Википедија:Proveravači/Pravila

Status čekjuzera

Pristup alatki za proveru identiteta (engl. checkuser) imaju korisnici sa statusom čekjuzera. Korisnik s čekjuzerskim pravima na nekom vikiju može da proverava da li je određeni nalog zapravo lutak (sokpapet eng. sockpuppet) nekog drugog korisnika na toj viki (ne na svim vikijima). Pomoću te alatke, korisnik-čekjuzer može da utvrdi:

• Sa kog IP-a je korisnik uređivao Vikimedijin viki;
• Izmene na vikiju Vikimedije koje potiču s jednog IP-a (čak i ako je korisnik prijavljen);
• Da li je korisnik slao imejl preko Vikimedijinog interfejsa nekom drugom korisniku. Pritom je vidljivo vreme slanja, ali ne i urednikov imejl ili IP.

Ove informacije se skladište na veoma kratak period (trenutno tri meseca), tako da starije izmene nisu vidljive čekjuzerima. Takođe postoji i dnevnik čekjuzer provera gde je ubeleženo ko je, kada i kakve provere vršio koristeći čekjuzer alatku. Taj dnevnik čekjuzer provera dostupan je samo korisnicima koji imaju dozvolu za to (eng. checkuser-log permission):

• 11:46, 20 March 2012 CheckUser got IP addresses for Example (talk | contribs | block) (a very good reason for looking at their IPs)
• 11:46, 20 March 2012 CheckUser got users for 127.0.0.1 (another good reason)

Priručnik na engleskom je dostupan na m:Help:CheckUser.

Korišćenje čekjuzer alatke

Čekjuzer alatka je namenjena borbi protiv vandalizama, proveri zloupotrebe lutaka, kao i protiv destruktivnog ponašanja na projektu. Sme se koristiti isključivo za sprečavanje štete na projektima Vikimedije.

Alatka se ne sme koristiti u političke svrhe, za vršenje pritiska na urednike, ili kao pretnja drugom uredniku u diskusiji o sadržaju. Mora postojati opravdan razlog za proveravanje korisnika. Višestruki nalozi nisu zabranjeni, ukoliko se ne koriste da bi se kršila pravila (npr. za povećanje broja glasova, ili za podršku u diskusijama).

Nalogu koji se proverava može se poslati obaveštenje, ali to nije obavezno. Takođe, nije obavezno ni obaveštavanje zajednice o čekjuzer proveri, ali se to može učiniti u skladu sa odredbama politike privatnosti.

Na nekim vikijima dozvoljene su provere uredničkih IP-ova na lični zahtev urednika, npr. u slučajima kada urednik traži dokaze o svojoj nevinosti protiv optužbi za zloupotrebu višestrukih naloga; ipak, ponekad zahtev za čekjuzer proveru u takvim situacijama takođe može biti i deo pokušaja ometanja rada zajednice.

Zaštita privatnosti

Na Vikimedijinim projektima, velika pažnja se posvećuje zaštiti privatnosti. Otkrivanje IP-a, lokacije i drugih ličnih podataka urednika uz pomoć kojih je moguće identifikovati (ukoliko oni sami nisu već te iste podatke otkrili na projektu) smatra se kršenjem politike privatnosti, osim u slučajima kada urednik krši pravila (npr. masivno vandalisanje botom, tj. spamovanje), i kada je otkrivanje njegovih podataka neophodno kako bi se prekinulo destruktivno ponašanje.

Relevantni odlomak iz politike privatnosti glasi:

Pravila o objavljivanju podataka

Prema Vikimedijinim pravilima, Vikimedijini volonteri ili osoblje mogu otkriti podatke koji identifikuju pojedince, a koji su uskladišteni u dnevnicima na serverima, ili u zapisima u bazi podataka putem čekjuzer alatke, ili putem drugih metoda koji nisu dostupni javno isključivo u sledećim slučajima:

1. Kao odgovor na sudski poziv ili drugi obavezujući zahtev organa vlasti.
2. S dozvolom urednika koji je vlasnik tih podataka.
3. Kada je to neophodno u istrazi žalbi za zloupotrebu.
4. Kada se podaci odnose na preglede stranica koje je napravio pauk ili bot i njihovo je objavljivanje neophodno da bi se ilustrovali ili razrešili tehnički problemi.
5. Kada je korisnik vandalisao članke ili se uporno ponašao na destruktivan način, podaci se mogu objaviti da bi se pomoglo pri blokiranju njegovih IP adresa ili da bi se pomoglo u uobličavanju žalbe odgovarajućim internet provajderima.
6. Kada je opravdano neophodno kako bi se zaštitila prava, imovina i sigurnost Fondacije Vikimedije, njenih urednika ili javnosti.

Objavljivanje informacija

Čak i ako korisnik očigledno krši pravila i vrši zloupotrebe, ne treba otkrivati njegove lične podatke kad god je to moguće.

• Generalno, ne otkrivajte IP adrese. Javno otkrivajte samo informacije tipa na istoj/različitoj mreži, i sl. Ako otkrivate detaljne privatne podatke, treba da budete sigurni da je osoba kojoj ih dajete od poverenja i da ih neće otkriti.
• Ako osoba tvrdi da je iz nekog određenog mesta, i provera IP adrese to potvrđuje, javna potvrda te informacije ne spada u objavljivanje privatnih podataka.
• Ako imate bilo kakve sumnje, ne otkrivajte ništa.

Davanje čekjuzer prava

Samo stjuardi, određeno osoblje Fondacije Vikimedije, i veoma mali broj urednika imaju pristup čekjuzer alatkama. Urednici imaju pristup samo na lokalnom nivou.

Ako postoje lokalni čekjuzeri, provere na tom projektu obavljaće oni. U hitnim slučajima, ili za provere na više projekata kao u slučajima kros-viki vandalizama, stjuardi mogu izvršiti lokalne provere. Stjuardi treba da uklone sebi čekjuzer pristup na projektima nakon završetka provere i da o tome obaveste lokalne čekjuzere ili da pošalju obaveštenje na čekjuzer mejling listu.

Svaki Vikimedijin projekat mora imati barem dva korisnika s pristupom čekjuzer alatkama, ili nijedan, kako bi se međusobno kontrolisali i potvrđivali rad onog drugog. U slučaju da ostane samo jedan Čekjuzer na projektu (ukoliko se drugi povukao ili su mu prava uklonjena), zajednica mora odmah da izabere novog čekjuzera (kako bi ih i dalje bilo barem dva).

Na Vikimedijinim projektima na kojima postoji Arbitražni komitet (Arbkom) čiji su članovi izabrani uz podršku barem 25-30 članova lokalne zajednice, čekjuzere mogu birati samo članovi Arbkoma. Nakon dogovora, neko od članova Komiteta treba da podnese ime kandidata na listu zahteva za stjuarde za dodeljivanje prava.

Na projektima bez Arbkoma koji zadovoljavaju gore navedene kriterijume, ili na kojima zajednica više voli nezavisne izbore, moguće su dve opcije:

1. Zajednica mora da odobri lokalnog čekjuzera putem konsenzusa. Kandidat mora da zatraži prava u okviru svoje lokalne zajednice i da svoju kandidaturu objavi na odgovarajući način (Trg, mejling lista, ukoliko postoji, i sl.). Kandidat mora da bude upoznat sa politikom privatnosti. Nakon postizanja konsenzusa (barem 80 % glasova za ili najveći broj glasova na glasanjima sa više kandidata) u zajednici, i sa barem 25 glasova za, urednik treba da podnese zahtev na listu zahteva za stjuarde za dodeljivanje prava sa linkom ka stranici na kojoj se nalazi odluka zajednice.
2. Ako glasa nedovoljan broj glasača za barem dva čekjuzera na određenom projektu, onda taj projekat neće imati čekjuzera. Urednici tog projekta će morati da traže od stjuarda proveru korisnika. Zahtevi za čekjuzer provere se onda postavljaju na listu zahteva za stjuarde za čekjuzer provere, u kojima se mora obrazložiti zašto se traži provera (sa linkovima). Takođe će biti potreban konsenzus zajednice (kao gore). Stjuard će onda nakon provere odgovoriti da li dva naloga koriste isti IP ili ne, isti proksi, mrežu, provajdera, da li su iz iste zemlje ili su potpuno nepovezani (pogledati diskusiju u vezi sa detaljima koje je stjuard dužan da otkrije uredniku).

Mejling lista

Postoji zatvorena mejling lista (CheckUser-l) kojoj treba da imaju pristup svi stjuardi i čekjuzeri. Lista služi razmeni mišljenja, pomoći i ideja za interpretaciju podataka. Ako ste čekjuzer i želite pristup, kontaktirajte moderatore liste.

IRC

Takođe postoji privatni IRC kanal (#wikimedia-checkuser) na koji bi svi stjuardi i čekjuzeri koji koriste IRC trebalo da imaju pristup. Kanal ima istu svrhu kao i mejling lista, ali funkcioniše u realnom vremenu. Ako ste čekjuzer i želite pristup, kontaktirajte bilo kog člana kanala ili se direktno obratite jednom od stjuarda.

Uklanjanje čekjuzer prava

Svaki korisnički nalog sa statusom čekjuzera koji nije aktivan duže od godinu dana gubi pristup alatu za proveru.

U slučaju zloupotrebe alata, stjuardu ili uredniku sa statusom čekjuzera biće odmah oduzet pristup alatki, posebno ako se pokaže da su se provere urednika radile rutinski i bez stvarnog motiva i dokaza (linkovi na neprikladno ponašanje).

Sumnju na zloupotrebu alata za proveru dužna je najpre raspraviti lokalna zajednica. Na projektima sa legitimno izabranim Arbitražnim komitetom, Arbkom može doneti odluku o ukidanju prava pristupa. Na projektima bez AK, zajednica može organizovati glasanje o skidanju prava. Skidanje prava može obaviti samo stjuard. Stjuard ne može samostalno da odlučuje o tome, ali može pomoći u sakupljanju dokaza o zloupotrebi (kao npr. dnevnik provera). Po potrebi, a posebno u slučajima nepoštivanja politike privatnosti, odluku o skidanju prava može doneti i Odbor Fondacije Vikimedije.

Za rešavanje žalbi zbog zloupotrebe čekjuzerskih alatki ili kršenja politike privatnosti zadužena je Komisija ombudsmana.

Vidi još

• Vikipedija:Lutak
• Vikipedija:Politika privatnosti