Astrud Žilberto

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Astrud Žilberto
Astrud Žilberto, 1966. godine
Lični podaci
Ime po rođenjuAstrud Evangelina Vejnert
Datum rođenja(1940-03-29)29. mart 1940.
Mesto rođenjaSalvador, Baija, Brazil
Datum smrti5. jun 2023.(2023-06-05) (83 god.)
Mesto smrtiFiladelfija, Pensilvanija, SAD
Zanimanjepevačica
Muzički rad
Aktivni period1963—2002
Žanrbosa nova, latino džez, brazilski džez
Instrumentvokal
Izdavačka kućaVerve Records (1963–1970)
CTI Records (1971)
Perception Records (1972)
Audio Fidelity Records (1977)
Denon Records (1982)
Polygram Records (1987)
Pony Canyon (1996–1997)
Magya Productions (2002)
Ostalo
Povezani članciŽoao Žilberto, Antonio Karlos Žobim, Vinisius de Maraeš, Sten Gec, Valter Vanderlej, Stenli Tjurentin, Džejms Lest, Frenk Sinatra
Veb-sajtwww.astrudgilberto.com

Astrud Žilberto (port. Astrud Gilberto; Salvador, 29. mart 1940 — Filadelfija, 5. jun 2023), rođena kao Astrud Evangelina Vejnert (port. Astrud Evangelina Weinert), bila je brazilska pevačica sambe i bosa nove. Najpoznatija je po svojoj pesmi ”Devojka iz Ipaneme“ (port. Garota de Ipanema) za koju je dobila Gremi nagradu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Astrud Žilberto je rođena 29. marta 1940. godine u Salvadoru, u državi Baija, smeštenoj na severoistoku Brazila. Ćerka je majke Brazilke i oca Nemca. Odrasla je u Rio de Žaneiru. Udala se za Žoaa Žilberta 1959. godine i emigrirala u Sjedinjene Države 1963. godine. Živi u SAD od tog vremena. Astrud i Žoao su se razveli sredinom 1960ih godina nakon čega je ona ušla u vezu sa njenim muzičkim partnerom Stenom Gecom.[1]

Pevala je dve kompozicije na najuticajnijem albumu Getz/Gilberto iz 1963. godine u duetu sa Žoaom Žilbertom, Stenom Gecom i Antoniom Karlosom Žobimom, uprkos činjenici da pre simanja ovih kompozicija nikada nije profesionalno pevala. Godine 1964. singl verzija Devojke iz Ipaneme, uzete iz albuma iz 1963. godine, izostavlja tekst na portugalskom koji peva Žoao Žilberto, Astrud se utvrđuje kao pevačica bosa nove, novog žanra brazilske muzike kojeg su Žobim i Žoao zajedno osnovali 1950ih godina. Singl postaje svetski hit prodavši preko milion primeraka i biva nagrađen zlatnim diskom.[2] 1964. godine Astrud se pojavljuje u u filmovima Get Yourself a College Girl i The Hunged Man. 1965. izlazi njen prvi solo album koji nosi jednostavan naziv Astrud Žilberto. Nakon preseljenja u SAD, ona odlazi na turneju sa Gecom.[1] Počinje kao standardna pevačica bosa nove i američkog džeza. Astrud počinje da snima svoje kompozicije u 1970ima. Snimala je pesme na portugalskom, engleskom, španskom, italijanskom, francuskom, nemačkom i japanskom jeziku.

Njenoj se 1982. godine pridružuje njen sin Marselo, sa kojom je više od deset godina išao na turneje kao basista. Pored toga, sarađivao je kao koproducent albuma Live in New York iz 1996. godine i albuma Temperance 1997. godine. Njen sin Gregori Lasorsa svira gitaru na alubumu Temperance, u pesmi Beautiful You, u kojoj peva i Majkl Frenks.

Astrud Žilberto dobija „Američku latino-džez nagradu za životno delo“ 1992. godine i biva primljena u „Međunarodnu latino muzičku kuću slavnih“ 2002. godine. Godine 1996. predočava problem AIDS-a na albumu Red Hot + Rio, produkcijske kuće Red Hot Organization, ispunjavajući pesmu Desafinado (portugalski – „malo iznemiren“ ili „isključeno“), zajedno sa Džordžom Majklom. Iako zvanično nije u penziji ona, 2002. godine, uzima „neodređenu pauzu“ od javnih nastupa.

Njena originalna kompozicija Fly Me to the Moon biva preinačena u duet sa Frenk Sinatrom za saundtrek filma Down with Love (2003). Njenu kompoziciju Who Can I Turn To? koristi grupa The Black Eyed Peas za njihovu pesmu Like That na albumu Monkey Business. Njen vokal iz pesme Berimbau biva korišćen od strane američkog DJ-a Kat Kemista, u svojoj pesmi The Garden. Njena kompozicija Once I Loved korišćena je 2007. godine u filmu Džuno. Pesma Astrud Basije Cecelevske iz 1987. godine sa albuma Time and Tide predstavlja omaž Astrud Žilberto.

Astrud Žilberto je vatreni zaštitnik prava životinja.[3]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Zvanični albumi[4][uredi | uredi izvor]

  • Stan Getz/Astrud Gilberto — Getz Au-Go-Go (Verve, 1964)
  • The Astrud Gilberto Album (Verve, 1965)
  • The Shadow Of Your Smile (Verve, 1965)
  • Look To The Rainbow (Verve, 1965)
  • Beach Samba (Verve, 1966)
  • A Certain Smile, A Certain Sadness s Walter Wanderley (Verve, 1967)
  • Windy (Verve, 1968)
  • September 17, 1969 (Verve, 1969)
  • Gilberto Golden Japanese Album (Verve, 1969)
  • I Haven’t Got Anything Better To Do (Verve, 1970)
  • Astrud Gilberto With Stanley Turrentine (CTI, 1971)
  • Astrud Gilberto Now (Perception, 1972)
  • That Girl From Ipanema (Audio Fidelity, 1977)
  • Astrud Gilberto Plus James Last Orchestra (Polygram, 1987)
  • Live In New York (Pony Canyon, 1996)
  • Temperance (Pony Canyon, 1997)
  • Jungle (Magya, 2002)

Muzika za film[4][uredi | uredi izvor]

  • The Deadly Affair (Verve, 1965)

Kompilacije[4][uredi | uredi izvor]

  • The Best of Astrud Gilberto (Verve,1982)
  • Compact Jazz — Astrud Gilberto (Verve, 1987)
  • The Silver Collection (Verve 1991)
  • Jazz 'Round Midnight (Verve 1996)
  • Talkin' Verve (Verve, 1998)
  • Astrud Gilberto’s Finest Hour (Verve, 2001)
  • Astrud Gilberto — The Diva Series (Verve, 2003)
  • Astrud, for Lovers (Verve, 2004)

Kompilacije sa drugim izvođačima[4][uredi | uredi izvor]

  • Vol. 9 — Verve Jazz Masters (Verve, 1994)
  • Heirs to Jobim (BMG Victor, 1995)
  • Red Hot + Rio (Verve, 1996)
  • Bossa Nova for Lovers (Verve, 2003)

Kao gostujući izvođač[4][uredi | uredi izvor]

  • Stan Getz/Joao Gilberto — Getz/Gilberto (Verve, 1963)
  • Shigeharu Mukai/Astrud Gilberto — So & So — Mukai Meets Gilberto (Denon, 1982)
  • Michael Franks — Passionfruit (Warner Bros., 1983)
  • Etienne Daho — Eden (Virgin, 1996)
  • George Michael — Ladies And Gentleman — Best of George Michael (Sony, 1998)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Murrells, Joseph (1978). The Book of Golden Discs (2nd izd.). London: Barrie and Jenkins Ltd. str. 175. ISBN 978-0-214-20512-5. 
  • Bossa Nova: The Story of the Brazilian Music That Seduced the World, Castro, Ruy. 2000. (Published in English in 2003).
  • De Stefano, Gildo. Il popolo del samba, La vicenda e i protagonisti della storia della musica popolare brasiliana, Preface by Chico Buarque de Hollanda, Introduction by Gianni Minà, RAI-ERI, Rome. 2005. ISBN 978-88-397-1348-3.
  • De Stefano, Gildo. Saudade Bossa Nova: musiche, contaminazioni e ritmi del Brasile, Preface by Chico Buarque, Introduction by Gianni Minà, Logisma Editore, Firenze. 2017. ISBN 978-88-97530-88-6.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Twomey, John. „The Troubled Genius of Stan Getz”. jazzsight.com. Pristupljeno 24. 03. 2010. 
  2. ^ Murrells, Joseph (1978). The Book of Golden Discs (2nd izd.). London: Barrie and Jenkins Ltd. str. 175. ISBN 978-0-214-20512-5. 
  3. ^ Gilberto, Astrud. „Astrud Gilberto- Animals, They Need Our Help”. Arhivirano iz originala 22. 04. 2006. g. Pristupljeno 06. 04. 2006. 
  4. ^ a b v g d Žilbertu, Astrud, ru.wikipedia.org, Preuzeto 3. novembra 2017. godine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Astrud Žilberto na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аструд_Жилберто&oldid=27347031”