Лизика Јанчар Мајда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЛИЗИКА ЈАНЧАР МАЈДА
Lizika Jančar.jpg
Лизика Јанчар Мајда
Датум рођења(1919-10-27)27. октобар 1919.
Место рођењаМарибор
 Краљевина СХС
Датум смрти20. март 1943.(1943-03-20) (23 год.)
Место смртиБело, код Полхова Граца
Италија Краљевина Италија
Професијастудент медицине
Чланица КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.

Лизика Јанчар — Мајда (Марибор, 27. октобар 1919Бело, код Полхова Граца, 20. март 1943), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 27. октобра 1919. године у Марибору. Основну школу и гимназију завршила је у Марибору. Године 1937, као ђак гимназије, постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. После завршене гимнатије уписала је студије медицине у Београду. У револуционарни раднички покрет укључила се у мариборској гимазији и деловала у радничком друштву „Взајемност“, а касније у фирми „Радио“ у Љубљани.

Спомен-плоча на кући у којој је убијена Лизика Јанчар.

Од почетка рата је радила за Народноослободилачки покрет Југославије, преносила илегалну литературу, водила интендантуру цивилног сектора и др. Она и њен брат Руди (члан КПЈ од 1932. године) преселили су се у Љубљану и, по налогу КПЈ, запослили се у трговини радио-апаратима, одакле су радио-материјалом снабдевали Ослободилачки фронт и НОВЈ. Чланица Комунистичке партије Југославије постала је крајем 1941. године. У фебруару 1943. отишла је у партизане у Доломитски партизански одред, где је радила као помоћни радио-телеграфиста.

Дана 17. марта 1943. године, започела је италијанско-немачка офанзива против Доломитског одреда. Приликом пробоја непријатељског обруча, Лизика је била једна од ретких преживелих из своје групе. Са својом другарицом се, након пробоја 19. марта, склонила у оближње сеоце Бело да нађу храну и везу. Тамо су наишле на белогардисте, који су их заробили. Тражили су од ње да ода скровиште и партизанске радио-везе, али пошто ни после мучења нису ништа дознали, убили су је ујутро 20. марта.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Литература[уреди]