Милка Куфрин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
МИЛКА КУФРИН
Nh kufrin milka.jpg
Милка Куфрин
Датум рођења (1921-10-15)15. октобар 1921.
Место рођења Пургарија, код Јастребарског
 Краљевина СХС
Датум смрти 28. јануар 2000.(2000-01-28) (78 год.)
Место смрти Загреб
 Хрватска
Супруг Раде Булат
Чланица КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 23. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Милка Куфрин (Пургарија, код Јастребарског, 15. октобар 1921Загреб, 28. јануар 2000), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Хрватске и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена 15. октобра 1921. године у селу Пургарији, код Јастребарског. Потиче из сељачке породице. Основну школу је завршила у селу Окићу, а гимназију у Загребу, где се касније уписала се на Агрономски факултет.

Још у средњој школи, Милка је, 1938. године, постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). На факултету је, због своје активности у омладинском покрету, брзо запажена. На првој години студија изабрана за секретара скојевске групе, а била је и председник Одбора за скупљање народне помоћи. Са групом скојеваца, Милка је прикупљала пакете за Црвени крст - који су слати учесницима шпанског грађанског рата, које су се налазили у логорима у Француској.

Априла 1941. године, после окупације Краљевине Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске, избачена је са факултета. Тада, по задатку Партије, одлази у родни крај, где се повезује с партијском организацијом у селу Хорвати. Ту је постала члан Котарског комитета СКОЈ-а за Јастребарско и Самобор. У свом селу, Окићу, основала је прву скојевску групу.

У јуну 1941. године, усташе су покушале да је ухапсе, али је успела побећи. Једно време се скривала код мештана села, а када су јој усташе ухапсиле родитеље и сестре, илегално одлази у Загреб.

Крајем јуна 1941. постаје члан Месног комитета СКОЈ-а за Загреб и члан Комунистичке партија Југославије. Организује и учествује у акцијама скојевских организација у припремању и вршењу диверзантских акција, у писању парола и у уништавању усташких и немачких плаката-прогласа. Крајем октобра 1941. године, одлази из Загреба, и преко Карловца, долази у партизане, на Петрову гору. Ту убрзо постаје члан Окружног комитета СКОЈ-а за Карловац, и ради на стварању и јачању омладинских организација на Кордуну. Учествовала је и у акцијама партизанских одреда.

Априла 1942. године Милка одлази, с групом партизана, по одлуци ЦК КП Хрватске, с Кордуна на подручје Покупља и Жумберка, да у тим крајевима ради на развијању Народноослободилачког покрета. У Жумберку постаје заменик политичког комесара Прве жумберачке чете, која је вршила честе диверзантске акције на прузи Загреб-Карловац, уништавала поједина усташка упоришта. Милка је заједно с Миланом Мраовићем, народним херојем, у Хрватском Лесковцу разоружала железничку стражу и заробила 9 домобрана. Касније је била постављена за политичког комесара Треће чете батаљона „Јосип Краш“, с којом је вршила свакодневне акције у непосредној близини окупираног Загреба.

У новембру 1942. године постала је члан Окружног комитета КПХ за Покупље. Али убрзо после тога, по задатку Партије, напушта овај крај и одлази на Кордун, где постаје секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску.

Као омладински руководилац обилазила је подручја Кордуна, Лике, Покупља, Жумберка, Славоније, Подравине и Калника, радећи на стварању организације СКОЈ-а на терену и у партизанским јединицама. Године 1943. Милка је изабрана за председника Савеза антифашистичке омладине Хрватске. Учествовала је на Првом конгресу Уједињене антифашистичке омладине Југославије, новембра 1942. у Бихаћу, и Другом конгресу, маја 1944. у Дрвару. Била је и већник на Првом, Другом и Трећем заседању ЗАВНОХ-а.

После ослобођења Југославије, бирана је на подручју Јастребарског и Самобора за народног заступника Сабора НР Хрватске и посланика Савезне скупштине у пет сазива. Завршила је Економски факултет, била подсекретар у Савезном секретаријату за робни промет, председник Савезног комитета за туризам, члан Савезног извршног већа, члан Извршног већа Сабора НР Хрватске и члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске. Била је и члан Председништва Републичког одбора СУБНОР-а Хрватске.

Милкин супруг генерал Раде Булат, такође је био народног хероја.

Умрла је 28. јануара 2000. године у Загребу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликована је 23. јула 1953. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]