Alternativa za Nemačku

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Alternativa za Nemačku
Alternative für Deutschland
Alternative-fuer-Deutschland-Logo-2013.svg
Jörg Meuthen Alexander Gauland
Jerg Mojten i Aleksander Gauland
SkraćenicaAfD
PredsednikJerg Mojten i Aleksander Gauland ravnopravno
Osnovana6. februar 2013.
Sedište Nemačka
Broj članova  (2016)Rast 359.706 [1]
Ideologijanemački nacionalizam[2][3]
desničarski populizam[4]
evroskepticizam[5]
konzervativizam[6]
nacionalni konzervativizam[5][7]
Politička pozicijaod desnice[8][9][10][11] do ekstremne desnice[12][13][14][15]
Evropska strankanema
Grupa u Evropskom parlamentuEvropa slobode i direktne demokratije,
Evropa nacija i slobode
Boje     svetlo plava
     crvena
Bundestag
92 / 709
Državni parlamenti
157 / 1.821
Evropski parlament
1 / 96
Veb-sajt
www.alternativefuer.de

Alternativa za Nemačku (nem. Alternative für Deutschland, AfD) je desničarska populistička[16][17][18] i evroskeptična[19][20][21][22] politička partija u Nemačkoj. Osnovana je u aprilu 2013, a na saveznim izborima 2013. godine je osvojila 4,7% glasova, čime je za malo ostala ispod izbornog cenzusa od 5 %, neophodnog za ulazak u Bundestag. 2014, ova partija je osvojila 7,1 % glasova i 7 od 96 mandata rezervisanih za Nemačku na izborima za Evropski parlament, i nakon toga pristupila parlamentarnoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Od marta 2016, AfD je ušla u parlament osam nemačkih saveznih država. Frauke Petri je napustila stranku, partiju trenutno vode Jerg Mojten i Aleksander Gauland.

Na saveznim Nemačkim izborima 2017 osvaja 12,6 % i postaje treća najjača stranka u Bundestagu.[23]

Istorija partije[uredi]

Osnovana je kao evroskeptična partija koja podržava članstvo Nemačke u Evropskoj uniji, ali se protivi zajedničkoj valuti, evru, i politici spašavanja preduzeća kojima preti propast davanjem finansijske pomoći koja je proistekla iz evropske dužničke krize.[24][25] Partija se rascepila u julu 2015, i Frauke Petri je nastavila da vodi Alternativu za Nemačku na antiimigrantskoj platformi, dok su osnivač Bernd Luke i pristalice njegovih ekonomskih politika napustili stranku i osnovali Alijansu za napredak i odlazak kratko(ALFA).[26] Na partijskoj konvenciji održanoj od 30. aprila do 1. maja 2016, partija je usvojila antiislamsku platformu.[27]

Partijska konferencija u Kelnu, aprila 2017. godine

Decembarsko zasedanje stranke[uredi]

Od 2. decembra su Jerg Majten poslanik evropskog parlamenta i Aleksander Gauland ravnopravni predsednici celonemačke AfD. Gauland je nastupio kao kompromis kandidat umesto umerenog Georga Pazderskog I Doris fon Sain Vitgenštajn [28] koji u dva kola nisu osvojili potrebnu većinu i oboje su povukli svoje kandidature i umessto njih je bio izabran Gauland koji nije spadao ni na jednu stranu i tako je konzervativno krilo koje se naziva jednostavno "Flügel" (nemački "krilo"), dobilo podržku a Alternarivu za Nemačku će povesti Mojten i Gauland.[29]

Tabele izbornih rezultata[uredi]

Savezni parlament (Bundestag)
Izborna godina Br. glasova za
izborne jedinice
Br. glasova za partiju % glasova za partiju Ukupno mandata +/–
2013 810.915 2.056.985 4,7
0 / 631
2017 5.316.095 5.877.094 12,6
94 / 709
Evropski parlament
Izborna godina Br. glasova % glasova i rang Br. mandata +/–
2014 2.070.014 7,1 (#5)
7 / 96
Državni parlament (Landtag)
Državni izbori, godina Br. glasova % glasova i rang Br. mandata +/–
Hesen, 2013 126.906 4,1 (#6)
0 / 110
Saksonija, 2014 159.611 9,7 (#4)
14 / 126
Tiringija, 2014 99.548 10,6 (#4)
11 / 91
Brandenburg, 2014 119.989 12,2 (#4)
11 / 88
Hamburg, 2015 214.833 6,1 (#6)
8 / 121
Bremen, 2015 64.368 5,5 (#6)
5 / 83
Baden-Virtemberg, 2016 809.311 15,1 (#3)
23 / 143
Rajnland-Palatinat, 2016 267.813 12,6 (#3)
14 / 101
Saksonija-Anhalt, 2016 271.646 24,4 (#2)
25 / 87

Program[uredi]

Albreht Glazer, najstariji poslanik bundestaga za AfD

Dana 1. maja 2016. na sazivu u Štutgartu je stranka AfD primila programsko načelo da islam nije u skladu sa nemačkim ustavom i proglasila je da je zabranjeno nošenje burki i gradnju džamija u nemačkoj.

Reference[uredi]

  1. ^ „AfD Kompakt 03/2016” (PDF). AfD. 18. 5. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 2. 5. 2016. Pristupljeno 5. 6. 2016. 
  2. ^ „After migrants, German nationalist party takes aim at Islam”. Yahoo News. 23. 5. 2016. 
  3. ^ „Germany's Nationalist Party Set for Gains as Three States Vote”. Voice of America. 11. 3. 2016. Arhivirano iz originala na datum 23. 06. 2016. Pristupljeno 05. 06. 2016. 
  4. ^ „Germany's populist AfD: from anti-euro to anti-migrant”. france24.com. France 24. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  5. 5,0 5,1 „Parties and Election in Europe”. 2014. 
  6. ^ „Alternative for Germany's New Leader Promises Closer Ties With Russia”. Sputnik News. 5. 7. 2015. 
  7. ^ Franzmann, Simon (2015). „The Failed Struggle for Office Instead of Votes”. Ur.: Gabriele D'Ottavio; Thomas Saalfeld. Germany After the 2013 Elections: Breaking the Mould of Post-Unification Politics?. Ashgate. str. 166—167. ISBN 978-1-4724-4439-4. 
  8. ^ 'Germany's right-wing AfD party surges to new high amid concern over refugees'.
    'Germany’s eurosceptic right-wing party has hit a new all-time high in the opinion polls as concern about migration rises in the country'.
    Independent [online]. Objavljeno 13. januara 2016. Pristupljeno 9. maja 2016. Autor - Džon Stoun.
  9. ^ Gabriele D'Ottavio; Saalfeld, Thomas (2015). Germany After the 2013 Elections: Breaking the Mould of Post-Unification Politics?. Ashgate Publishing, Ltd. str. 3. ISBN 978-1-4724-4439-4. 
  10. ^ Dilling, Matthias. „The emergence of Germany’s new right wing”. Politics in Spires. Arhivirano iz originala na datum 23. 12. 2014. Pristupljeno 2. 10. 2014. 
  11. ^ 'Germany AfD conference: Hundreds of protesters detained outside venue'.
    'A meeting of Germany's right-wing anti-immigrant party Alternative fur Deutschland (AfD) has been marred by clashes outside the venue in Stuttgart'. BBC News. Objavljeno 30. aprila 2016. Pristupljeno 2. maja 2016.
  12. ^ Huggler, Justin. „Germany's far-Right AfD party 'has more public support than ever'. telegraph.co.uk. The Telegraph. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  13. ^ „German far-right party calls for ban on minarets and burqa”. guardian.com. The Guardian. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  14. ^ Huggler, Justin. „Far right AfD party says Muslims not welcome in Germany”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  15. ^ „400 arrests outside German far-right AfD party congress”. thelocal.de. The Local - Germany. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  16. ^ Decker, Frank (2015). „Follow-up to the Grand Coalition: The Germany Party System before and after the 2013 Federal Election”. Ur.: Eric Langenbacher. The Merkel Republic: An Appraisal. Berghahn Books. str. 34—39. ISBN 978-1-78238-896-8. 
  17. ^ Hans-Jürgen Bieling (2015). „Uneven development and 'European crisis constitutionalism', or the reasons for and conditions of a 'passive revolution in trouble'”. Ur.: Johannes Jäger; Elisabeth Springler. Asymmetric Crisis in Europe and Possible Futures: Critical Political Economy and Post-Keynesian Perspectives. Routledge. str. 110. ISBN 978-1-317-65298-4. 
  18. ^ Jahn, Egbert (2015). German Domestic and Foreign Policy: Political Issues Under Debate -. Springer. str. 30. ISBN 978-3-662-47929-2. 
  19. ^ Tom Lansford, ur. (2014). Political Handbook of the World 2014. SAGE Publications. str. 532. ISBN 978-1-4833-3327-4. 
  20. ^ Dervis, Kemal; Mistral, Jacques (2014). „Overview”. Ur.: Kemal Dervis; Jacques Mistral. Europe's Crisis, Europe's Future. Brookings Institution Press. str. 13. ISBN 978-0-8157-2554-1. 
  21. ^ Ladrech, Robert (2014). „Europeanization of National Politics: the centrality of politics parties”. Ur.: José M. Magone. Routledge Handbook of European Politics. Routledge. str. 580. ISBN 978-1-317-62836-1. 
  22. ^ Daniel, William T. (2015). Career Behaviour and the European Parliament: All Roads Lead Through Brussels?. Oxford University Press. str. 135. ISBN 978-0-19-871640-2. 
  23. ^ Desničari u Buntestagu – čestitke i protesti, AfD 12,6%
  24. ^ Thompson, Wayne C. (2014). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2014. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 283. ISBN 978-1-4758-1224-4. 
  25. ^ Stijn van Kessel (2015). Populist Parties in Europe: Agents of Discontent?. Palgrave Macmillan UK. стр. 61—62. ISBN 978-1-137-41411-3. 
  26. ^ „AfD chief Lucke denies plans to split the party”. Deutsche Welle. 19. 5. 2015. Приступљено 27. 5. 2015. 
  27. ^ „Germany AfD conference: party adopts anti-Islam policy”. bbc.com. BBC. Приступљено 7. 5. 2016. 
  28. ^ AMANN, Melanie a TEEVS, Christian: Chaos beim AfD-Parteitag. Höckes erstolperter Erfolg. Der Spiegel, http://www.spiegel.de/politik/deutschland/afd-und-ihre-neuer-co-chef-alexander-gauland-bjoern-hoeckes-erfolg-a-1181473.html, 2. prosince 2017, 22:10 hod. (německy).
  29. ^ Umírněný kandidát neuspěl. AfD povedou Meuthen a Gauland. Echo24, https://echo24.cz/a/STmv9/umirneny-kandidat-neuspel-afd-povedou-meuthen-a-gauland, 2. prosince 2017.

Literatura[uredi]

Dalja literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]