Vera Hitilova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vera Hitilova
Vera Hitilova
Lični podaci
Datum rođenja(1929-02-02)2. februar 1929.
Mesto rođenjaOstrava, Čehoslovačka
Datum smrti12. mart 2014.(2014-03-12) (85 god.)
Mesto smrtiPrag, Češka
Umetnički rad
Poljefilmska rediteljka

Vera Hitilova (Ostrava, 2. februar 1929 − Prag, 12. mart 2014) bila je avangardni češki filmski reditelj i pionir češke kinematografije. Zabranjena od strane čehoslovačke vlade šezdesetih godina 20. veka, najpoznatija je po filmu češkog novog talasa Sedmikrásky (Krasuljci). Njeni filmovi prikazani na međunarodnim filmskim festivalima su: Vlčí bouda (Vučja rupa) (1987), koji je prikazan na 37. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu,[1] Kopytem sem, kopytem tam (Kopito ovde, kopito tamo) (1989), koji je prikazan na 16. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, [2] i Dědictví aneb Kurvahošigutntag (1992), koji je prikazan na 18. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu. [3] Za svoj rad dobila je francuski orden Ordre des Arts et des Lettres, Medalju za zasluge Češke i nagradu Češki lav.[4]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Hitilova je rođena u Ostravi, Čehoslovačka, 2. februara 1929.[5] Imala je strogo katoličko vaspitanje, što će kasnije uticati na mnoga moralna pitanja predstavljena u njenim filmovima.[6]

Dok je pohađala srednju školu, Hitilova je započela studije filozofije i arhitekture, ali je napustila ove oblasti. Potom je radila kao crtač, modni model i kao fotografkinja, pre nego što se zaposlila kao klaperka za filmski studio Barandov u Pragu.[7] Tada je zatražila preporuku od filmskog studija Barandov za studiranje filmske produkcije, ali joj je odbijeno. Nezadovoljna odbijanjem, kasnije će biti primljena u Školu filma i TV, Akademije scenskih umetnosti u Pragu (FAMU) sa 28 godina.[5] Dok je pohađala FAMU, studirala je kod poznatog filmskog reditelja Otakara Vavre, pre nego što je diplomirala 1962.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Po završetku FAMU-a, oba Hitilovina kratka filma imala su pozorišna prikazivanja širom Čehoslovačke. 1963. Hitilova je objavila svoj prvi dugometražni film pod naslovom O něčem jiném (O nečem drugačijem). [7]

Hitilova je najpoznatija po svom nekada izuzetno kontroverznom filmu Sedmikrásky (Krasuljci) - (1966). Ovaj film je poznat po nesimpatičnim likovima, nedostatku kontinualnog pripovedanja i nepovezanom vizuelnom stilu. Hitilova navodi da je ona strukturisala film Krasuljci da bi „ograničila gledaočev osećaj umešanosti i dovela ga do razumevanja osnovne ideje ili filozofije“.[5] Film je zabranjen u Čehoslovačkoj nakon prvog puštanja 1966. do 1967. godine zbog njegovih prikaza i slika rasipanja hrane, ali je 1966. film osvojio Veliku nagradu na Bergamo Filmskom Festivalu u Italiji. [6] Film Krasuljci je učvrstio Hitilovinu karijeru i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

Nakon Krasuljaka, vlada je Hitilovoj veoma otežala pronalazak posla u Čehoslovačkoj, iako nikada nije zvanično klasifikovana kao režiser na „crnoj listi“.[6] Njen sledeći film Ovoce stromů rajských jíme (Rajsko voće, 1969) bio je njen poslednji film pre invazije Sovjetskog Saveza 1968. godine. Posle invazije Sovjetskog Saveza, Hitilovoj je bilo praktično nemoguće da nađe posao i pribegla je režiranju reklama pod imenom svog supruga Jaroslava Kučere.

1976. godine, zbog slabe posećenosti bioskopa, vlada se obratila Hitilovoj da započne režiju filmova preko jedne od državnih produkcijskih kuća, Studija kratkog filma. U isto vreme Sjedinjene Države su okupljale Filmski festival "Godina žena" i kontaktirale Hitilovu kako bi dobile dozvolu za prikazivanje Sedmikrásky kao njihovog početnog filma.[6] Hitilova je obavestila festival da se jedine necenzurisane kopije filma mogu naći u Parizu i Briselu. Takođe je obavestila festival da joj vlada neće dozvoliti da prisustvuje festivalu, niti joj dozvoljava da režira filmove. Festival je zatim počeo da vrši međunarodni pritisak na čehoslovačku vladu podnošenjem predstavke u ime Hitilove. U skladu sa ovim međunarodnim pritiskom, Hitilova je napisala pismo direktno predsedniku Gustavu Husaku o detaljima njene karijere i njene lična uverenja o socijalizmu.[5] Zahvaljujući uspehu međunarodnog pritiska i ličnom apelu Hitilove predsedniku Husaku, Hitilova je započela produkciju Hra o jablko (Igra sa jabukama, 1976). Film je završen[7] a zatim je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima i osvojila je nagrade Srebrni Igo i Internacionalnog Filmskog Festivala Čikaga.

Nakon ovog filma Hitilova je smela da nastavi da snima filmove, ali je neprekidno nailazila na kontroverze i jaku cenzuru čehoslovačke vlade. Poslednji film Vere Hitilove objavljen je 2006. godine, a predavala je režiju na FAMU.[6]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Hitilova je sebe opisala kao nakazu kontrole i: „pregrejani čajnik koji ne možete ugasiti“. [8] Hitilovin „pregrejan“ stav otežao joj je posao u filmskoj industriji pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Bila je poznata po tome što je aktivno kritikovala Sovjetski Savez, izjavivši da je „Moja kritika u kontekstu moralnih principa koje propovedate, zar ne? Neophodan je kritički osvrt”.[6] Rutinski bi stvarala pustoš i „histerične scene“ kako bi pokušala da snima filmove koji su bili lojalni njenoj viziji, bez obzira na jaku cenzuru koja je bila rutinski nametnuta.

Hitilova je otelotvorila jedinstveni kinematografski jezik i stil koji se ne oslanja na bilo kakve književne ili verbalne konvencije, već koristi različite oblike vizuelnih manipulacija kako bi stvorila značenje u svojim filmovima.[9] Hitilova je koristila posmatranja svakodnevnog života u skladu sa alegorijama i nadrealnim kontekstima da bi stvorila personalizovani filmski stil na koji su veliki uticaj imali francuski Novi talas i italijanski neorealizam.[5] Kroz ove manipulacije Hitilova je stvorila disjunktivno iskustvo gledanja za svoju publiku prisiljavajući je da preispituju značenje njenih filmova.

Hitilova se citira kao militantna feministička režiserka.[10] Josef Škvorecki kaže da je „Vera u istinskoj feminističkoj tradiciji kombinovala intenzivan intelektualni napor sa ženskim osećajem za lepotu i formu“. Sedmikrásky se smatra feminističkim filmom zbog svog stava i aktivne kritike muških stavova prema seksu.[7] Međutim, Hitilova nije sebe doživljavala kao feminističku filmsku autorku, već veruje u individualizam, navodeći da ako osoba ne veruje u određeni skup konvencija ili pravila, onda je na njoj da ih prekrši.[8]

Lični život i smrt[uredi | uredi izvor]

Hitilova je rođena u Ostravi, Čehoslovačka, 2. februara 1929.[5] Odbila je da napusti Čehoslovačku nakon invazije Sovjetskog Saveza 1968. godine, izjavivši da je „snimanje filmova tada postalo misija“.[6] Udala se za snimatelja Jaroslava Kučera koga je upoznala dok je pohađala FAMU.[10] Tokom okupacije Sovjetskog Saveza, kada Hitilova nije mogla da nađe posao režisera, ona i njen suprug su izgradili svoju porodičnu kuću i odgajali decu.

Hitilova je umrla 12. marta 2014. godine u Pragu, okružena porodicom, nakon dugotrajnih zdravstvenih problema.[11] [12] Imala je 85 godina.

Odabrana filmografija[uredi | uredi izvor]

Od 1961. do 2006. godine Hitilova je radila na 26 filmova, kao režiser ili scenarista, čak i na pričama i muzici. To su: The Ceiling (1961), A Bagful of Fleas (1962), O něčem jiném (1963), Perličky na dně (1966), Sedmikrásky (1966), Ovoce stromů rajských jíme (1970), Hra o jablko (1976), Inexorable Time (1978), Pretas Story (1979), Calamity (1981), Panelstory (1981), Chytilová Versus Forman − Consciousness of Continuity (1981), Faunovo velmi pozdní odpoledne (1983), Prague: The Restless Heart of Europe (1984), Wolf's Cabin (1986), Vlčí bouda (1987), Šašek a královna (1987), Kopytem sem, kopytem tam (1988), Tomas Garrigue Masaryk a Liberator (1990), My Citizens of Prague Understand Me (1991), Dědictví aneb Kurvahošigutntag (1992) Trap, Trap, Little Trap (1998), Flights and Falls (2000), Exile from Paradise (2001), Patrani po Ester (2005), Hezké chvilky bez záruky (2006).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Berlinale: 1987 Programme”. berlinale.de. Arhivirano iz originala 16. 05. 2013. g. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  2. ^ „16th Moscow International Film Festival (1989)”. MIFF. Arhivirano iz originala 16. 3. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  3. ^ „18th Moscow International Film Festival (1993)”. MIFF. Arhivirano iz originala 3. 4. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  4. ^ „Zemřela Věra Chytilová” (na jeziku: češki). Týden(originally ČTK). 12. 3. 2013. Pristupljeno 13. 3. 2014. 
  5. ^ a b v g d đ „Vera Chytilova biography”. MS. Buffalo. Arhivirano iz originala 1. 4. 2008. g. Pristupljeno 14. 2. 2018. 
  6. ^ a b v g d đ e Buchar, Robert; foreword by Liehm, Antonín Jaroslav (2004). Czech new wave filmmakers in interviews. Jefferson, N.C.: McFarland. str. 51—73. ISBN 9780786417209. 
  7. ^ a b v g Hames, Peter (2005). The Czechoslovak new wave (2. izd.). London [u.a]: Wallflower. ISBN 1-904764-42-8. 
  8. ^ a b Connolly, Kate. „Bohemian Rhapsodist”. The Guardian. Pristupljeno 25. 4. 2012. 
  9. ^ Clouzot, Claire (1968). „Daisies Věra Chytilová”. Film Quarterly. 3. 21: 35—37. JSTOR 1210994. doi:10.2307/1210994. 
  10. ^ a b Schonberg, Josef Skvorecky ; translated by Michael (1971). All the bright young men and women : a personal history of the Czech cinema. Toronto: Peter Martin Associates Ltd. ISBN 0-88778-056-3. 
  11. ^ „Zemřela Věra Chytilová” (na jeziku: češki). novinky.cz. 12. 3. 2014. Arhivirano iz originala 18. 06. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2014. 
  12. ^ „V míru odešla drsná žena českého filmu Věra Chytilová”. Czech Television (na jeziku: češki). ČT 24. 12. 3. 2014. Pristupljeno 13. 3. 2014. 

 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Vera Hitilova na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
  • Extensive Biography na sajtu Wayback Machine (arhivirano 1 april 2008)
  • Dodatne informacije i hronologija
  • Zbirka kriterijuma
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вера_Хитилова&oldid=26702212”