Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку
Део Хладног рата
(Srpen68)Horici sovetsky tank.jpg
Совјетски тенк у пламену
Време: 20. август 1968. – 20. септембар 1968.
Место: Чехословачка
Резултат: Московски протокол, совјетско војно присуство до 1991.
Сукобљене стране
Варшавски пакт
 Совјетски Савез
Бугарска Бугарска
 Источна Немачка
Мађарска Мађарска
Пољска Пољска
Чехословачка Чехословачка
Дипломатичка подршка:
 Румунија [1]
 СФРЈ[2]
НРА
Команданти и вође
Савез Совјетских Социјалистичких Република Леонид Брежњев
Савез Совјетских Социјалистичких Република Иван Павловски
Савез Совјетских Социјалистичких РепубликаАндреј Гречко
Чехословачка Лудвик Свобода
Чехословачка Мартин Дзур
Јачина
Почетна фаза
250.000 војника(20 дивизија)[3],
2.000 тенкова[4]
800 авиона[5]
Финална фаза
500.000 војника[6]
6.300 тенкова и оклопних транспортера[7]
235.000 војника (18 дивизија)[3],
2.500-3.000 тенкова[4]
250 авиона[5]
Жртве и губици
Савез Совјетских Социјалистичких Република 96 погинулих
Пољска Пољска 10 погинулих[8]
Мађарска 4 погинулих
Бугарска 2 погинулих
Чехословачка 72-108 погинулих, преко 500 рањених. Углавном цивили.

У ноћи 20-21. августа 20–21, 1968, Совјетски Савез, Бугарска, Источна Немачка, Мађарска и Пољска су извршиле инвазију на Чехословачку Социјалистичку Републику у циљу заустављања Дупчековог Прашког пролећа, реформи које су водиле ка политичкој либерализацији.

У операцији која је носила кодно име Дунав је учествовало између 175.000 и 500.000 војника[9]. Око 500 Чеха и Словака је повређено а 108 погинуло у инвазији [10]. Инвазија је успешно зауставила реформе које су спровођене у циљу либерализације и ојачала је управу Комунистичке партије Чехословачке. Спољашња политика Совјетског Савеза током овог периода је позната као Брежњевљева доктрина [11]

Прашко пролеће[уреди]

На челу Комунистичке партије Чехословачке је постављен Александер Дупчек у јануару 1968. Овај политичар је увео знатне промене у политици и власти. Створио је већу медијску слободу и полако се удаљавао од политике какву је наметала совјетска Русија. Реформе које је он спроводио биле су назване социјализам с људским лицем или познатије као Прашко пролеће. Ослабљене везе са Совјетским Савезом су донеле страх код Руса. Бојали су се отцепљења Чехословачке од Совјета. Изостављање из Савеза би значило и изостављање из Варшавског Пакта.

Састанци са совјетским лидерима[уреди]

Дупчек је одржао неколико састанака са Совјетима у пролеће исте године. Он је стајао иза тога да његова држава не жели да мења своју политику нити жели да раскине односе са Русијом. Међутим, лидери Совјетског Савеза су сумњали у оданост Чехословачке. Мислили су да је то почетак стварања демократије у земљи. Одлучујући састанак Дупчека и Брежњева се догодио на железничкој станици у граду Чјерна на Тиси. Комунистичке партије Чехословачке је изразила своју лојалност и жељу да спречи било какво стварање социјал-демократске партије у земљи. Лидери Совјетског Савеза су то отпоздравили склањањем њихових трупа са чехословачке територије. Дупчек одмах после овог састанка прима у посету југословенског председника Тита [12] и румунског председника Чаушеска.

Слом Прашког пролећа и почетак инвазије на Чехословачку[уреди]

Удружене снаге Варшавског Пакта, односно земље Источног блока су одлучиле да нападну Чехословачку у ноћи између 20. и 21. августа 1968. Бугарска, Пољска, Мађарска и Источна Немачка су заједно са Совјетским Савезом послале око шесто хиљада војника и пет хиљада тенкова на чехословачке територије. Румунија иако је била део Источног блока, одбила је да учествује у овом ратном походу. Инвазија [13] је почела тачно у 23 часа. Плански је окупиран Аеродром Вацлава Хавела Праг. На тај начин је олакшан долазак авиона из Москве. Првим летовима су слетели војници у цивилу који су обезбедили аеродром за веће авионе који су превозили лаке тенкове и другу артиљерију. На улицама, окупатори нису наишли на знаке отпора међу грађанима. Противили су се овој инвазији али их је власт позвала да мирују и да буду пасивни током напада. На тај начин су Совјети са лакоћом ушли у Чехословачку. Ујутру су власти издале проглас [14] у коме се наводи како лидери нису знали ништа о нападу.

После инвазије[уреди]

Из Чехословачке су пребачени у Москву сви водећи политичари. Вођени су разговори око политике саме земље и њеном опхођењу према Совјетима. Чехословаци су били пред "свршеним чином" и потписан је Московски протокол. Споразум је захтевао управљање чехословачком војском од стране Совјета, сузбијање опозиционих партија, увођење цензуре и стационирање совјетских војника у неколико делова земље. Тај споразум су потписали Дупчек и Лудвик Свобода.

Александер Дупчек[15] је смењен са места премијера 17. априла 1969. Заменио га је Густав Хусак. За разлику од прошлог премијера, Хусак је поништио све реформе Прашког пролећа и протерао из владе све либералне чланове.

Референце[уреди]

  1. ^ Conflicted Memories: Europeanizing Contemporary Histories, edited by Konrad H. Jarausch, Thomas Lindenberger. стр. 43
  2. ^ „Back to the Business of Reform”. Time Magazine. 16. 08. 1968. Приступљено 27. 04. 2010. 
  3. 3,0 3,1 A Look Back … The Prague Spring & the Soviet Invasion of Czechoslovakia. Central Intelligence Agency. Retrieved on 11 June 2016.
  4. 4,0 4,1 Washington Post, (Final Edition), 21 August 1998, (Page A11)
  5. 5,0 5,1 http://armada.vojenstvi.cz - Střední skupina sovětských vojsk v Československu
  6. ^ Soviet Invasion of Czechoslovakia. Globalsecurity.org. Retrieved on 23 June 2011.
  7. ^ Invaze vojsk Varšavské smlouvy do Československa 21. srpna 1968. armyweb.cz. Retrieved on 11 June 2016.
  8. ^ Skomra, Sławomir. „Brali udział w inwazji na Czechosłowację. Kombatanci?” (на језику: Polish). Agora SA. Приступљено 21. 09. 2013. 
  9. ^ Совјетска инвазија на Чехословачку, Приступљено 8. 4. 2013.
  10. ^ Жртве окупације Приступљено 7.5.2015.
  11. ^ Брежњевљева доктрина Приступљено 7.5.2015.
  12. ^ Састанак Тита и Дупчека Приступљено 7.5.2015.
  13. ^ Инвазија на Чехословачку 1968. Приступљено 7.5.2015.
  14. ^ Проглас народу Чехословачке Приступљено 7.5.2015.
  15. ^ О Дупчеку Приступљено 7.5.2015.

Литература[уреди]

  • Bischof, Günter, et al. eds. The Prague Spring and the Warsaw Pact Invasion of Czechoslovakia in 1968 (Lexington Books, 2010) 510 pp. isbn 978-0-7391-4304-9.
  • Kieran, Williams (2009). „Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968-89”. Ур.: Timothy Garton, Adam; Ash. Civil Resistance and Power Politics: The Expereience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. стр. 110—26. ISBN 978-0-19-955201-6. 
  • Windsor, Philip, and Adam Roberts, Czechoslovakia 1968: Reform, Repression and Resistance (London: Chatto & Windus, and New York: Columbia University Press, 1969), 200 pp.
  • Chafetz, Glenn (1993). Gorbachev, Reform, and the Brezhnev Doctrine: Soviet Policy Toward Eastern Europe, 1985-1990. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-94484-1. Приступљено 9. 10. 2009. 

Спољашње везе[уреди]