Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку
Део Хладног рата
[[Слика:|300п|{{{опис_слике}}}]]
{{{опис_слике}}}
Време: 20. август 1968. – 20. септембар 1968.
Локација: Чехословачка
Узрок рата: {{{узрок}}}
Резултат: Московски протокол, совјетско војно присуство до 1991.
Промене у територији: {{{територија}}}
Сукобљене стране
Варшавски пакт
Застава Совјетског Савеза Совјетски Савез
Бугарска Бугарска
Застава Немачке Демократске Републике Источна Немачка
Мађарска Мађарска
Пољска Пољска
Чехословачка Чехословачка
Заповедници
Застава Совјетског Савеза Леонид Брежњев
Застава Совјетског Савеза Иван Павловски
Чехословачка Лудвик Свобода
Чехословачка Мартин Дзур
Јачина
200.000 - 500.000 непознато
Губици
Застава Совјетског Савеза 12 погинулих, 25 рањених
Мађарска 4 погинулих
Бугарска 2 погинулих
Чехословачка 72-108 погинулих, преко 500 рањених. Углавном цивили.
{{{подаци}}}

У ноћи 20-21. августа 20–21, 1968, Совјетски Савез, Бугарска, Источна Немачка, Мађарска и Пољска су извршиле инвазију на Чехословачку Социјалистичку Републику у циљу заустављања Дупчековог Прашког пролећа, реформи које су водиле ка политичкој либерализацији.

У операцији која је носила кодно име Дунав је учествовало између 175.000 и 500.000 војника[1]. Око 500 Чеха и Словака је повређено а 108 погинуло у инвазији [2]. Инвазија је успешно зауставила реформе које су спровођене у циљу либерализације и ојачала је управу Комунистичке партије Чехословачке. Спољашња политика Совјетског Савеза током овог периода је позната као Брежњевљева доктрина [3]

Прашко пролеће[уреди]

На челу Комунистичке партије Чехословачке је постављен Александер Дупчек у јануару 1968. Овај политичар је увео знатне промене у политици и власти. Створио је већу медијску слободу и полако се удаљавао од политике какву је наметала совјетска Русија. Реформе које је он спроводио биле су назване социјализам с људским лицем или познатије као Прашко пролеће. Ослабљене везе са Совјетским Савезом су донеле страх код Руса. Бојали су се отцепљења Чехословачке од Совјета. Изостављање из Савеза би значило и изостављање из Варшавског Пакта.

Састанци са совјетским лидерима[уреди]

Дупчек је одржао неколико састанака са Совјетима у пролеће исте године. Он је стајао иза тога да његова држава не жели да мења своју политику нити жели да раскине односе са Русијом. Међутим, лидери Совјетског Савеза су сумњали у оданост Чехословачке. Мислили су да је то почетак стварања демократије у земљи. Одлучујући састанак Дупчека и Брежњева се догодио на железничкој станици у граду Чјерна на Тиси. Комунистичке партије Чехословачке је изразила своју лојалност и жељу да спречи било какво стварање социјал-демократске партије у земљи. Лидери Совјетског Савеза су то отпоздравили склањањем њихових трупа са чехословачке територије. Дупчек одмах после овог састанка прима у посету југословенског председника Тита [4] и румунског председника Чаушеска.

Слом Прашког пролећа и почетак инвазије на Чехословачку[уреди]

Удружене снаге Варшавског Пакта, односно земље Источног блока су одлучиле да нападну Чехословачку у ноћи између 20. и 21. августа 1968. Бугарска, Пољска, Мађарска и Источна Немачка су заједно са Совјетским Савезом послале око шесто хиљада војника и пет хиљада тенкова на чехословачке територије. Румунија иако је била део Источног блока, одбила је да учествује у овом ратном походу. Инвазија [5] је почела тачно у 23 часа. Плански је окупиран Аеродром Вацлава Хавела Праг. На тај начин је олакшан долазак авиона из Москве. Првим летовима су слетели војници у цивилу који су обезбедили аеродром за веће авионе који су превозили лаке тенкове и другу артиљерију. На улицама, окупатори нису наишли на знаке отпора међу грађанима. Противили су се овој инвазији али их је власт позвала да мирују и да буду пасивни током напада. На тај начин су Совјети са лакоћом ушли у Чехословачку. Ујутру су власти издале проглас [6] у коме се наводи како лидери нису знали о ништа нападу.

После инвазије[уреди]

Из Чехословачке су пребачени у Москву сви водећи политичари. Вођени су разговори око политике саме земље и њеном опхођењу према Совјетима. Чехословаци су били пред "свршеним чином" и потписан је Московски протокол. Споразум је захтевао управљање чехословачком војском од стране Совјета, сузбијање опозиционих партија, увођење цензуре и стационирање совјетских војника у неколико делова земље. Тај споразум су потписали Дупчек и Лудвик Свобода.

Александер Дупчек[7] је смењен са места премијера 17. априла 1969. Заменио га је Густав Хусак. За разлику од прошлог премијера, Хусак је поништио све реформе Прашког пролећа и протерао из владе све либералне чланове.

Референце[уреди]

  1. Совјетска инвазија на Чехословачку, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. Жртве окупације Приступљено 7.5.2015.
  3. Брежњевљева доктрина Приступљено 7.5.2015.
  4. Састанак Тита и Дупчека Приступљено 7.5.2015.
  5. Инвазија на Чехословачку 1968. Приступљено 7.5.2015.
  6. Проглас народу Чехословачке Приступљено 7.5.2015.
  7. О Дупчеку Приступљено 7.5.2015.

Литература[уреди]

  • Bischof, Günter, et al. eds. The Prague Spring and the Warsaw Pact Invasion of Czechoslovakia in 1968 (Lexington Books, 2010) 510 pp. isbn 978-0-7391-4304-9.
  • Williams, Kieran, 'Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968-89', in Adam Roberts and Timothy Garton Ash (eds.), 'Civil Resistance and Power Politics: The Expereience of Non-violent Action from Gandhi to the Present' (Oxford and New York: Oxford University Press, 2009), pp. 110–26. ISBN 978-0-19-955201-6.
  • Windsor, Philip, and Adam Roberts, Czechoslovakia 1968: Reform, Repression and Resistance (London: Chatto & Windus, and New York: Columbia University Press, 1969), 200 pp.
  • Chafetz, Glenn (1993). Gorbachev, Reform, and the Brezhnev Doctrine: Soviet Policy Toward Eastern Europe, 1985-1990. Praeger Publishers. ISBN 0-275-94484-0. Приступљено 9. 10. 2009.. 

Спољашње везе[уреди]