Đurđevak
| Đurđevak | |
|---|---|
 |
|
|
Convallaria majalis
|
|
| Taksonomija | |
| Carstvo: | Biljke |
| Odeljak: | Skrivenosemenice (Magnoliophyta) |
| Klasa: | Monokotiledone biljke (Liliopsida) |
| Red: | Asparagales |
| Porodica: | Ruscaceae |
| Rod: | Convallaria |
| Vrsta: | C. majalis |
| Binomijalna nomenklatura | |
| Convallaria majalis Karl Linej |
|
Đurđevak (lat. Convallaria majalis, takođe poznat i kao đurđica, šmarnica ili đurđevac), ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i rasporećene u grozdovima. Svaki cvet sastoji se iz šest listova perijanta. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare. Đurđevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući rizomu, kojim se razmnožava.
Đurđevak ima debeo rizom, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci, i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Plod je crvena bobica oko 8mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.
Upotreba[uredi]
Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata na bazi đurđevka. Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.
Dejstvo se ogleda u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišće, list dužine 2-3cm, a cvet dužine do 1cm. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.
Lekovito delovanje[uredi]
Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren
U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektičkog udara (moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.
Otrovnost[uredi]
Đurđevak sadrži otrovne glikozide (konvalatoksin) i alkaloide.[2][3] Ne smeju ga brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke. Znaci trovanja su: gađenje, povraćanje praćeno jakim bolovima, dijareja, nesvestica, jaka glavobolja, zujanje u ušima, poremećaj vida, raširene zenice, snažno znojenje i sve usporeniji rad srca. Smrtna doza konvalatoksina za morsko prase iznosi 0.43 mg/kg.[3]
Napomena[uredi]
 |
Đurđevak na Vikimedijinoj ostavi. |
- Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materjala sa ovoga sajta možete videti ovde.
Izvori[uredi]
- ↑ Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad.(COBISS.SR)
- ↑ „ĐURĐEVAK - Convallaria majalis”. www.herbateka.eu. Pristupljeno 14. 9. 2011. Tekst „ HERBATEKA” ignorisan (pomoć)
- ↑ 3,0 3,1 Šimon Đarmati, Hemija opasnih materijala, Viša politehnička škola, 2006.
