Borislav Blagojević

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Borislav Blagojević
Borislav Blagojević
Datum rođenja(1911-02-18)18. februar 1911.
Mesto rođenjaValjevo, Kraljevina Srbija
Datum smrti29. decembar 1985.(1985-12-29) (74 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
ŠkolaPravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanjepravnik
Odlikovanja
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden rada sa crvenom zastavom

Borislav T. Blagojević (Valjevo, 5/18. februar 1911 — Beograd, 29. decembar 1985) bio je društveno-politički radnik SR Srbije, pravnik, profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rektor Univerziteta u Beogradu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je februara 1911. godine u Valjevu, od oca Tiosava, hotelijera i majke Ljubice. Završio je osnovnu školu i gimnaziju u Valjevu, a zatim Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 1933. godine. Na istom fakultetu je 4. juna 1934. odbranio doktorsku disertaciju „Ugovori po pristanku — Formalni ugovori“.[1] U periodu od oktobra 1934. do maja 1937. bio je na specijalizaciji u Francuskoj i Austriji.[2]

Univerzitetsku karijeru je počeo kao asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu (1933), zatim je bio docent (od 1938) i vanredni profesor (od 1940) na Pravnom fakultetu u Subotici. Po završetku Drugog svetskog rata, univerzitetsku karijeru je nastavio na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je bio vanredni, a zatim redovni profesor od 1951. godine. Dekan Pravnog fakulteta bio je u periodu od 1950. do 1956. Rektor Univerziteta u Beogradu bio je od 1956. do 1963. godine.[1]

Bio je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) sa sedištem u Zagrebu. Bio je član Naučnog društva Srbije (NDS). Osnovao je Institut za uporedno pravo, koji je počeo sa radom 1. januara 1956. i kome je bio prvi i dugogodišnji direktor, do 1978. godine.[3] Bio je osnivač i prvi direktor Bibliografskog instituta Jugoslavije, u periodu od 1950. do 1961. bio je glavni urednik „Bibliografije Jugoslavije“. Bio je narodni poslanik u Skupštini SR Srbije. Od 1971. do 1973. je bio sudija Ustavnog suda Jugoslavije.[2]

Bio je redovni član Međunarodne akademije za uporedno pravo u Hagu. Bio je počasni doktor Univerziteta u Poznanju (Poljska) i Univerziteta u Klermon Feranu (Francuska).[3]

Objavio je preko dvesta naučnih radova, među kojima i udžbenike i monografije, među kojima su: „Sistem izvršnog postupka“, „Rimsko pravo (posebni deo)“, „Građanskopravni obligacioni ugovori“, „Međunarodno privatno pravo“, „Nasledno pravo“, „Načela privatnog procesnog prava“, „Pravni položaj i pravni poslovi državnih privrednih preduzeća“, „Nauka o državljanstvu“, „Ugovori po pristanku“, „Ugovori o naučnoistraživačkom radu“.[3]

Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom rada sa crvenom zastavom.[2]

Umro je 29. decembra 1985. godine u Beogradu, i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Milorad Radojčić: „Rođeni, venčani i umrli 1911. godine“, str. 134, u publikaciji „Kolubara veliki narodni kalendar za prostu 2011. godinu“, Valjevo
  2. ^ a b v g Srpski biografski rečnik, tom 1, odrednica „Blagojević, Borislav T.“, str. 565, Matica srpska, Novi Sad 2004. COBISS.SR 200028935
  3. ^ a b v „Osnivanje i osnivači insituta za uporedno pravo”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2011. g. Pristupljeno 25. 06. 2012. 


Rektor Univerziteta u Beogradu
1956 — 1963.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борислав_Благојевић&oldid=27490490”