Славко Комар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
СЛАВКО КОМАР
Slavko Komar.jpg
Славко Комар
Датум рођења (1918-02-18)18. фебруар 1918.
Место рођења Госпић
 Аустроугарска
Датум смрти 28. јул 2012.(2012-07-28) (94 год.)
Место смрти Загреб
 Хрватска
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а члан Бироа ЦК СКОЈ
члан Председништва ЗАВНОХ
Народни херој од 23. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Др Славко Комар (Госпић, 18. фебруар 1918Загреб, 28. јул 2012), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 18. фебруара 1918. године у Госпићу. Потиче из радничке породице. Пре рата живео је у Загребу, где је завршио основну и средњу школу, уписао се на Ветеринарски факултет и докторирао.

Веома млад укључио се у револуционарни омладински и раднички покрет. Године 1937. примљен је за члана Савеза комунистичке омладине Југославије. Веома активно је политички дејствовао на Универзитету у Загребу, истичући се као организатор и учесник многих акција које је проводила Комунистичка партија Југославије на Универзитету и у целом Загребу. Посебно се залагао и радио на организовању студентске омладине, окупљајући је на антифашистичкој платформи и око програма Партије. Био је једна од најистакнутијих личности у редовима револуционарне студентске омладине на Универзитету у Загребу пре рата. Године 1940. примљен је у Комунистичку партију Југославије.

После окупације земље и стварања Независне Државе Хрватске, Славко прелази у илегалност. Терор окупатора и усташа није га поколебао у револуционарном раду. По задатку Партије, ради на организовању чувених ударних група, које су нападале непријатеља, вршиле саботаже, диверзије и друге акције у Загребу.

Акција „Ботанички врт“[уреди]

Једна од најпознатијих и најсмелијих акција против окупатора и домаћих сарадника у Загребу за време рата извршена је 4. августа 1941. године, под Славковим руководством, на предлог Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску, а по одлуци Централног комитета Комунистичке партије Хрватске. У акцији је учествовала група од дванаест чланова КПЈ и СКОЈ-а. Шест од њих се налазило на осигуравању, а шест у директном нападу. Међу овом другом шесторицом налазио се Славко. Њих шест је усред дана, из Ботаничког врта, бацило бомбе на универзитетску усташку сатнију када је пролазила испред ђачког дома у улици Јосипа Руњанина. Од тих бомби рањено је 28 усташа. Одлично припремљена, смело и храбро изведена, акција се брзо прочула Загребом и целом Хрватском.

Народноослободилачка борба[уреди]

Пошто су га усташе пратиле, Славко напушта Загреб и одлази на Жумберак, где као борац ступа у партизански одредМатија Губец“ и ускоро постаје заменик политичког комесара Одреда. На тој дужности није дуго остао, већ по одлуци Партије, као способан политички радник и искусан револуционар, одлази у Хрватско приморје. Током 1942. године био је секретар Котарског комитета Комунистичке партије Хрватске за Сушак и члан Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Хрватско приморје и Горски котар.

Нарочито се истицао као организатор омладинских организација. Од 1942. до 1947. године био је члан Бироа Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије. У том времену био је и члан Сазивачког одбора Првог конгреса Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије и као представник омладине Загреба, учесник у раду тога конгреса, одржаног крајем децембра 1942. године у Бихаћу. Касније је постао и члан Главног одбора Уједињеног савеза антифашистичке омладине Хрватске (УСАОХ), а на Трећем заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске, одржаног од 8. до 9. маја 1944. изабран је за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Другом конгресу УСАОЈ-а, одржаном од 2. до 4. маја 1944. поднео је један од најзначајнијих реферата: Омладина и стварање Демократске Федеративне Југославије. На том конгресу изабран је за члана Секретаријата Централног одбора УСАОЈ-а.

Као омладински руководилац, у току Народноослободилачког рата обишао је многе крајеве земље, радећи на организовању, ширењу и јачању Народноослободилачког покрета и омладинских организација. Сарађивао је и у омладинској антифашистичкој штампи, у „Младом комунисти“ и другде.

Послератна каријера[уреди]

После рата је завршио факултет, докторирао на Универзитету у Загребу и обављао разне високе државне и партијске функције. Пошто је раније био изабран у Централни комитет Комунистичке партије Хрватске, на Другом конгресу КПХ 1948. изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПХ. Министар у Влади Народне Републике Хрватске је 1948. и 1949. године, затим председник Обласног народног одбора у Осијеку. Од 1952. је министар председник Савета за пољопривреду НР Хрватске, а следеће године члан Извршног већа Сабора НР Хрватске. Члан Савезног извршног већа постао је 1954. године, а два пута биран је за посланика Савезне народне скупштине.

За члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије биран је на Шестом, Седмом и Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије. Био је и амбасадор СФР Југославије у Индији, а затим кратко време потпредседник Савезне народне скупштине. Био је члан Савета федерације.

Умро је 28. јула 2012. године у Загребу и сахрањен је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој.

Литерарни рад и одликовања[уреди]

Аутор је неколико књига и мемоара:

  • „75 дана у Совјетском Савезу“, Београд, 1945.
  • „Политика развоја пољопривреде“, Београд 1963.
  • „Индија“, Београд 1976.
  • „Сушачки дани 1941.“, Ријека 1986.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена народног ослобођења и осталих страних и југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

Крајем децембра 2008. године, уручено му је високо одликовање Руске Федерације за заслуге и лични допринос у борби против фашизма у Другом светском рату.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Глас антифашиста, бр. 60, Загреб, 15.2. 2008, 2. стр.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]