Pređi na sadržaj

Anatomija životinja (kičmenjaci)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skeletni sistem žabe

Anatomija životinja se bavi proučavanjem oblika tela životinja, njihove građe i izgleda, boje i različitostima u građi tela između jedinki iste ili različite vrste.[1] U carstvu životinja klasifikujemo višećelijske eukariotske organizme koji se odlikuju heterotrofnim načinom ishrane, odnosno ovi organizmi su u obezbeđivanju organskih molekula neophodnih za rast i reprodukciju zavisni od drugih organizama. Vrlo često se za višećelijske životinjske eukariotske oblike upotrebljava termin Meatoza. Teorijski može se smatrati da meatoze mogu imati monofiletsko poreklo i da su sve grupe životinja evoluirale od jednog zajedničkog porekla. U zavisnosti od carstva životinja zoolozi razlikuju 36 filuma. Filum predstavlja široku skupinu međusobno srodnih organizama koji imaju zajedničkog pretka i karakterišu se posedovanjem sličnih morfoloških struktura. Karakteristike kojima se pri definisanju ovih najširih sistemskih daje poseban značaj, to su: broj ćelija, celijska diferencija, broj klicinih listova, tip simetrije, itd.

Sistemi kičmenjaka[uredi | uredi izvor]

Organski sistem kičmenjaka deli se na:

Kožni sistem kičmenjaka[uredi | uredi izvor]

Koža soma
Anatomija životinjske kože

Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Kod kičmanjaka koža je izgrađena od više slojeva. Osnovne uloge kože su:

  • zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od štetnih UV Sunčevih zraka. Kožda dakle predstavlja prvu liniju odbrane organizma od bakterija, virusa i drugih mikroorganizama.
  • održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli, a kod vodenih kičmenjaka preveliki ulazak vode u telo.
  • učestvuje u razmeni materija – razmena gasova, što je od posebnog značaja za disanje vodenih organizama
  • učestvuje u procesima izlučivanja koji se vrše kožnim žlezdama
  • primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni. U njoj se nalaze receptori za toploto i hladno, dodir, pritisak i bol.

[2] Kožu kičmenjaka čini višeslojni epidermis. Ispod epidermisa se nalazi snažano složen građen sloj vezivnog tkiva mezodermalnog porekla u vidu debelog sloja krzna, kao specifične odlike kičmenjaka. Ispod krzna postoji još jedan sloj u vidu potkožnog vezivnog tkiva.

Kožni sistem kičmenjaka se sastoji od:

  • Epidermis ili pokožica površinski je sloj kože izgrađen od nekoliko delova. Svi slojevi potiču od bazalnog sloja cilindričnih ćelija koje se stalno dele (lat. startum germinativum)
  • Dermis (krzno)-nalazi se ispod epidermisa. To je snažno razvijen sloj, u kome dominiraju kolagena vlakna. U ovom sloju su smesteni i završeci krvnih sudova i limfitnih sudova, kao i nervna vlakna, čulni organi, mišićna vlakna.
  • Hipodermis -je sloj potkožnog vezivnog tkiva, a veoma često i masnog tkiva.

Kožni organi su:

  • kožne žlezde (služne, znojne, lojne)
  • rožni derivati kože (rožne krljušti, perje, dlake, nokti, papci, kopita, rogovi)

Skeletni sistem[uredi | uredi izvor]

Skeletni sistem slona

Skelet kičmenjaka je i po položaju i po poreklu unutrašnji. Skeletni sistem kičmenjaka je diferenciran na:

  • Kožni skelet -nalazi se ispod epidermisa. Javlja se u vidu manjih ili više dobro razvijenih koštanih pločica ili koštanih krljušti.
  • Osovinski skelet -čine ga kičmenica (lat. columnavertebralis), glaveni skelet, rebra (lat. costae) I grudnica (lat. sternum).
  • Skelet ekstremiteta

Mišićni sistem[uredi | uredi izvor]

Sve pokrete tela, od treptaja oka do skoka u visinu, omogućuju mišići. Od mišića zavisi, čak, i varenje hrane kao i prtok krvi kroz organizam. Mišićna masa našeg tela sastoji se od tri grupe mišića.

  1. U prvu grupu spadaju poprečno - prugasti mišići kojima upravlja mozak. Ova grupa zajedno sa skeletom i tetivama odgovorna je za sve vrste pokreta, počevši od osmeha do trčanja uz stepenice.
  2. U drugu grupu spadaju glatki mišići - zovu se tako zbog njihovog izgleda pod mikroskopom - a njihovu funkciju predstavljaju pokreti unutrašnjih organa kojih nismo svesni, kao što su utroba ili bešika.
  3. Treću grupu predstavlja kardijalni mišić koji čini glavni deo srca.[3]

Mišićni sistem kičmenjaka sastoji se od više tipova mišića, među kojima dominiraju skeletni mišići, koji su pričvršćeni za skelet pomoću tetiva.

Muskulatura kičmenjaka se deli na:

  • Viscelarnu
  • Kožnu
  • Somatičku
  • Čulni sistem

Oči kičmenjaka su parni organi smešteni u orbitama. Razlikujemo nekoliko slojeva očne jabučice:

  • Beonjača (lat. sclera)-to je sloj bele boje, delimično hrskavičav. Prednji deo beonjače diferenciran je u providnu rožnjaču (lat. cornea)
  • Sudovnjaču(lat. chorioidea) se nalazi ispiod beonjače. Ovaj sloj je bogat krvnim sudovima.
  • Pigmentski lat. stratum pigmentum) naleže na sudovnjaču, tamne je boje i kao takav apsorbuje svetlosne zrake.
  • Mrežnjača(lat. retina) je unutrašnji najfiniji sloj. Nervna vlakna koja izlaze iz mrežnjače sakupljaju se u malom udubljenju, kako na ovom mestu nema čulnih ćelija, ono je označeno kao slepa mrlja.

Na prednjoj strani oka ispod rožnjače nalazi se dve sudovnjače:

  • Dužica (lat. iris)-koja daje boju oku. Ona nosi otvor koji se zove zenica ili pupilla, promenom veličine zenice reguliše se količina svetlosti koja dospeva u oko.
  • cilijalno telo(lat. corpusciliare)

Unutrašnjost očne jabučice ispunjena je staklenim telom (lat. corpus vitreum)

Nervni sistem kičmenjaka[uredi | uredi izvor]

Mozak ptice

Nervni sistem kičmenjaka je CEVAST. Ovakav nervni sistem se odlikuje prisustvom šupljine ispunjene cerebrospinal-nom tečnošću. Centralni nervni sistem kičmenjaka je diferenciran dva dela:

Digestivni sistem[uredi | uredi izvor]

Digestivni sistem kičmenjaka diferenciran je na veći broj delova u kojima se odvijaju određene faze lularnog varenja.

Digestivni sistem kičmenjaka počinje usnenom dupljom, iza koje sledi žrelo. Na ždrelo se nastavlja jednjak, koji zatim prelazi u želudac. Ovi delovi čine prednji deo creva. Na želudac se nadovezuje deo creva označen kao crevo, kome pripada glavna uloga u procesu varenja i asorpcije hrane. Prednji deo creva je znatno tanji, tanko crevo, dok je zadnji deo šireg obima-debelo crevo. Ova dva dela razlikuju se i po funkciji koju obavljaju: u tankom crevu se obavljaju procesi razlaganja i lapsorpcije hrane, dok se u debelom crevu vrši resorpcija vode.

Endokrini sistem[uredi | uredi izvor]

Endokrini organi (žlezde) kičmenjaka mogu biti različitog porekla, a izvestan broj žlezda, osim endokrine, ima i egzokrinu sekreciju. To znači da one, osim hormona koje izlučuju direktno u krv, mogu sintetisati i druge produkte koje izlučuju preko posebnih izvodnih kanala (pankreas, polne zlezde, itd)

Štitna žlezda Postoji kod svih kičmenjaka. Nastaje na račun epitela ventralnog zida ždrela, pa se filogenetski veѕuje za nižih hordata. Ova žlezda luči hormone tiroksin i trijodtironin, koji regulišu rast mladih jedinki i bazalni metabolizam.

Grudna žlezda Takođe se javlja kod svih kičmenjaka. Dobro je razvijen kod mladih orgaizma. Dok se nakon dostizanja polne zrelosti znatno redukuje. To je organ bele boje i režnjevite građe, koji kod pacova leži na ventralnoj strani tela, u blizini grudnice, po čemu je i dobio naziv.

Nadbubrežna žlezda su parne tvorevine koje se sreću samo kod tetrapodnih kičmenjaka: leže u neposrednoj blizini bubrega, otuda i njihov naziv.

Respiratorni sistem[uredi | uredi izvor]

Kiseonik je najvažnija materija od koje život zavisi. On se unosi u telo udisanjem, a njegov nusproizvod, ugljen-dioksid, se izbacuje izdisanjem. Ova vitalna razmena gasova je poznata pod nazovom disanje.

Svim živim bićima je potreban konstantan izvor energije da bi preživeli, a ta energija se dobija sagorevanjem ugljenih hidrata, masnoća ili proteina. Nakon što kiseonik sagori (oksidiše), dobijaju se tri krajnja proizvoda: energija, voda i ugljen-dioksid. Za izbacivanje ugljen-dioksida, koji telu nije potreban, potrebna je razmena. Ugljen-dioksid se krvlju prenosi do pluća, gde se on izbacuje, a uzima se kiseonik. Disanje je veoma efikasno regulisano, tako da koncentracija gasa u krvi ostaje približno ista da bismo ostali zdravi.[4] Škrge

Škrge tune

Unutrašnje škrge nastaju kao parne evaginacije endodermskog zida ždrela, koje stupaju u vezu sa odgovarajućim uvratima (invaginacijama) ektoderma. Na mestu dodira endo- i ekto- dermskih začetaka formiraju se parni nizovi bočnih škržnih kesa (komora), razdvojenih škržnim pregradama. Na zidovimna škržnih pregrada razvija se respiratorna površina, u vidu listolikih nabora služokože (škržni listići). U osnovi škržnih pregrada nalaze se skeletni elementi, škržni lukovi, koji imaju potpornu ulogu, kao i dovodni i odvodni krvni sudovi. Nizovi škržnih listića koji se nalaze sa jedne strane škržne pregrade čine poluškrgu(hemibranchia). Dve poluškrge koje leže na prednjoj i zadnjoj srani iste pregrade, zajedno sa škržnom pregradom, škržnim lukom, dovodnim i odvodnim sudovima, nervima, mišićima i vezivnim tkivom čine celu škrgu.

Reproduktivni sistem[uredi | uredi izvor]

Reproduktivni sistem kičmenjaka

Skoro svi kičmenjaci imaju gnohoristički polni sistem. Kod nekih od ovih organizama zreli polni produkti se izbacuju direktno u telesnu duplju, dok kod nekih postaje posebni polni odvodi. Veoma čestokod muškog pola isti kanali služe i za odvod sperme i za odvod mokraće, pa se jednim imenom nazivaju mokrosemevodi.

Primarni polni karakteri mužjaka žabe Muški polni sistem žabe se sastoji od para malih, ovalnih semenika (testisa) žute boje. Ispred svakog semenika nalazi se prstoliko narandžasto obojeno masno telo koje ima ulogu u ishrani gonada.

Primarni polni karakteri ženki žabe:

Ženski polni sistem žabe čine parni jajnici, za čiji prednji deo su pričvršćena masna tela, organi koji imaju ulogu u ishrani gonada. Jajnici su krupni i ražnjeviti, za telesni zid su pričvršćeni pomoću finog peritonealnog epitela. Kroz njihove tanke zidove vide se jaja različite starosti.

Primarni polni karakteri mužjaka pacova: Muški polni sistem pacova je složene građe. Parni semenici (testid) su ovalnog oblika; u njima se produkuje veliki broj muških polnih ćelija-spermatozoida. Na svaki testis prisno naleže parasemenik. On predstavlja ostatak prednjeg dela bubrega, čiji su kanalići potpuno izgubili ulogu provođenja ekskreta i služe za sprovođenje sperme.

Primarni polni karakteri ženki pacova: Ženski polni sistem pacova ima dva mala ovalna jajnika tamnocrvene boje. Na površini jajnika polno zrelih ženki mogu se videti grafovi, u kojima se nalaze jajne ćelije. Jajovodi su tanke cevčice bele boje, izuvijane u vidu klupka. Počinju levkastim proširenjem, koje direktno naleže na jajnik. Svaki jajovod se u distralnom delu širi u matericu. Ženski kopulatorni organ se zove vagina.

Podela kičmenjaka[uredi | uredi izvor]

Ptica-kičmenjak

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Biologija-anatomija Pristuljeno 12.05.2015.
  2. ^ Biologija-anatomija, kožni sistem kičmenjaka Pristuljeno 12.05.2015.
  3. ^ Biologija-anatomija, mišićni sistemPristuljeno 12.05.2015.
  4. ^ Respiratorni sistemPristuljeno 29.06.2015.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dr Ivica Radović, Dr. Brigita Petrov "Raznovrsnost životnja 1, struktura i funkcija" Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu
  • Dr. Brigita Petković, Dr. Dragana Miličić, Dr. Sonja Đorđević "Zoologija kičmenjaka" Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анатомија_животиња_(кичмењаци)&oldid=27753758”