Душан Кведер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУШАН КВЕДЕР
Dušan Kveder 1964.jpg
Душан Кведер
Датум рођења(1915-04-09)9. април 1915.
Место рођењаШентјур при Цељу
 Аустроугарска
Датум смрти12. март 1966.(1966-03-12) (50 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-пуковник у резерви
У току НОБ-акомесар Деветог корпуса
командант ГШ НОВ и ПОС
Народни херој од15. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден југословенске заставе
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Душан Кведер Томаж (Шентјур при Цељу, 9. април 1915Београд, 12. март 1966), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Душан Кведер рођен је 9. априла 1915. године у Шентјуру код Цеља. Отац му је био учитељ. Политички је почео да делује још са шеснаест година у омладинским друштвима у Птујској гимназији. Због тога је 1931. године био искључен из школе на годину дана. После матуре 1933. године, уписао се на Технички факултет у Загребу. Члан Комунистичке партије Југославије постао је исте године. На одељењу за хемију је основао партијску ћелију. Због исписивања парола у Птују био је ухапшен и осуђен на шест месеци затвора. По изласку из затвора вратио се у Птуј и наставио рад у Месном комитету Комунистичке партије.

У јесен 1934. године уписао се на Правни факултет у Љубљани, али је због болести морао да се врати у Птуј. Од јесени 1935. до лета 1936. године био је члан Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије за Словенију. Постао је и уредник часописа „Млада пота“ (Млади путеви) и то од 8. новембра 1935. до 23. јуна 1936. године, када је часопис забрањен. Полиција је издала налог за хапшење уредника, али је Кведер емигрирао у Француску.

У Паризу је скупљао добровољце за интернационалне бригаде у Шпанији и постао представник у југословенској комисији за емиграцију при Комунистичкој партији Француске. Поред осталог, био је и уредник „Гласа исељеника“ од септембра 1936. до августа 1937. године. Од августа 1937. учествовао је у Шпанском грађанском рату. Постао је политички комесар 129. интернационалне бригаде и добио чин капетана.

После слома републиканских снага био је од фебруара 1939. до маја 1941. године у логорима Француске и Немачке, одакле је јула 1941. успео да побегне у домовину. Одмах је успоставио везу са Централним комитетом КП Словеније, па је августа 1941. године послан у Доњу Штајерску, где је у октобру постао командир Брежичке чете. После распада чете отишао је у Долењску, где је именован за комесара Другог штајерског батаљона и на тој функцији остао од 14. децембра 1941. до 4. априла 1942. године, кад је именован за политичког комесара Друге групе одреда. Касније је та група прерасла у Четврту оперативну зону, а Кведер је од 26. децембра 1942. до маја 1943. године био њен политички комесар. Затим је поновно отишао у Долењску и био инструктор ЦК КП Словеније и Главног штаба Словеније.

Августа 1943. године именован је за начелника оперативног одељења Главног штаба за Словенију, а 17. октобра 1943. за комесара Треће (Алпске) оперативне зоне. 22. децембра преузео је функцију комесара Деветог корпуса. Крајем 1943. године постао је начелник Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

После ослобођења био је на високим положајима у Југословенској армији. У Совјетском Савезу је од 1946. до 1948. године завршио Вишу војну академију „Ворошилов“. Затим је био помоћник команданта Војне академије у Београду, први уредник „Војне енциклопедије“ и главни уредник стручног гласила „Војно дело“. Као помоћник начелника Генералштаба, с чином генерал-пуковника, преведен је 1955. године у резерву.

Исте године именован је за амбасадора ФНР Југославије у Етиопији. Од 1956. до 1957. године био је амбасадор у Западној Немачкој, а од 1958. до 1962. у Индији. Од 1962. до 1965. године био је помоћник државног секретара за иностране послове. Године 1965. именован је за амбасадора у Уједињеном Краљевству.

Умро је 12. марта 1966. године у Београду. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одилковања, међу којима су Орден партизанске звезде првог и другог реда, Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден за храброст (двапут одликован), Орден југословенске заставе другог реда. Од страних одликовања носилац је пољског Реда крижа Гринвалда првог реда. Орденом народног хероја одликован је 15. јула 1952. године.

Литература[уреди]