Pređi na sadržaj

Jože Kerenčič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
jože kerenčič
Jože Kerenčič
Lični podaci
Datum rođenja(1913-03-09)9. mart 1913.
Mesto rođenjaJastrebci, kod Ormoža, Austrougarska
Datum smrti27. decembar 1941.(1941-12-27) (28 god.)
Mesto smrtiMaribor, Treći rajh
Profesijaučitelj i publicista
Delovanje
Član KPJ odod pre rata
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od27. novembra 1953.

Kože Kerenčič Janko (Jastrebci, kod Ormoža, 9. mart 1913 — Maribor, 27. decembar 1941) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 9. marta 1913. godine u selu Jastrebci, kod Ormoža. Poticao je iz imućne zemljoradničke porodice, ali je pošto je njegov otac Jože bio invalid iz Prvog svetskog rata i nesposoban za rad, porodica je živela teško.[2]

Osnovnu školu je završio u Kogu, a nižu gimnaziju i Učiteljsku školu u Mariboru. Kao učenik Učiteljske škole priključio se revolucionarnom omladinskom pokretu i postao član tada ilegalnog Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Nakon završetka školovanja nije mogao da dobije učiteljsku službu, pa je 1933. upisao na Univerzitet u Ljubljani i 1937. diplomirao filozofiju i pedagogiku.[2]

Tokom studija se isticao radom u akademskom klubu Njiva, u kojem su se okupljali revolucionarni studenti, poreklom sa sela. U to vreme je primljen u članstvo ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Zbog revolucionarne delatnosti prvi put je uhapšen 1934, ali je zbog nedostatka dokaza bio pušten. Godine 1935. je govorio na narodnom zboru u Ljutomeru. Žandarmi mi su tada, u nameri da rasture zbor, pucali na njega, ali su zemljoradnika Alojza Mavriča, koji mu je pridržavao bicikl. Zbog neslaganja s rukovodstvom Komunističke partije Slovenije o nekim pitanjima saradnje s opozicijom i odnosa prema seljaštvu 1937. je bio isključen iz Komunističke partije.[2]

Isticao se kao napredni pisac i publicista. Objavljivao je tekstove i studije u kojima je obrađivao seljačko pitanje i paradoksalnu situaciju u kojoj se nalazio kao nezaposlen učitelj — s jedne strane vladala je nezaposlenost velikog broja učitelja, a s druge strane bilo je mnogo dece koja ne pohađaju školu, jer nema učitelja. Pisao je i kratke literarne tekstove socijalne tematike. U želji da sačuvaju njegov roman sa socijalnom tematikom, njegova braća su ga za vreme rata zakopali, ali ga više nisu mogli pronaći. U Mariboru su 1967. godine objavljeni njegovi izabrani radovi, pod nazivom Rodna kuća.[2]

Pošto ni posle završenog fakulteta nije mogao da dobije službu, za život je zarađivao saradnjom u raznim listovima i revijama, a izvesno vreme je radi kao pisar u opštini Pesnica, kod Maribora. Godine 1939. služio je vojsku u Sarajevu, gde je završio Školu rezervnih oficira i postao rezervni potporučnik. U jesen 1940. godine zaposlio se kao profesor u Građanskoj školi u Gornjoj Radgoni, gde se oženio učiteljicom Marijom Hosnar, kćerkom izbeglice iz Slovenačkog primorja.[2]

Nakon vojnog puča u Beogradu, marta 1941, kao rezervni oficir pozvan je u Jugoslovensku vojsku i određen u jedinicu koja je zauzela položaj na Dravi, u blizini Ruja. Pošto je u Aprilskom ratu došlo do brzog rasula Jugoslovenske vojske, Jože je raspustio svoju jedinicu i vojnike poslao kućama, kako bi izbegli zarobljavanje. Nakon okupacije Jugoslavije, zajedno sa suprugom i tri meseca starom ćerkom, vratio su u rodno selo. Iako nije bio član Komunističke partije, kao komunista i antifašista, počeo je da radi protiv okupatorskih vlasti. Održavao je veze sa raznim ljudima, za koje je znao da su antifašistički raspoloženi.[2]

Nakon napada na Sovjetski Savez, 22. juna 1941, kao poznati komunista prešao je u ilegalu i na taj način izbegao hapšenje. Kako nije uspeo da uspostavi vezu sa Komunističkom partijom, samoinicijativno je formirao grupu, koja se zvala Lipa i koja je okupljala antifašistički raspoložene ljude i priprema akcije protiv okupatora. Često je odlazio kod strica Antona Kerenčiča, koju je u selu Pesnica, kod Maribora, držao poznatu gostionicu, u kojoj su dolazili mnogi posetioci, zbog čega je bila pogodna za održavanje veza.[2]

Policija je preko jednog doušnika uspela da otkrije njegove namere, nakon čega ga je 17. novembra 1941. na prevaru uhapsila u Pesnici. Jože je bio lažno obavešten da ga na razgovor poziva seoski kmet, ali je na putu ka njemu uhapšen. Tokom istrage u policiji bio je mučen, ali nije hteo odati nikoga od svojih saradnika, zbog čega je ubrzo 27. decembra 1941. streljan u dvorištu Suda u Mariboru. Zajedno sa njim streljan je njegov mlađi vrat Alojz (1920—1941) i još 38 talaca, među kojima četvorica nisu imali ni osamnaest godina. Zatvorenici su uspeli da sačuvaju njegovo oproštajno pismo, u kome je izražavao veru u konačnu pobedu.[2]

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.[2]

Pored Jožeta i njegovog brata Alojza, u toku Narodnooslobodilačkog rata stradala je i porodica njegovog strica Antona Kerenčiča iz Pesnice. Stric Anton (1884—1945) ubijen je anuara 1945. u logoru Dahau, dok su dvojica njegovih sinova Zvonko (1926—1944) i Jože Kerenčič Ivo (1923—1944) poginuli su kao partizanski borci u jesen 1944. godine. Na samom kraju rata, aprila 1945. ubijena je od nemačkog okupatora i njegova ćerka Marica Kerenčič Jelka (1927—1945), sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a za Maribor.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 331. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Narodni heroji 1 1982, str. 376.
  3. ^ „Foto porodična grobnica Antona Kerenčiča”. os-sp-kungota.si. n.d. [mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јоже_Керенчич&oldid=27677389”