Карантанци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Словени и њихови сусједи крајем 7. вијека.

Карантанци (лат. Quarantani) су били јужнословенски народ, преци Словенаца.

Помињу се у Повијести минулих љета заједно са Србима и Хрватима. Око 600. године били су под влашжу Авара на средњем току Дунава. Противећи се владавини Авара, преселили су на западни крај каганата. Карантанцима су се придружила и друга словенска племена (Хавељани и Дуљеби).

Средином 7. вијека Карантанци су населили територију савремене Аустрије (Корушке) и западне Мађарске (западна обала Дунава). Између 670. и 738. године Карантаци су се промјенљивим успјесима борили против Лангобарда за област источних Алпа (област данашње Монтеперте). Недалеко од кнежевине Карантанаца живјели су њигови најбилижи рођаци Зиљани, који су у 7. вијеку већим дијелом плаћали данак Фрулијском војводству.[1] Затим, падају под утицајем Франака и Бавараца (од 745. године[2]). 796. године кнез Војномир учествује у франачком походу против Авара. 800. године примили су хришћанство западног обреда.

У средњем вијеку звали су их Алпски Словени.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]