Јанко Лисјак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈАНКО ЛИСЈАК
Nh lisjak janko.jpg
Јанко Лисјак Пушка
Датум рођења(1914-02-09)9. фебруар 1914.
Место рођењаШагудовац, код Доње Стубице
 Аустроугарска
Датум смртијануар 1943.(1943-01-00) (28 год.)
Место смртиБеоград
Србија Србија
СупругаДесанка Деса Лежајић
Професијарадник
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1952.
Гроб Јанка Лисјака у Алеји бораца НОР-а на Новом гробљу у Београду

Јанко Лисјак Пушка право презиме Лисак (Шагудовац, код Доње Стубице, 9. фебруар 1914Београд, јануар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 9. фебруара 1914. године у селу Шагудовцу, код Доње Стубице. Потиче из сиромашне сељачке породице.

После завршене основне школе, пошао на занат и у Марији Бистрици завршио лимарски и водоинсталатерски занат. Потом се запослио и радио као радник, све док није позван на одслужење војног рока, 1934. године. Још у време шегртовања почео се занимати за литературу о радничком покрету. Чим је постао радник, укључио се, у рад Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије (УРСЈ). Тада је постао и члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

После одслужења војног рока, запослио се у Загребу у једној радионици. Године 1935. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Због револуционарне делатности ухапшен је 1936. године. После чега је протеран из Загреба на пет година и извесно време је живео у родном крају под контролом полиције.

По савету Партије, да би избегао полицију, упућен је на политички рад у Београд, где је ушао у састав Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Преласком у Србију мења своје презиме из Лисак у Лисјак.

Године 1940. постао је секретар Четвртог рејонског комитета КПЈ у Београду и на тој дужности затекла га је и окупација Краљевине Југославије, априла 1941. године.

Активно је учествовао у припремама за устанак, сакупљању оружја и организовању отпора окупатору. Септембра 1941. прешао је у Земун, и преузео дужност секретара Среског комитета КПЈ. Убрзо је организовао и рад технике Среског комитета, која је штампала вести и летке. Често је одлазио је на партијске састанке у Београд, а био је повезан и са Окружним комитетом КПЈ у Београду, који је непосредно руководио радом Среског комитета.

После великих провала у партијској организацији Београда, у пролеће 1942. године, именован је за секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али је на тој дужности остао кратко време. До јануара 1943. године успео је да успоставити доста јаку мрежу партијских ћелија у окупираном Београду, обновио је рад технике Месног комитета и рад техника рејонских комитета. Успоставио је добре везе са партизанским одредима и успео у њих пребацити многе борце. Организовао је и рад Народноослободилачког фронта и скупљање прилога за Народноослободилачки покрет (НОП). Тада су биле створене и ударне групе за уништење непријатеља у граду.

Захваљујући провали полиције у партијску организацију Београда, Лисјак је ухапшен 16. јануара 1943. године, у Приштинској улици (данас улица Цара Николе). Пред полицијом се храбро држао и није хтео рећи чак ни своје име. Умро је од батина, у затвору Специјалне полиције у Београду, после десетак дана.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Деса Лежајић[уреди]

Деса Лежајић

Јанкова супруга, Десанка Деса Лежајић (19211943), такође је била активна учесница Народноослободилачког покрета. Рођена је 1921. године у Земуну и као млада радница се прикључила револуционарном радничком покрету. Чланица СКОЈ-а постала је 1940, а КПЈ 1941. године.

Од почетка окупације учествовала је у организовању отпора окупатору у Земуну. Крајем 1941. године била је укључена у Срески комитет СКОЈ-а за Земун и Месни комитет СКОЈ-а за Земун. Поред рада на организовању омладине у Земуну, радила је и на организовању омладине у околним селима. У јесен 1942. године прешла је на партијски рад у окупирани Београд.

Ухапшена је фебруара 1943. године, непун месец после хапшења свог мужа Јанка. Пред полицијским иследницима се добро држала. И поред тешких мучења, није хтела ништа одати, па чак ни своје право име. Потом је била пребачена у Бањички логор. Стерељана је 7. јуна 1943. године у Јајинцима. Стрељана је под именом Љубица Чобановић, избеглица из Петровчића. Иако је полиција сумњала да ово није њено право име, она није хтела открити свој прави идентитет.

У годинама пред Други светски рат, Деса се веома активно и успешно бавила играњем хазене (спорт који је претходио рукомету).

Литература[уреди]