Aleksandar Grličkov

aleksandar grličkov
aleksandar grličkov
	Aleksandar Grličkov
Lični podaci
Datum rođenja	18. januar 1923.
Mesto rođenja	Štip, Kraljevina SHS
Datum smrti	26. jul 1989. (66 god.)
Mesto smrti	Struga, SR Makedonija, SFR Jugoslavija
Profesija	politolog
Delovanje
Član KPJ od	1943.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Odlikovanja

Aleksandar Grličkov (Štip, 18. januar 1923 — Struga, 26. jul 1989) bio je politolog, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Makedonije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Grličkov rođen je 18. januara 1923. godine u Štipu. Po struci je doktor političkih nauka. Zarana je učestvovao u naprednom radničkom pokretu. Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije bio je od 1939. godine. Učesnik Narodnooslobodilačke borbe je od 1941. godine, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1943. godine.

Posle oslobođenja zemlje, vršio je više odgovornih političkih funkcija:

sekretar Gradskog, Sreskog i Okružnog Narodnog odbora u Štipu
potpredsednik Planske komisije NR Makedonije
direktor Zavoda za privredno planiranje NR Makedonije
član, potpredsednik i predsednik Izvršnog veća Sobranja NR Makedonije od 1961. do 1965. godine
član i potpredsednik Saveznog izvršnog veća
član Predsedništva Centralnog komiteta SKJ od 1974. do 1982. godine
sekretar u Izvršnom komitetu Centralnog komiteta SKJ, odnosno predsednik Komisije za međunarodnu saradnju SKJ
član Predsedništva i predsednik Savezne komisije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije od maja 1985. do maja 1986. godine

Bavio se teorijskim istraživanjem savremenog socijalizma. Od 1954. godine bio je docent Skopskog univerziteta, a od 1969. godine profesor na Beogradskom univerzitetu. Bio je i saradnik više naučno-istraživačkih instituta i dugogodišnji glavni urednik časopisa SKJ za teorijska pitanja „Socijalizam“. Bio je predsednik Saveta Međunarodne tribine „Socijalizam u svetu“ u Cavtatu. U zemlji i inostranstvu objavio je više naučnih radova iz oblasti ekonomije, međunarodnih odnosa i opšte teorije socijalizma.

Umro je 26. jula 1989. godine u Strugi.^[1]

Godine 1983. odlikovan je Ordenom jugoslovenske zastave sa lentom.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Makedonska enciklopedija. „MANU“, Skoplje 2009. godina, 400. str.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Enciklopedija Jugoslavije (knjiga četvrta). „Jugoslavenski leksikografski zavod“, Zagreb 1986. godina.

[1] Makedonska enciklopedija. „MANU“, Skoplje 2009. godina, 400. str.

[1]

p r u Predsednici Izvršnog veća Sobranja Socijalističke Republike Makedonije
nazivi fukcija po periodima: predsednik Vlade (1945—1953), predsednik Izvršnog veća Narodnog sobranja (1953—1963) i predsednik Izvršnog veća Sobranja (1963—1991)
1945—1953.	Lazar Koliševski (1945—1953)
1953—1963.	Ljupčo Arsov (1953—1961) Aleksandar Grličkov (1961—1963)
1963—1991.	Aleksandar Grličkov (1963—1965) Nikola Minčev (1965—1968) Ksente Bogoev (1968—1974) Blagoje Popov (1974—1982) Dragoljub Stavrev (1982—1986) Gligorije Gogovski (1986—1991)

p r u Predsednici Narodnog fronta i Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije
Predsednici Narodnog fronta Jugoslavije (1945—1953), predsednici Saveznog odbora (1953—1967) i predsednici Savezne onfernecije (1967—1991) Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije
1945—1953.	Josip Broz Tito (1945—1953)
1953—1967.	Josip Broz Tito (1953—1963) Lazar Koliševski (1963—1967)
1967—1991.	Ratko Dugonjić (1967—1969) Veljko Milatović (1969—1974) Dušan Petrović Šane (1974—1977) Todo Kurtović (1978—1981) Kolj Široka (1981—1982) Marin Cetinić (1982—1983) Jovan Dejanović (1983—1984) Marjan Rožič (1984—1985) Aleksandar Grličkov (1985—1986) Nenad Bućin (1986—1987) Milojko Drulović (1987—1988) Božidar Čolaković (1988—1989) Jelena Milojević (1989—1990) Josip Horvatin (1990) Vojislav Mićović (v.d. 1990—1991)

Normativna kontrola
Međunarodne	ISNI VIAF
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Sjedinjene Države Češka Holandija Poljska
Ostale	COBISS.SR COBISS.SI IdRef