Pređi na sadržaj

Bog u islamu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Reč Alah napisana na arapskom jeziku.

Alah (arap. الله; IPA: [ɑɫˈɫɑː(h)] ( slušaj)) arapska je reč za Boga u avramskim religijama. U srpskom jeziku, reč se uopšteno odnosi na Boga u islamu.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Najkonciznija definicija Boga u islamu je data u četiri stiha poglavlja Iskrenost, koje je 112. kur’ ansko poglavlje:

Reci: „On je Alah-jedan!
Alah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
I niko Mu ravan nije!”[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Muslimani preferiraju upotrebu reči Alah, umesto uopštenog imena Bog. Smatra se da je reč izvedena skraćivanjem reči 'al-ilāh', što u prevodu znači „Bog”, a odnosi se na El i Elah, hebrejske i aramejske reči za Boga. Istorija reči Alah dolazi od najstarije pisane reči za Boga, El, koja je korištena još u starozavetnim spisima. Kasniji razvoj reči je išao: El- Eloah(- Elohim pl.)- Eloah- Elah- Alah. U prastara vremena (10 000 godina pre nove ere) El je bila najčasnija reč. Jevreji nisu zapisivali tu reč već samo JHV (Hebrejsko pismo nema samoglasnike) što se čita JAHVE, a Jahve znači „Gospodin”. Većina muslimana koristi neprevedenu arapsku izreku in shā’ Allāh (sa značenjem „ako Bog želi”) kada govori o budućim događajima. Muslimanska diskurzivna pobožnost podstiče započinjanje stvari invokacijom bismillāh (sa značenjem „u ime Boga”).

Koncept Boga u Islamu[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Alah

U Islamu, Alah nema ljudske osobine niti ljudsko naličje. Ne samo da je neprihvatljiva ideja inkarnacije Boga u ljudskom obliku, već je besmisleno obožavati drugo ljudsko biće. Ako bi se Bog pretvorio u lik čoveka, izgubio bi sve božanske osobine i prihvatio bi ljudske. Ne samo to, već ako bi Bog preuzeo ljudski lik, taj takav čovek kasnije ne bi mogao postati Bog, jer je poznato da ljudi nemaju moć da postanu Bog. Zbog toga je obožavanje „boga” u ljudskom obliku nelogično i pogrešno i trebao bi se odbaciti svaki oblik takvog obožavanja.

To je razlog zbog koga Časni Kuran govori protiv svih mogućih oblika antropomorfizma. Časni Kuran kaže u sledećem stihu: „Niko nije kao On! On sve čuje i sve vidi.”

Svojstva Svemogućeg Boga isključuju sve što je loše, jer je Bog izvor pravde, milosti i istine. Nemoguće je Boga zamisliti kako radi stvari koje Mu ne priliče. Ne možemo zamisliti Boga kako laže, kako je nepravedan, kako pravi greške, kako zaboravlja i čini druge stvari koje su odlika  ljudskih bića. Ako hoće, Bog može biti nepravedan, ali On  to nikada neće uraditi, jer nepravda nije božanski čin. On ne radi ono što Mu ne priliči. Časni Kuran kaže: „Alah neće nikome ni trunku nepravde učiniti.”

Bog ne zaboravlja, jer zaboravljanje nije božanska osobina. Zaboravljanje je posledica ljudske nemoći i ograničenosti. Isto tako, Bog nikada ne pravi greške, jer činjenje grešaka nije božanski čin. Gospodaru mome ništa nije skriveno i On ništa ne zaboravlja.

Kuran spominje 99 Allahovih lepih imena i svojstava, a najveće Njegovo ime je Alah. Kuran najčešće spominje sledeća Allahova imena: Er-Rahman (Milostivi), Er-Rahim (Samilosni) i El-Hakim (Mudri). Alaha možete zvati bilo kojim od ovih imena, jer Njegova imena ne ostavljaju nikakvu mentalnu sliku o Njegovom biću.

Suština Boga u Islamu[uredi | uredi izvor]

Stvoritelj mora biti drugačije prirode od stvorenja, jer da je iste prirode kao oni, bio bi privremen, pa bi i Njemu bio potreban stvoritelj. Iz toga sledi da ništa nije kao On. Ako Stvoritelj nije privremen, onda mora biti večan. Pošto je večan, ne može biti ničim neizazvan[2], i ako nema uzročnka Njegovom postojanju, ništa izvan Njega ne uzrokuje da nastavi da postoji, što znači da je On samom sebi dovoljan. A ako On ne zavisi ni od čega za nastavak svog postojanja, onda ovo postojanje nema kraj. Zato je Stvoritelj večan: „On je Prvi i Poslednji, i Vidljivi i Nevidljivi; i On zna sve!” [Kuran 57:3].

On je samom sebi dovoljan i sam o sebi opstoji, On je El Kajum – Večni, kako stoji u Kur’anu. Stvoritelj ne stvara samo u smislu dovođenja stvari u postojanje. On ih održava, čuva i rastvara i On je krajnji uzrok šta god im se desi.[3]

Izgovor[uredi | uredi izvor]

Da bi se arapska reč Alah pravilno izgovorila, treba se usredsrediti na drugo l (ل) u Allah (الله). Kada reči Alah prethode samoglasnik a (فَتْحة) ili samoglasnik u (ضَمّة), tada se lam izgovara sa tvrđim akcentom (tafkhīm). Ovo tvrdo lam je artikulirano sa cijelom površinom jezika, a ne samo sa vrhom jezika. Primjer, u suri 58:22: man haddaAllah (مَنْ حَادَّ اللَّهَ), što znači „oni koji se suprotstavljaju Alahu”.

Ukoliko, međutim, reči prethodi samoglasnik i (كَسْرة), tada se lam izgovara sa mekim akcentom (tarqiq) i aktikulirano je samo sa vrhom jezika, kao što je u suri 1:1: Bismillahi (بِسْمِ اللّهِ).[4]

Atributi Boga[uredi | uredi izvor]

Jedinstvo[uredi | uredi izvor]

Islamski najosnovniji koncept je strogi monoteizam zvan tevhid, koji potvrđuje da je Bog jedan i neuporediv (vahid). Osnovno verovanje islama, Šehadet (recitirano pod zakletvom da uđe u religiju), uključuje لا اله الا الله (la ʾilaha ʾilalah), ili, „svedočim da nema drugog boga osim Boga”.

Muslimani odbacuju hrišćansku nauku o Trojstvu i božanstvu Isusa, upoređujući to sa politeizmom. Za Isusa se veruje da je prorok.

Prema Vinsentu J. Kornelu, Kuran takođe pruža monističku sliku Boga opisujući stvarnost kao objedinjenu celinu, s tim da je Bog jedinstven koncept koji bi opisao ili pripisao sve postojeće stvari: „On je prvi i Na kraju, Evidentan i Imanentni: i on ima potpuno znanje o svim stvarima.”[5]

Tevhid je najvažniji članak muslimanske profesije. Obožavanje ili poštovanje bilo koga ili bilo čega drugog osim Boga (širk) je najveći greh u islamu.

Celokupnost islamskog učenja počiva na principu tevhida.

Kreator[uredi | uredi izvor]

Bog je tvorac univerzuma i svih stvorenja u njemu.[6]

„Hvala Alahu, Stvoritelju neba i zemlje, koji postavi anđele glasnike koji imaju krila dva, tri i četiri. On umnožava u stvaranju ono što želi. Allah je sposoban učiniti sve.”
Kuran 35: 1
„Nebo smo izgradili snagom, i mi to stvorimo u velikoj meri.”
Kuran 51:47

Milost[uredi | uredi izvor]

Najčešće korištena imena u primarnim izvorima su Al-Rahman, što znači „Najosećajniji” i Al-Rahim, što znači „Najmilosrdniji”. Prva obuhvata čitavu kreaciju, pa se primenjuje na Božje milosrđe, jer daje sve potrebne uslove da život postane moguć. Ovo poslednje se odnosi na Božje milosrđe jer daje prednost dobrim delima. Tako Al-Rahman uključuje i vernike i nevernike, ali Al-Rahim samo vernike.

Za Boga se kaže da voli praštanje, sa hadisom koji kaže da će Bog zameniti bezazlene ljude onim koji je sagrešio, ali i dalje traži pokajanje. Takođe, reči Rahman i Rahim potiču od korena ر ح م (r-h-m); što znači maternica (arapski: rahim), pa je to poređenje između Božjeg milosrđa i milosti majke sa njenim detetom.[7]

„Njegova milost je u mnogim oblicima”, kako kaže u Kuranu i „Moje milosrđe prihvata sve stvari”. [7: 156] Ovo je prikazano u Sahih Muslimu, propovedenom od Ebu-Hurejre, koji je rekao da je Poslanik rekao:

„Alah ima stotinu delova milosrđa, od kojih je poslao jedan između džina, čovečanstva, životinja i insekata, pomoću kojih su saosećajni i milostivi jedni prema drugima, i pomoću kojih su divlje životinje ljubazne prema svom potomstvu. A Alah je zadržao devedeset devet delova milosrđa kojima je mogao biti milostiv svojim robovima Dana vaskrsenja.”[8]

Prema islamskoj teologiji, Božja milost je ono što ljude dovodi u raj. Prema hadisu u Sahih Al Buhariju, „nikada ga dela nikada neće priznati u raj.” Rekli su: „Ni ti, Alahov Poslaniče?” Rekao je: „Ne, čak ni ja ako me Alah ne pokaže Svojom milosrđem. Zato pokušajte da budete blizu savršenstvu. I niko ne bi trebalo da poželi smrt; on ili dobro čini tako da će učiniti više od toga, ili čini pogrešno da bi se mogao pokajati.”[9][10]

Sveznanje[uredi | uredi izvor]

Bog je u potpunosti svestan svega što se može znati.[11] Ovo uključuje privatne misli i osećanja. Kuran tvrdi da se od Boga ne može ništa sakriti:

„Što god ti važno činio, i što god iz Kurana kazivao, i kakav god vi posao radili, Mi nad vama bdijemo dok god se time zanimate. Gospodaru tvome ništa nije skriveno ni na Zemlji ni na nebu, ni koliko trun jedan, i ne postoji ništa, ni manje ni veće od toga, što nije u Knjizi jasnoj.”
Kuran, Sura 10 (Iunus), ajet 61[12]
„I zaista smo stvorili čoveka, i znamo šta mu on sam šapuće. I bliži smo mu od njegove jugularne vene.”[13]
Kuran, Sura Kaf: 50:16

Odnos sa kreacijom[uredi | uredi izvor]

Muslimani veruju da je Bog jedina prava stvarnost i jedini izvor celokupnog stvaranja. Sve, uključujući i njegova stvorenja, su samo izvedena stvarnost stvorena iz ljubavi i milosrđa po Božjoj naredbi,[14] „... Budi, i jeste.” [15] i da je svrha postojanja obožavanje ili poznavanje Boga.

Veruje se da je Bog sve stvorio u božansku svrhu; univerzumom upravljaju fiksni zakoni koji osiguravaju skladan rad svih stvari. Sve u svemiru, uključujući nežive predmete, hvali Boga i u tom se smislu shvaća kao musliman.[16] Izuzetak su ljudi koji su obdareni slobodnom voljom i moraju živeti dobrovoljno u skladu sa ovim zakonima da bi našli mir i reprodukovali Božje dobročinstvo u svom sopstvenom društvu da bi živeli u skladu s prirodom svih stvari, poznatim kao predaja Bogu u islamskom smislu.

Kao i u ostalim Avramskim religijama, veruje se da Bog komunicira sa svojom kreacijom putem otkrivenja koja su data prorocima da podsete ljude na Boga. Muslimani naročito veruju Kuranu kao verbalnoj Božjoj reči, onoj koja je objavljena Muhamedu.

Inskripcija Imama Huseina na Hadisu.

Hadisi su zapisi Muhamedovih izreka i primera, a hadis kudsi je potkategorija hadisa, koju muslimani smatraju Božjim rečima koje je ponovio Muhammed. Prema Ali ibn Muhamed al-Jurjani, hadisi Kudsi se razlikuju od Kurana po tome što su prvi „izraženi Muhamedovim rečima”, dok su drugi „direktne Božje reči”.[17] Ne postoje posrednici, poput klera, koji bi kontaktirali Boga koji kaže u Kuranu: „Mi smo stvorili čoveka i znamo koje mu mračne sugestije daje njegova duša: jer smo mu bliži od (njegove) jugularne vene”.[18]

Ljudi mogu ući u određeni odnos sa Bogom bilo kada i u različitim okolnostima, kroz božanska imena ili atribute. Stoga je Bog takođe lični Bog koji reaguje kad god ga osoba u nevolji pozove.[19]

Muhamed al-Bukari u svom delu „Sahih Buhari” govori o kudsiu kojem Bog kaže: „Ja sam ono kako moj sluga misli (očekuje) da jesam.” [20] Kada sufiji tvrde da su s Bogom, nije da oni postaju jedno, već je volja sufija potpuno u skladu sa Bogom.[21]

Kuran odbacuje dualizam persijskog zoroastrizma i manijaheizma, koji su dobro i zlo, svetlost i tamu, smatrali dvema različitim i nezavisnim silama. Kuran potvrđuje da su obe moći jednako Božja tvorevina. Sotona nije nezavisna sila, ali je podređena Bogu.[22]

Koncepti u Islamskoj teologiji[uredi | uredi izvor]

Ismailizam - šija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ismailizam
Šija, napisano na arapskom jeziku.

Prema Ismailizmu, Bog je apsolutno transcendentan i nespoznatljiv [23] izvan materije, energije, prostora, vremena, promene, mašte, intelekta, pozitivnih i negativnih kvaliteta. Sva Božja svojstva koja su imenovana u obredima, pismima ili molitvama ne odnose se na osobine koje Bog poseduje, već na svojstva koja potiču od Boga, tako da su ovo svojstva koja je Bog dao kao izvor svih kvaliteta, ali Bog se ne sastoji od jedne od tih osobina.[24]

Jedna filozofska definicija sveta, Alah je „Biće koje koncentriše u sebi sve atribute savršenstva” [25] ili „Osoba koja je suštinsko biće i koja obuhvata sve atribute savršenstva”.[26] Pošto je Bog izvan svih reči, ismailizam takođe negira koncept Boga kao prvog uzroka.[27]

Mutezilizam[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mutezilizam

Muʿtaziliti odbacuju antropomorfne atribute Boga, jer večno biće „mora biti jedinstveno”. Prema tome, atributi bi Boga učinili uporedivim. Opisi Boga u Kuranu smatraju se alegorijama.[28]

Ipak, Muʿtaziliti su smatrali da Bog sadrži jedinstvo (tevhid) i pravdu. Ostale karakteristike poput znanja se ne pripisuju Bogu; radije opisuju njegovu suštinu. U suprotnom, večni atributi Božji stvorili bi mnoštvo entiteta koji postoje osim večnih.[29]

Maturidi i Ash'ari[uredi | uredi izvor]

Ash'ari i Maturidi su saglasni da su Božiji atributi večni, ali niti moraju biti metaforički (za razliku od Mutezilizma) niti doslovno. Upućivanje na antropomorfne atribute ljudi verovatno ne mogu pravilno da razumeju.[30]

Iako se postojanje Boga smatra razumnim po razumu, ljudski um ne može u potpunosti da razume božje atribute. Na primer, kada ljudi u raju vide Boga, oni ne vide Boga na način na koji su ljudi sposobni da vide na Zemlji.[31] Ashari tvrdi, budući da je Bog tvorac svega što postoji i stvaranje ne utiče na Boga i ne menja ga, presto Božji nije Božje prebivalište.[32] Prema tome, izrazi poput Boga su iznad njegovih prestolskih sredstava, Bog ne postoji vezan ni na jednom mestu

Sufizam[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sufizam

Pošto je Bog u islamu transcendentalan i suveren, ali takođe imanentni i sveprisutni, sufijsko gledište smatra da u stvarnosti postoji samo Bog. Tako sve u stvaranju odražava atribut Božijih imena.

Mevlevije, derviši koji plešu.

Ipak ti oblici nisu sami Bog.[33] Sufijski sveti Ibn Arabi izjavio je: „Nema ničega osim Boga.” Ova izjava je kritičarima pogrešno izjednačena s panteizmom; međutim, Ibn Arabi je uvek pravio jasnu razliku između stvaranja i stvaraoca.[34]

Pošto je Bog apsolutna stvarnost,[35] stvoreni svetovi i njihovi stanovnici su samo iluzije. Oni samo postoje zbog Božje naredbe Kun, ali sve što bi bilo, Bog je već znao.[36]

Salafizam i vehabizam[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: salafizam i vehabizam

Selafizam i vehabizam odbijaju tumačenja Kurana da bi izbegli promenu njegove poruke, tako shvatajući Božje opise bukvalno i suprotstavljajući se širokim teološkim konceptima, uključujući i ašarijski pogled.[37] Stoga bi se opisi poput „Božje ruke” ili „sedeći na (iznad) prestolu” trebalo uzimati u njihovom jezičkom značenju, ne postavljajući pitanje kako, jer se to smatra jedinom mogućnošću razumevanja Božjih svojstava.[38]

Salafizam/selefizam ultrakonzervativni i reformski je pokret unutar sunitskog islama koji se javio u drugoj polovini 19. veka, zagovarajući povratak tradiciji „pobožnih predaka”.

Vahabijska džamija.

Vahabizam/vehabizam (arap. الوهابية) ili vahabijska/vehabijska misija (arap. الدعوة الوهابية‎) vrsta je tradicionalizma u islamu koji se utemeljio koncem 18. i početkom 19. veka. Njegov duhovni izvornik je Muhamed Abdulvahab, tzv. reformator islama, poreklom iz Saudijske Arabije.

Uporedna teologija[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Uporedna teologija i Avrahamske religije

Islamska teologija identifikuje Boga kako je opisan u Kur’anu kao istog Boga Izraela koji je sklopio savez sa Avramom.[39]

Odbacuje uverenje koje su nekad imali islamistički Arapi da Bog ima ćerke. Islam i judaizam odbacuju Trojstvo hrišćanstva. Ali islamski koncept Boga manje je ličan nego u judeo-hrišćanskoj tradiciji[40] i poznat je samo iz prirodnih znakova i o njemu se može govoriti samo u prispodobama.[41]

Muslimanski Turci su dalje asimilirali Tengri, personifikaciju večnog neba, sa islamskim konceptom Boga.[42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Koncept (verovanje) Boga u islamu”. Spasenje (na jeziku: bošnjački). 2018-08-01. Pristupljeno 2020-08-08. 
  2. ^ „Da li pravite ove greške u srpskom jeziku?”. Littera Magazin (na jeziku: engleski). 2019-05-16. Pristupljeno 2021-03-11. 
  3. ^ „Koncept Boga u islamu”. Islam na srpskom (na jeziku: srpski). 2017-04-11. Arhivirano iz originala 17. 01. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  4. ^ Alah (na jeziku: srpski), 2020-05-21, Pristupljeno 2020-08-08 
  5. ^ SULT1A1, Springer Berlin Heidelberg, 2011, str. 3561—3562, ISBN 978-3-642-16482-8, Pristupljeno 2020-08-08 
  6. ^ Howe, Justine (2018-01-18). „All-American Islam”. Oxford Scholarship Online. doi:10.1093/oso/9780190258870.003.0004. 
  7. ^ Azizah, Nurul; Rosyidah, Rafhani; Destiana, Evi (2020-06-30). „Murottal Surah Ar-Rahman and Aromatheraphy Lavender (Lavendula Augustfolia) Inhalation to Decrease Labor Pain on First Stage Active Phase”. Jurnal Midpro. 12 (1): 10. ISSN 2684-6764. doi:10.30736/md.v12i1.192. 
  8. ^ 144. Jesu, Mercy for My Misdeeds, Oxford University Press, 1939-09-14, ISBN 978-0-19-811311-9, Pristupljeno 2020-08-08 
  9. ^ Sutherland, Ewan (2015-08-10). „Bribery and corruption in telecommunications – The Republic of Azerbaijan”. info. 17 (5): 20—45. ISSN 1463-6697. doi:10.1108/info-04-2015-0022. 
  10. ^ Bali, Hamza; Ekhmimi, Yousef; Khan, Mohammed; Alkhayat, Mahmoud; Arruhaily., Amal (2016-10-31). „LEVEL OF COMPLIANCE AMONG DIABETIC AND HYPERTENSIVE PATIENTS AND AFFECTING FACTORS IN AL-MADINA, KINGDOM OF SAUDI ARABIA.”. International Journal of Advanced Research. 4 (10): 1125—1133. ISSN 2320-5407. doi:10.21474/ijar01/1902. 
  11. ^ Valente, Rubia R. (2018), Articles of Faith, Twelve, Springer International Publishing, str. 1—3, ISBN 978-3-319-08956-0, Pristupljeno 2020-08-08 
  12. ^ „Sura Junus. 10, ajet 61 | Kur'an - čitaj svoju Knjigu”. mojkuran.com (na jeziku: bošnjački). Arhivirano iz originala 13. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  13. ^ „Surah Qaf [50:16]”. Surah Qaf [50:16] (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-08. 
  14. ^ Murata, Sachiko (1992). The Tao of Islam : a sourcebook on gender relationships in Islamic thought. Albany: State University of New York Press. ISBN 0-585-06888-7. OCLC 44965629. 
  15. ^ AHMAD, IMAD-AD-DEAN (2012-01-01), The Qur’an and Science, International Institute of Islamic Thought, str. 100—117, ISBN 978-1-56564-530-1, Pristupljeno 2020-08-08 
  16. ^ Gottlieb 2006, str. 210
  17. ^ Fernández, Javier D.; Schneider, Patrik; Umbrich, Jürgen (2015). „The DBpedia wayback machine”. Proceedings of the 11th International Conference on Semantic Systems - SEMANTICS '15. New York, New York, USA: ACM Press. ISBN 978-1-4503-3462-4. doi:10.1145/2814864.2814889. 
  18. ^ Alfitri, Alfitri (2002-08-16). „Studi Quran Kontemporer : Telaah Atas Hermeneuitik Quran Nashr Hamid Abu Zayd”. Millah. 2 (1): 50—66. ISSN 1412-0992. doi:10.20885/millah.vol2.iss1.art4. 
  19. ^ Quran and Medicine. Kowsar Medical Institute. 
  20. ^ Pyryt, Michael C. (2008). „Emotional Intelligence: Becoming the Person My Dog Already Thinks I Am”. PsycCRITIQUES. 53 (3). ISSN 1554-0138. doi:10.1037/a0009874. 
  21. ^ Elkaisy-Friemuth, Maha (2006). God and humans in Islamic thought : ʻAbd al-Jabbār, Ibn Sīnā and al-Ghazālī. London: Routledge. ISBN 0-203-96537-X. OCLC 74812571. 
  22. ^ Akhtar, Shabbir (2008). The Quran and the secular mind : a philosophy of Islam. London: Routledge. ISBN 978-0-203-93531-6. OCLC 182758256. 
  23. ^ Daftary, Farhad. Ismaili history and intellectual traditions (First izd.). London. ISBN 978-1-315-26809-5. OCLC 993949204. 
  24. ^ Corbin (2013-01-11). „Cyclical Time & Ismaili Gnosis”. doi:10.4324/9780203037737. 
  25. ^ Tabātabāʼī, Muhammad Husain (2010). al- Mizan Auslegung des Qurʼan ; Sure al-Fatiha. Bremen: M-haditec. ISBN 978-3-939416-40-1. OCLC 660153060. 
  26. ^ Tabātabāʼī, Muhammad Husain (2010). al- Mizan Auslegung des Qurʼan ; Sure al-Fatiha. Bremen: M-haditec. ISBN 978-3-939416-40-1. OCLC 660153060. 
  27. ^ Lalani, Arzina R. (2009). Degrees of Excellence : a Fatimid Treatise on Leadership in Islam. London: I.B. Tauris & Co. ISBN 978-0-85771-202-8. OCLC 710975767. 
  28. ^ Islamic theological themes : a primary source reader. Renard, John, 1944-. Oakland, California. ISBN 978-0-520-95771-8. OCLC 880579540. 
  29. ^ Hughes, Thomas Patrick (1955). Dictionary of Islam : being a cyclopaedia of the doctrines, rites, ceremonies, and customs, together with the technical and theological terms of the Muhammadan religion. New Delhi: Asian Educational Services. ISBN 81-206-0672-8. OCLC 35860600. 
  30. ^ Rippin, Andrew (2005). Muslims : their religious beliefs and practices (3rd izd.). London: Routledge. ISBN 0-415-34882-X. OCLC 56682648. 
  31. ^ Rippin, Andrew (2005). Muslims : their religious beliefs and practices (3rd izd.). London: Routledge. ISBN 0-415-34882-X. OCLC 56682648. 
  32. ^ Bayhaqī, Aḥmad ibn al-Ḥusayn (1999). Allah's names and attributes : (Al-Asmāʼ wa al-ṣifāt) excerpts. Gibril, Fouad Haddad. Fenton, MI.: As-Sunna Foundation of America. ISBN 1-930409-03-6. OCLC 50409081. 
  33. ^ Jironet, Karin (2002). The image of spiritual liberty in the western Sufi movement following Hazrat Inayat Khan. Leuven: Peeters. ISBN 90-429-1205-7. OCLC 51388894. 
  34. ^ Laliwala, J. I. (2005). Islamic philosophy of religion : synthesis of science religion and philosophy (1st izd.). New Delhi: Sarup & Sons. ISBN 81-7625-476-2. OCLC 65067572. 
  35. ^ Sufism : love & wisdom. Michon, Jean-Louis., Gaetani, Roger, 1954-. Bloomington, Ind.: World Wisdom. 2006. ISBN 0-941532-75-5. OCLC 63660618. 
  36. ^ Chittick, William C. (2012). Ibn Arabi : heir to the prophets. London: Oneworld Publications. ISBN 978-1-78074-193-2. OCLC 913775019. 
  37. ^ Thurston, Alexander. Salafism in Nigeria : Islam, preaching, and politics. London. ISBN 978-1-107-15743-9. OCLC 948562218. 
  38. ^ Wiktorowicz, Quintan (2001). The management of Islamic activism : Salafis, the Muslim Brotherhood, and state power in Jordan. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-4835-5. OCLC 43985367. 
  39. ^ Goshen-Gottstein, Alon (2016), Do Jews and Hindus Worship the Same God?, Palgrave Macmillan US, str. 131—145, ISBN 978-1-349-57189-5, Pristupljeno 2020-08-08 
  40. ^ Leeming, David Adams (2005). The Oxford companion to world mythology. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-515669-2. OCLC 60492027. 
  41. ^ Stein, Rebecca L. The anthropology of religion, magic, and witchcraft. Stein, Philip L., (Fourth izd.). Abingdon, Oxon. ISBN 978-1-138-71997-2. OCLC 973159319. 
  42. ^ Asian mythologies. compiled by Yves Bonnefoy ; translated under the direction of Wendy Doniger by Gerald Honigsblum [and others]. Chicago: University of Chicago Press. 1993. ISBN 0-226-06456-5. OCLC 26973661. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бог_у_исламу&oldid=27835033”