Anri Lefevr

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anri Lefevr
Lični podaci
Datum rođenja(1901-06-16)16. jun 1901.
Mesto rođenjaAžemo, Francuska
Datum smrti29. jun 1991.(1991-06-29) (90 god.)
Mesto smrtiNavarens, Francuska
ObrazovanjeUniverzitet Sorbona
Filozofski rad
Epoha20. vek
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijeKontinentalna filozofija
Zapadni marksizam
Hegelski marksizam
InteresovanjaSvakodnevni život · Dijalekti · Marksova teorija otuđenja · Mistifikacija · Društveni prostor · Urbanizacija · Ruralnost · Modernost · Literatura · Istorija

Anri Lefevr (franc. Henri Lefebvre; Ažemo, 16. jun 1901 — 29. jun 1991) bio je francuski marksistički filozof i sociolog, poznat kao začetnik kritike svakodnevnog života, po uvođenju koncepta prava na grad i proizvodnju društvenog koncepta, i po svom radu na dijalektici, otuđenju, i kritici staljinizma, egzistencijalizma i strukturalizma. U svojoj plodonosnoj karijeri Lefevr je napisao više od šezdeset knjiga i trista članaka.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Lefevr je rođen u Ažemu u Francuskoj. Studirao je filozofiju na Pariskom univerzitetu (Sorboni), diplomirao je 1920. godine. Do 1924. radio je sa Polom Nizanom, Džordžom Fridmanom, Džordžom Pulicerom i Pjerom Moranzom u filozofskoj grupi tražeći „filozofsku revoluciju”.[2] Ovo ih je dovelo u kontakt sa nadrealistima, dadaistima, i drugim grupama pre nego što su krenuli dalje ka Francuskoj komunističkoj partiji.

Lefevr se pridružio Francuskoj komunističkoj partiji 1928. i postao jedan od najistaknutijih francuskih marksističkih intelektualaca tokom druge polovine 20. veka, pre stupanja u Francuski pokret otpora.[3] Od 1944. do 1949. bio je direktor Radiodifuzije Francuske, francuski radio se emituje u Tuluzu. Među njegovim radovima visoko uticajan bio je antistaljinistički tekst nazvan Dijalektički materijalizam (1940). Sedam godina kasnije, Lefevr objavljuje svoju prvu knjigu Kritika svakodnevnog života, koja će kasnije služiti kao primarna intelektualna inspiracija za osnivanje COBRA-e i na kraju Situcionističke internacionale.[4] Njegov rani rad na metodu je bio pozdravljen i pozajmljen od strane Šartra u Kritici dijalektickog razloga (1960). Tokom Lefevrove tridesetogodišnje saradnje sa Komunističkom partijom bio je izabran da objavi kritičke napade na protivničke teoretičare, naročito egzistencijaliste poput Šartra i Lefreovog bivšeg kolege Nizana[5] samo da bi namerno doveo do sopstvenog isključenja iz partije zbog svojih jeretičkih teoretskih i političkih mišljenja 50-ih godina 20. veka. Ironično, tada je od služenja kao primarni intelektualac u PCF-u postao jedan od najvažnijih francuskih kritičara politike PCF. 11961. Lefevr je postao professor sociologije na Univerzitetu u Strazburu, pre pridruženja fakultetu na novom univerzitetu na Nanteru 1965. bio je jedan od najpoštovanijih profesora, i uticao je i analizirao Majsku pobunu 1968. Lefevr je uveo koncept prava na grad u svojoj knjizi Le Droit à la ville[6][7] (objavljivanje knjige prethodi majskim pobunama 1968 koje su se dogodile u mnogim francuskim gradovima). Nakon objavljivanja ove knjige, Lefevr je napisao nekoliko uticajnih radova o gradovima, urbanizmu i prostoru, uključujući i The Production of Space (1974) koji je postao jedan od najuticajnijih i tečko citiranih radova urbane teorije. Do 1970. Lefevr je takoše objavio neke od prvih ktitičkih izjava o radu post-strukturalista, posebno Fukoa.[8] U narednih nekoliko godina je bio uključen u uređivacku grupu Argumenti, a časopis Nova levica koji je u velikoj meri poslužio da omogući Francuskoj javnosti da se upozna sa centalnoevropskim revizinizmom.[9] Lefevr je umro 1991. Časopis Radikalna filozofija je izdao čitulju, ceneći njegovu dugu i kompleksnu karijeru i uticaj: Najplodniji francuski marksistički intelektualac umro je u noći između 28. i 29. juna, manje od dve nedelje nakon njegovog devedesetog rođendana. Tokom svoje duge karijere, njegov rad je postao moderan i izašao iz mode nekoliko puta, i imao je uticaj na razvoj ne samo filozofije, vec i sociologije, geografije, politickih nauka i knjizevnih kritika.

Kritika svakodnevnog života[uredi | uredi izvor]

Jedan od Lefevrovih najvažnijih doprinosa socijalnoj misli je ideja „kritike svakodnevnog života”, čiji je začetak 1930. Lefevr je definisao svakodnevni život, dijalekticki kao raskršće između „iluzije i istine, moći i bespomoćnosti, raskršće između sektora koji čovek kontroliše i sektora koji ne kontrolise” i gde se neprestano javlja transformativni sukob između različitih, specifičnih ritmova: telesnih poliritmičnih snopova prirodnih ritmova, fizioloških (prirodnih) ritmova i socijalnih ritmova.[10] Svakodnevnica je bila ukratko prostor u kom se ceo život pojavljuje između kog sve fragmentirane aktivnosti zauzimaju mesto. To je bio ostatak. Dok je tema prezentovala sebe samu u mnogim radovima, bilo je posebno naglašeno u njegovim istoimenim studijama 3 koje su izasle u nastavcima, posle nekoliko decenija, 1947. 1961. i 1981.

Lefevr je tvrdio da je svakodnevni život bio nerazvijen sektor u poređenju sa tehnologijom i proizvodnjom, štaviše, sredinom 20. veka kapitalizam je promenio svakodnevni život tako što ga je kolonizovao, pretvorio u zonu čiste potrošnje. U ovoj zoni svakodnevnice (dosade), zajedničko za sve bez obzira na klasu i specijalizovanost, jeste to da samokritika svakodnevne realnosti uprkos socijalnim obećanjima slobodnog vremena može da dovede ljude do razumevanja, a onda i do promena njihovih svakodnevnih života. Ovo je bila suština za Lefevra zato što je za njega svakodnevni život bio tamo gde je video da kapitalizam preživljava i reprodukuje se. Bez revolucije svakodnevnog života, kapitalizam će nastaviti da umanjuje kvalitet svakodnevnog života i da inhibira stvarni samoizražaj. Kritika svakodnevnog života je bila presudna jer po njemu samo kroz razvoj uslova ljudskog života, a ne kroz apstraktnu kontrolu proizvodnih snaga, ljudi mogu da dostignu utopijsko postojanje. [11]

Lefevrov rad o svakodnevnom životu je bio izrazito uticajan u francuskoj teoriji, naročito za situacioniste, kao i u politici.

Socijalna produkcija prostora[uredi | uredi izvor]

Lefevr je posvetio veliki deo svojih filozofskih dela razumevanju važnoće prostora, kako je on nazvao, reprodukcija društvenih odnosa proizvodnje. Ideja je glavni argument u knjizi The Survival of Capitalism, pisana kao uvod u La Production de l’espace (1974) (Produkt prostora). Ova dela su jako uticala na određene na trenutne urbane teorije, uglavnom u ljudskoj geografiji, viđenoj u trenutnim delima pisaca kao što su Dejvid Harvi, Dolores Hejden i Edvard Soja, i na savremene diskusije oko pojma Prostorne pravde. Lefevr je širom poznat kao marksista i bio je odgovoran za širenje marksističke teorije, obuhvativši svakodevni život i savremena značenja urbanizma u zapadnom svetu tokom 20. veka. Generalizacija indrustrije i njene povezanosti sa gradovima (koja je pomenuta u La Pansée marxiste et la vile), The Right to the City i The Urban Revolution, Lefevrova dela pisana šezdesetih godina, koja su smatrana, među ostalim aspektima, dubokom transformacijom „grada” u „urban”, koja je kulminirala u omni-prisustvo („kompletna urbanizacija društva”).

Lefevre trvrdi da postoji više načina proizvodnje prostora (spatialization), od prirodnog prostora („aspolutni prostor”) do složenijih spatijalizacija čiji je značaj društveni proizvod (društveni prostor).[12] Lefevr analizira svaki istorijski režim kao trodelnu dijalektiku između svakodevne prakse i percepcije, reprezentacije ili teorije prostora i prostornu imaginaciju vremena.

Lefevreov argument u The Production of Space je da je prostor društveni produkt, ili kompleks društvenih konstrukcija (baziran na vrednostima i društvenih produkta značenja), koji utiče na prostorne prakse i percepcije. Ovaj argument podrazumeva promenu istraživačke perspektive od svremira do procesa njegove proizvodnje; zagrljaj raznovrsnosti prostora, koja su društveno proizvedena i produktivno napravljena u društvenim praksama; i fokus na kontradiktorne, konfliktne procese političkog karaktera prizvodnje prostora.[13] Kao marksista (ali vrlo kritičan prema ekonomskom strukturalizmu, koji je dominirao akedemskim diskursom u njegovom vremenu), Lefevr je tvrdio da je ovaj društveni produkt urbanog prostora od fundamentalnog značaja za reprodukciju društva, samim tim i samog kapitalizma. Socijalnom proizvodnjom prostora komanduje hegemonijska klasa kao sredstvo za reprodukovanje dominacije.

„(Društveni) prostor je (društveni) produkt [...] prostor tako proizveden takođe služi kao sredstvo misli i akcije [...] pored toga što je sredstvo proizvodnje takođe sredstvo kontrole, a samim tim i dominacije, moći.”[14]

Lefevre tvrdi da svako društvo — i stoga svaki oblik proizvodnje — daje određeni prostor, svoj prostor. Grad antičkog sveta ne može biti shvaćen kao jednostavna aglomeracija ljudi i stvari u prostoru — imala je svoju prostornu praksu, praveći svoj prostor (koji je pogodan za sebe — Lefevre tvrdi da je intelektualna klima grada u antičkom svetu bila veoma vezana za društvene proizvode svoje prostornosti). Onda ako svako društvo proizvodi svoj prostor, bilo koje „društveno postojanje” teži da bude pravo ili da proglasi sebe pravim, ne proizvodeći sopstveni prostor, bio bi čudan entitet, vrlo specifična apstrakcija nesposobna da pobegne od ideološke ili čak kulturne sfere. Na osnovu ovog argumenta, Lefevr je kritikovao sovjetske urbaniste na osnovu toga što nisu uspeli da proizvedu socijalistički prostor, pošto su samo reprodukovali modernistički model urbanog dizajna (intervencije na fizičkom prostoru, koje su bile dovoljne da shvati društveni prostor) i primenjivali u tom kontekstu:

„Promeni život! Promeni društvo! Ove ideje gube u potpunosti svoj smisao bez stvaranja odgovarajućeg prostora. Lekcija koju treba naučiti iz sovjetske konstruktiviste iz 1920-ih i 30-ih, i njihovog neuspeha, je da novi društveni odnosi zahtevaju novi prostor.”[15]

Kritika na Društvenu proizvodnju prostora i odgovor[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi The Urban Question Manuel Kastels kritikuje Lefevreov marksistički humanizam i pristup gradu pod uticajem Hegela i Ničea. Kastelsova politička kritika Lefevrovom pristupu marksizmu odjeknuo je strukturalističkoj naučnoj marksističkoj školi Luisa Altusera, čiji je Lefevr bio neposredni kritičar. Mnogi odgovori na Kastelsa su u The Survival of Capitalism - a neki tvrde da bi prihvatanje tih kritika u akademskom svetu mogle biti motiv za postojanje Lefevreovog The Production of Space.

Objavljena dela[uredi | uredi izvor]

  • 1925. "Positions d'attaque et de défense du nouveau mysticisme", Philosophies 5–6 (March). str. 471–506. (Pt. 2 of the "Philosophy of Consciousness" (Philosophie de la conscience) projekat bića, svesti i identiteta, prvobitno predložio kao DES<ref>DES stands for diplôme d'études supérieures [fr],
  • 1934. sa Norbertom Gutermanom, Morceaux choisis de Karl Marx, Paris: NRF (numerous reprintings).
  • 1936. sa Norbertom Gutermanom, La Conscience mystifiée, Paris: Gallimard (new ed. Paris: Le Sycomore, 1979).
  • 1937. Le nationalisme contre les nations (Preface by Paul Nizan), Paris: Éditions sociales internationales (reprinted, Paris: Méridiens-Klincksliek, 1988, Collection "Analyse institutionnelle", Présentation M. Trebitsch, Postface Henri Lefebvre).
  • 1938. Hitler au pouvoir, bilan de cinq années de fascisme en Allemagne, Paris: Bureau d'Éditions.
  • 1938. sa Norbertom Gutermanom, Morceaux choisis de Hegel, Paris: Gallimard (3 reprintings 1938–1939; in the reprinted Collection "Idées", 2 vols. 1969).
  • 1938. sa Norbertom Gutermanom, Cahiers de Lénine sur la dialectique de Hegel, Paris: Gallimard.
  • 1939. Nietzsche, Paris: Éditions sociales internationales.
  • 1946. L'Existentialisme, Paris: Éditions du Sagittaire.
  • 1947. Logique formelle, logique dialectique, Vol. 1 of A la lumière du matérialisme dialectique, written in 1940–41 (2nd volume censored). Paris: Éditions sociales.
  • 1947. Descartes, Paris: Éditions Hier et Aujourd'hui.
  • 1947. Critique de la vie quotidienne, L'Arche
  • 1942. Le Don Juan du Nord, Europe – revue mensuelle 28, April (1948). стр. 73–104.
  • Knowledge and Social Criticism, Philosophic Thought in France and the USA. Albany N.Y.: State University of New York Press. 1950. стр. 281—300.  (2nd ed. 1968).
  • 1958. Problèmes actuels du marxisme, Paris: Presses universitaires de France; 4th edition, 1970, Collection "Initiation philosophique"
  • 1958. (sa Lucien Goldmann, Claude Roy, Tristan Tzara) Le romantisme révolutionnaire, Paris: La Nef.
  • 1961. Critique de la vie quotidienne II, Fondements d'une sociologie de la quotidienneté, Paris: L'Arche.
  • 1963. La vallée de Campan - Etude de sociologie rurale, Paris: Presses Universitaires de France.
  • 1965. Métaphilosophie, foreword by Jean Wahl, Paris: Éditions de Minuit, Collection "Arguments".
  • 1965. La Proclamation de la Commune, Paris: Gallimard, Collection "Trente Journées qui ont fait la France".
  • 1968. Le Droit à la ville, Paris: Anthropos (2nd ed.); Paris: Ed. du Seuil, Collection "Points".
  • 1968. La vie quotidienne dans le monde moderne, Paris: Gallimard, Collection "Idées". Trans. Sacha Rabinovitch kao Svakodnevni život u modernom svetu. . Allen Lane The Penguin Press. 1971. .
  • Dialectical Materialism. first published 1940 by Presses Universitaires de France, as Le Matérialisme Dialectique. First English translation published 1968 by Jonathan Cape Ltd. 1968. ISBN 978-0-224-61507-5. 
  • 1968. Sociology of Marx, N. Guterman trans. of 1966c, New York: Pantheon.
  • 1969. The Explosion: From Nanterre to the Summit, Paris: Monthly Review Press. Originally published 1968.
  • 1970. La révolution urbaine Paris: Gallimard, Collection "Idées".
  • 1971. Le manifeste différentialiste, Paris: Gallimard, Collection "Idées".
  • 1971. Au-delà du structuralisme, Paris: Anthropos.
  • 1972. La pensée marxiste et la ville, Tournai and Paris: Casterman.
  • 1973. La survie du capitalisme; la re-production des rapports de production. Trans. Frank Bryant as The Survival of Capitalism. London: Allison and Busby, 1976.
  • 1974. La production de l'espace, Paris: Anthropos. Translation and Précis.
  • 1974 with Leszek Kołakowski Evolution or Revolution, F. Elders (ur.). Reflexive Water: The Basic Concerns of Mankind. London: Souvenir. str. 199—267. ISBN 978-0-285-64742-8. 
  • Hegel, Marx, Nietzsche, ou le royaume des ombres. Paris: Tournai, Casterman. Collection "Synthèses contemporaines". 1975. ISBN 978-2-203-23109-2. 
  • Le temps des méprises: Entretiens avec Claude Glayman. Paris: Stock. 1975. ISBN 978-2-234-00174-9. 
  • 1978. sa Catherine Régulier La révolution n'est plus ce qu'elle était, Paris: Éditions Libres-Hallier (German trans. Munich). 1979. ISBN 978-2-264-00849-7.
  • 1978. Les contradictions de l'Etat moderne, La dialectique de l'Etat, Vol. 4 of 4 De 1'Etat, Paris: UGE, Collection "10/18".
  • La présence et l'absence. Paris: Casterman. 1980. ISBN 978-2-203-23172-6. 
  • 1981. Critique de la vie quotidienne, III. De la modernité au modernisme (Pour une métaphilosophie du quotidien) Paris: L'Arche.
  • 1981. De la modernité au modernisme: pour une métaphilosophie du quotidien, Paris: L'Arche Collection "Le sens de la marché".
  • 1985. sa Catherine Régulier-Lefebvre, Le projet rythmanalytique Communications 41. str. 191–199.
  • sa Serge Renaudie and Pierre Guilbaud, "International Competition for the New Belgrade Urban Structure Improvement", in Autogestion, or Henri Lefebvre in New Belgrade. . Vancouver: Fillip Editions. 1986. ISBN 978-0-9738133-5-7. 
  • Toward a Leftist Cultural Politics: Remarks Occasioned by the Centenary of Marx's Death. D. Reifman trans., L.Grossberg and C.Nelson (eds.) Marxism and the Interpretation of Culture, Urbana: University of Illinois Press; New York: Macmillan. 1988. str. 75-88. ISBN 978-0-252-01108-5. 
  • 1991 (1947). The Critique of Everyday Life. Volume 1, John Moore trans., London: Verso. Originally publishe. ISBN 978-0-86091-340-5. 
  • 1991. sa Patricia Latour and Francis Combes, Conversation avec Henri Lefebvre P. Latour and F. Combes, eds. Paris: Messidor, Collection "Libres propos".
  • 1991 (1974). The Production of Space. Donald Nicholson-Smith trans., Oxford: Basil Blackwell. Originally publishe. ISBN 978-0-631-14048-1. 
  • 1992. sa Catherine Regulier-Lefebvre Éléments de rythmanalyse: Introduction à la connaissance des rythmes, preface by René Lorau, Paris: Ed. Syllepse, Collection "Explorations et découvertes". English translation: Rhythmanalysis: Space, time and everyday life, Stuart Elden, Gerald Moore trans. Continuum, New York, 2004.
  • 1995 (1962). Introduction to Modernity: Twelve Preludes September 1959-May 1961. J. Moore, trans., London: Verso. Originally publishe. ISBN 978-1-85984-961-3. 
  • Writings on Cities. Eleonore Kofman and Elizabeth Lebas, trans. and eds., Oxford: Basil Blackwell. 1996. ISBN 978-0-631-19187-2. 
  • 2003. Key Writings, Stuart Elden, Elizabeth Lebas, Eleonore Kofman, eds. London/New York: Continuum.
  • 2009 State, Space, World: Selected Essay, Neil Brenner, Stuart Elden, eds. Gerald Moore, Neil Brenner, Stuart Elden trans. Minneapolis: University of Minnesota Press.
  • 2014 Toward an Architecture of Enjoyment., L. Stanek ed., R. Bononno trans. . Minneapolis: University of Minnesota Press. , the first publication in any language of the book written in 1973.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shields 1999 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFShields1999 (help)
  2. ^ „Michel Trebitsch: ''Introduction to Critique of Everyday Life'', Vol. 1”. Ihtp.cnrs.fr. 12. 3. 1991. Arhivirano iz originala 8. 6. 2016. g. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  3. ^ Poster, Mark (1975). Existential Marxism in Postwar France: From Sartre to Althusser. Princeton University Press. 
  4. ^ „Lefebvre on the Situationists: AnInterview”. Pristupljeno 17. 5. 2016. 
  5. ^ „Radical Philosophy obituary, Spring 1992”. Arhivirano iz originala 26. 6. 2003. g. Pristupljeno 2. 6. 2016. 
  6. ^ Mark Purcell, Excavating Lefebvre: The right to the city and its urban politics of the inhabitant, GeoJournal 58: 99–108, 2002.
  7. ^ "Right to the City" as a response to the crisis: "Convergence" or divergence of urban social movements? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2012), Knut Unger, Reclaiming Spaces
  8. ^ „Radical Philosophy obituary, 1991”. Arhivirano iz originala 26. 6. 2003. g. Pristupljeno 2. 6. 2016. 
  9. ^ Gombin 1971, str. 40
  10. ^ Lefebvre & Regular 2004
  11. ^ Elden 2004, str. 110–126.
  12. ^ Place, A Short Introduction by Tim Cresswell
  13. ^ Stanek, Lukasz, Henri Lefebvre on Space: Architecture, Urban Research, and the Production of Theory, University of Minnesota Press, 2011, p. ix.
  14. ^ Lefebvre, Henri (1991). The Production of Space. Blackwell. str. 26. ISBN 978-0-631-18177-4. 
  15. ^ Lefebvre, Henri (1991). The Production of Space. Blackwell. str. 59. ISBN 978-0-631-18177-4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анри_Лефевр&oldid=27557455”