Pređi na sadržaj

Anton Lamasares

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anton Lamasares
Lamasares u Berlinu, 2005
Lični podaci
Datum rođenja(1954-00-00)1954.
Mesto rođenjaMaseira, Španija

Anton Lamasares (šp. Antón Lamazares; Španija, 1954) španski je slikar generacije ’80-ih kojoj pripadaju i Hose Marija Sisilija, Mikel Barselo, Viktor Mira i dr. U svojim delima izrađenim na drvetu i kartonu, stvara sopstveni jezik tako što eksperimentiše sa lakovima za drvo i drugim materijalima. Njegov stil evoluira, krećući se od razigranosti ka neformalizmu i apstrakciji, sa zaokretom ka minimalizmu u poslednjoj etapi, gde započinje dijalog između duše i sećanja, a takođe i između senzualnosti i duhovnosti, onirizma i poezije... Poznat je široj međunarodnoj javnosti, njegova dela su izlagana u brojnim gradovima na različitim kontinentima i nalaze se u fondovima velikih umetničkih centara, kako u Nacionalnom muzeju „Kraljica Sofija”, Galisijskom centru savremene umetnosti i Muzeju savremene umetnosti u Madridu, tako i u mnogobrojnim privatnim kolekcijama i fondacijama.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Prve godine: slikarstvo i poezija

[uredi | uredi izvor]
Galisija, 1954—1977
Slike iz serija Sueño e colorao i Titania e Brao

Lamasares se rodio 2. januara 1954. u Maseiri, selu u Lalinu, (Pontevedra, Galisija); seosko okruženje u njegovom detinjstvu ostavlja dubok trag na njegovu maštu i na njegov kasniji stvaralački proces. Veći deo svog školovanja provodi u internatu franjevačkog manastira u Erbonu, između 1963. i 1969. godine; tih godina se predaje strastvenom čitanju književnih tekstova, naročito grčkih i latinskih klasika. Krajem šezdesetih počinje da piše poeziju i postaje prijatelj sa piscem Alvarom Kunkeirom, kao i sa slikarima Lašeirom i Manuelom Peskeirom, koji će postati njegovi prvi praktični učitelji. Njegov stvaralački poriv počinje da naginje ka slikarstvu, i on odabira samoobrazovanje. U ovom smislu od ključnog značaja će biti njegova duga putovanja iz 1972. godine po različitim evropskim državama radi direktnog proučavanja slika majstora kojima se divio, kao što su: Van Gog, Pol Kle, Rembrant, Žoan Miro, a na koje se nadovezuju Entoni Tapi, Manuel Miljares, Antonio Đakometi i Frensis Bejkon, kao i umetnost Okeanije i srednjovekovna umetnost.

Nakon povratka, živi u Barseloni gde radi kao radnik na građevini i proučava dela u umetničkim centrima, naročito kolekcije rimske umetnosti u muzeju Mares i u Nacionalnom muzeju umetnosti Katalonije. Potom putuje u Madrid, gde se ponovo susreće sa svojim učiteljem Lašeirom i gde upoznaje pesnika Karlosa Orosu, čije će prijateljstvo biti od suštinske važnosti za slikara: veza između slikarstva i poezije postaće konstanta u svim njegovim delima.

Godine 1973, sa samo 19 godina, već počinje da izlaže svoja dela na samostalnim i kolektivnim izložbama. Godine 1975. prijavljuje se u pomorsku pešadiju u Ferolu. Dvadeset sedmog septembra te godine pogađa ga vest o poslednjim streljanjima Frankovog režima, nakon sudskog procesa u Burgosu; jedan od pogubljenih osuđenika je i njegov prijatelj, Umberto Baena, dvadesetpetogodišnji mladić iz Pontevedrea. Lamasares upada u duboku depresiju i biva smešten u psihijatrijsku ustanovu; tokom ovog perioda napisaće svoju zbirku pesama Adibal.

Od ekspresionizma i umetnosti povera do bifrontalnog slikarstva

[uredi | uredi izvor]
Madrid—Njujork, 1978—1989
Mavar iz Lutajućih gracija u Nacionalnoj galeriji Jordana

Godine 1978. seli se u Madrid, gde uspostavlja blisko prijateljstvo sa slikarom Alfonsom Frailom, kao i sa vlasnicom galerije Huanom Mordo,[1] umetničkim kritičarem i pesnikom Santijagom Amonom i neurologom Albertom Porterom, osobom koja je oko sebe okupljala širok krug umetnika-pisaca, sineasta, muzičara i slikara-sastajali bi se vikendom na njegovom imanju u Mataborikosu, gde će Lamasares realizovati izložbu na otvorenom 1979. godine. Te iste godine susreo se se sa Žoanom Miroom i putovao je kroz Provansu da se upozna sa pejzažima koji su nadahnuli Van Goga, Sezana, Pikasa i Matisa.

Osamdesete su za Lamasaresa godine intenzivnog rada i velikog stvaranja: nije napunio ni trideset godina, a njegovo delo je već osvojilo sopstveni prostor, kako na španskoj sceni, tako i u inostranstvu. Na svojim slikama prikazuje figure razigranog i oniričkog duha, sledeći liniju ekspresionizma, sa intenzivnim hromatizmom i moćnom originalnošću. Izlaže svoja dela u galerijama Huane Mordo u Madridu i Elizabete Frenck u Belgiji i u sali Gaspar u Barseloni.[2] Ubrzo se seli u Njujork, gde živi dve godine sa Fulbrajtovom stipendijom, i njegov način slikanja se razvija prema prečišćenom i istovremeno materijalnijem konceptu; dela izlaže u njujorškoj galeriji Bruno Faceti.[3] Živi na relaciji Njujork-Salamanka i 1988. putuje po Maloj Aziji-da poseti hram Didime, u čast Holderlinovom Hiperionu-i u Istanbul, gde ga naročito impresioniraju vizantijske crkve. Njegova maštovitost se nazire u delima izrađenim jukstapozicijom drveta, koja izlaže u galeriji Migel Markos.[4] Godine 1990. priprema novu seriju dela, zamišljenih tako da se mogu videti sa obe strane, koja naziva bifrontalnim.

Vajarske slike i slike velikog formata

[uredi | uredi izvor]
Pariz—Madrid, 1990—2003
Anton Lamasares u svom studiju

Nastanjuje se u Parizu tokom 1990. i 1991. godine, sa stipendijom Cité des Arts, i 1991. otvara veliki studio u Madridu, gde radi serije slika Lutajuće gracije i Nemir vagabunda.[5] Pozvan od strane Galisijskog centra savremene umetnosti, od maja do novembra 1996. godine živi u Galisiji i slika seriju: Šarm naselja: Rosalijina polja, Bamina polja.[6] Od juna do novembra 1997, u Santa Baia de Matalobos slika na otvorenom Bés de Santa Baia. Iste te godine upoznaje se sa vajarom Horheom Oteisom, a njihov dug razgovor dokumentovao je Ćus Gutijeres. Godine 1998. u Madridu slika seriju Titania e Brao, u čast letu Kastilje, a nakon toga se posvećuje delu: Pol en Adelán.[7]

Takođe stvara brojna grafička dela, kao što su gravure koje ilustruju pet tekstova Gustava Martina Garsa u umetnikovoj knjizi Pesma glave (Galerija Sen, Madrid) i litografije koje prate Egerijin Itinerarijum (Rainja Lupa, Pariz), delo koje je Le Monde Diplomatique nominovao za knjigu godine. Godine 2001. imao je veliku izložbu u luci u A Korunji, pod nazivom Vreća tvrdog hleba.[8]

Ministarstvo spoljnih poslova, u programu Španska umetnost za inostranstvo odabralo je za internacionalnu promociju i njegova dela, zajedno sa delima drugih španskih umetnika, kao što su Antonio Saura, Martin Ćirino, Žoan Ernandes Pihuan, Miljares, Pablo Serano, Oteisa i Tapi. Otprilike u ovo vreme Lamasares putuje u Firencu i Asis, da ispita dela renesansne umetnosti, kao i da se upozna sa opusom Svetog Franje, kome će posvetiti novu seriju svojih dela, Follente Bemil.[9]

Od apstrakcije ka poetskom minimalizmu

[uredi | uredi izvor]
Berlin, 2004—danas
Izložba: Domus Omnia u Santijago de Komposteli

Seli se u Berlin, gde i danas živi. Nakon smrti svoga oca, započinje seriju dela E fai frío no lume (Hladno je u vatri). Realizuje velike izložbe u Sloveniji i u muzeju (crkvi) Kišeli u Budimpešti (Mađarska).[10]

Lamasaresova izložba u Njujorku, 2009

Nakon toga se posvećuje seriji Domus Omnia[11] i sa svojim gravurama učestvuje u još dve Orosine knjige sa poemama: Deseo sin trámite (Aguatinta, Vigo) sa jednom serigrafijom, i u Un sentimiento ingrávido recorre el ambiente (Rainja Lupa, Pariz), kojoj daje svoj doprinos sa pet litografija.[12]

Godine 2008. izlaže Slobodni horizont u Nacionalnoj galeriji u Jordanu (Aman) i antologiju svog grafičkog rada u Institutu Servantes u Damasku (Sirija), gde mu pesnik Taher Riad posvećuje svoju zbirku pesama Cantos de Lamazares. Godine 2009. izložio je svoj rad u španskom institutu „Kraljica Sofija” u Njujorku,[13] kao i u Orenseu (Španija), u Delegacijskom kulturnom centru.[14] Takođe učestvuje u putujućoj izložbi posvećenoj pesniku Visenteu Aleišandreu, i dobitnik je nagrade Lašeiro za životno delo i međunarodni renome. Godine 2010. izlaže svoje radove u Univerzitetskoj crkvi u Santijagu de Komposteli, a u Tuiju se, na međunarodnom festivalu filma Play-Doc, prikazuje dugometražni film Slobodni horizont.[15] Film, koji su režirali brat i sestra, Havijer i Najra Sans, (Rinoceronte Films), predstavlja put kroz univerzum slikarstva, poezije i prirode iz perspektive Antona Lamasaresa.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Juana Mordó, una vida por el arte español”. El País (na jeziku: španskom). 
  2. ^ „Antón Lamazares: "Cuando pinto trato de expresarme con cosas mínimas, y tocar el alma"” (pdf). La Vanguardia (na jeziku: španskom). 
  3. ^ „Chirino y Lamazares exponen en Nueva York”. El País (na jeziku: španskom). 
  4. ^ „Fieles a su propia sangre” (pdf). ABC (na jeziku: španskom). 
  5. ^ „«Utilizo la pintura a bofetadas»”. El País (na jeziku: španskom). 
  6. ^ „Lamazares presenta un montaje "poseído por el hábitat" de Galicia”. El País (na jeziku: španskom). 
  7. ^ „Antón Lamazares: "A mi pintura hay que acercarse a gatas, con mirada de niño"; Territorios de la emoción” (pdf). ABC (na jeziku: španskom). 
  8. ^ „Apoteosis del exceso”. El País (na jeziku: španskom). 
  9. ^ „Canto de la carne”. El País (na jeziku: španskom).  „La carne no es triste” (pdf). ABC (na jeziku: španskom).  „El Kama-sutra de Lamazares”. El Cultural (El Mundo) (na jeziku: španskom). Arhivirano iz originala 18. 04. 2011. g. Pristupljeno 22. 06. 2010. 
  10. ^ „Los demonios interiores de Lamazares asaltan el museo Kiscelli de Budapest”. El País (na jeziku: španskom).  „The exhibition of the painter Antón Lamazares” (na jeziku: engleski). Museum Kiscelli. 
  11. ^ „Antón Lamazares expone en SCQ la serie «Domus Omnia»”. La Voz de Galicia (na jeziku: španskom). 
  12. ^ „Carlos Oroza reaparece con un libro ilustrado por Antón Lamazares”. El País (na jeziku: španskom).  „Un sentimiento ingrávido entre Lamazares y Oroza”. Faro de Vigo (na jeziku: španskom). Arhivirano iz originala 19. 04. 2011. g. Pristupljeno 22. 06. 2010. 
  13. ^ „Filmando a Lamazares”. El País (na jeziku: španskom).  „Anton Lamazares at Queen Sofia”. Village Voice (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 04. 04. 2010. g. Pristupljeno 22. 06. 2010. 
  14. ^ „A construción da alma de Antón Lamazares”. El País (na jeziku: galicijskom). 
  15. ^ „Un documental sobre el pintor Antón Lamazares levanta el telón de la sexta edición del festival de cine de Tui”. La Voz de Galicia (na jeziku: španskom). 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • AMÓN, Santiago, "La pintura de Lamazares y la luz crepuscular", Lamazares 1978-1986, La Coruña, Durán, 1986.
  • CALVO SERRALLER, Francisco, "La musa en cueros", Madrid, Montenegro, 1986; "Casa de la pintura", Domus Omnia, Madrid, Álvaro Alcázar, 2007.
  • CASTRO, Fernando, "Fragmentos de un texto que no pude escribir", Antón Lamazares. Un saco de pan duro, La Coruña, Ayto. de La Coruña, 2001.
  • CASTRO, Luisa, "Alma en lunes o la noche de las estrellas que brillan poco", Antón Lamazares. Alma en lunes, Orense, Museo Municipal, 2002.
  • FUENTES FEO, Javier, "Inventar y divulgar nuevos secretos. En torno a la pintura de Antón Lamazares", Lamazares, Madrid, SEACEX, 2005.
  • GABILONDO, Ángel, "Del verde llover", Antón Lamazares. Gracias do lugar, Santiago de Compostela, CGAC, 1997; "Una conversación entre Ángel Gabilondo y Antón Lamazares" (entrevista), Lamazares, Madrid, SEACEX, 2005.
  • LOGROÑO, Miguel, "Todos los ojos del mundo", Reconocimientos. Colección Miguel Logroño, Santander, Museo de Bellas Artes, 2007.
  • MARTÍN GARZO, Gustavo, "Jonás y la calabacera", Antón Lamazares. Iles Quén, Madrid, La Caja Negra, 2000.
  • MIKUŽ, Jure, "La imagen original bajo las capas del palimpsesto de la conciencia", Lamazares, Madrid, SEACEX, 2005.
  • MOURE, Gloria, "Antón Lamazares", Artforum, Nueva York, mayo de 1987.
  • MURADO, Miguel-Anxo, "Hermana carne", Follente Bemil, Madrid, Metta, 2003.
  • RIVAS, Manuel, "La leyenda de Antón Lamazares", Antón Lamazares, Murcia, Palacio Almudí, 1995.
  • SANDOVAL, Michael, "Antón Lamazares. The Vagabond Shaman", Antón Lamazares, Nueva York, Queen Sofía Spanish Institute, 2009.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антон_Ламасарес&oldid=28542763”