Janko Gredelj

janko gredelj
Janko Gredelj
Lični podaci
Datum rođenja	(1916-03-28)28. mart 1916.
Mesto rođenja	Zagreb, Austrougarska
Datum smrti	23. decembar 1941.(1941-12-23) (25 god.)
Mesto smrti	Zagreb, ND Hrvatska
Profesija	radnik
Delovanje
Član KPJ od	1938.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	5. jula 1951.

Janko Gredelj (Zagreb, 28. mart 1916 — Zagreb, 23. decembar 1941), radnik, član Tehnike CK KP Hrvatske, jedan od organizatora Narodnooslobodilačke borbe u Zagrebu i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 28. marta 1916. godine u Zagrebu. Potiče iz radničke porodice. Završio je četiri razreda Građanske škole, a zatim je otišao u železničku radionicu u Zagrebu, gde je završio i četiri razreda železničke zanatske škole. U železničkoj radionici dobio je stalno zaposlenje kao kvalifikovani metalostrugar.

Još kao šegrt povezao se s revolucionarnim omladinskim pokretom, a 1937. godine primljen je u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Veoma rano je ispoljio organizatorske sposobnosti, a obavljao je i sve zadatke koji su pred njega postavljani. Zbog toga je 1938. godine primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Bio je zapažen po svom radu među radničkom omladinom, u kulturno-prosvetnom društvu „Mladost“ i u radničkom planinarskom društvu „Prijatelj prirode“.

U vreme građanskog rata u Španiji, Janko je organizovao prikupljanje priloga za pomoć republikanskim borcima, a učestvovao je i u drugim brojnim, ilegalnim, akcijama Partije. Godine 1939. postao je član partijskog rukovodstva za železnicu, a pred sam rat dobio je, poverljiv zadatak da bude kurir između Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske i partijskih organizacija u Varaždinu, Slavonskom Brodu, Osijeku, Gospiću i drugim mjestima.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije i uspostavljanja ustaške Nezavisne Države Hrvatske, Janko je bio zadužen za organizovanje udarnih grupa na željeznici, a posebno u železničkoj radionici, gde je bio neposredni komandant. Učestvovao je u više borbenih akcija: u napadu na gestapovce na Bukovačkoj cesti, u akcijama na zagrebačkom Zapadnom kolodvoru, gde je njegova grupa provalila u vagon s municijom i odnela 60 pušaka, 5 puškomitraljeza, 10.000 metaka i nekoliko ručnih bombi.

Leta 1941. godine, Janko je uhapšen. Iako je mučen, ustaše nisu uspele iznuditi bilo kakvo priznanje i zbog nedostaka dokaza bio je pušten. Odmah je prešao u ilegalnost i nastavio da radi na proširenju borbe protiv okupatora. Početkom jeseni 1941. godine, prebačen je na rad u Tehniku CK KP Hrvatske, koja je bila smeštena u Kljaićevoj ulici br. 17, u stanu Ilije Pavešića.

Kuća u Klaićevoj 17 (Zagreb), u kojoj se nalazila ilegalna štamparija KPH i pred kojom je bio smrtno ranjen Janko Gredelj (na zidu je do 1991. stajala spomen-ploča)

Tehnika je provaljena i ustaški agenti su, 23. decembra 1941. godine, opkolili zgradu. Te večeri je štampan deveti broj „Vjesnika“. U času kada je Janko, s još dvojicom drugova, izlazio iz stana, agenti su skočili na njih. Jedan je član Tehnike je uspeo pobeći, drugi je ranjen i uhvaćen, a Janko je pružio otpor i ranio trojicu ustaša, od kojih je jedan kasnije umro. Zatim se povukao prema tavanu zgrade, ali je pri pokušaju bega, preko krova, teško ranjen i zarobljen. Prevezen u je bolnicu na Vinogradskoj cesti, gde je izdahnuo.

Nasleđe

Posle rata, njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni u Grobnicu narodnih heroja na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 5. jula 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Fabrika železničkih vozila „Gredelj“ nosi ime po njemu. U krugu fabrike nalazi se njegova bista i spomen-ploča s imenima radnika fabrike poginulih u NOB-u.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.