Butenafin
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
[(4-tert-butylphenyl)methyl](methyl)(naphthalen-1-ylmethyl)amine | |
| Klinički podaci | |
| Način primene | topikalno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Metabolizam | hepatički |
| Poluvreme eliminacije | 35-100 sata |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 101828-21-1  |
| ATC kod | D01AE23 (WHO) |
| PubChem | CID 2484 |
| DrugBank | APRD00833 |
| ChemSpider | 2390 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C23H27N |
| Molarna masa | 317.47 g/mol |
| |
Butenafin (Mentax®, Lotrimin Ultra®) je antimikotik iz grupe alilamina.[1] To je antifungalno sredstvo novijeg datuma, dostupno samo za topikalnu primenu, koje pokazuje značajno bolje dejstvo i širi spektar od strukturno sličnih antimikotika: naftifina i tolnaftata. Ovo je posebno izraženo kod mikoza izazvanih vrstom Candida albicans, na koju drugi alilamini ne deluje uopšte.
Mehanizam delovanja butenafina ogleda se u inhibiciji enzima skvalen epoksidaze, što suprimira sintezu ergosterola, važnog konstituenta ćelijske membrane gljivica.[2] Nedostatak ergosterola u membrani ometa normalan transport hranljivih materija, kao i njene druge funkcije i permeabilnost. Butenafin se primenjuje kao hidrohlorid, formulisan kao 1% mast za upotrebu kod dermatomikoza.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 899. ISBN 0781744431.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 48. Antimicrobal agents: Antifungal agents”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
