Arnulf Karantanijski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Arnulf Karantanijski
Arnulf Koruški
Lični podaci
Datum rođenja850.
Mesto rođenjaRegenzburg,
Datum smrti8. decembar 899.
Mesto smrtiRegenzburg, Vojvodstvo Bavarska, Istočna Franačka (sad Bavarska, Nemačka)[1]
Porodica
SupružnikOta
PotomstvoLudvig Dete, Ratold of Italy, Zventibold, Ellinrat
RoditeljiKarloman Bavarski
Liutswinde
DinastijaKarolinzi[2]
PrethodnikLambert Spoleto
NaslednikLuj III Slepi

Arnulf Karantanijski ili Arnulf Koruški (nem. Arnulf von Kärnten; 850—8. decembar 899)[3] je bio kralj Nemačke (887—899), kralj Italije (896—899) i car Svetog rimskog carstva (896—899).[4] Član je karolinške dinastije Istočne Franačke (Nemačke), koja se odvojila Verdenskim sporazumom 843. godine. Arnulf je nezakoniti sina Karlomana Bavarskog.[5]

Roditelji[uredi | uredi izvor]

Arnulf je bio nezakoniti sin Karlomana Bavarskog,[6][7] i Liutsvinde,[8] koja je možda bila sestra Ernsta, grofa bavarskog Nordgau Margravijata na području Gornjeg Palatinata, ili možda guvernera Pasaua, prema drugim izvorima. Posle Arnulfovog rođenja, Karloman se oženio, pre 861. godine, ćerkom tog istog grofa Ernsta, koja je umrla nakon 8. avgusta 879. godine. Kako se o Arnulfovoj nezakonitosti govori uglavnom o zapadno-franačkoj istoriografiji,[9] sasvim je moguće da su te dve žene u stvari jedna te ista osoba i da se Karloman oženio Arnulfovom majkom, čime je legitimizirao svog sina.[10]

Svrgavanje Karla Debelog[uredi | uredi izvor]

Najpre je dobio vojvodstvo Karantaniju, kada je Karloman Bavarski 880. podelio carstvo dajući Ludvigu Mlađem Bavarsku, a Karlu Debelom Italiju. Odrastao je u Karantaniji, tako da su ga Karantanci smatrali svojim vojvodom.

Odigrao je vodeću ulogu u svrgavanju cara Karla Debelog. Uz pomoć plemstva postaje kralj Nemačke 887. godine. Karlo Debeli je tada tražio samo nekoliko kraljevskih kuća u Švabiji, što mu je Arnulf odobrio.

Bitke protiv Normana[uredi | uredi izvor]

Tokom vlasti imao je nekoliko uspeha, ali svi uspesi su bili kratkog daha. Normani su došli do Lotaringije i 26. juna 891. kraj Mastrihta su žestoko porazili nemačku vojsku. Arnulf je tada skupio vojsku i 1. novembra 891. kraj Levena je naneo ogroman poraz Normanima. Hroničari kažu da od mrtvih Normana nije mogla reka da teče. Posle te pobede na tom području je izgradio zamak.

Borbe protiv Velike Moravske[uredi | uredi izvor]

Pokušao je više puta da zauzme Veliku Moravsku. Velika Moravska je bila ogromna slovenska država, koja je obuhvatala današnju Češku Rerubliku, Slovačku i Mađarsku. U početku nije imao nikakvog uspeha u borbama protiv Velike Moravske. Arnulf se 892. obratio Mađarima da mu pomognu protiv Velike Moravske. Mađari su u početku pomagali, a onda se 894. okreću protiv Arnulfa, tako da je Arnulf bio prinuđen da vodi mirovne pregovore sa Velikom Moravskom. Tokom 895. Češka (Bohemija) se odvojila od Velike Moravske i postala vazal Nemačke. Sklopljen je sporazum između Arnulfa i bohemijskog kneza Borživoja. Borživoj je sklopio taj sporazum da ga Arnulf ne bi napadao.

Neuspešna vladavina Italijom[uredi | uredi izvor]

Arnulf Karantanijski, (iz Dalimilove hronike, početak 14. veka)

U Italiji su se Gaj III od Spoleta i Berengar od Furlanije borili oko Gvozdene krune Lombardije. Berengar je krunisan za kralja 887. godine, a Gaj je tada krunisan 889. Dok je papa Stefan V podržavao Gaja, i čak ga je krunisao za rimskog cara 891. godine, Arnulf je stavio svoju podršku iza Berengara.[11]

Godine 893. novi papa Formoz, ne verujući novokrunisanim savladarima Gaju i njegovom sinu Lambertu, poslao je poslanstvo u Omuntesberh, gde se Arnulf sastajao sa Svatoplukom,[12] da zatraži da Arnulf dođe i oslobodi Italiju,[13] gde bi bio krunisan za cara u Rimu. Arnulf je sreo Primore Kraljevine Italije, otpustio ih sa poklonima i obećao da će pomoći papi.[14] Arnulf je zatim poslao Zventibolda sa bavarskom vojskom da se pridruži Berengaru. Pobedili su Gaja, ali su otkupljeni i otišli u jesen.

Kada je papa Formoz ponovo zatražio od Arnulfa da izvrši invaziju, vojvoda je lično poveo vojsku preko Alpa početkom 894. U januaru 894. Bergamo je pao, a grof Ambrozije, Gajev predstavnik u gradu, obešen je o drvo pored gradskih kapija.[15] Osvojivši svu teritoriju severno od reke Po, Arnulf je prisilio na predaju Milano, a zatim proterao Gaja iz Pavije, gde je krunisan za kralja Italije.[16] Arnulf nije išao dalje pre nego što je Gaj iznenada umro u kasnu jesen, i groznica je onesposobila njegove trupe.[14] Njegov pohod ka severu kroz Alpe prekinuo je Rudolf I od Burgundije, i Arnulf je tek sa velikom mukom prešao planinski lanac.[15] U znak odmazde, Arnulf je naredio Zventiboldu da opustoši Rudolfovo kraljevstvo.[15] U međuvremenu, Lambert i njegova majka Ageltruda otputovali su u Rim da dobiju papsku potvrdu o njegovom carskom nasleđu, ali kada je papa Formoz, koji je još uvek želeo da kruniše Arnulfa, odbio, zatvoren je u Kastel Sant Anđelo.

Arnulf Karantijski i Ludvig dete, na slici Johana Jakoba Junga (1840).

Septembra 895, nova papska ambasada stigla je u Regensburg moleći Arnulfovu pomoć. U oktobru je Arnulf preduzeo svoj drugi pohod na Italiju.[14] Brzo je prešao Alpe i ponovo zauzeo Paviju, ali je onda nastavio polako, dobijajući podršku među plemstvom Toskane. Pridružili su mu se Maginulf, grof od Milana i Valfred od Furlanije. Na kraju je čak i Adalbert II od Toskane napustio Lamberta. Pronašavši Rim zaključan protiv njega i držan od strane Ageltrude,[14] Arnulf je morao da zauzme grad silom 21. februara 896. godine, oslobađajući papu.[17] Arnulfa je tada na Ponte Milviu dočekao Rimski senat koji ga je otpratio u Leoninski grad, gde ga je na stepeništu Santi Apostoli primio papa Formoz.[17]

Formoz je 22. februara 896. uveo kralja u crkvu Svetog Petra, miropomazao ga i krunisao za cara, i pozdravio ga kao Avgusta.[18][19] Arnulf je potom otišao u baziliku Svetog Pavla izvan zidina, gde je dobio počast rimskog naroda,[17] koji se zakleo „nikada neće predati grad Lambertu ili njegovoj majci Ageltrudi“.[20] Arnulf je potom poslao u egzil u Bavarsku dva vodeća senatora, Konstantina i Stefana, koji su pomogli Ageltrudi da zauzme Rim.[21]

Ostavivši jednog od svojih vazala, Farolda, da drži Rim, dve nedelje kasnije Arnulf je krenuo na Spoleto, gde je Ageltruda pobegla da se pridruži Lambertu.[20] Međutim, u ovom trenutku, Arnulf je imao moždani udar, što ga je primoralo da prekine kampanju i vrati se u Bavarsku.[22] Glasine tog vremena učinile su da Arnulfovo stanje bude rezultat trovanja od strane Ageltrude.[20]

Arnulf je zadržao vlast u Italiji samo dok je lično bio tamo.[23][24] Na svom putu ka severu, zaustavio se u Paviji gde je krunisao svog vanbračnog sina Ratolda za potkralja Italije, nakon čega je ostavio Ratolda u Milanu u pokušaju da sačuva svoju vlast nad Italijom.[25] Iste godine je papa Formoz umro, ostavljajući Lamberta ponovo na vlasti, i on i Berengar su nastavili da ubijaju sve zvaničnike koje je imenovao Arnulf, primoravajući Ratolda da pobegne iz Milana u Bavarsku.[26] Do kraja svog života Arnulf je imao vrlo malo kontrole u Italiji, a njegovi agenti u Rimu nisu sprečili pristupanje pape Stefana VI 896. godine.[27] Papa je u početku dao podršku Arnulfu, ali je na kraju postao pristalica Lamberta.[28]

Finalne godine[uredi | uredi izvor]

Pored posledica od moždanog udara, Arnulf je dobio morbus pediculosis (infestacija stidnih vaški na kapku), što ga je sprečilo da se efikasno nosi sa problemima koji su mučili njegovu vladavinu. Italija je izgubljena,[25] jurišnici iz Moravske i Mađari su neprestano uznemiravali njegove zemlje, a Lotaringija je bila u pobuni protiv Zventibolda.[29] Takođe ga je mučila eskalacija nasilja i borba za vlast među nižim franačkim plemstvom.[30]

Dana 8. decembra 899, Arnulf je umro u Ratisbonu u današnjoj Bavarskoj.[1] Sahranjen je u bazilici Svetog Emerama u Regensburgu, koja je sada poznata kao dvorac Turn i Taksis, palata prinčeva od Turna i Taksisa. Njega je kao kralja Istočne Francije nasledio njegov jedini zakoniti sin iz Ota, Ludvig dete.[31] Nakon Lujeve smrti 911. godine u uzrastu od 17 ili 18 godina, istočnofrankovačka grana dinastije Karolinga prestala je da postoji. Arnulf je primorao plemstvo da prizna prava njegovih vanbračnih sinova, Zventibolda i Ratolda, kao njegovih naslednika. Zventibold je nastavio da vlada Lotaringijom sve do svog ubistva 900. godine.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Luj I Pobožni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Ludvig I Nemački
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Ermengarda od Hesbaja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Karloman Bavarski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Welf of Altdorf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Hemma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Hedviga od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Arnulf Karantanijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Liutswinde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b The Biographical Dictionary of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge, Vol. III, Part II (page 623), printed by William Clowes and Sons, Stamford Street, London, 1844
  2. ^ "Karl III.", Neue Deutsche Biographie. "[Karl's] last document from Frankfurt is dated to 17 November 887, and Arnulf's first document is dated to 27 November 887."
  3. ^ „Arnulf | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  4. ^ East Francia had been split from the rest of Frankish Realm by the Treaty of Verdun in 843. It evolved into Holy Roman Empire after end of Carolingian rule.
  5. ^ „Heritage History | History of Germany by H. E. Marshall”. www.heritage-history.com. Pristupljeno 18. 1. 2023. 
  6. ^ Bradbury, Jim. The Capetians: Kings of France 987-1328. Bloomsbury Publishing, 2007. pp. 31
  7. ^ McDougall, Sara. Royal Bastards: The Birth of Illegitimacy, 800-1230. Oxford University Press, 2017. pp. 91
  8. ^ Also Litwinde or Litwindie
  9. ^ Konecny, Silvia. Die Frauen des karolingischen Königshauses. Die politische Bedeutung der Ehe und die Stellung der Frau in der fränkischen Herrscherfamilie vom 7. bis zum 10. Jahrhundert. PhD thesis Vienna 1976, p. 139
  10. ^ Mediaeval Genealogy: Liutswind: Arhivirano septembar 2, 2003 na sajtu Wayback Machine Various theories about her descent and her relation to Carloman (in German)
  11. ^ Mann III, pg. 378
  12. ^ Mann III, pg. 379
  13. ^ Mann IV, pg. 50
  14. ^ a b v g Mann IV, pg. 51
  15. ^ a b v Duckett 1968, str. 22
  16. ^ Bryce, pg. xxxv
  17. ^ a b v Mann IV, pg. 52
  18. ^ Annals of Fulda, an. 896
  19. ^ Gantner & Pohl 2020, str. 116
  20. ^ a b v Mann IV, pg. 53
  21. ^ Duckett 1968, str. 28
  22. ^ Christopher, Kleinhenz (2004-08-02). Medieval Italy: An Encyclopedia. Routledge. str. 59. ISBN 978-0-415-93929-4. 
  23. ^ Bryce 1913, str. 79
  24. ^ Mann IV, pg. 80
  25. ^ a b Duckett 1968, str. 30
  26. ^ Mann IV, pg. 81
  27. ^ Mann IV, pg. 77
  28. ^ Mann IV, pg. 84 – Silver coins from the pontificate of Stephen VI show the transition from Arnulf ("Arnolfvs Imp. Roma") to Lambert ("Lamverto Imp. Roma")
  29. ^ Duckett 1968, str. 33
  30. ^ Duckett 1968, str. 36
  31. ^ Mann IV, pg. 100

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


car Svetog rimskog carstva
(896—899)
Kralj Nemačke
(887—899)
Kralj Italije
(896—899)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арнулф_Карантанијски&oldid=27551420”