Artakserks I

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Artakserks.

Artakserks I
Artakserks I
Lični podaci
Datum rođenja	5. vek p. n. e.
Datum smrti	424. p. n. e.
Porodica
Supružnik	Damaspia
Potomstvo	Kserks II, Sogdian i Darije II, Parisatida
Roditelji	Kserks I Amestrija
Dinastija	Ahemenidi
Car Ahemenidskog carstva
Period	475 — 424. p. n. e.
Prethodnik	Kserks I
Naslednik	Kserks II

Artakserks I ili Artakserkso I (staropers. Artaxšacā, pers. ردشیر یکم „Ардашир“, grč. Ἀρταξέρξης) bio je persijski car od 475. p. n. e. do 424. p. n. e. Bio je naslednik cara Kserksa I.

Dvorske intrige i ubistva

Kserks je bio ubijen 424. p. n. e. nakon dvorskih intriga vođenih od strane zaverenika Artabana, Megabiza i kapetana evnuha Aspamitre. Artaban je slagao Artakserksu da je njegov brat Darije ubio oca Kserksa I. Darije je stvarno mrzeo oca zbog toga što mu je navodno zaveo ženu, ali nije bio ubica. Zavedeni Artakserks ubija brata Darija. Zaverenik Artaban u sledećem koraku pokušava da se reši Artakserksa, ali Megabiz ga izdaje i ubija. Evnuha muče do smrti, a Histasp, još jedan Artakserksov brat diže pobunu u Baktriji, ali gubi život.

Preveliki porezi i pobune zbog poreza

Tako je Artakserks pobio svu braću pa je vladao sledećih 40 godina, uzimajući 40.000 talenata poreza, od čega pola iz Indije. Porezi su bili tako jaki da su mnogi pozajmljivali novac i za 40% kamate da bi platili poreze, sve dok ne bi potpuno propali. Bilo je mnogo pobuna zbog preteškog tereta poreza.

U Egiptu 460. p. n. e. izbija pobuna zbog poreza. Ubijaju satrapa, zauzimaju Memfis i traže Atinu da im pomogne. S druge strane Persija novcem pomaže Spartu protiv Atine kod Tanagre 457. p. n. e. Persija je pomogla Jevreje, što omogućava miran prolaz kroz Judeju Persijskoj armiji pod vodstvom sirijskog satrapa Megabiza. Megabiz hvata pobunjenike. Sledi napad Grka na Kipar, ali Persijanci odolevaju.

Mir između Persije i Atine

449. p. n. e. konačno je sklopljen mir između Atine i Persije. Persija priznaje autonomiju grčkih gradova u Aziji, dok se Atinjani odriču prava da oslobode druge, sve dok se priznaje autonomija vazalnih grčkih gradova i dok plaćaju male poreze, kao pre rata. Proglašava se demilitarizovana zona između dve imperije. Atina pristaje da ne pomaže ustanke u Egiptu i Libiji.

Kršenja mirovnog sporazuma

Međutim nakon 4 godine Perikle krši mirovni sporazum. Nakon mirovnog sporazuma sa Atinom 445. p. n. e. Perikle prihvata veliki poklon u zlatu od libijskih pobunjenika i čak počinje skupljati porez na persijskoj teritoriji. Milet zove Perikla u pomoć jer su poraženi od Samosa.

Posle

Kad je Artakserks umro 424. p. n. e. Kserks II postaje kralj, ali ubijen je mesec i po kasnije. Ubija ga sin Artakserksa i vavilonske konkubine.

Vidi još

• Grčko-persijski ratovi
• Persijsko carstvo
• Kserks I
• Ahemenidi