Jedanaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jedanaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije je konstituisan 3. juna 2016. Sednicom je predsedavao najstariji poslanik Dragoljub Mićunović. Za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije 6. juna 2016. je reizabrana Maja Gojković.

Raspodela mandata[uredi | uredi izvor]

  SNS i partneri (131)

  SPS - JS (29)

  SRS (22)

  Dosta je bilo  (16)

  DS - Nova stranka - DSHV - ZZS (16)

  SDS - LDP - LSV  (13)

  Dveri - DSS  (13)

  Nacionalne manjine  (10)

Raspored mandata prema izbornim rezultatima.

Izborna lista mesta Partije mesta
Aleksandar Vučić — Srbija pobeđuje 131 Srpska napredna stranka 93
Socijaldemokratska partija Srbije 10
Partija ujedinjenih penzionera Srbije 9
Nova Srbija 5
Pokret socijalista 3
Srpska narodna partija 3
Srpski pokret obnove 3
Pokret snaga Srbije 2
Narodna seljačka stranka 1
Samostalni DSS 1
Ujedinjena seljačka stranka 1
Ivica Dačić — „Socijalistička partija Srbije (SPS) — Jedinstvena Srbija (JS)“ — Dragan Marković Palma 29 Socijalistička partija Srbije 20
Jedinstvena Srbija 6
Zeleni Srbije 2
Komunistička partija 1
Srpska radikalna stranka 22 —
Dosta je bilo 16 —
Za pravednu Srbiju — Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS) 16 Demokratska stranka 13
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini 1
Zajedno za Srbiju 1
Nova stranka 1
Dveri — Demokratska stranka Srbije — Sanda Rašković Ivić — Boško Obradović 13 Srpski pokret Dveri 7
Demokratska stranka Srbije 6
Boris Tadić, Čedomir Jovanović — Savez za bolju Srbiju — Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska stranka 13 Liga socijaldemokrata Vojvodine 4
Liberalno-demokratska partija 4
Socijaldemokratska stranka 4
Narodni pokret Srbije 1
Savez vojvođanskih Mađara 4 —
Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka 2 —
Stranka demokratske akcije Sandžaka 2 —
Zelena Stranka 1 —
Partija za demokratsko delovanje 1 —

Bojkot opozicije[uredi | uredi izvor]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Organizacija Freedom House je 2018. godine u izveštaju o političkim i medijskim slobodama u Srbiji navela da Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, predsedava parlamentom izrazito partijski, sa velikim brojem prekida i kazni upućenim opozicionim poslanicima.[1] Njeno predsedavanje je bilo predmet kritika u javnosti zbog prakse da pomoću zvona poslanicima iz vladajuće većine sugeriše da glasaju za predloge.[2][3][4][5][6]

Opozicioni poslanici od kraja 2017. godine optužuju vladajuću većinu za „parlamentarno nasilje” i ocenjuju da je parlament obesmišljen nakon prakse poslanika iz vladajuće većine da predlažu više stotina gotovo identičnih amandmana koji često i nemaju veze sa predloženim zakonom, a od kojih kasnije i sami odustanu ili ne glasaju za njih, što sve dovodi do prisvajanja predviđenog vremena za raspravu i pomoću zloupotrebe poslovnika smanjuje vreme obraćanja opozicije u parlamentu.[7][8][9]

„Sporazum sa narodom”[uredi | uredi izvor]

Kao odgovor na višemesečne građanske proteste zbog optužbi za porast političkog nasilja i gušenje medijskih sloboda od strane vladajuće koalicije, veći deo opozicije je potpisao tzv. Sporazum sa narodom kojim se obavezao da će bojkotovati institucije, uključujući i sednice Narodne skupštine.[10] Sporazum su potpisale parlamentarne stranke koje pripadaju najvećoj opozicionoj koaliciji Savez za Srbiju, kao i Stranka moderne Srbije, Nova stranka, Socijaldemokratska stranka i vanparlamentarne stranke i pokreti.[10] Sednice su bojkotovali i poslanici iz Demokratske stranke Srbije, Građanske platforme i Dosta je bilo, dok se Liga socijaldemokrata Vojvodine priključila bojkotu u pojedinim sednicama.[11]

Izveštaj Evropske komisije[uredi | uredi izvor]

Evropska komisija, izvršni organ Evropske unije, je u izveštaju o Srbiji u maju 2019. godine skrenula pažnju na mirne višemesečne proteste koji zahtevaju slobodu medija i regularne izbore.[12] U izveštaju se pominje da je vladajuća partija dovela do pogoršanja mogućnosti za efikasnu raspravu u parlamentu i onemogućila adekvatan nadzor izvršne vlasti, kao i da su opozicione stranke otpočele bojkot sednica i najavile bojkot eventualnih izbora.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nations in Transit 2018, Serbia Country Profile”. Freedom House. 14. 5. 2018. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 17. 12. 2018. 
  2. ^ „Poslanici SNS-a "pogrešno" glasali za predlog opozicije (N1)”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  3. ^ „Skupština: "Zvonce" zbunilo vlast, glasali za predlog DJB (B92)”. B92.net. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  4. ^ 16:36 (14. 10. 2016). „VIDEO: Poslanici SNS glasaju samo kad čuju zvonce?”. vesti-online.com. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  5. ^ Stado demokratija (Danas)
  6. ^ Za kim zvonce zvoni – O nepodnošljivoj situaciji u Skupštini Srbije, neponovljivoj predsednici, novim izborima u starim mešinama (Vreme)
  7. ^ „N1: „Poslanici vladajuće većine "zaređali" s istim amandmanima””. Arhivirano iz originala 15. 02. 2019. g. Pristupljeno 22. 04. 2019. 
  8. ^ Insajder: „Opozicija bez jedinstvenog odgovora na „parlamentarno nasilje“ većine”
  9. ^ Insajder: „Skupština usvojila zakone, poslanici SNS-a nisu glasali za svoje amandmane”
  10. ^ a b „N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom"”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2020. g. Pristupljeno 22. 04. 2019. 
  11. ^ LSV: „LSV bojkotovala rad Narodne skupštine”
  12. ^ a b „Serbia 2019 Report” (PDF). Evropska komisija. 29. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak vezan za politiku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Једанаести_сазив_Народне_скупштине_Републике_Србије&oldid=26796741”