Asocijacija teniskih profesionalaca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Asocijacija teniskih profesionalaca
ATP
Sportprofesionalni tenis
Osnivanjeseptembar 1972. god.; pre 51 godine (1972-09)
LokacijaLondon (sedište)
Monako
Porte Vedra Bič
Sidnej
PredsedavajućiKris Kermod,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Zvanični veb-sajt
www.atpworldtour.com

Asocijacija teniskih profesionalaca (engl. Association of Tennis Professionals), skraćeno ATP (engl. ATP), teniska je organizacija za muški profesionalni tenis. Osnovana je u septembru 1972. godine, a osnovali su je Džek Kremer, Donald Def i Klif Drisdejl. Drisdejl je bio prvi predsednik organizacije. Od 1990. udruženje je organizovalo svetsku tenisku turneju za muškarce pod nazivom ATP tur[neja] (engl. ATP Tour), koja je 2001. promenila naziv u ATP. 2009. godine je ime ponovo promenjeno i od tada je svetska teniska turneja za muškarce poznata pod nazivom ATP svetska turneja (engl. ATP World Tour)[1] Ova promena proizlazi iz evolucije turnirskih takmičenja koja su prethodno bila poznata pod nazivom Gran pri teniski turniri (engl. Grand Prix tennis tournaments) i Svetsko tenisko prvenstvo (engl. World Championship Tennis).

Glavno sedište organizacije ATP je u Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu. Sedište američke organizacije je u Ponte Vedra Biču u SAD-u, sedište evropske organizacije je u Monaku, dok je internacionalno sedište, koje obuhvata Afriku, Aziju i Okeaniju u Sidneju u Australiji.

Pandan ovoj organizaciji u ženskom tenisu je VTA.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Organizacija je započela sa radom 1972. godine. Prvobitno je vođen od strane Džeka Krejmera koji je vršio funkciju ekskluzivnog direktora, da bi ga potom zamenio Klif Drisdejl kao predsednik organizacije.[2] Krejmer je osmislio ATP listu, profesionalni renking sistem za igrače, koji je počeo da se primenjuje od 1973. i koristi se do danas.

Od 1974. do 1989, muškim takmičenjima upravlja pododbor pod nazivom Muško internacionalno profesionalno tenisko veće (engl. Men's International Professional Tennis Council (MIPTC)). Tenisko veće je bilo sastavljeno od predstavnika Međunarodne teniske federacije (ITF), ATP tura i direktora turnira iz celog sveta.[2] ATP je zatražio i dobio dozvolu od teniskog veća da uvede pravilo testiranja na doping, čime je tenis postao prvi profesionalni sport sa dobro dizajniranim sistemom testiranja na nedozvoljene supstance.

Bojkot Vimbldona 1973.[uredi | uredi izvor]

ATP je stavljen na veliki test u maju 1973. godine. Nikola Pilić, u to vreme prvi reket Jugoslavije, je suspendovan od strane svog nacionalnog tima, koji je tvrdila da je odbio da igra u Dejvis kup meču za selekciju Jugoslavije ranije tog meseca.[3] Prvobitna suspenzija od devet meseci, koju je podržala ITF, je ranije smanjena od strane same ITF na mesec dana, što je značilo da Pilić neće moći da igra na Vimbldonu. Kao odgovor na ovo ATP je zapretio bojkotom Vimbldona ukoliko se Piliću ne dopusti da igra na tom turniru.[2] Pošto nije uspelo da se dođe do dogovora, ATP je glasao u korist bojkota. Kao rezultat toga, 81 najboljih igrača sveta nije učestvovalo na Vimbldonu. Među njima je bio i dvostruki uzastopni finalista i aktuelni šampion Sten Smit, kao i 13 od 16. nosilaca.[4] Ilije Nastase, Rodžer Tejlor i Rej Keldi su odbili da bojkotuju Vimbldon, pa su kasnije kažnjeni od strane ATP-a.[5]

ATP[uredi | uredi izvor]

I posle ovog bojkota, tur su i dalje vodili direktori turnira i ITF. Nedostatak predstavnika igrača unutar same strukture teniskog veća i njihov manjak uticaja na veće je rezultirao velikom pobunom od strane igrača 1988. koje je dovelo do velikih promena unutar organizacije. 19. januara 1989. ATP je objavio kalendar za 1990. sezonu.[6] 1991. je napravljen prvi televizijski paket prenosa mečeva sa 19 turnira,[2] a 1995. su imali svoj prvi internet sajt[2], koji je pratio i prvi višegodišnji sponzorski ugovor sa Mercedesom. 2008. godine su prva tri igrača na svetu (Rafael Nadal, Rodžer Federer i Novak Đoković preuzeli vodeću ulogu tako što su postali članovi ATP-ovog igračkog veća, sa Federerom kao predsednikom. To je prvi put u istoriji organizacije da su se prva tri najbolja svetska igrača uključili u rad organizacije u istom dvogodišnjem mandatu.[2]

ATP turneja[uredi | uredi izvor]

ATP turneja obuhvata ATP Masters 1000, ATP 500, ATP 250, ATP Čelendžer seriju i ITF fjučers serija. ATP takođe nadgleda i Šampionski tur za seniore, kao i Svetsko ekipno prvenstvo. Grend slemovi, Olimpijske igre i Dejvis kup ne spadaju pod okrilje ATP, iako se na ovim turnirima dele bodovi za ATP listu (osim za Olimpijske igre). Igrači i dubl timovi sa najviše poena na listi (sakupljenih tokom kalendarske godine) učestvuju krajem godine na ATP finalu.

Postoje sledeće kategorije takmičenja:

Kategorija takmičenja Broj turnira Ukupni nagradni fond ($) Rang bodova Upravljačko telo
Grend slem 4 Videti pojedinačno turnire 2000 ITF
ATP finale 1 4.450,000 1100–1500 ATP (2009-sada)
ATP Masters 1000 9 2.450,000 do 3.645,000 1000 ATP
ATP 500 13 755.000 do 2.100,000 500 ATP
ATP 250 40 416.000 do 1.024,000 250 ATP
ATP Čelendžer serija 178 35.000 do 150.000 80 do 125 ATP
ITF fjučers serija 534 10.000 i 15.000 10 do 20 ITF
Olimpijske igre 1 Videti pojedinačno turnire 0 IOC

Promene iz 2009.[uredi | uredi izvor]

2009. ATP je predstavio novu strukturu turnira koji je preimenovan u ATP svetska turneja i koji se sastoji od ATP Masters 1000, ATP 500 i ATP 250 serije.[7]

U Masters 1000 seriju spadaju turniri u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Madridu, Rimu, Torontu/Montrealu, Sinsinatiju, Šangaju i Parizu. ATP finale je premešteno iz Šangaja u London. Hamburg je zamenjen sa novim turnirom na šljaci koji se održava u Madridu. Ozbiljne kazne će biti propisane igračima koji propuste turnire bez valjanog medicinskog dokaza. Planovi da se Monte Karlo i Hamburg izbace iz masters serije su doveli do polemika i protesta od strane igrača i organizatora. Ova dva turnira su podnela tužbu protiv ATP-a.[8] Odlučeno je da Monte Karlo ostane turnir iz masters serije 1000, sa većim nagradnim fondom i 1000 bodova za pobednika turnira, ali neće biti obavezan za igrače. Monte Karlo je kasnije povukao tužbu. Hamburg je smanjen na turnir iz serije 500, nije povukao tužbu, jer nisu bili zadovoljni odlukom, ali je izgubio na sudu.[9]

U ATP 500 seriju spadaju Roterdam, Dubai, Rio, Akapulko, Barselona, London, Hale, Hamburg, Vašington, Peking, Tokio, Bazel i Beč. [10]

ATP i ITF su doneli odluku da se svetska grupa Dejvis kupa i doigravanje za popunu svetske grupe nagrađuju sa ukupno do 500 bodova. Igrači akumuliraju bodove kroz 4 kruga glavne grupe i kroz doigravanja. To se računa kao jedan od četiri najbolja rezultata iz kategorije turnira 500. Dodatnih 125 bodova dobija igrač koji pobedi u svih 8 pojedinačnih susreta i uz to osvoji Dejvis kup.

Od početka 2009. sezone svi osvojeni bodovi na turnirima su duplirani da bi se izjednačili sa novim sistemom kategorisanja turnira.

Takođe je i ime sajta promenjeno u "www.atpworldtour.com".

Rangiranje tenisera[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: ATP lista

Asocijacija teniskih profesionalaca svake sedmice objavljuje nove liste: ATP listu (engl. ATP Rankings), lista sa poenima osvojenim u poslednje 52 nedelje na ATP turneji i ATP listu trka za Torino (engl. ATP Race to Tourin) koja pokazuje poene osvojene od početka godine na ATP turneji. ATP lista se koristi za određivanje nosioca i učešće na turnirima za pojedinačnu konkurenciju i parove. Igrač koji na kraju sezone osvoji najviše bodova bude prvi teniser sveta. Na samom kraju sezone, ATP organizuje ATP finale na kojem učestvuju osam tenisera koji su sakupili najviše bodova na ATP listi trka za Torino.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kamakshi Tandon: Posing 10 ATP questions for 2009”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 6. 11. 2008. Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  2. ^ a b v g d đ „History”. ATP World Tour (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  3. ^ „Yugoslavia 2:3 New Zealand”. Davis Cup (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  4. ^ „BBC SPORT - Tennis - Wimbledon 2003 - Wimbledon faces 2004 boycott”. BBC (na jeziku: engleski). 23. 6. 2003. Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  5. ^ Barrett, John, ur. (1974). World of Tennis '74 (na jeziku: engleski). London: Queen Anne. str. 15—17,45—47. ISBN 978-0362001686. 
  6. ^ „The tour born in a parking lot (part III)”. ATP World Tour (na jeziku: engleski). 14. 8. 2013. Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  7. ^ „ATP unveils 2009, 2010 & 2011 tour calendars”. ATP World Tour (na jeziku: engleski). 30. 8. 2008. Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  8. ^ Hooper, Andy (16. 4. 2007). „Federer volley for tennis authorities”. Telegraph.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  9. ^ „BBC SPORT - Tennis - ATP wins crucial anti-trust case”. BBC (na jeziku: engleski). 6. 8. 2008. Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  10. ^ „Queen's Club upgraded to Tour 500 level”. ESPN.co.uk (na jeziku: engleski). 8. 11. 2013. Pristupljeno 22. 9. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barrett, John, ur. (1974). World of Tennis '74. London: Queen Anne. str. 15—17,45—47. ISBN 978-0362001686. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Асоцијација_тениских_професионалаца&oldid=26814663”