Automat Sterling

Sterling
Sterling
	Sterling L2A3 (Mk4)
Vrsta	Automat
Poreklo	Ujedinjeno Kraljevstvo
Upotreba
Upotreba u	UK i drugi
Bojno delovanje	Drugi svetski rat; Suecka kriza; Adenska kriza; Indonezijsko-malezijski sukob; Vijetnamski rat; Folklandski rat; Severnoirski sukob; Prvi zalivski rat;
Proizvodnja
Proizvođač	Sterling Armament Company,; Royal Ordnance Arsenal,; Long Branch Arsenal
Proizvedeno	20.000 komada
Specifikacije
Masa	2.7 kg
Dužina	481/686 mm
Dužina cevi	198 mm
Kalibar	9x19 mm
Način dejstva	jedinačno, rafalno
Brzina paljbe	do 550 met/min
Brzina zrna	366 m/s
Maks. ef. domet	150 m
Magacin	34 metaka
Nišan	mehanički

Sterling (engl. Sterling submachine gun) britanski je automat kalibra 9x19mm iz vremena Drugog svetskog rata. Konstruisao ga je Džordž V. Pečet, a prvobitno ga je proizvodila firma „Sterling Engineering Co.“. Pre kraja rata proizvedeno je mali broj ovih automata. U periodu između 1943. i 1953. godine podvrgnuti su serijama različitih testova. U naoružanje je uveden pod nazivom "9mm Sterling submachine gun L2A1". Po uvođenju u naoružanje britanske vojske, automat su proizvodile dve firme: „Sterling“ i „Royal Ordnance Arsenal“. Kanadski „Long Branch Arsenal“ proizveo je određene količine neznatno izmenjenog automata za svoju vojsku, pod oznakom C1.^[1] Automat je u nešto modifikovanoj formi, poznatoj kao L2A3, ostao u naoružanju britanskih jedinica do 1990.tih godina kada je zamenjen jurišnom puškom L85A1. Automat Sterling je uživao ugled pouzdanog i kvalitetnog automata, te se našao u naoružanju preko 70 zemalja. Neke jedinice ga još uvek imaju u naoružanju.^[2]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Britanski Generalštab je 1944. godine izdao specifikaciju za novi automat. Navelo se da novi automat treba težiti ne više od 2.7kg, da koristi municiju 9x19mm, ima brzinu paljbe ne veću od 500 metaka u minuti i biti dovoljno precizan da bi se omogućilo pet uzastopnih pogodaka u kvadratnu metu od jednog metra na rastojanju od 91m.

Da bi zadovoljio novi zahtev, Džordž Vilijam Pečet, glavni konstruktor kompanije Sterling Armaments iz Dagenhema, je početkom 1944. godine podneo uzorak novog automata. Prvi Pečetov prototip sličan je Stenu jer je njegova ručica za repetiranje postavljena pravo u liniju vrata za izbacivanje čaura iako je ubrzo nakon toga redizajniran i ručica je promenila položaj.

Vojska je brzo prepoznala potencijal Pečetovog dizajna (tj. Značajno se povećala preciznost i pouzdanost u odnosu na Sten) i naručila 120 primeraka za testiranje. Krajem Drugog svetskog rata, neki od ovih probnih uzoraka su korišćeni u borbama vazduhoplovnih trupa tokom bitke kod Arnema i od strane specijalnih snaga na drugim lokacijama u severnoj Evropi, gde je zvanično bio poznat kao ,,Patchett Machine Carbine Mk1". Na primer, Pečetov automat (serijski broj 078, a sada ga čuva Imperijalni ratni muzej) koristio je pukovnik Robert V.P. Dovson dok je bio komandant Komando bataljona broj 4, tokom napada na Valcheren u novembru 1944. Pošto Pečet / Sterling može koristiti okvire Stena, kao i ukrivljeni okvir Sterlinga, nije bilo problema sa interoperabilnošću.

Posle rata, sa velikim brojem automata Sten u naoružanju, bilo je malo interesovanja da budu zamenjeni boljom konstrukcijom. Međutim, 1947. održano je testiranje između Pečeta, Enfieldovog dizajna, novog dizajna BSA i eksperimentalnog australijskog dizajna, a glavni konkurent, bio im je automat Sten. Testiranje je prošlo neodlučno, ali je usledio i daljnji razvoj i novi testovi. Na kraju, Pečetov dizajn je pobedio kao najbolji i odluka je doneta 1951. da ga britanska vojska usvoji. Sterling je je počeo da zamenjuje Stenove 1953. godine kao "Submachine gun L2A1". Njegova poslednja verzija bila je L2A3, ali su promene modela bile minimalne u čitavom životnom veku.

Automati Sterling sa malim kozmetičkim izmenama korišćeni su u produkciji filmova Zvezdani ratovi.