо (2013) еxцерпт
  • Мурпхy, Јамес Б. (2007) Херпетологицал Хисторy оф тхе Зоо & Аqуариум Wорлд
  • Реицхенбацх, Херман (2002). "Лост Менагериес: Wхy анд Хоw Зоос Дисаппеар (Парт 1)", Интернатионал Зоо Неwс Вол.49/3 (Но.316), Април–Маy 2002.
  • Робинсон, Мицхаел Х. (1987а). "Беyонд тхе зоо: Тхе биопарк", Дефендерс оф Wилдлифе Магазине, Вол. 62, Но. 6.
  • Робинсон, Мицхаел Х. (1987б). "Тоwардс тхе Биопарк: Тхе Зоо Тхат Ис Нот", Америцан Ассоциатион оф Зоологицал Паркс анд Аqуариумс, Аннуал Процеедингс.
  • Ротхфелс, Нигел. (2008) Савагес анд Беастс: Тхе Биртх оф тхе Модерн Зоо еxцерпт
  • Wоодс, Абигаил. (2018) "Доцторс ин тхе Зоо: Цоннецтинг Хуман анд Анимал Хеалтх ин Бритисх Зоологицал Гарденс, ц. 1828–1890." Ин Анималс анд тхе Схапинг оф Модерн Медицине (Палграве Мацмиллан, Цхам, 2018), пп. 27-69.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]