Alternativa za Nemačku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alternativa za Nemačku
Alternative für Deutschland
SkraćenicaAfD
PredsednikToni Hrupala i Elis Vejdel
Osnovana6. februar 2013.
Sedište Nemačka
Mladi ogranakMlada alternativa za Nemačku
Broj članova  (2016)Rast 359.706[1]
Ideologijanemački nacionalizam[2][3]
desničarski populizam[traži se izvor]
evroskepticizam[4]
konzervativizam[5]
nacionalni konzervativizam[4][6]
Politička pozicijaEkstremna desnica[7][8][9][10]
Istorijski :
Desni centar[11][12][13][14]
Evropska strankanema
Grupa u Evropskom parlamentuEvropa slobode i direktne demokratije,
Evropa nacija i slobode
Boje  svetloplava
  crvena
Bundestag
81 / 736
Državni parlamenti
228 / 1.884
Evropski parlament
9 / 96
Veb-sajt
www.afd.de

Alternativa za Nemačku (nem. Alternative für Deutschland, AfD) je desničarska populistička[15][16][17] i evroskeptična[18][19][20][21] politička partija u Nemačkoj. Osnovana je u aprilu 2013, a na saveznim izborima 2013. godine je osvojila 4,7% glasova, čime je za malo ostala ispod izbornog cenzusa od 5%, neophodnog za ulazak u Bundestag. 2014, ova partija je osvojila 7,1% glasova i 7 od 96 mandata rezervisanih za Nemačku na izborima za Evropski parlament, i nakon toga pristupila parlamentarnoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Od marta 2016, AfD je ušla u parlament osam nemačkih saveznih država. Frauke Petri je napustila stranku, partiju trenutno vode Jerg Mojten i Aleksander Gauland.

Na saveznim Nemačkim izborima 2017 osvaja 12,6% i postaje treća najjača stranka u Bundestagu.[22]

Istorija partije[uredi | uredi izvor]

Osnovana je kao evroskeptična partija koja podržava članstvo Nemačke u Evropskoj uniji, ali se protivi zajedničkoj valuti, evru, i politici spašavanja preduzeća kojima preti propast davanjem finansijske pomoći koja je proistekla iz evropske dužničke krize.[23][24] Partija se rascepila u julu 2015, i Frauke Petri je nastavila da vodi Alternativu za Nemačku na antiimigrantskoj platformi, dok su osnivač Bernd Luke i pristalice njegovih ekonomskih politika napustili stranku i osnovali Alijansu za napredak i odlazak (ALFA).[25] Na partijskoj konvenciji održanoj od 30. aprila do 1. maja 2016, partija je usvojila antiislamsku platformu.[26]

Partijska konferencija u Kelnu, aprila 2017. godine

Decembarsko zasedanje stranke[uredi | uredi izvor]

Od 2. decembra su Jerg Majten poslanik evropskog parlamenta i Aleksander Gauland ravnopravni predsednici celonemačke AfD. Gauland je nastupio kao kompromis kandidat umesto umerenog Georga Pazderskog I Doris fon Sain Vitgenštajn[27] koji u dva kola nisu osvojili potrebnu većinu i oboje su povukli svoje kandidature i umesto njih je bio izabran Gauland koji nije spadao ni na jednu stranu i tako je konzervativno krilo koje se naziva jednostavno "Flügel" (nemački "krilo"), dobilo podržku a Alternarivu za Nemačku će povesti Mojten i Gauland.[28]

Tabele izbornih rezultata[uredi | uredi izvor]

Savezni parlament (Bundestag)
Izborna godina Br. glasova za
izborne jedinice 		Br. glasova za partiju % glasova za partiju Ukupno mandata +/–
2013 810.915 2.056.985 4,7
0 / 631
2017 5.316.095 5.877.094 12,6
94 / 709
Evropski parlament
Izborna godina Br. glasova % glasova i rang Br. mandata +/–
2014 2.070.014 7,1 (#5)
7 / 96
Državni parlament (Landtag)
Državni izbori, godina Br. glasova % glasova i rang Br. mandata +/–
Hesen, 2013 126.906 4,1 (#6)
0 / 110
Saksonija, 2014 159.611 9,7 (#4)
14 / 126
Tiringija, 2014 99.548 10,6 (#4)
11 / 91
Brandenburg, 2014 119.989 12,2 (#4)
11 / 88
Hamburg, 2015 214.833 6,1 (#6)
8 / 121
Bremen, 2015 64.368 5,5 (#6)
5 / 83
Baden-Virtemberg, 2016 809.311 15,1 (#3)
23 / 143
Rajnland-Palatinat, 2016 267.813 12,6 (#3)
14 / 101
Saksonija-Anhalt, 2016 271.646 24,4 (#2)
25 / 87

Program[uredi | uredi izvor]

Albreht Glazer, najstariji poslanik Bundestaga za AfD

Dana 1. maja 2016. na sazivu u Štutgartu je stranka AfD primila programsko načelo da islam nije u skladu sa nemačkim ustavom i proglasila je da je zabranjeno nošenje burki i gradnju džamija u nemačkoj.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „AfD Kompakt 03/2016” (PDF). AfD. 18. 5. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 6. 2016. 
  2. ^ „After migrants, German nationalist party takes aim at Islam”. Yahoo News. 23. 5. 2016. Arhivirano iz originala 24. 05. 2016. g. Pristupljeno 05. 06. 2016. 
  3. ^ „Germany's Nationalist Party Set for Gains as Three States Vote”. Voice of America. 11. 3. 2016. Arhivirano iz originala 23. 06. 2016. g. Pristupljeno 05. 06. 2016. 
  4. ^ a b „Parties and Election in Europe”. 2014. 
  5. ^ „Alternative for Germany's New Leader Promises Closer Ties With Russia”. Sputnik News. 5. 7. 2015. 
  6. ^ Franzmann 2015, str. 166–167
  7. ^ Huggler, Justin. „Germany's far-Right AfD party 'has more public support than ever'”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  8. ^ „German far-right party calls for ban on minarets and burqa”. guardian.com. The Guardian. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  9. ^ Huggler, Justin. „Far right AfD party says Muslims not welcome in Germany”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  10. ^ „400 arrests outside German far-right AfD party congress”. thelocal.de. The Local - Germany. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  11. ^ Kessel 2015, str. 61–62 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFKessel2015 (help)
  12. ^ Thompson 2014, str. 283 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFThompson2014 (help)
  13. ^ McGowan, Lee; Phinnemore, David (2015). A Dictionary of the European Union. Taylor & Francis. str. 23—24. ISBN 978-1-317-44515-9. 
  14. ^ Arzheimer, Kai (2015). „The AfD: Finally a Successful Right-Wing Populist Eurosceptic Party for Germany”. West European Politics. 38 (3): 535—556. doi:10.1080/01402382.2015.1004230. 
  15. ^ Decker, Frank (2015). „Follow-up to the Grand Coalition: The Germany Party System before and after the 2013 Federal Election”. Ur.: Langenbacher, Eric. The Merkel Republic: An Appraisal. Berghahn Books. str. 34—39. ISBN 978-1-78238-896-8. 
  16. ^ Hans-Jürgen Bieling (2015). „Uneven development and 'European crisis constitutionalism', or the reasons for and conditions of a 'passive revolution in trouble'”. Ur.: Jäger, Johannes; Springler, Elisabeth. Asymmetric Crisis in Europe and Possible Futures: Critical Political Economy and Post-Keynesian Perspectives. Routledge. str. 110. ISBN 978-1-317-65298-4. 
  17. ^ Jahn, Egbert (2015). German Domestic and Foreign Policy: Political Issues Under Debate -. Springer. str. 30. ISBN 978-3-662-47929-2. 
  18. ^ Lansford, Tom, ur. (2014). Political Handbook of the World 2014. SAGE Publications. str. 532. ISBN 978-1-4833-3327-4. 
  19. ^ Dervis, Kemal; Mistral, Jacques (2014). „Overview”. Ur.: Dervis, Kemal; Mistral, Jacques. Europe's Crisis, Europe's Future. Brookings Institution Press. str. 13. ISBN 978-0-8157-2554-1. 
  20. ^ Ladrech, Robert (2014). „Europeanization of National Politics: the centrality of politics parties”. Ur.: José M. Magone. Routledge Handbook of European Politics. Routledge. str. 580. ISBN 978-1-317-62836-1. 
  21. ^ Daniel, William T. (2015). Career Behaviour and the European Parliament: All Roads Lead Through Brussels?. Oxford University Press. str. 135. ISBN 978-0-19-871640-2. 
  22. ^ Desničari u Buntestagu – čestitke i protesti, AfD 12,6%
  23. ^ Thompson, Wayne C. (2014). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2014. Rowman & Littlefield Publishers. str. 283. ISBN 978-1-4758-1224-4. 
  24. ^ Kessel, Stijn van (2015). Populist Parties in Europe: Agents of Discontent?. Palgrave Macmillan UK. str. 61—62. ISBN 978-1-137-41411-3. 
  25. ^ „AfD chief Lucke denies plans to split the party”. Deutsche Welle. 19. 5. 2015. Pristupljeno 27. 5. 2015. 
  26. ^ „Germany AfD conference: party adopts anti-Islam policy”. bbc.com. BBC. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  27. ^ AMANN, Melanie a TEEVS, Christian: Chaos beim AfD-Parteitag. Höckes erstolperter Erfolg. Der Spiegel, http://www.spiegel.de/politik/deutschland/afd-und-ihre-neuer-co-chef-alexander-gauland-bjoern-hoeckes-erfolg-a-1181473.html, 2. prosince 2017, 22:10 hod. (německy).
  28. ^ Umírněný kandidát neuspěl. AfD povedou Meuthen a Gauland. Echo24, https://echo24.cz/a/STmv9/umirneny-kandidat-neuspel-afd-povedou-meuthen-a-gauland, 2. prosince 2017.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dalja literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alternative for Germany na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтернатива_за_Немачку&oldid=27755602”