Слава Клавора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СЛАВА КЛАВОРА
Slava Klavora.jpg
Слава Клавора
Датум рођења(1921-05-11)11. мај 1921.
Место рођењаМарибор
 Краљевина СХС
Датум смрти24. август 1941.(1941-08-24) (20 год.)
Место смртиМарибор
Трећи рајх Нацистичка Немачка
Професијастудент
Чланица КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.

Слава Клавора (Марибор, 11. мај 1921 — Марибор, 24. август 1941), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 11. маја 1921. године у Марибору, у породици поштанског радника, који се одселио из словеначког приморја, након што га је окупирала Италија. Похађала је Економску школу у Марибору, где је дошла у дотицај с осталим комунистима.

На јесен 1939. године, уписала је Економски факултет у Загребу. Ту је постала чланица левичарског академског друштва „Триглав“. Крајем 1939. године, постала је чланица Комунистичке партије Југославије и ускоро била изабрана у актив партијске ћелије.

Априла 1940. године, учествовала је у културној турнеји по Босни и Херцеговини и у раду народно-одбрамбеног табора на југословенско-аустријској граници и у Прекомурју.

Неколико дана пре избијања Априлског рата 1941. године, вратила се у Марибор и постала чланица Покрајинског комитета Комунистичке партије Словеније за Штајерску, чији је секретар био Славко Шландер. У комитету је била одговорна за рад СКОЈ-а, чија је секретарица била.

Након окупације Југославије, родитељи су јој били исељени. После напада Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941, прешла је у илегалност и обављала курирске послове. Помагала је и у илегалној техници у стану Маре Чепић и радила на шапирографу.

Дана 7. августа 1941. године, у стан Маре Чепић провалили су гестаповци, те ухапсили и одвели у затвор све илегалце које су тамо затекли. Међу њима је била и Слава Клавора. При изласку из куће, Славко Шландер је покушао да ју истргне из руку гестаповаца, али је и сам био свладан.

Дана 8. августа су ју одвели у Грац и покушвали да из ње изнуде информације, али није ништа одала, па су ју 15. августа вратили у Марибор. Увече 24. августа, стрељали су ју заједно са још девет другова.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашена је за народног хероја.

По њој данас носи име основна школа у Марибору.

Литература[уреди]