Josip Jutriša

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
JOSIP JUTRIŠA
Josip Jutrisa Janko.jpg
Josip Jutriša
Datum rođenja(1920-02-18)18. februar 1920.
Mesto rođenjaMartiš Vas, kod Krapine
 Kraljevina SHS
Datum smrti30. decembar 1944.(1944-12-30) (24 god.)
Mesto smrtiStrmec, kod Velikog Vrgovišta
Hrvatska ND Hrvatska
Profesijamehaničar
Član KPJ odkrajem 1943.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Narodni heroj od9. februara 1952.

Josip Jutriša Janko (Martiš Vas, kod Krapine, 18. februar 1920Strmec, kod Velikog Vrgovišta, 30. decembar 1944), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi]

Rođen je 18. februara 1920. godine u Martiš Vasu kod Pregrade, Krapina. Pre Drugog svetskog rata radio je u Zagrebu kao mehaničar.

Nakon okupacije uključio se u rad udarnih grupa u Zagrebu i učestvovao u nekim diverzantskim akcijama. U oktobru 1941. godine, Jutriša je mobilizovan u domobrane, ali i dalje nastavlja da radi za Narodnooslobodilački pokret. Grupa s kojom je sada bio povezan, radila je u Zagrebu po direktivama Okružnog komiteta KP Hrvatske za Krapinu. Zadatak im je bio da prikupljaju oružje i drugi vojni i sanitetski materijal, te da ga iz Zagreba otpremaju partizanima. Budući da je Jutriša bio šofer, u tim je akcijama imao mnogo uspeha. Bio je šofer velikog župana Prebega i uživao je njegovo puno poverenje, a poznavali su ga gotovo svi ustaški visoki oficiri.

Osim prikupljanja oružja, grupa je povremeno preduzimala i druge akcije u gradu. Tako su jednom upali u stan nekog ustaškog bojnika (majora) u Branimirovoj ulici i likvidirali ga. Zatim je učestvovao u organizovanju akcije u stanu ministra oružanih snaga NDH, generala „viteza“ Vilka Begića, u Petrovoj ulici. Budući da pripadnici grupe nisu našli Begića u stanu, odneli su mu sva odlikovanja, dva automata i nekoliko pištolja. Na jednom automatu u vitrini stajala je posveta: „Ministru oružanih snaga NDH Vilku Begiću – Firer Adolf Hitler“ (danas se nalazi u Vojnom muzeju na Kalemegdanu). Jednom prilikom, kada je prevozio oružje, Jutriša je u Draškovićevoj ulici pregazio jednog ustašu koji je hteo da ga zaustavi. Uspeo je da pobegne i da spasi oružje.

U leto 1943. godine otpremio je u Zagorski partizanski odred nekoliko puškomitraljeza i drugo oružje, aparat za umnažanje, sanitetski materijal i veće količine municije. Odmah nakon toga je, zajedno s još dva pripadnika grupe, oteo ustaškog bojnika Danu Petranovića, načelnika za pozadinu MINORS-a (Ministarstvo oružanih snaga NDH). Petranović je u zvaničnim kolima bio otpremljen izvan Zagreba prema Zaprešiću i likvidiran u šumi. Pored tih akcija Janko Jutriša je izrađivao i dostavljao štambilje za veliki broj političkih i vojnih organizacija NOP-a u Hrvatskom zagorju, a isto tako je uspešno falsifikovao neprijateljska dokumenta. Među značajne uspehe Jutriše i njegove grupe može da se ubroji i uništenje šifrantskog odeljenja u MINORS-u, 1943. godine.

Jutriša je organizovao i nekoliko novih grupa ilegalaca. Jedna je delovala na aerodromu Borongaj u cilju dobave većih količina benzina, a druga na Grmošćici, gde se nalazila velika barutana, te su iz nje nabavljali oružje, municiju i eksploziv.

Budući da se Josip Jutriša zbog svoje velike aktivnosti već dosta kompromitovao, pretila je opasnost da bude otkriven. Septembra 1943. godine, Jutriša je sa još nekim ilegalcima otišao u partizane, u Zagorski partizanski odred, gde je pri Štabu Prvog bataljona vršio dužnost operativnog oficira. Iste je godine primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. U Zagorskom partizanskom odredu Jutriša se istakao u nizu akcija. Tako je jednom prilikom seo u zarobljeni tenk i napao ustaško uporište u Ivancu, izazvavši među ustašama pravu paniku. U leto 1944. godine postavljen je za komandanta bataljona u Zagorskom partizanskom odredu.

Prilikom jedne bitke, 28. decembra 1944. godine, Josip Jutriša bio je smrtno ranjen kod crkve Sv. Tri kralja kod Tuheljskih Toplica. Prenesen je u mesto Strmec kod Velikog Vrgovišta, gde je umro 30. decembra 1944. godine.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 9. februara 1952. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]