Aleksander Dupček

Aleksander Dupček
Aleksander Dupček
Lični podaci
Datum rođenja	(1921-11-27)27. novembar 1921.
Mesto rođenja	Uhrovec, Čehoslovačka
Datum smrti	7. novembar 1992.(1992-11-07) (70 god.)
Mesto smrti	Prag, Čehoslovačka
Politička karijera
Politička stranka	Komunistička partija Čehoslovačke

Spomenik nedaleko od mesta nesreće Aleksandera Dupčeka

Aleksander Dupček (slč. Alexander Dubček; Uhrovec, 27. novembar 1921 — Prag, 7. novembar 1992) bio je slovački komunistički političar, glavna ličnost Praškog proleća 1968. godine. On je služio kao prvi sektretar Prezidijuma centralnog komiteta Komunističke partije Čehoslovačke (KPČ) (bio je de fakto lider Čehoslovačke) od januara 1968 do aprila 1969. On je pokušao da reformiše komunističku vladu tokom Praškog proleća, ali je bio prinuđen da podnese ostavku nakon invazije Varšavskog pakta u avgustu 1968.

Za vreme njegovog rukovodstva, pod sloganom „Socijalizam sa ljudskim licem”, Čehoslovačka je ukinula cenzuru na medije i došlo je do liberalizacije čehoslovačkog društva, što je dalo potporu takozvanom Novom talasu u čekoslovačkoj filmografiji. Međutim, on je bio pod pritiskom staljinističkih glasova unutar partije, kao i sovjetskog rukovodstva, koji nisu podržavali pravac u kome se zemlja kretala i bojali su se da Čehoslovačka može oslabiti veze sa Sovjetskim Savezom i postati u većoj meri zapadnjački nastrojena. Kao rezultat toga, na zemlju su izvršile invaziju druge zemlje Varšavskog pakta 20. i 21. avgusta 1968. godine, čime je efektivno okončan proces poznat kao Praško proljeće. Dupček je podneo ostvku u aprilu 1969 i naslijedio ga je Gustav Husak, koji je inicirao normalizaciju. Dubček je izbačen iz Komunističke partije 1970. godine.

Kasnije, nakon zbacivanja komunističkog režima 1989. godine, on je bio predsednik Federalnog čehoslovačkog parlamenta. Isto tako, Evropski parlament je nagradio Dupčeka sa Saharovom nagradom za slobodu misli 1989. godine.

Biografija

Rodio se 1921. godine u istoj kući kao i Ljudovit Štur u zgradi mesne škole. Njegov otac Štefan Dupček bio je stolar i nekoliko godina je radio u SAD gde je postao uvereni komunista. Mladi Aleksander Dupček je 1925. godine otišao sa svojim roditeljina u sovjetski Kirgistan i na ovaj način je Dupčekova porodica živela u Sovjetskom Savezu i SAD. 1938. godine su se Dupčekovi preselili u Slovačku da bi Aleksander Dupček sledeće godine stupio u tada ilegalnu Komunističku partiju Slovačke.

Izučio je zanat mašinskog bravara i radio u Dubici nad Vahom a 1944. godine je učestvovao u Slovačkom narodnom ustanku. Posle rata je delovao na različitim političkim funkcijama u Trenčinu i Banjskoj Bistrici. Kako je odlično govorio ruski bio je upućen u Moskvu da tamo studira političke nauke. Od 1962. godine je vršio funkciju sekretara oblasnog odbora Komunističke partije Čehoslovačke u Bratislavi. Sukobio se 1967. godine sa predsednikom Čehoslovačke Antoninom Novotnim koji nije bio popularan i ovo je rezultovalo u njegovom izboru za prvog sekretara centralnog komiteta Komunista Čehoslovačke i ovaj je proces nazvan Praško proleće.

Vodeći političari Sovjetskom Savezu su pratili procese u ČSSR-i sa velikim nezadovoljstvom i bojali su se slabljenja pozicija Istočnog socijalističkog bloka na međunarodnoj sceni i pošto čehoslovački reformisti nisu dobili poverenje sovijetskih saveznika ovi su početkom jula aktivno radili na pripremanju vojnog udara protiv ČSSR-e.

Združena vojska pet država Varšavskog pakta napala je i zauzela ČSSR tokom noći sa 20. avgusta na 21. avgust, a Aleksander Dupček i druge vođe Praškog proleća odvedeni su u Moskvu.

Uprkos porazu Dupček se nije povukao sa svoje funkcije dobrovoljno, ni u vreme kada se spalio Jan Palah ni u vreme drugih manifestacija protiv prisutnosti okupacione vojske u ČSSR-i. Aleksandra Dupčeka je u njegovoj funkciji zamenio Gustav Husak. U aprilu 1969. godine on je opozvan sa funkcije. Kratko je radio kao ambasador u Turskoj a zatim je bio 1970. godine izbačen iz Komunističke partije Slovačke povukao se iz javnog života i radio je za jedno šumarsko preduzeće iz Bratislave.

Posle Plišane revolucije u godinama 1989. – 1992. godine se vraća polako u politiku i 1989. godine se o njemu razmišljalo kao o predsedniku Čehoslovačke. Kada su se lideri Plišane revolucije dogovorili da predsednik bude Vaclav Havel, Dupček se (prema Fedoru Galu) od žalosti rasplakao. Godine 1992. je doživeo saobraćajnu nesreću i bio hospitalizovan na Praškoj bolnici na Homolci gde je i umro 7. novembra 1992. godine, a sahranjen je na groblju Slavičkove udoljije u Bratislavi.

Godine 1995. predsednik Slovačke Mihal Kovač ga je posmrtno odlikovao Ordenom Ljudovita Štura prvog reda.

Literatura

• Kirschbaum, Stanislav J. (2016). A History of Slovakia: The Struggle for Survival (na jeziku: engleski). St. Martin's Press. str. 239. ISBN 9781250114754. 
• Kavanagh, Dennis (1998). „Dubcek, AAlexander”. A Dictionary of Political Biography. Oxford: Oxford University Press. str. 152. Arhivirano iz originala 27. 10. 2021. g. Pristupljeno 1. 9. 2013. 
• Aspaturian, Vernon; Valenta, Jiri; Burke, David P. (1980). Eurocommunism Between East and West. Indiana Univ Pr. ISBN 978-0-253-20248-2. 
• Bischof, Günter, eds. (2010). The Prague Spring and the Warsaw Pact Invasion of Czechoslovakia in 1968 Lexington Books, 510 pp. ISBN 978-0-7391-4304-9.
• Chafetz, Glenn (1993). Gorbachev, Reform, and the Brezhnev Doctrine: Soviet Policy Toward Eastern Europe, 1985–1990. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-94484-1. 
• Christopher, Andrew; Vasili, Mitrokhin (2005). The World Was Going Our Way: The KGB and the Battle for the Third World. Basic Books. ISBN 978-0-465-00311-2. Pristupljeno 9. 10. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cook, Bernard (2001). Europe Since 1945: An Encyclopedia. Routledge. ISBN 978-0-8153-1336-6. 
• Despalatović, Elinor. Neighbors at War: Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity. Penn State Press. ISBN 978-0-271-01979-6. Pristupljeno 9. 10. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dubček, Alexander; Hochman, Jiří (1993). Hope Dies Last: The Autobiography of Alexander Dubcek. Kodansha International. ISBN 978-1-56836-000-3. 
• Ello (ed.), Paul (1968). "Control Committee of the Communist Party of Czechoslovakia, 'Action Plan of the Communist Party of Czechoslovakia (Prague, April 1968)'" in Dubcek's Blueprint for Freedom: His original documents leading to the invasion of Czechoslovakia. William Kimber & Co.
• Fowkes, Ben (2000). Eastern Europe 1945–1969: From Stalinism to Stagnation. Longman. ISBN 978-0-582-32693-4. Pristupljeno 9. 10. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Franck, Thomas M. (1985). Nation Against Nation: What Happened to the UN Dream and What the U.S. Can Do About It. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503587-2. 
• Goertz, Gary (1995). Contexts of International Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46972-2. 
• Gorbachev, Mikhail; Mlynař, Zdeněk (2003). Conversations with Gorbachev: On Perestroika, the Prague Spring, and the Crossroads of Socialism. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11865-1. 
• Gorbanevskaya, Natalia (1972). Red Square at Noon. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-085990-8. 
• Grenville, J.A.S. (2005). A History of the World From the 20th to the 21st Century. Routledge. ISBN 978-0-415-28955-9. 
• Hermann, Konstantin (2008). Sachsen und der "Prager Frühling". Beucha: Sax-Verlag. ISBN 978-0-415-28955-9. 
• Judt, Tony (2005). Postwar: A History of Europe Since 1945. Penguin Press. ISBN 978-1-59420-065-6. 
• Jutikkala, Eino; Pirinen, Kauko (2001). Suomen historia (History of Finland). ISBN 978-80-7106-406-0. 
• Kundera, Milan (1999). The Unbearable Lightness of Being. HarperCollins. ISBN 978-0-06-093213-8. 
• Kusin, Vladimir (2002). The Intellectual Origins of the Prague Spring: The Development of Reformist Ideas in Czechoslovakia 1956–1967. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52652-4. 
• Margolius-Kovály, Heda (1986). Under a Cruel Star: A life in Prague 1941–1968. New York: Holmes & Meier. ISBN 978-0-8419-1377-6. 
• Morrison, Scott; Cherry, Don (2006). Hockey Night in Canada: By The Numbers: From 00 to 99. Key Porter Books. ISBN 978-1-55263-984-9. 
• Navazelskis, Ina (1990). Alexander Dubcek. Chelsea House Publications. ISBN 978-1-55546-831-6. 
• Navrátil, Jaromír (2006). The Prague Spring 1968: A National Security Archive Document Reader (National Security Archive Cold War Readers). Central European University Press. ISBN 978-963-7326-67-7. 
• Ouimet, Matthew (2003). The Rise and Fall of the Brezhnev Doctrine in Soviet Foreign Policy. Chapel Hill and London: University of North Carolina Press. 
• Rea, Kenneth (septembar 1975). „Peking and the Brezhnev Doctrine”. Asian Affairs. 3 (1). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Skilling, Gordon H. (1976). Czechoslovakia's Interrupted Revolution. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-64418-9. 
• Stoneman, Anna J. "Socialism with a human face: the leadership and legacy of the Prague Spring." History Teacher 49.1 (2015): 103–125. online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2021)
• Suvorov, Viktor (1983). The Liberators. London: New English Library, Sevenoaks. ISBN 978-0-450-05546-1. 
• Tismaneanu, Vladimir (2011). Promises of 1968 Crisis, Illusion, and Utopia. Budapest: Central European University Press. .
• Williams, Kieran (1997). The Prague Spring and its Aftermath: Czechoslovak Politics, 1968–1970. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58803-4. 
• Zantovsky, Michael. Havel: A Life (Atlantic, 2014).

Spoljašnje veze

• http://www.czsk.net/svet/clanky/svet/cesicar.html
• http://www.sds.cz/view.php?cisloclanku=2005010802 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2015)
• http://www.rsi.sk/slo/slovacivosvete/kirgizsko/kirgizsko.html
• http://www.czsk.net/svet/clanky/kultura/dubcekkirgiz.html
• Místo Alexandra Dubčeka v československých dějinách I.
• Místo Alexandra Dubčeka v československých dějinách II.
• Památník na 88. kilometru dálnice D1 - odkaz Mapy
• Další informace o smrti
• Byl na Dubčeka spáchán teroristický útok? Článek od tehdejšího přimáře chirurgického oddělení humpolecké nemocnice
• Životopis na Lidovkách
• Další informace o smrti