Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/29

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Pažnja!!! Pažnja: Ova strana je arhiva. Na njoj se nalaze ranije rasprave, koje su sklonjene radi olakšavanja praćenja aktuelnih tema. Molimo vas da ovde ne postavljate svoje komentare. Ako baš želite da date komentar na neku od tema, možete to da uradite na aktuelnoj strani, uz citiranje bitnog dela odavde. Imajte, međutim, u vidu da se ove teme više ne smatraju aktuelnim.
Završeni razgovori (arhiva)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Sadržaj

Da li je Diana iz Austrije postala Dijana[uredi]

prilikom transkripcije u srpski jezik? Mislim konkretno na damu koja se zvala Diana Budisavljević--Antidiskriminator (razgovor) 18:21, 5. april 2010. (CEST)

Obavezno, prema tački 103d u naučno-univerzitetskom izdanju Pravopisa srpskoga jezika, ili prema tački 99c školskog izdanja. Diana može biti samo izvorno pisanje. --PointDread (razgovor) 17:16, 10. april 2010. (CEST)

Hvala.--Antidiskriminator (razgovor) 22:55, 16. april 2010. (CEST)

Langres[uredi]

je mesto u Francuskoj. Kako se transkribuje na srpski jezik?--Antidiskriminator (razgovor) 19:01, 8. april 2010. (CEST)

Trebalo bi Langr. --filip ██ 01:03, 9. april 2010. (CEST)

Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 22:56, 16. april 2010. (CEST)

Ajafjalajekul ili Ejafjatlajekul?[uredi]

-- Bojan  Razgovor  16:29, 18. april 2010. (CEST)

Ejafjadlajekidl, po pravilima prof. dr Ljubiše Rajića, koji je zadužen za transkripciju sa skandinavskih jezika u predstojećem Pravopisu (kao što vidimo u Odluci br. 44 Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ili u nedavnom članku iz Blica). Sistem je objašnjen u dokumentu koji sam postavio dolje, s tim što mi je profesor Rajić dodatno razjasnio da se f u ovom nazivu ne prenosi sa v (dakle nije Ejavjadlajekidl), zato što konsonantom f počinje druga riječ dok se prva završava vokalom a — između ta dva glasa postoji hijatus, pa u islandskom nema promjene.
--PointDread (razgovor) 23:56, 25. april 2010. (CEST)
Korisnik Pointdred je u pravu, pravilan naziv vulkana je Ejafjadlajekidl prema transkripciji sa sajta (popravio sam link)... To bi značilo da je onda i npr. Vatnajekul - Vatnajekidl--IvanM. (razgovor) 20:35, 19. april 2010. (CEST)

To je preterivanje. Ne znam što trčite pred rudu kad ovakvi izrazi (još) nigde ne postoje.--Jakša (razgovor) 22:02, 19. april 2010. (CEST)

U kom smislu nigde ne postoje? Nisam razumeo... :-)--IvanM. (razgovor) 22:07, 19. april 2010. (CEST)

jökull se do sada prenosilo kao jekul (i kad sam davno išao u osnovnu školu). Sad se pojavljuje verzija jekidl. Otkud se pojavilo „d“? Ne postoje valjani izvori po kojima bi se tako nešto sada uvodilo.--Jakša (razgovor) 22:30, 19. april 2010. (CEST)

Grupa za skandinavistiku nije dovoljna referenca. Katedra za holandski insistira da je Van Gog-Fan Hoh, pa ipak nije tako.--Jakša (razgovor) 22:33, 19. april 2010. (CEST)

Pa slažem se za jekul, ali to je za švedski jezik, a ovo je islandski :-)--IvanM. (razgovor) 23:02, 19. april 2010. (CEST)
Čitaocima teksta na sajtu skandinavistike sasvim je jasno da nikako ne može biti riječ o uskostručnom istrajavanju na izvornom izgovoru mimo Pravopisa, već upravo o tekstu koji se nastoji uklopiti u opšta načela transkripcije. Uz to sam dodao Odluku 44 i komentar iz Blica, na osnovu kojih saznajemo da je pisac teksta s tog sajta upravo autor poglavlja o adaptaciji skandinavskih imena i naziva u predstojećem Pravopisu. Da ne bi bilo sumnje u pravilno tumačenje tih pravila, transkripciju sam provjerio kod prof. dr. Rajića lično.
Argument za taj sistem potpuno je isti kao u slučaju prof. dr Tvrtka Prćića, čija pravila takođe poštujemo na osnovu Odluke 44, a članak iz Blica samo potvrđuje da se ništa nije promijenilo: i dalje su ova dva autora zadužena za odgovarajuća poglavlja u predstojećem Pravopisu. --PointDread (razgovor) 20:07, 20. april 2010. (CEST)

To su spekulacije. Kad izađe novi Pravopis, i ako tako tamo bude pisalo, onda menjajte.--Jakša (razgovor) 20:11, 20. april 2010. (CEST)

Čekaj, sad ne razumijem. Zar se nije ovdje godinama raspravljalo o tome treba li poštovati pravila Tvrtka Prćića, pa je na kraju ostalo na tome da se svakodnevno transkribuje po tim istim pravilima? Nisam vidio da se članci masovno vraćaju na transkripcije prema pravilima iz važećeg Pravopisa. Zato nema nikakvog razloga da se ne usvoje i pravila Ljubiše Rajića, što je još važnije jer u važećem Pravopisu nikakvih pravila i nema za islandski ili za mnoge druge jezike koji su obrađeni u tekstu na sajtu Filološkog fakulteta, a već sam dokazao da nije riječ ni o kakvim spekulacijama, već o dokumentovanim činjenicama o tome ko sve piše budući Pravopis. --PointDread (razgovor) 20:26, 20. april 2010. (CEST)
Tvrtko Prćić je često bio predmet sporenja na vikipediji. Klub njegovih obožavalaca je u više navrata sabotirao glasanja o jasnoj preporuci da se njegove sugestije ne koriste na vikipediji. Sad bi ti da uvodiš Ljubišu Rajića, a neko bi nekog trećeg. Na primer, Ivan Klajn za ukrajinske toponime preporučuje da se koristi ruska transkripcija. Znamo li uopšte da će u Pravopisu biti pasus o islandskom jeziku, ili će pravila biti opšta za sve skandinavske jezike?--Jakša (razgovor) 20:38, 20. april 2010. (CEST)
Dobro, znači glasanja su propala i ostajemo na svakodnevnoj upotrebi tog znatno boljeg sistema, što znači da postoji presedan za uvažavanje Odluke 44 Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Naravno da se pravila za islandski razlikuju npr. od onih za finski: pročitaj Rajićev tekst koji sam postavio, a takođe opšta načela transkripcije u važećem Pravopisu. --PointDread (razgovor) 21:59, 20. april 2010. (CEST)
Novi Pravopis je izašao pre 10-ak dana, e sad šta i kako piše u njemu nemam pojma, budući da ga nisam video, ali znam da ima 1600 strana i da je vrlo verovatno sve objašnjeno najzad, iskreno se nadam... :-)--IvanM. (razgovor) 22:05, 20. april 2010. (CEST)
A evo i linka...--IvanM. (razgovor) 22:07, 20. april 2010. (CEST)
Ne, nije to novi Pravopis Matice srpske (koji još nije objavljen), već Pravopisni rečnik srpskoga jezika, iza kojeg stoji Prometej. --PointDread (razgovor) 22:15, 20. april 2010. (CEST)

YU[uredi]

Ako se zemlja zvala Jugoslavija, po kom pincipu je pridev jugoslovenski? --93.87.249.228 (razgovor) 20:41, 18. april 2010. (CEST)

Pa, ima dosta nepravilnih prideva. A, za engleski je - Jugoslavia - Jugoslavs - bez prelazka A u O. --Urgentos (razgovor) 17:05, 19. april 2010. (CEST)

Shucking je bio Nemac sa dve tačke iznad u[uredi]

Kako se njegovo prezime transkribuje na srpski?--Antidiskriminator (razgovor) 16:54, 19. april 2010. (CEST)

Schücking = Šiking. --109.93.203.34 (razgovor) 22:05, 19. april 2010. (CEST)

Baron d'Estournelles de Constant - je Francuz[uredi]

za kojeg mi treba pomoć za transkripciju na srpski?--Antidiskriminator (razgovor) 17:03, 19. april 2010. (CEST)

Boron d'Esturnel de Konston se čita, trebalo bi ovako da glasi na srpskom. --Urgentos (razgovor) 17:15, 19. april 2010. (CEST)



Pravilna transkripcija je baron D'Eturnel de Konstan.

--Sly-ah (razgovor) 17:40, 19. april 2010. (CEST)

Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 09:40, 20. april 2010. (CEST)

Justin Godart[uredi]

ibidem --Antidiskriminator (razgovor) 17:03, 19. april 2010. (CEST)

Žastin ili Džastin, u zavisnosti od toga da li je engleski ili francuski, Goder ili Gadart. --Urgentos (razgovor) 17:09, 19. april 2010. (CEST)



Pravilno je Žisten Godar.

--Sly-ah (razgovor) 17:44, 19. april 2010. (CEST)

Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 09:40, 20. april 2010. (CEST)

Bronislaw [pl][uredi]

Da li je poljsko Bronisław - Bronislav ili Bronjislav? Ovo drugo je sada počelo da se pojavljuje u medijima.--Avala (razgovor) 12:12, 20. april 2010. (CEST)


Po Pravopisu je Bronjislav.

--Sly-ah (razgovor) 21:20, 24. april 2010. (CEST)

Periferna neuropatija i Kašmirci[uredi]

Molim vas nađite inter-viki poveznice ili barem recite latinski ili engleski naziv ovih članaka. --Urgentos (razgovor) 22:41, 20. april 2010. (CEST)

Car je doteran do duvara. Da li je Birmingem (po Pravopisu), ili je Bermingam (po Prćiću i obožavaocima).--Jakša (razgovor) 19:00, 24. april 2010. (CEST)

Mali podsetnik[uredi]

Vidim da je Jakša postao istinski obožavalac Pravopisa. To je lepa vest, ali, evo malog podsetnika:

Članak Amjen, stranica za razgovor:

„delija je najveća štetočina srpske Vikipedije.

Naći će se valjda jednog dana neko ko će umeti da se suprotstavi njegovom „pravopisnom“ bezobrazluku.

Grad se zove AMIJEN.

--Jakša 07:54, 16. septembar 2007. (CEST)”


„Pravopis, str. 241, alineja 8:

I predvokalno . . . - u ostalim slučajevima I ispred e kao j: Pjer (PIERRE), Kretjen (CRETIEN) . . . , Divivje (DUVIVIER), AMJEN (Amiens), Mondidje (MONTDIDIER) . . ."

A o "štetočinama", moronima i retardiranim geografima možemo razgovarati na za to predviđenim mestima.

--delija 08:05, 16. septembar 2007. (CEST)”

Ne postoji NIJEDNA i slovima N I J E D N A istorijska, geografska ili druga referenca koja pominje rešenje iz fantomskog pravopisa. Pa se glupirajte i dalje... (bold moj).

Članak Monpelije:

„Ko je igde čuo da se ovaj grad (u knjigama, medijima...) pominje kao „Monpelije“? Relevantan primer za Monpelje: [1] - ambasada Francuske

--Jakša (razgovor) 02:04, 26. februar 2009. (CET)”

„Kao Monpelije se pominje u Pravopisu, na primer.

--94.250.31.121 (razgovor) 10:03, 26. februar 2009. (CET)”

„Pomenuti pravopis je alternativan, a ne opšte prihvaćen, kao i često pominjane sugestije T.Prćića. Ministarstva su u vreme Miloševića donosila razne kontroverzne odluke koje su danas počišćene pod tepih. --Jakša (razgovor) 21:07, 26. februar 2009. (CET)”

Članak Sičuan:

„Vi koji kažete da je ovo „Sičuan“ ste primitivci koji i ne znate šta je Pravopis. Ivan Klajn je prokomentarisao moje pismo u NINu u novembru mesecu i zaključio da se ustaljena imena (Nanking, Harkov, Sinkjang) po Pravopisu NE MOGU MENjATI, bez obzira kako se izgovaraju u originalnom jeziku. Dokle će neznalice i amaterski poznavaoci Pravopisa bez jezičke kulture voditi kolo na vikipediji?--Jakša (razgovor) 22:30, 14. januar 2010. (CET)”


„A sad da vidimo šta piše u "Pravopisu, t.103b":

Pravila koja se utvrđuju ne treba shvatiti kao retroaktivnu obavezu i menjati likove imena koja su već ušla u postojani izražajni običaj, a onda i u stručnu i drugu literaturu. To npr. znači da ne treba menjati imena iz kineskog jezika tipa Peking, Sun Jat Sen, Čang Kaj Šek, Kuomitang ili pak iz portugalskog Rio de Žaneiro, Vasko da Gama, Magelan (pa i novije Janeš) - bez obzira na nova pravila.

Vidi li iko u navedenim primerima Sečuan? Meni se čini da je korisnik Jakša sebi isuviše dozvolio, pa je SAM počeo da određuje "koja su imena ušla u postojani izražajni običaj".

A evo šta piše u t.134 na strani 218:

I slogovno kao i (iako se iza nekih suglasnika izgovara muklo, glas tipa "šva" ili ruskog ... i poljskog u): Čen Ji (CHEN YI, pol.), Sičuan (SICHUAN, provincija).

I izgleda da je korisnik Jakša NAPOKON priznao Pravopis srpskog jezika.

--Sly-ah (razgovor) 11:02, 23. januar 2010. (CET)”

Članak Sjen:

Videti istoriju izmena članka, a takođe i stranicu za razgovor članka Sičuan:


„lepo ti kažem da Sjian nije naveden kao primer u merodavnoj lingvističkoj literaturi. A u Pravopisu je navedeno da se XIAN transkribuje kao Sjen (bez navođenja bilo kakvih izuzetaka). Sem toga, da je i ostalo Sjian, moralo bi biti Sjijan, shodno t.103d Pravopisa (str. 190).

-Sly-ah (razgovor) 12:44, 23. januar 2010. (CET)”

Dakle, u gornjim primerima korisnik Jakša u potpunosti negira Pravopis srpskog jezika, dok u slučaju Birmingem/Bermingam imamo gorljivo zalaganje za poštivanje Pravopisa i njegovih odredbi. Vrlo interesantno.

--Sly-ah (razgovor) 21:50, 24. april 2010. (CEST)

Slično radi većina korisnika koji se zalažu za jedan ili drugi oblik prilikom diskisija o imenima. Jedanput je dobro po Pravopisu, drugiput pak nije. Međutim treba prekinuti s tom praksom i dati prednost Pravopisu u svim situacijama, čisto da se ne traći vrijeme na besmislene diskusije. Dakle, gdje god je neki prijedlog u sukobu sa Pravopisom, prednost ima Pravopis. Kada izađe novi izmjenjaju se oblici koji su i u njemu promjenjeni i završena priča. Ovako, gubi si vrijeme na besmislene diskusije, u stilu, šta je starije kokoš ili jaje. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:56, 24. april 2010. (CEST)



Valjalo bi da navedeš neki primer. Recimo, po uzoru na ovaj gore.

--Sly-ah (razgovor) 22:01, 24. april 2010. (CEST)

Što se tiče Amjena, po kom gradu je Petar Amijenski dobio ime? Rekao bih da je oblik Amijen ukorenjen. -- Bojan  Razgovor  22:04, 24. april 2010. (CEST)




„Rekao bih da je oblik Amijen ukorenjen.”

Ajmo polako, ispočetka:

„Pravopis, str. 241, alineja 8:

I predvokalno . . . - u ostalim slučajevima I ispred e kao j: Pjer (PIERRE), Kretjen (CRETIEN) . . . , Divivje (DUVIVIER), AMJEN (Amiens), Mondidje (MONTDIDIER) . . ."”

Pravopisni rečnik, str. 334:

Amjen (franc. Amiens), t. 164.

Bokice, koji ti deo nije jasan?

I, da, nisi ti mene dobro razumeo: gornjim citatima nisam želeo da dokazujem šta je pravilno, a šta ne, već da ukažem na kopernikanske obrte u stavovima pojedinih korisnika prema Pravopisu.

--Sly-ah (razgovor) 22:16, 24. april 2010. (CEST)

Onda kada budemo pisali članke iz istorije da pišemo Petar Amjenski, Amjenski mir? -- Bojan  Razgovor  05:46, 25. april 2010. (CEST)

Da. Amjenski. Šta je tu čudno?--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:56, 27. april 2010. (CEST)


Viziavi tvog pitanja... Nema potrebe da dajemo primjere, jer cilj nije da se još više palimo, nego da se nađe neko rješenje. Činjenica je da su se svi koji učestvuju u ovim diskusijama u nekom momentu zalagali za neki oblik koji im se više sviđa ili koji je predložen od strane Prćića, ali još nije zvanično zabilježen u Pravopisu.... Pa imali smo i transkripcija koje nisu nigdje zabilježene u Pravopisu, naročito iz informatike, pa i transkirpcije gdje različiti lingvisti predlažu različite oblike, itd. Međutim, makar u slučajevima gdje je trenutno važeći Pravopis jasan ne treba izmišljati toplu vodu, kao što se recimo radi u trenutnom slučaju sa Birmingemom. Problem treba sistemski riješiti, a ja ne vidim bolji način nego da se u svim situacijama u kojima nam može poslužiti, prednost da Pravopisu nad svim drugim prijedlozima koji su u sukobu s njim. To je najlogičnije i najpragmatičnije rješenje. Za situacije gdje trenutno važeći Pravopis ne daje rješenje, tu već može da posluži druga literatura. Važeći Pravopis, kao izuzetak, čak dozvoljava i pisanje imena izvornom grafijom u slučaju da ne znamo da izvedemo neku transkripciju. I to može biti rješenje u puntualnim situacijama, dok ne izađe novi Pravopis. Sve je bolje od konstatnog prepucavanja i nadmudrivanja. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:22, 25. april 2010. (CEST)



„roblem treba sistemski riješiti, a ja ne vidim bolji način nego da se u svim situacijama u kojima nam može poslužiti, prednost da Pravopisu nad svim drugim prijedlozima koji su u sukobu s njim.”

Vidim da se prilježno zalažeš za poštovanje Pravopisa i to u njegovom najspornijem i najnedorečenom delu: transkripciji sa engleskog. Samo se nešto ne sećam da si se tako gorljivo zalagao za poštivanje pravopisnih odredbi kada su u pitanju naslovi koje sam gore naveo, iako u navedenim primerima nema nikakvih dilema: pravila za transkripciju sa francuskog i kineskog su prilično čvrsta i određena, a gsva četiri gornja primera su navedena kao odrednice u Pravopisnom rečniku. Jedina dvojica koja su imala petlje da se suprotstave Jakšinom pljuvanju i omalovažavanju toga istog Pravopia u koji se danas kune (i on i ti, naravno) bili su Avala i Kašter. Od administratora, Bokica je, kao i obično, bio "neutralan" (čitaj, neodlučan), a ti si se rasplinjavao u pisanju etičkih traktata i analiziranju jezičke situacije u Španiji, iako si i tada imao i te kakve osnove da se zalažeš za poštivanje Pravopisa srpskog jezika. Seti se da si onomad sve poštovaoce Pravopisa nazvao "samozvanim pravopiscima" (ma šta to značilo), a sad si su pretvorio upravo u ono protiv čega si bio: u samozvanog pravopisca koji svojevoljno tumačni Pravopis, daje neke svoje definicije ustaljenosti i čega sve ne i iznenada postaje i ekspert za Pravopis i srpski jezik, kao što je, inače, ekspert i za mnoga duga područja ljudskog delovanja.

--Sly-ah (razgovor) 01:00, 25. april 2010. (CEST)

Problem s tobom i sličnima je što ste vi vaše interpretacije proglasile poštivanjem Pravopisa. Naprotiv, ja ne smatram da vi poštujete taj Pravopis toliko koliko trubite o njemu, nego ga interpretirate kako vam volja i kako vam odgovara u datom trenutku, naravno u dijelu oko transkripcija, jer tu možete da smutite i ovako i onako, pošto su ta pravila ipak sročena za ljude koji nisu rigidni u svojim stavovima. Nikada nisam rekao da se kunem u Pravopis, to ti izgleda sam sebe projektuješ. Pravopis kao i Ustav neke države je podložan promjenama, ali ih treba sačekati, a ne naprasno uvoditi nove ideje, kao u slučaju Birmingema. U diskusiji o prva dva primjera tvoja, uopšte nisam učestvoovao, u slučaju Sičuana, jasno podržao Pinjin transkripciju Sičuan, u četvrtom takođe nisam nigdje učestvovao. Tvoj glavni problem je što stalno tražiš načina da se s nekim sukobljavaš, valjda ti to pruža neko zadovoljstvo, ali bogami projetkuješ jednu patetičnu sliku time. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:19, 25. april 2010. (CEST)




„Naprotiv, ja ne smatram da vi poštujete taj Pravopis toliko koliko trubite o njemu, nego ga interpretirate kako vam volja i kako vam odgovara u datom trenutku, naravno u dijelu oko transkripcija, jer tu možete da smutite i ovako i onako, pošto su ta pravila ipak sročena za ljude koji nisu rigidni u svojim stavovima.”

Da, a tebe je neka viša sila ovlastila da to sprečiš budući da si ti vrlo elastičan u svojim stavovima.

Apropo i vizavi poštivanja Pravopisa, bolje bi ti bilo da svoje revolucionarne savete probaš dati ovom korisniku, a ne meni, Jagodi ili nekom trećem. Njemu su ti saveti mnogo potrebniji.

--Sly-ah (razgovor) 01:34, 25. april 2010. (CEST)

Podsetnik nije nipošto mali. Slavenov citat je takav da i ja stojim iza svakog slova. Pravopis nekima služi kao oruđe za samopromociju, u kojoj i sama pravopisna pravila stradaju. Osvrnuo bih se na komentar da je Pravopis najkontroverzniji u poglavlju o transkripciji. Prvo, sekcija o transkripciji u Pravopisu je relativno mala u odnosu na ostale i nije centralna tema Pravopisa. Transkripcija naučnih i geografskih pojmova je više značajna de ne bi dolazilo do zabune u drugim naukama, nego što bi izbor Vin, Vijena ili Beč ugrozio opstanak srpskog jezika. Poštovanje srpskog jezika se pre ogleda u njegovoj pravlinoj upotrebi (kontraprimeri: prideve patetičan i ultimativan svi danas koriste u značenju preuzetom iz engleskog, sintagma „od strane“ je novokomponovani uljez u srpskom jeziku). Po kojim pravopisnim pravilima možemo pročitati korisnička imena Sly-ah i Maduixa? Ta slova ne pripadaju ni srpskoj ćirilici ni latinici. Ispravljanjem ovakvih grešaka se ne bavi niko, i nikoga ne interesuju.--Jakša (razgovor) 23:59, 25. april 2010. (CEST)



Dragi Jakša, nisam se ni nadao da ćeš pokušati da opravdaš svoje ponašanje izneto u onom gore podsetniku, već sam bio siguran (kao što se i dogodilo) da ćeš izvrdati odgovore i prebaciti diskusiju na sasvim drugo polje. Ti lično si pokušao da ovu Vikipediju iskoristiš za svoju promociju hvaleći se bezbrojnim završenim fakultetima, bezbrojnim putovanjima i jednim renesansnim obrazovanjem što je, po tvom mišljenju, sasvim dovoljno da svi na srpskoj Vikipediji kleče pred tobom, ljube ti stope i uzvikuju: O, veliki Jakša, prosvetli nas neobrazovane! Neprestano si pljuvao po Pravopisu, omalavažavao i Pravopis, i lingviste i sve one koji su se usudili da ga poštuju, da bi odjednom, u saradnjim sa nekoliko likova koji sebe nazivaju "geografima" krenuo u otvorenu borbu protiv svih onih koji poštuju taj isti Pravopis podmećući im kukavičje jaje i nazivajući ih nepoštovaocima istog! Vidim da i citate izvrćeš, pa tvrdiš da sam ja rekao da je Pravopis najkontroverzniji u poglavlju o transkripciji. Nije prvi put da izvrćeš nečije reči da bi dokazao neke svoje stavove, ali činjenica je da sam ja napisao da je "Pravopis najkontroverzniji u odeljku o transkripciji sa engleskog". Čisto da se zna. A ti si na osnovu tog lažnog citata (ili kako bi ti patetično rekao - monstruozno lažnog) onda iskonstruisao jednu teoriju koja nema nikakve veze sa temom. Sve to govori više o tebi, nego o onima koje pokušavaš potčiniti.

--Sly-ah (razgovor) 23:06, 26. april 2010. (CEST)

Izvinjavam se ako se oni koji nisu stekli visoko obrazovanje, nisu makli iz Srbije, i nisu pročitali više od jedne knjige u životu (Pravopis) osećaju ugroženi mojim prisustvom na vikipediji. Korisniku sa imenom koje ne postoji i ne može da se pročita u srpskom jeziku (osoba Iks u daljem tekstu), preporučio bih da ne koristi kriptične pseudonime za mistifikovanje svoje pojave.--Jakša (razgovor) 23:30, 26. april 2010. (CEST)

Ne mogu da vjerujem... :) Ovo već prelazi u nušićevski dijalog. Dajte, bre, zakopajte više te ratne sjekire pa da se radi nešto korisno, ako ne za nas, a ono za ostatak populacije koja govori srpskim jezikom. Dokazano je bezbroj puta, da kada želimo da budemo provoktivni i zajedljivi, nema nam ravnih u svijetu Vikipedije, jer tu smo najkvalitetniji. Ne znam zbog čega ta potreba da se konstatno dokazujemo u tom sportu? Mogli bi za promjenu da pokušamo da se dokazujemo u kvalitetnoj saradnji i međusobnoj toleranciji. Makar da pokušamo, sveca mu! --Slaven Kosanović {razgovor} 23:47, 26. april 2010. (CEST)

Lepo Slavene, a vidiš, Bokica ti je obećao da će razrešiti pitanje onog besmislenog imena članka o Birmingemu tako što će poštovati Pravopis, pa se onda predomislio (e, neću). Dakle, sve je dozvoljeno, ko je najbučniji i najdrskiji pobeđuje. Kao u skupštini.--Jakša (razgovor) 00:15, 27. april 2010. (CEST)

Mnogo se energije troši na ove rasprave. Bez obzira na znanje pojedinih korisnika, njihovi doprinosi su kontraproduktivni. Mnogo je saradnika oterano zbog njihovog napadnog i arogantnog stava. Ja se zalažem za pravilo koje važi i na engleskoj Vikipediji. Najčešći oblik na srpskom jeziku treba da bude naslov stranice. Jednostavno, nigde niko nikad nije napisao da naslov mora da bude najispravniji oblik. Engleska Vikipedijina zajednica je svesno donela pravilo o najčešćem obliku radi dobrobiti zajednice. I naša pravila imenovanja su nastala na osnovu iste logike. Mogu posle pravopisci i drugi i dalje da budu konstruktivni, ali u okviru teksta o članku - biće korisnije i za zajednicu, ali i za čitaoca Vikipedije. Neka naprave pasus pravilna transkripcija, pa tu unesu reference na to šta podržavaju.--Irić Igor (razgovor) 21:34, 27. april 2010. (CEST)

Ja se slažem. Kad već neki ne mogu da se prizovu pameti na normalan način, onda treba da primenimo neneormalni: da se već jednom glasa da li Vikipedija na srpskom poštuje pravopis ili ne (obratiti pažnju, napisala sam MALO SLOVO, što nije isto što i Pravopis, za koji se ovde zalaže Jakša i pokušava od te knjige da napravi Bibliju). Da se glasa, da više ni Slaja ni ja, niti bilo ko drugi od nas "pravopisne mafije" ne gubi više vreme. Kad jednom budete izglasali da se pravopis poštuje samo kad to nekom odgovara, ja obaćavam da više neću izmeniti niti jedno jedino slovce, i da ću ja lično vratiti Bermingam i Bermingham na Birmingem. Dok se ne bude glasalo o tome, ovde mira biti neće. Pa vi sad vidite. BTW, Jakša, moje ime se i te kako dobro čita na srpskom. Obrati pažnju na potpis. Face-wink.svg --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:52, 27. april 2010. (CEST)

BTW(?)--Jakša (razgovor) 09:53, 28. april 2010. (CEST)


Najčešći oblik na srpskom jeziku treba da bude naslov stranice.

Može. Još samo kada bi precizirao KO će odlučiti koji je oblik najčešći u srpskom jeziku?

--Sly-ah (razgovor) 22:53, 27. april 2010. (CEST)

U samom važećem Pravopisu, prije početka opisa pravila transkripcije iz pojedinih jezika, postoji uvod koji se zove transkripciona načela. U njemu se između ostalog kaže da nije uvijek najpribližniji oblik fonološkom sistemu jezika davaoca, najbolje rješenje u srpskom jeziku. Tu postoje različiti razlozi, među kojima su i mogućnost mijenjanja po padežima, i tome sl. Tu su još neke stvari u kojima se govori da kada se stvori praksa za određene oblike ili pravila prenosa, bez obzira što nisu u skladu sa nekim striktnim fonološkim pravilima, ne treba ih dirati. Osim toga, pominje se još jedna stvar, a to je da transkripciona pravila iz bilo kojeg jezika treba da budu lako razumljiva i onima koji nisu stručni za jezik davaoc imena, kao što su svi oni kojima jezik inače nije struka. Takođe se kaže da ne treba samovoljno uvoditi nova pravila transkripcija, itd. Dakle, mnogo stvari, a imajući u vidu da je recimo, samo za transkripcije iz engleskog jezika potrebna čitava jedna, maltene, enciklopedija, kao što kažu i sami autori važećeg Pravopisa u tom odjeljku, stvari se dodatno komplikuju. Prema tome ako stručnjaci priznaju da stvari nisu crno-bijele i da nije moguće, niti treba biti radikalan u ovim stvarima, nikako mi nije jasno zašto mi ovdje na Vikipediji oko toga pravimo toliko buke. Sumnjam da će i novi Pravopis i njegov rječnik riješiti sve probleme, prosto zato, a kako se opet navodi u ovom odjeljku, što su transkripcije kombinacija prakse (fonološke i vremenske adapatacije -potrebno da prođe vrijeme da se neki oblici skroz adaptiraju/uđu u jezik, u srpski jezik) i pravila. Jedno bez drugog, ne ide. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:17, 28. april 2010. (CEST)


Evo kratkog izvoda iz pravila na engleskoj Vikipediji:

  • ime članka treba da bude najčešće korišćeno ime u pouzdanim izvorima (@Zlaja: zajednica će da odlučuje)
  • koristiti pravila transliteracije, ali ako postoji češće, ali nepravilno ime, koristiti češće, npr Čajkovski (naslov je Tchaikovsky umesto pravilnog Chaikovskiy)
  • koristiti preusmerenja sa svih drugih oblika
  • ukoliko je upotreba podeljena, npr. Torino ili Turin (američki ili britanski), ostaviti naslov onako kako ga je napisao onaj ko je napisao najveći deo članka
  • bez ustanovljene upotrebe (npr. novi pojmovi) primenjuju se pravila izvornog jezika (tako je npr. postojao Novak Djokovic i Marko Đoković, jer za Marka nije postojala ustanovljena upotreba)

Svaka od ovih pravila su prilagodljiva srpskom jeziku i koriste dobrobiti zajednice, ali i kvalitetu članka. Sve ove silne rasprave (ima tu i pametnih stvari) bi mogle lepo da se presele u jedan pasus u tekstu. --Irić Igor (razgovor) 06:54, 28. april 2010. (CEST)



Sva načela koja si naveo zastupljena su u Pravopisu, Klajnu, Prćiću . . . Svi oni kažu da je najčešće korišćeni oblik npr. Eš, (iako bi bolje bilo Aš) i samim tim je zadovoljeno načelo broj 1.

Moguće je da načelo broj 2 srpski lingvisti ne primenjuju, odnosno, koliko ja vidim, oni sugerišu da bi nepravilne, a česte oblik (Paćino, Prisli) trebalo prevesti u pravilne (Pačino, Presli) koji bi vremenom ušli i u običaj, odnosno postali uobičajeni.

Moguće je primeniti i načelo broj 3, ali samo u slučajevima kada se ova tri izvora ne slažu (a takvih je vrlo malo). Eto rešenja za Birmingem/Bermingam, iako lično mislim da bi tu Pravopis (naročito ovj novi) trebalo da ima apsolutnu prednost, čime bi se načelo broj 3 eliminisalo.

Definiši mi pojav "ustanovljene upotrebe" i definiši mi onog ko će odlučiti šta je "ustanovljena upotreba", a što ne.

Korišćenje preusmerenja iz drugih oblika se na srpskoj Vikipediji radi godinama i niko na to nema prigovora (sem jednog "malog", a to je: koji će oblik biti u naslovu članka, a koji će se oblici preusmeravati na njega).

"Zajednica će da odlučuje": Ako se ne varam, ti tvrdiš da će zajednica (odnosno Vikipedija) da odlučuje koji su izvori pouzdani a koji ne. Drugim rečima, zajednica bi tek trebalo da odluči da li su Prćić, Klajn ili Pravopis pouzdani izvori? To bi se verovatno uradilo na demokratski način, glasanjem, i svi bi bili srećni i zadovoljni. Daj, Igore, molim te.

Za vežbu: Imamo članak Čad Kroger/Kruger koji je sinoć postavio jedan saradnik. Pročitaj str. za razg. članka i objasni mi (argumentovano) kako bi ti naslovio taj članak, koje bi pouzdane izvore koristio i da li su oni izvori koje sam naveo pouzdani ili ne (mislim, voleo bih da mi opišeš metodologiju dolaženja do tog zaključka).

--Sly-ah (razgovor) 07:34, 28. april 2010. (CEST)


A sve ovo je moglo da se izbjegne. Jednostavnom odlukom koji Pravopis (Matice+Prćićevi dodaci ili samo Matice) poštujemo. Ali kad se o tome glasalo, većina je glasala protiv odluke o jednoj varijanti. E zato sada svi uživamo u predstavi bez kraja i konca. Stoga, prepuštam kontra glasačima da se bave Amijenom i Amjenom, Bermingemom i Birmingemom, Makdonaldom i Mekdonaldom, Sičuanom i Sečuanom. itd itd. Možda ćete idući put bolje razmisliti, i smoći hrabrosti da donesete odluku. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:05, 28. april 2010. (CEST)

Kategorija[uredi]

Potrebno je da se ukloni kategorija "Izuzmi pri štampanju" u kojoj se nalazi ova strana Trga. --109.93.104.228 (razgovor) 12:01, 25. april 2010. (CEST)

Ismail[uredi]

Kako se pravilno transkribuje albansko ime Ismail (Ismail) ? --Antidiskriminator (razgovor) 11:10, 3. maj 2010. (CEST)

Ismailj. Po Pravopisu, albansko slovo L uvek prenosiš kao Lj, osim ako je ispred vokala E i I, kada ga prenosiš kao L.  — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Schwarzkaffee (razgovordoprinosi)

Nemoj da se ljutiš, ali hoćeš li molim te da mi daš neki link ka tom pravilu pravopisa, pošto se jedan Ismailj mnogo navodi u člancima koje sam napisao, pa čisto da budem 110% siguran.--Antidiskriminator (razgovor) 09:14, 5. maj 2010. (CEST)
Ismailj jeste pravilno po rječniku Pravopisa iz 1993, koji nas u tekstu odrednice upućuje na tačku 107b(2), gdje saznajemo da se tako transkribuje zato što je L на крају ријечи. --PointDread (разговор) 19:25, 5. мај 2010. (CEST)

Ne mogu ti dati nikakav link, izvini, jer mi nije poznato da Pravopisa ima na internetu. :) Ako imaš knjižicu Pravopisa Matice srpske, ne školsko nego veliko, neskraćeno izdanje, tamo imaš pravila transkripcije imena iz albanskoga. Ranije su bila skenirana i okačena i ovde na Vikipediji, ali ne znam postoje li još uvek. Ako ti često trebaju transkripcije albanskih imena, možeš se slobodno meni obratiti, ali molim te, na srpskohrvatskoj Vikipediji, jer ovde ne uređujem; samo ponekad, ali stvarno retko, svratim na ovaj odeljak Trga da se malo nasmejem. :D  — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Schwarzkaffee (razgovordoprinosi)

Ismail ne moze da bude albansko ime. 99% je arapsko, tursko ili perzijsko.Ismail_(name) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:35, 5. maj 2010. (CEST)

Ovdje se radi o transkripciji i stoga pod albanskim imenom podrazumijevamo bilo koje ime prilagođeno albanskom jeziku, bez obzira na njegovo eventualno porijeklo iz nekog drugog jezika. --PointDread (razgovor) 21:27, 5. maj 2010. (CEST)

Diana Johnstone[uredi]

Kako se pravilno transkribuje ime gore navedene američke novinarke?--Antidiskriminator (razgovor) 01:07, 4. maj 2010. (CEST)



Dajana Džonston.

--Sly-ah (razgovor) 07:13, 4. maj 2010. (CEST)


Ime vrste[uredi]

Jel neko može da mi navede ime ove vrste na srpskom jeziku de:Uhu i en:Eurasian Eagle-owl? -- SmirnofLeary (razgovor) 17:05, 8. maj 2010. (CEST)

Velika ušara-buljina (Bubo bubo). Imaš još: šumska sova (asio otus); ušara šumska, (Strix aluco); ćuk, (Athene noctua); kukuvija (Tyto alba). --Slaven Kosanović {razgovor} 17:54, 8. maj 2010. (CEST)
Hm, izgleda da mi ne odgovaraju navedeni specifični pojmovi. Treba mi u kontekstu članka Hajnkel He 219 nadimak „sova“ (nem. Uhu). Možda je dovoljno samo sova? Avion je bio prvi nemački noćni presretač sa velikim ugrađenim radarom u nosu. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:02, 8. maj 2010. (CEST)
Hm, pa ne znam to. Možda nadimak "sova ušara-buljina"... :) A možda je dovoljno samo "sova"... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 18:06, 8. maj 2010. (CEST)
Heheh, Hajnkel He 219 (sova-ušara-buljina). Fino zvuči. Mada kad malo razmislim možda bi bio ispravan taj termin „ušara“ s obzirom na radare. Ima neke veze, uši - radari. Treba pitati biologe, da li sova osluškuje kretanje ili inače sova kao sova ima dobar vid noću? -- SmirnofLeary (razgovor) 18:12, 8. maj 2010. (CEST)
Izgleda da je naše najćešće ime za ovu sovu "buljina", mada ih ima više vrsta, velika, srednja i mala... [1]. Šta ynam, ovo sa pticama mene uvijek ybunjuje pošto u različitim krajevima imaju različita imena, ali evo ova knjiga je bolja nego moja nagađanja... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 18:17, 8. maj 2010. (CEST)
Inače, sove imaju odličan vid i sluh. Tu informaciju imaš u članku sova. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:23, 8. maj 2010. (CEST)
Ova je više buljara/buljina nego ušara. :) Buljara se odnosi na oči, a ne na uši, pa me to dovodi u nedoumicu. Mada je izgleda tako, Eagle-owl Igl je orao i ima dobar vid, znači ovo je buljara, a ušara bi trebalo da je nešto drugo. Ne odgovara mi za članak, radari bi trebali da budu uši, više nego oči, pa bi mi više odgovarao nadimak ušara. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:30, 8. maj 2010. (CEST)
Hvala za knjižicu, odlična je. Bio sam napisao Spisak ugroženih vrsta ptica, pa ću iskoristiti tekst da proširim spisak. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:33, 8. maj 2010. (CEST)
Sad mi tek ništa nije jasno. Ušare samo imaju uzdignuto perje koje podseća na uši (izgled), a to nema nikakve veze sa sluhom. Ispada da buljina ipak bolje čuje jer taj veo oko očiju usmerava zvuk ka ušima. Koliko vidim i uši su asimetrično raspoređene, pa na taj način lociraju plen. Zvuk delić sekunda pre stiže do jednog uha nego do drugog. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:38, 8. maj 2010. (CEST)
Skoro sve sove imaju velike oči. :) Šta znam u Bosni, koliko se sjećam zove se i buljina i ušara. Ako pogledaš u ovoj knjizi, cijela ta porodica sa ušima se zove porodica ušara. Inače, na našim prostorima je najćešća ova srednje veličine odnosno, Utina (Asio otus). Ako je riječ o nadimku aviona komotno mu možeš dati to generičko ime porodice: "ušara". :) Generalno sove imaju odličan sluh i vid, bez obzira što mnoge vrste nemaju to perje koje podsjeća na neke uši. Dakle, to je samo perje, koje sigurno ima neku funkciju, ali uši imaju sve vrste. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:47, 8. maj 2010. (CEST)
Stavio sam taj nadimak, ušara. Pošto se radi o lovačkom avionu - presretaču. Nadimak bi trebao da bude u odnosu na vrstu koja je grabljivica. Nadam se da ušara ne lovi mušice i insekte. -- SmirnofLeary (razgovor) 19:03, 8. maj 2010. (CEST)
Lovi miševe, zečeve i pokoju kokoš ili pile, ako stigne... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 19:05, 8. maj 2010. (CEST)

Jap, vidim. Ovo se odnosilo na neku malu vrstu na koju sam naletio (teži ispod 300g). Ušara je OK, mada ni ono sova ušara-buljina nije bilo loše. -- SmirnofLeary (razgovor) 19:07, 8. maj 2010. (CEST)

Aerodromi[uredi]

Mislim da bi trebalo proveriti transkripcije. Iako sam mnogo puta rekla da necu da se mešam ovo mi mnogo para uši: pronašla sam (i sigurno nije jedina greščica) Aerodrom Vašington Duls (IAD) na velikom broju stranica. IAD se ne izgovara Duls, već Dalas (za razliku od grada Dalasa gde je prvo -a iskrivljeno u ae, ovde se izgovara čisto -a). Ne znam šta kažu zaduženi za transkripciju, kako bi se prevelo na Srpski ali Dulles nije Duls.--SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 05:18, 9. maj 2010. (CEST)


Dul·les   /ˈdʌləs/

Zapravo, pravilna transkripcija bi bila Dales (ono muklo "ə" se prenosi prema slovu u originalnom zapisu).

I Prćić navodi Dales kao ispravan oblik.

--Sly-ah (razgovor) 09:16, 16. maj 2010. (CEST)

Hvala, ja samo rekoh da nikako ne moze biti Duls :) dakle sada treba ispraviti onu gomilu stranica :( ima li dobrovoljaca? --SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 01:43, 17. maj 2010. (CEST)



Najbolje bi bilo da to odradi bot.

--Sly-ah (razgovor) 07:14, 17. maj 2010. (CEST)

Apsolutno! :) Procesljacu da vidim ima li jos necega sto "bode oci"! --SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 19:05, 17. maj 2010. (CEST)

Ne bi ili nebi[uredi]

Vidim da se u tekstovima mogu naći oba. Zar nije samo ne bi ispravno?

ne bi

nebi --80.242.116.186 (razgovor) 02:04, 16. maj 2010. (CEST)

Pa jeste, ispravno je "ne bi", ali korisnici griješe. Ipak, ja bih prepustio botu da to ispravlja; pošto je to sizifoskci posao u smislu da dok ispraviš sve greške do određenog datuma, za naredni period pojave se nove, iste. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:08, 16. maj 2010. (CEST)

Kayseri[uredi]

Kako se transkribuje na srpski turski grad Kayseri?--Marko235 (razgovor) 20:47, 12. maj 2010. (CEST)

Kajseri (Enc. atlas sveta, str. 142); (Atlas Azije, str. 34);(Veliki atlas sveta, str. 37);(Velika encikl. geografije, str. 238);(Geokartin školski atlas, str. 46) --IvanM. (razgovor) 21:44, 12. maj 2010. (CEST)

Hvala!--Marko235 (razgovor) 22:55, 12. maj 2010. (CEST)

Transkripcija grčkog imena Germanos Karavangelis (Greek: Γερμανός Καραβαγγέλης)[uredi]

Kako se pravilno vrši transkripcija grčkog imena Germanos Karavangelis (Greek: Γερμανός Καραβαγγέλης) na srpski jezik?--Antidiskriminator (razgovor) 23:23, 16. maj 2010. (CEST)

Ako je u pitanju savremeni Grcki - tako kako si napisao :) (Germanos Karavangelis, dve lambde su -ng i beta je -v, -η je -i) --SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 01:49, 17. maj 2010. (CEST)

Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 12:04, 17. maj 2010. (CEST)

Nema na cemu :) (uzgred.. dve game -γγ.. hehe.. bilo je kasno vece ;) ) --SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 19:04, 17. maj 2010. (CEST)

Pre bih rekao rano jutro. --Antidiskriminator (razgovor) 01:34, 19. maj 2010. (CEST)

Commodore Cardale[uredi]

je bio visoki oficir Britanske Kraljevske Mornarice. Kako se njegovo ime pravilno transkribuje? Pretpostavljam da Komodor nije ime nego titula? --Antidiskriminator (razgovor) 01:37, 19. maj 2010. (CEST)

Kapetan--Jakša (razgovor) 23:13, 24. maj 2010. (CEST)

Edith Durham[uredi]

je iz Velike Britanije. Kako se vrši pravilna transkripcija njenog imena u srpskom jeziku.--Antidiskriminator (razgovor) 12:02, 24. maj 2010. (CEST)

Idit Deram.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:08, 24. maj 2010. (CEST)

Durham [ˈdʌɹəm] - Darem, kao i znameniti grad u Engleskoj.--Jakša (razgovor) 21:01, 24. maj 2010. (CEST)

Hvala obojici. --Antidiskriminator (razgovor) 21:20, 24. maj 2010. (CEST)

Džonaja kaže Deram, Jakša kaže Darem pa prepravlja u Daram, a Slaja kaže Daram. Da li se Jakša predomislio? --Antidiskriminator (razgovor) 21:22, 24. maj 2010. (CEST)

Dobro, ako gurate Fulam, onda je Daram. Ja sam za taj grad mnogo puta čuo da je Darem. Postavlja se pitanje zašto je onda Totenhem (samo nemojte da neko u besu ne krene da menja to u Totnam).--Jakša (razgovor) 21:29, 24. maj 2010. (CEST)

Sad sam slušao na linku koji je naveo Džonaja. Izgovara se djuram. --Antidiskriminator (razgovor) 21:50, 24. maj 2010. (CEST)

To ne može biti. Ali, radite kako hoćete.--Jakša (razgovor) 22:00, 24. maj 2010. (CEST)

Neću da radim kako hoću nego kako treba. --Antidiskriminator (razgovor) 22:29, 24. maj 2010. (CEST)

Daram - iz nekoliko razloga:

1. ˈdɜrəm - (transkripcija Deram, pri čemu se "ə" prenosi po originalnom slovu) - je izgovor u AmE

ˈdʌɹəm - (transkripcija Daram, pri čemu se "ə" prenosi po originalnom slovu) - je izgovor u BrE, odnosno preporučeni izgovor (RP)

2. U slučaju da postoje dva ili više izgovora, kao osnovni se uzima onaj koji spada u RP, dakle, izgovor u BrE

3. Narečena gospođica je Engleskinja i nema razloga da se njeno prezime izgovara kao u američkom engleskom

4. I Prćić kaže da je Daram.

--Sly-ah (razgovor) 22:02, 24. maj 2010. (CEST)


AD, izgovara se ˈdɜrəm, a ne djuram. Ovo djuram je transkripcija, i to nepravilna. Usput, akustički utisak zna i da prevari.

--Sly-ah (razgovor) 22:06, 24. maj 2010. (CEST)

Ako smem da pitam, nevezano za Engleskinju, Slajo, sta je ovo Bre u Rp i RP u Bre? :D --SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 22:16, 24. maj 2010. (CEST)
Hvala svima koji su napisali komentar. Daram. --Antidiskriminator (razgovor) 22:30, 24. maj 2010. (CEST)

Za Sanju:

Britanski engleski (British English, BrE, BE) , američki engleski (American English -AmE, AE), RP (Received Pronunciation [2]

--Sly-ah (razgovor) 22:35, 24. maj 2010. (CEST)

Hvala! Face-smile.svg Nisam znala.. a kad si napisao - logično je Face-grin.svg --SanjaNuvola apps kopete.png razgovorstranica 23:20, 24. maj 2010. (CEST)

Transkripcija sa francuskog - urađeno[uredi]

  • Renee-Francoise-Adelaide Le Monnier - Rene Fransoaz-Adeled Le Monije
  • Marie-Anne Sochon - Mari-An Sošon
  • Marie-Charlotte de Courty de Romanges - Mari-Šarlot de Kurti de Romanž
  • Charles-Emile - Šarl-Emil
  • Sophie-Suzanne - Sofi-Suzan
  • Sophie-Germain - Sofi Žermen
  • St Julien de Mailloc Sen Žilijen de Majok
  • Count de Colbert-Laplace Kolber-Laplas
  • Tourgeville Turževil
  • Besancon - Bezanson
  • Melun - Melen
  • Arcueil - Arkej
  • Sceaux - Sko
  • Thermidorean

--Sly-ah (razgovor) 16:10, 28. maj 2010. (CEST)

Transkripcija i prevod sa Italijanskog - urađeno[uredi]

  • Prezime Lagrangia, sa francuskog je Lagranž, ali je ovde u pitanju ital. - Lagranđa
  • Giuseppe Francesco Ludovico Lagrangia - Đuzepe Frančesko Ludoviko Lagranđa
  • Teresa Grosso - Tereza Groso
  • Cambiano - grad nedaleko od Torina - Kambijano
  • Vittoria Conti - Vitorija Konti

-- SmirnofLeary (razgovor) 04:01, 28. maj 2010. (CEST)
Zlatko, hvala na transkripciji. -- SmirnofLeary (razgovor) 20:26, 28. maj 2010. (CEST)

Transkripcija i prevod sa francuskog (1)[uredi]

Nazivi naučnih radova, (nebeska mehanika i matematika)

  • Recherches sur la précession des équinoxes et sur la nutation de l’axe de la terre
  • Recherches sur differents points importants du systeme du monde
  • Opuscules mathematiques
  • Exposition du syste`me du monde
  • Traitѐ de mѐcanique cѐleste
  • Thѐore analytique des probabilitѐs
  • Theorie analytique de la caleur

-- SmirnofLeary (razgovor) 02:06, 28. maj 2010. (CEST)

  • Prevod: pensionnaire veteran
  • Prevod: Bureau des Longitudes
  • Prevod: Connaissance des temps

Transkripcija imena

Termidorski režim--Jakša (razgovor) 20:51, 28. maj 2010. (CEST)

Hvala puno, nemamo članak pa ne znam koji je ustaljen termin kod nas, francuzi kako vidim pišu članak Pad Robespijera. -- SmirnofLeary (razgovor) 21:02, 28. maj 2010. (CEST)

Transkripcija i prevod sa francuskog (2)[uredi]

  • Edmie - žensko ime
  • Aloise de Bure - žensko ime
  • Marie Froncoise Alicia
  • Jean Louise Marie Poulain d'Andecy
  • Marie Mathilde
  • Desestre - prezime
  • rue de Tournon
  • College Montagu - ime visokoškolske ustanove
  • Ecole Centrale des Travaux Publiques - isto
  • Ecole Centrale du Pantheon - isto
  • Ecole Normale - isto
  • Ecole Normale Superieure - isto
  • Ecole des Pons et Chaussees - isto
  • Societe Philomatique - isto
  • St. Jacques de Haut Pas - ime crkve
  • Saint-Sulpice - ime crkve
  • St. Benoit sur Loire - ime opatije
  • Prevod sa eng. naslova knjige Imitation of Christ - en:The Imitation of Christ (book)

-- SmirnofLeary (razgovor) 05:42, 30. maj 2010. (CEST)

Imitation of Christ je verovatno preveden kod nas kao Imitacija Hrista. Barem tako kaže ovaj članak u NIN-u. Možda bi trebalo potražiti u COBIS-u. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:52, 31. maj 2010. (CEST)

Mesto u Albaniji koje se zove[uredi]

Beçisht, na albanskom jeziku. Kako se naziv ovog mesta pravilno transkribuje na srpski? --Antidiskriminator (razgovor) 14:45, 2. jun 2010. (CEST)

Bečišt/Bečište. Po mome je bolje ovo prvo, ali ni ovo drugo nije nepravilno.

 — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.92.43.88 (razgovordoprinosi) 07:19, 9. septembar 2010

Viki[uredi]

Često koristimo reč Viki. Kojeg roda bi ona trebalo da bude? 本 Mihajlo [ talk ] 10:48, 5. jun 2010. (CEST)

Ako se viki definiše kao vrsta veb sajta, odnosno vrsta sistema za upravljanjem sadržajem, onda je najvjerovatnije u pitanju muški rod. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:48, 5. jun 2010. (CEST)

Viki je skraćeno od Vikipedija (barem ja tako koristim reč viki), pa bi onda trebalo da je ženskog roda (ta Vikipedija). --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:25, 11. jun 2010. (CEST)

Sad nešto razmišljam. I Slaven je u pravu. Sve zavisi na šta misliš. Ako misliš na tip veb sajta, onda taj viki (i malim slovom, jer je zajednička imenica). Ako misliš na Vikipediju, onda ta Viki (i velikim slovom jer je ime veb sajta). Barem ja to tako vidim.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:27, 11. jun 2010. (CEST)

Da pojasnim... Viki kao vrsta sistema/softvera za upravljanje sadržajem na vebu je stariji od Vikipedije, što se može vidjeti u istoimenom članku... Vikipedija je konstrukcija koja je nastala od riječi viki i enciklopedija. Dakle, enciklopedija koja se bazira na softveru viki, ili čak „brza enciklopedija“, pošto je „viki viki“ havajska riječ koja znači „brzo“. :) Tako da bi koncept Vikipedije mogao da bude sličan konceptu „brze hrane“... (mala šala koja nije daleko od stvarnosti) :) Na kraju, odgovor na nagradno pitanje... Vikipedija kao enciklopedija, ženski rod i veliko početno slovo, viki kao vrsta veb sajta/softvera za upravljanje sadržajem, malim slovom i muški rod. („ova Vikipedija“, ali „ovaj viki“...) --Slaven Kosanović {razgovor} 23:22, 20. jun 2010. (CEST)

Fudbaleri[uredi]

Moze li neko da mi transkribuje imena ovih alzirskih fudbalera?--Marko235 (razgovor) 03:17, 6. jun 2010. (CEST)

  • Lounès Gaouaoui
  • Faouzi Chaouchi
  • Raïs M'Bohli
  • 3Nadir Belhadj
  • Antar Yahia
  • Habib Bellaid
  • Madjid Bougherra
  • Rafik Halliche
  • Carl Medjani
  • Djamel Mesbah
  • Abdelkader Laïfaoui
  • Yazid Mansouri
  • Djamel Abdoun
  • Ryad Boudebouz
  • Foued Kadir
  • Karim Ziani
  • Hassan Yebda
  • Adlène Guedioura
  • Mehdi Lacen
  • Rafik Saïfi
  • Karim Matmour
  • Abdelkader Ghezzal
  • Rafik Djebbour

„Sv. Kiril i Metodij“[uredi]

Kako se pravilno transkribuje sa bugarskog naziv Solunske bugarske muške gimnazije „Sv. Kiril i Metodij“?--Antidiskriminator (razgovor) 15:50, 9. jun 2010. (CEST)

Slika ili fotografija[uredi]

Mislim da reč slika označava sliku, najčešće slikarsko platno, naslikanu bojama, temperom, uljanim bojama.... A fotografija označava nešto što je rezultat fotografisanja. Primetio sam da se često (čak i u šablonima) upotrebljava izraz slika umesto fotografije. Da li ja grešim u definisanju ovih reči i ako ne grešim, da li postoji na vikipediji neka usvojena procedura tolerancije ovakve široko rasprostranjene greške?--Antidiskriminator (razgovor) 20:02, 9. jun 2010. (CEST)

Slika, osim što se odnosi na dvodimenionalno umjetničko djelo, je kod nas opšte ime za sve vrste dvodimenzionalnih predstava, uključujući fotografije, ilustracije, crteže, tehničke, ove i one, itd. Imaš čak i izraz mentalna slika, slika u pokretu, itd. Dakle, opšti izraz je ovdje u pitanju, a ne umjetničko djelo. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:19, 9. jun 2010. (CEST)

Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 12:41, 10. jun 2010. (CEST)

Mürzsteg[uredi]

je grad u Štajerskoj u Austriji. Kako se pravilno transkribuje njegov naziv na srpski jezik?--Antidiskriminator (razgovor) 09:33, 11. jun 2010. (CEST)

Mürzsteg -> Mircšteg. Interesantno je da je mjesto dobilo ime po rijeci Mürz, čije ime vodi porijeklo od slovenskog "mourica" -> mala Mura (rijeka u Austriji, Sloveniji i Hrvatskoj). --Kašter (разговор) 11:44, 11. јун 2010. (CEST)

Interesantno. Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 15:18, 11. jun 2010. (CEST)

Hristo Černopeev[uredi]

je bugarski vojvoda sa početka 20. veka. Kako se njegovo prezime pravilno transkribuje na srpski jezik?--Antidiskriminator (razgovor) 02:44, 15. jun 2010. (CEST)



Hristo Černopejev.

--Sly-ah (razgovor) 11:15, 15. jun 2010. (CEST)

Hvala. --Antidiskriminator (razgovor) 11:55, 15. jun 2010. (CEST)

Pravilno[uredi]

Da li je pravilnije reći predpregled ili pretpregled, ili pak mogu obe varijante? Isto pitanje se odnosi na nadkategorije/natkategorije, kao i na podkategorije/potkategorije. Hvala--M!cki talk 12:03, 15. jun 2010. (CEST)

Pretpregled, natkategorija, potkategorija i sl. jer dolazi do jednačenja po zvučnosti. Jedine grupe gde ne dolazi do jednačenja su ds i (predsednik, budšto).--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 12:11, 15. jun 2010. (CEST)
Face-wink.svg --M!cki talk 12:12, 15. jun 2010. (CEST)
Nema na štaFace-grin.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 12:29, 15. jun 2010. (CEST)

Popravljanje ijekavice[uredi]

Drugari, na IKI prevodiocu je dostupna nova opcija, koja će zasigurno zanimati one koji pišu ijekavicom: popravka ijekavskih nepravilnosti; samo štiklirajte opcije „POPRAVI ijekavicu“ i „Podebljati izmenjeni tekst“ na adresi ikiprev.com/?text i pritisnite Prevedi, a onda ćete u prevodu lako pronaći (velikim debelim slovima desno) stvari koje nisu valjale. Zanimljivo će biti i Hrvatima čiji su tekstovi svi ijekavski, a čiji čak i sjajni članci sadrže nepravilnosti; primjera radi, ovaj članak ovdje se može vidjeti (ako skrolujete, vidjećete usred teksta velika debela slova - zastanite mišem nad njima i vidjećete transformaciju heving tuk plejs) da ih i u sjajnim člancima ima. Prisutan je čak i oblik „donijeo“  :) ispravljen u „donio“... Poz! --Darko (razg.) 20:52, 18. jun 2010. (CEST)



I nemojte zaboraviti da je tu "opciju" osmislio i uradio naš ugledni lingvista D. M. (poznatiji pod umetničkim pseudonimom "Riječnik").

--Sly-ah (razgovor) 17:35, 19. jun 2010. (CEST)

Pfff... :-> Nije svijet mračan, Slajo, ti si mračan. --Darko (razg.) 22:55, 20. jun 2010. (CEST)



Pa što si na kraj srca. Samo sam te malo reklamirao kod tvojih "drugara", Branko.

--Sly-ah (razgovor) 00:07, 21. jun 2010. (CEST)

Inače, izgleda da je stvar nejasnija no što sam mislio kad sam pisao tekst iznad: u tekstu koji IKI prevede na gore opisani način neispravni oblici se ISPRAVE, pa tek ONDA ispišu povećanim slovima, tako da je neke čitaoce zbunilo to što su naglašeni oblici - ispravni. Ako pređete mišem preko takvog (naglašenog) oblika, vidjećete oblik koji je tu stojao prvobitno. --Darko (razg.) 00:09, 21. jun 2010. (CEST)

Sliaše, praviš tiješku griješku. - g. Tvrdko Prijenos :) --Miroslav Ćika (razgovor) 00:15, 21. jun 2010. (CEST)

Darko, svaka čast. Bi li se mogao taj prevodilac nekako ubaciti na srviki, da imamo provjeru sintakse u člancima? --Miroslav Ćika (razgovor) 00:15, 21. jun 2010. (CEST)

Ima problema sa vikipedijinom politikom korištenja vanjskih sredstava... duga priča. Zasad teško da će moći direktno na vikipediji. --Darko (razg.) 08:54, 21. jun 2010. (CEST)

Izvin'te što se mešam ali lakše je instalirati dodatak na Mozilinom Fajerfoksu za proveru pravopisa u srpskom. Ima za ćirilicu i latinicu kako za ekavicu tako i za ijekavicu. Podvuče crvenom linijom reči koje nisu u rečniku (rečnik se lako dopunjava). Koristim ga obavezno u tekstovima jer mi je lakše ispraviti grešku ako je vidim podvučenu crvenom bojom. Evo na primer, sad u ovoj temi mi je podvukao "tiješku griješku". Mogu onda da zaključim da je u pitanju teška greška.--Milanče (razgovor) 04:28, 21. avgust 2010. (CEST)

Meni taj dodatak ne radi kako treba. Radi za ekavicu, ali kod nekih pravilnih ijekavskih riječi i dalje podvlači crveno. Za neke riječi je dobar, i djelimično pomaže, ali ga trebaju dosta doraditi. --Željko Todorović (razgovor) 14:20, 21. avgust 2010. (CEST) s. r.

Pa imaš selektuješ reč i "dodaj u direktorijum". I meni jedno vreme nije radio, a sad radi i na ijekavici. Bio sam reinstalirao.

Gana[uredi]

Jel ispravno ganjanski ili ganski fudbaleri?--Marko235 (razgovor) 15:51, 19. jun 2010. (CEST)

A što će ti to „nja“ u sred riječi/pridjeva kada ga nema u imenu države. Država se zove Gana, a ne Ganjana. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:30, 20. jun 2010. (CEST)



Gana, ganski; Ganac, Gankinja ili Ganjanin, -anka.

I. Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, 4. izdanje, 1997, str. 52.

--Sly-ah (razgovor) 00:03, 21. jun 2010. (CEST)

Pa ako je ispravan oblik Ganjani, onda je ispravno i ganjanski kao pridev od te imenice, ali fudbaleri ne predstavljaju narod već državu, tako da je svakako ganski. Obrens (razgovor) 12:53, 24. avgust 2010. (CEST)

Stanovnici[uredi]

Potreban mi je pravilan naziv stanovnika Lopara i Novog Grada u Republici Srpskoj. Pretpostavljam da se stanovnici Novog Grada nazivaju Novljani. Hvala unaprijed na pomoci. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:33, 21. jun 2010. (CEST)


Tačno, stanovnici Novog Grada su Novljani, a stanovnici Lopara su Loparci (sudeći po ovom [3] forumu).

--Sly-ah (razgovor) 20:48, 21. jun 2010. (CEST)

Hvala ti na odgovoru, ali me zanima da li to moze neko da pogleda u nekom rjecniku, ili mogu da prihvatim naziv sa interneta? Licno sam zadovoljan odgovorom ali se plasim da ne dodjem u situaciju da mi neko prebacuje. Uotalom mogu da se pozovem na ovaj razgovor. Hvala u svakom slucaju. Pozdrav. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:56, 21. jun 2010. (CEST)



Nažalost, još uvek ne postoji rečnik etnika na srpskom jeziku. Etnici su razbacani po već postojećim rečnicima, i to samo oni "poznatiji", dok etnike za manja mesta možeš naći samo na internetu ili u uskostručnim člancima u uskostručnim časopisima. Etnik Novljanin beleži veliki rečnik SANU i to u značenju stanovnik Novog ili stanovnik Novske. Što se tiče izvora za etnik Loparci, mislim da je forum za koji sam ti dao link sasvim pouzdan izvor, budući da se radi o forumu Lopare, a u osnovno pravilo u lingvistici je da je naziv za stanovnika nekog mesta (ili etnik) upravo onaj kakvim ga odrede sami stanovnici tog mesta. Dakle, ako stanovnici Lopara na svom forumu kažu da su oni Loparci, nema ti pouzdanijeg kriterijuma od tog.

--Sly-ah (razgovor) 21:31, 21. jun 2010. (CEST)

Posteno. Hvala na odgovoru. ps Povodom naziva stanovnika gradova i opstina u Republici Srpskoj, kako bi bilo najbolje nazvati clanak ili spisak naziva stanovnika gradova i opstina u Republici Srpskoj? "Nazivi stanovnika gradova i opstina u Republici Srpskoj", ili postoji neki kraci oblik uz upotrebu rijeci koje nisu stranog porijekla? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:39, 21. jun 2010. (CEST)


Mislim da je najbolje samo Etnici Repupblike Srpske jer etnik znači upravo to: naziv za stanovnika nekog mesta. Dakle, Beograđanin, Banjolučanin, Loparac . . . su etnici. Doduše, postoji opasnost da određen deo čitalaca neće odmah shvatiti o čemu je reč, ali će vrlo brzo iz konteksta moći skontati o čemu se radi. Takođe bih ti ponudio svu logističu pomoć (naravno, ako ti bude potrebna) kod pravljenja tog spiska, budući da imam nešto literature koja bi mogla biti korisna, a taj segment lingvistike mi je vrlo interesantan.

--Sly-ah (razgovor) 21:49, 21. jun 2010. (CEST)

Odlicna ideja posto sam zelio da ukljucim i nazive stanovnika regija, poput regije Birac, Posavine, Podrinja, Semberije, Krajine itd. Ajde razlisli da li postoji srpska rijec koja nije stranog porijekla a odgovara znacenju pojma etnici. Licno sam protivnik stranih rijeci i izraza u srpskom jeziku, ali jezik napreduje i to ne moze da se zaustavi. Ipak je dobro da koristimo nase rijeci radije nego tudje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:56, 21. jun 2010. (CEST)


Koliko je meni poznato - ne postoji. Etnik je stručni lingvistički termin koji označava naziv za stanovnika nekog naseljenog mesta ili zemlje.

--Sly-ah (razgovor) 22:42, 21. jun 2010. (CEST)

italijanski[uredi]

Ako neko zna kako italijansko ime Quagliarella treba transliterovati ćirilicom, da ga stavi ovde. Bogorm (razgovor) 18:20, 24. jun 2010. (CEST)

Kvaljarela--Zrno (razgovor) 18:23, 24. jun 2010. (CEST)Zrno

VIKIPEDIJANCI SU INDIJANCI?![uredi]

VIKIPEDIJANCI SU INDIJANCI?!

[[Medija:* Umesto sadašnje upotrebe pojma VIKIPEDIJANCI (korisnici Vikipedije) gramatički i etimološki je ispravije (bolje) upotrebljavati pojam ili reč VIKIPEDISTI. Sadašnji prevodilac je najverovatnije izveo pojam od pridevskog oblika (engleskog WIKIPEDIAN) i stavio ga u široku upotrebu srbskog jezika kao VIKIPEDIJANCI (Indijanci), što je nepravilno. Mada postoje izuzeci ovde je očito jezički prekršaj. Pojam treba izvesti iz imeničnog oblika VIKIPEDIJA i prevoditi ga na srbski ubuduće kao VIKIPEDIST (jedn.),odnosno vikipedisti (mn.). Usporedi: enciklopedija i enciklopedist. Ne enciklopedijanac!. I molim da uvažite moju primedbu (korekciju). Hvala na pažnji. Prim. prof. dr Došić Slobodan, Beograd, Srbija, ETNOMEDICINA COSMOENERGETICA EMCE)-Association Belgrade 1077 Beograd, Peđe Milosavljevića 22/3 tel. +381 (0)11 318 6104, e-mail: bioscell@nadlanu.com]]

 — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.205.207 (razgovordoprinosi) 01:33, 26. jun 2010

Samo što je ovo Vikipedija na srpskom jeziku. Kako god, naziv Vikipedijanac nije potekao od zanimanja (na engleskom se kaže encyclopedist), već je nastao po analogiji da je Vikipedijanac deo zajednice Vikipedije. (videti odeljak Nomenclature). -- Loshmi (razgovor) 09:17, 27. jun 2010. (CEST)
Gospodine Došiću, takođe je pravilno srPski a ne srBski (jednom može biti greška u kucanju, ali dva puta sigurno nije), pa vi uporno pišete sa B.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 10:41, 27. jun 2010. (CEST)

Takođe nije nimalo razborito da na ovako javnim mestima kao što je Vikipedija ostavljate svoje lične podatke. Na vašem mestu, ja bih uklonila adresu i telefon, a bogami i imejl...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 10:43, 27. jun 2010. (CEST)

Ja sam oduvijek primjećivao tu „nepravilnost“ vikipedijanac, jer zaista BI bilo logičnije enciklopedist(a)-vikipedist(a), ali sam mislio da je ovo namjerno ovako skrojeno, pomalo simpatičnog oblika, pomalo - da - podsjeća na Indijanac... A i zašto ne bi moglo - Australija-Australijanac, Vikipedija-Vikipedijanac... --Darko (razg.) 11:17, 28. jun 2010. (CEST)

Svakako da bi Vikipedist bilo ispravno, naime imamo taj izraz i u našem rječniku, međutim u upotrebi je Vikipedijanac, jer većini nas Vikipedist izgleda suviše ozbiljno. Bolje da nas se poredi sa Indijancima, nego sa nekakvom suviše ozbiljnom zajednicom Vikipedista. Uostalom šta je toliko loše kod riječi Indijanac? Meni je uvijek bila simpatična. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 11:39, 28. jun 2010. (CEST)

To su sve novi pojmovi, koji nastaju sa nastankom novih pojava (kao što je Vikipedija), pa samim tim nešto ne verujem da bismo mogli još uvek govoriti o nekoj (ne)pravilnosti jedne ili druge reči. Jedno je sigurno: vikipedijanac ili vikipedista, u oba slučaja malim slovom, a ne velikim, jer se radi o nekom ko stvara Vikipediju a Vikipedeija je enciklopedija, dakle moglo bi se reći da u neku ruku govorimo o zanimanju, a s druge strane, Vikipedija ipak nije nikakva država da bi njeni članovi bili njeni stanovnici pa da se prema pravilima srpskog jezika, pišu velikim slovom. Dakle vikipedista ili vikipedijanac kao enciklopedista, a ne kao Indijanac, Amerikanac, Australijanac, Srbin, Englez, Francuz i sl.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:13, 9. jul 2010. (CEST)

Transkripcija[uredi]

Ponavljam molbu za pomoć oko transkripcije imena ovih beloruskih fudbalskih klubova:

Dnяpro Magіlёў — Dnjepr, Dnjepro ili Dnjepar Mogiljov
Šahcёr Salіgorsk — Šahtjor ili nekako drugačije (en:FC Shakhtyor Soligorsk)
Belšыna Babruйsk —
Hvala--Drazetad (razgovor) 08:41, 27. jun 2010. (CEST)--Drazetad (razgovor) 21:55, 27. jun 2010. (CEST)

Lekari nisu prepisivači[uredi]

Molim Vikipedijance da ubuduće na nazivaju u svojim tekstovima lekare „prepisivačima“. Kad lekar ordinira terapiju svom pacijentu on tu terapiju ne prepisuju, nego je propisuju. Propisivanje lekova je pravilan način izražavanja. Primenom reči prepisivanje lekova, terapije itd., Vi vređate lekare nazivajući ih prepisivačima.--109.93.197.169 (razgovor) 09:50, 27. jun 2010. (CEST)

Ta greška dolazi iz svakodnevnog jezika. Vjerovatno si čuo da pacijenti uvijek kažu (barem većina) prepisao mi doktor lijek. Vi doktori, ako si doktor, treba da ispravljate vaše pacijente, pa će vjerovatno manje griješiti i na Vikipediji. Inače, ovdje mi tu grešku možemo riješiti botom, tako da nije neki problem. U svakomo slučaju, hvala na ukazanoj grešci. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:45, 28. jun 2010. (CEST)



prepisati, prepišem svrš.

1. ponovo napisati neki tekst kopirajući s originala.

2. odrediti, propisati bolesniku lek ili način lečenja.-

Jednom bolesniku prepiše doktor nekakav prašak za lek (Nen. Lj., RMS).

Tu je prepisao ovu medicinu ... da mu je da svakih četrdeset minuta (Krl., RMS).

Šestotomni rečnik srpskog jezika MS.

--Sly-ah (razgovor) 12:47, 28. jun 2010. (CEST)


„Lekove mogu propisivati samo doktori medicine i doktori stomatologije (u daljem tekstu: lekari). Mogu se propisivati samo oni lekovi koji se stavljaju u promet na osnovu Zakona o proizvodnji i prometu lekova.”

Citat je iz ; PRAVILNIKA O NAČINU PROPISIVANJA I IZDAVANJA LEKOVA ("Sl. list SRJ", br. 16/94, 22/97 i 52/2002 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) --93.87.182.145 (razgovor) 22:37, 29. jun 2010. (CEST)


propisati, propišem svrš.

  1. izdati progas, naredbu, narediti, odrediti. — Ono što vam je juče bilo zabranjeno sutra će vam biti propisano kao dužnost. Grol. Car je . . . propisao jedinstven ustav. Pov. 2.
  2. odrediti sredstvo za lečenje. — Taj ga je pregledao, na papiriću nešto propisao. Ben.

Takođe šestotomni rječnik MS. :) Ispada da je i jedno i drugo ispravno, iako najvjerovatnije ljekari više koriste propisati, a pacijenti prepisati. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 22:52, 29. jun 2010. (CEST)

Šuckori[uredi]

Potrebna mi je informacija u vezi pojma Šuckori , koji ima njemački korjen. Dakle ako neko poznaje istoriju i njemački jezik, da mi kaže kako je nastala ova riječ, da mi da odgovarajuću riječ u njemačkom jeziku. Potrebno mi je da ako neko posjeduje neko starije izdanje nekog leksikona stranih riječi i izraza, da mi prenese šta tamo piše o značenju, upotrebi i porijeklu. Isto važi i za upotrebu i značenje u njemačkom jeziku. Hvala unaprijed. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 08:30, 28. jun 2010. (CEST)

U Savremenom leksikonu stranih reči Ljuba Mićunovića (ISBN 86-7331-128-4), kao pretposlednja odrednica piše da je šuckor zaštitni vojni odred. --filip ██ 11:12, 28. jun 2010. (CEST)

Ako mozes, daj sve sto pise tamo. U najmanji detalj. Hvala za ovo do sada. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:14, 28. jun 2010. (CEST)

šuckor nem zaštitni vojni odred.
Dakle, sve sam već napisao. --filip ██ 11:18, 28. jun 2010. (CEST)

Samo ako možeš i detalje leksikona, godina izdanja i izdavač. Već sam dodao u korištenu literaturu. Hvala. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:20, 28. jun 2010. (CEST)

  • Savremeni leksikon stranih reči / Ljubo Mićunović, Književna zajednica Novog Sada, Univerzitetska riječ (1988) (ISBN 86-7331-128-4)

Pronašao, hvala na pomoći --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:39, 28. jun 2010. (CEST)

Treća molba za istu transkripciju[uredi]

Ponavljam molbu za pomoć oko transkripcije imena ovih beloruskih fudbalskih klubova:

Dnяpro Magіlёў — Dnjepr, Dnjepro ili Dnjepar Mogiljov
Šahcёr Salіgorsk — Šahtjor ili nekako drugačije (en:FC Shakhtyor Soligorsk)
Belšыna Babruйsk —
Hvala--Drazetad (razgovor) 08:41, 27. jun 2010. (CEST)--Drazetad (razgovor) 21:55, 27. jun 2010. (CEST)--Drazetad (razgovor) 11:44, 28. jun 2010. (CEST)

Jezik obraćanja na MedijaVikiju[uredi]

Rekao bih da imamo problem sa jezikom interfejsa, koji možda zahteva i posebnu stranu za razgovor. Neki od tekstova prevoda sadrže obraćanje na „ti“, iako se mogu zameniti neutralnim ekvivalentima.

Npr, ispod prozora za izmenu imamo: Snimi stranicu, Prikaži pretpregled, i Snimi promene, dok može da stoji: Snimanje stranice, Prikaz pretpregleda, i Snimanje promena. Na sve slično mislim.

Moje je mišljenje da je predstavljanje izbora u vidu imenovanja opcija bolje rešenje od korišćenja imperativa. 本 Mihajlo [ talk ] 18:05, 2. jul 2010. (CEST)

Slažem se. --Kašter (разговор) 23:02, 4. јул 2010. (CEST)

I ja se slažem sa Mihajlovim predlogom. --Antidiskriminator (razgovor) 23:15, 4. jul 2010. (CEST)

Ja se ne slažem s prijedlogom. To dugme se ne obraća korisniku, nego se korisnik pomoću tog dugmeta obraća vikipediji: Snimi! Neće joj persirati, to je sigurno. A ovi neutralni meni lično se ne dopadaju, i nisu uobičajeni za komande. --Darko (razg.) 21:10, 7. jul 2010. (CEST)

Na koji način bi spisak opcija (imenica) mogao da se obraća korisniku ili da sadrži persiranje? Taj deo ti nikako ne stoji. 本 Mihajlo [ talk ] 21:17, 7. jul 2010. (CEST)

Nije prvi put da čujem mišljenje kao Mihajlovo, ali meni lično se više dopada ovo što kaže Darko, mada ja to opet shvatam malo drugačije. Ja dugme shvatam kao program koji meni kaže šta će da se desi ako klinkem na njega, a ne obrnuto, tj. kao da se ja obraćam programu, tj. Vikipediji u ovom slučaju. Iskreno, sve i da nije tako, mislim da te komande treba da budu što jasnije a imperativ je najjasniji kad je u pitanju neka akcija. Npr. Sačuvaj stranicu je mnogo jasnije od Čuvanje stranice. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:37, 8. jul 2010. (CEST)

Upravo tako, to su komande softveru Medijaviki, a ne razgovor između gospodina H i softvera. Možda ima nekih situacija gdje softver daje neko duže objašnjenje korisniku, gdje bi se moglo nešto izmijeniti, ali mislim da dugmad (komande) ne treba komplikovati. Ovo što stoji u ovom slučaju je sasvim jasno: Snimi (mi) stranicu (koju sam mijenjao): Prikaži (mi) pretpregled (konačnog izgleda izmjena); Prikaži (mi) promjene (razliku između prethodnih i mojih izmjena). --Slaven Kosanović {razgovor} 16:50, 8. jul 2010. (CEST)

Brastvo i objavjeno[uredi]

Da pitam za ove dve stvari, pošto se frekventno javljaju:

Treba li to dirati ili ne? 本 Mihajlo [ talk ] 19:41, 4. jul 2010. (CEST)

Ako pitaš da li treba ispravljati, svakako. Radi se sigurno u najvećem broju slučaja o tipografskoj grešci.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:32, 8. jul 2010. (CEST)

Pitam za ove konkretne slučajeve, gde bi te reči sa naizgled tipografskim greškama mogle zapravo da zaista budu takve u originalu. 本 Mihajlo [ talk ] 16:42, 8. jul 2010. (CEST)

Hm, ja bih rekla da jesu greške, barem jedna od njih. "Objavjeno" nije deo nikakvog naslova, već kaže da je to delo objavljeno 1927, a ovo drugo, Trebalo bi da bude naslov neke knjige u kojoj se nalazi deo "Banat", ako ne grešim. Sad, Jovan Radonjić je živeo malo u 19. malo u 20. veku, tako da zaista nije isključeno da je zapravo dobro bez T. Predlažem da pitaš onog ko je uneo tu referencu u članak, jer on će najbolje znati. U samom članku o ovom istoričaru ne stoji ništa što bi moglo da razreši ovu misteriju...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:07, 9. jul 2010. (CEST)

JAT[uredi]

Kako je moguće da je JAT Airlines - JAT erlajns? Morao bi biti Džat erlajns. To što mi znamo/mislimo da je u pitanju „J“ je nebitno.--Jakša (razgovor) 09:49, 6. jul 2010. (CEST)

Rekao bih da treba erlajns. JAT je skraćenica srpskih riječi, pa je zato JAT, a AirLines je engleska riječ i slijedi joj transkripcija. Ako im se ne dopada kako je ispalo, trebalo je da misle prije no su izabrali englesku riječ da im tvori ime. --Darko (razg.) 21:12, 7. jul 2010. (CEST)

Aheron ili Aheront?[uredi]

Aheron(t) (grč. Αχέρων) je reka u severozapadnoj Grčkoj. Po mitologiji je reka bola u Hadu. Na vikipedijama na većini jezika (ruskom, nemačkom, bugarskom, islandskom, engleskom, mađarskom, slovenačkom, turskom,.....) je naziv ove reke Aheron. Međutim ima i vikipedija (na hrvatskom, bošnjačkom, portugalskom.....) na kojima je naziv ove reke Aheront (sa T na kraju). Gugl pretraga na srpskom jeziku rezultira skoro istim brojem pogodaka i za jednu i za drugu opciju. Šta je pravilno?--Antidiskriminator (razgovor) 10:09, 8. jul 2010. (CEST)



Po Vujakliji je Aheron, a po Klaiću Aheront. Biraj.

--Sly-ah (razgovor) 10:47, 8. jul 2010. (CEST)

Ostaviću Aheron. --Antidiskriminator (razgovor) 16:27, 8. jul 2010. (CEST)

Nakaradni neologizmi[uredi]

Vikipedija:Korisničke skripte - šta je ovo? U srpskom se kaže „korisnička skripta“ (i za jedninu i za množinu), moguće i „korisnički skriptovi“ (za ovo nisam siguran).--Jakša (razgovor) 01:34, 9. jul 2010. (CEST)

Da, trebalo bi skript ili skripta. Mislim da ne ide skriptovi. [4] --Slaven Kosanović {razgovor} 02:07, 9. jul 2010. (CEST)
U stvari, griješim... Javlja se i taj izraz... shell scripting = pisanje komandnih skriptova. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:11, 9. jul 2010. (CEST)

Postoji nešto što se zove skripta, često se koristi na univerzitetskim studijama, i nema množinu. Ako sada uvodimo novu reč - skript, onda njena množina može biti samo skriptovi.--Jakša (razgovor) 15:49, 10. jul 2010. (CEST)

Iz Klajnovog RJN: skripta ima samo množinu sr. roda: čitam skripta (ne skriptu), učim iz skripata, nalazim u skriptima (uobičajeno ali pogrešno skriptama). -- Loshmi (razgovor) 16:13, 10. јул 2010. (CEST)

Da li bi onda bilo ispravno preimenovati u Korisnički skripti? -- Loshmi (razgovor) 16:13, 10. jul 2010. (CEST)

U svakom jeziku imamo riječi koje imaju više značenja, pa i u srpskom. Ne mora to da bude razlog, mada bih volio da jednom već dobijemo stručni rječnik računarskih pojmova koji su usaglasaili stručnjaci računarstva sa stručnjacima jezika. Ovaj računarski rječnik Mikro knjige, je ipak neka radna verzija tako da nije sto posto pouzdan... Evo ja sam bacio pogled u šestotomni RMS i našao ovo:
skripta, skripata s mn. lat. predavanja obično profesora visokih i viših škola, umnožena ciklostilom, tapirografom i sl. — Luta on po poljima s juridičkim skriptima (bold moj), a s velikm mislima u glavi. Kol.

Očigledno je da se množina od imenice „skripta“ ne konstruiše tako u ovom slučaju. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:19, 10. jul 2010. (CEST)

Da, pitanje je da li bi „računarska skripta“ i „fakultetska skripta“ trebalo da se tertiraju na isti način. Inače, tek sam danas saznao da ova „starinska skripta“ imaju samo množinu. Mi smo na faksu uvek fotokopirali „skripte“ :) -- Loshmi (razgovor) 16:24, 10. јул 2010. (CEST)

Možda bi stranica mogla da se preimenuje u Vikipedija:O korisničkim skriptima što bi bilo gramatički ispravno, i nedvosmisleno ukazivalo da je u pitanju množina. -- Loshmi (razgovor) 16:32, 10. јул 2010. (CEST)

Mada ipak mi se čini da „računarski skript“ nije isto što i „fakultetska skripta“. -- Loshmi (razgovor) 16:34, 10. jul 2010. (CEST)

Svi pojmovi u računarstvu su definisani riječima koje su ranije imala druga značenja, odnosno kada se koriste u računarstvu pripisana su im nova značenja. Nama i mnogim drugima mnoge od tih riječi dolaze iz engleskog jezika, pa iz našeg ugla ispada da su to neke nove riječi, jer nisu nastale u našem jeziku. Naravno ima i slučajeva gdje su konstruisane neke nove, ali opet ni te nisu izmišljene iz ničega. Ovdje bi bilo dobro poslati pismo nekom našem stručnjaku za jezik... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 16:37, 10. jul 2010. (CEST)


CFR Cluj[uredi]

Koje je ispravno, CFR Kluž ili ČFR Kluž? Ovo je ime jednog rumunskog fudbalskog kluba.--Marko235 (razgovor) 19:14, 10. jul 2010. (CEST)

Aromanian Wikipedia[uredi]

Kako se ova Vikipedija zove na srpskom? Vp na vlaškom, aromunskom ili cincarskom jeziku? --178.223.156.32 (razgovor) 15:02, 11. jul 2010. (CEST)

Pretpostavljam da se na svim jezicima uglavnom zove Vikipedija. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:12, 11. jul 2010. (CEST)

Čoveka interesuje naziv jezika. Postoji Aromanian language, ali nema članak kod nas. 本 Mihajlo [ talk ] 15:40, 11. jul 2010. (CEST)

Jakša je otvorio članak kao Cincarski jezik.

No mene zanima pod kojim imenom da otvorim članak: Vikipedija na cincarskom, na arumunskom ili makedoromanskom jeziku? Ukoliko bi te sve mogućnosti bile važeće, onda postavljam pitanje koji bi naziv imao prvenstvo tj. po kom će nazivu članak nositi ime (dok će ostali nazivi biti preusmerenja). --77.46.225.163 (razgovor) 21:57, 12. jul 2010. (CEST)

Ja bih je nazvao Vikipedija na aromunskom jeziku, pošto i u samom članku cincarski jezik piše: cincarski ili aromunski jezik. A napravio bih preusmjerenje sa: Vikipedija na cincarskom jeziku. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:25, 12. jul 2010. (CEST)

Udruženje Cincara Srbije daje prednost terminu cincarski u odnosu na aromunski. Stoga sam članku dao ime cincarski jezik.--Jakša (razgovor) 00:40, 13. jul 2010. (CEST)

György Thurzó[uredi]

Pogađate, potrebna mi je transkripcija imena poštovanog gospodina, mađarskog grofa. --Sabate (razgovor) 03:07, 14. jul 2010. (CEST)



Đerđ Turzo.

--Sly-ah (razgovor) 09:33, 14. jul 2010. (CEST)

Hvala! --Sabate (razgovor) 16:05, 14. jul 2010. (CEST)

Baillaud[uredi]

Ovo francusko prezime bi po pravilu trebalo da se transkribuje kao Bajo, međutim imam osećaj da je ovo jedan od izuzetaka (tj. da ga Francuzi izgovaraju sa izuzetkom) i da glasi Belo. Šta kažete? (Inače radi se o prvom predsedniku IAU-a, pa ako ima neki astronom da ovo prati možda može pomoći.) --Sabate (razgovor) 04:42, 17. jul 2010. (CEST)

Polusloženice i muzički žanrovi[uredi]

Ne da mi se da sređujem neke članke dok ne razjasnim jednu stvar. Radi se o kalkovima iz engleskog za nazive određenih muzičkih pravaca i žanrova koji su u srpski preneti prostom transkripcijom:

  • Blek metal
  • Treš metal
  • Viking metal
  • Ded metal

I ostali slični metali, pa i nemetali (pop rok, pank rok itd.)

Čini mi se da bi ih u svim ovim slučajevima trebalo pisati sa crticom, jer reči „blek“, „treš“ itd. nisu pridevi u srpskom, da bi se dobila polusloženica. Mislim da način na koji se sada pišu (uopšte, a i na vikipediji) nije u duhu srpskog. Kod pop-roka, pank-roka i sl. mislim da ne bi trebalo da bude dileme jer je potpuno jasno da se radi o polusloženici (spojene su dve imenice koje nezavisno postoje u srpskom, prva se ne deklinira itd.).

Dakle blek-metal, treš-metal, ded-metal itd. S tim što, a ovo kažem kao metalac :), meni ne bi uopšte bilo glupo ili neobično da se neki od „prideva“, gde to nije rogobatno i gde ne menja smisao, i prevedu — recimo „vikinški metal“ (mada ne mogu da se setim više nijednog takvog primera). Jednostavno ne vidim opravdanje da se pišu bez crtice (ili daleko bilo spojeno): prva reč se ne deklinira, zadržava svoj akcenat, pa i značenje (ako se uopšte može smatrati da ga u srpskom ima)... Recimo kada bi preveli „ded metal“ to je „smrt metal“; u srpskom postoji naziv za jedan alat — „smrt-klješta“, pa ne vidim zašto bi i ovo bilo drugačije.

Nemam pravopis iz '93. pri ruci, a i da ga imam čini mi se da u njemu postoji neko nedorečeno pravilo koje se poziva na „osećaj“ kada su u pitanju pozajmljenice „novijeg datuma“, pa sigurno nije loše da se ovo prodiskutuje pre nego što počnem da menjam „po osećaju“. Ono što mi unosi sumnju je da sam baš u nekoj od (arhiviranih) rasprava ovde pročitao izuzetak u sličnoj situaciji: „video spot“, ali nije dato objašnjenje zašto je to izuzetak od ostalih polusloženica sa „video“.

U vezi sa ovim su i ostali slični pojmovi: „rok muzika“ ili „rok-muzika“ i ostale konstrukcije sa nekakvom muzikom gde je opisna reč imenica ili uopšte nije reč u srpskom. U praksi (TV, štampa...) viđam oba rešenja. A i nije samo muzika, postoji, čini mi se, na desetine takvih kalkova: veb čitač, veb stranica, internet sajt i sve ostalo što je mehanički, word-for-word :), transkribovano sa engleskog.

U ličnoj upotrebi sve takve pojmove pišem kao polusloženice, ali ovo je ipak kolektivni prostor i ne bih da nekoga razbesnim. Šta raditi? --Sabate (razgovor) 04:55, 19. jul 2010. (CEST)

Što se tiče naziva, treba ostaviti originalni naziv ako je tako uvreženo. Ded metal (death metal) niko ne zove smrt metal, smrtni metal ili smrtonosni metal tako da bi svi takvi nazivi predstavljali originalno istraživanje. Što se tiče upotrebe crtice. Iz Rečnika jezičkih nedoumica: CRTICA (4) Pisanje bez crtice preporučuje se kad je ispred imenice nepromenljiva reč stranog porekla, pridevskog ili priloškog značenja, npr. solo tačka, bruto težina, neto zarada, ekspres kafa, instant čorba, gala večera itd. -- Loshmi (razgovor) 12:54, 19. јул 2010. (CEST)
Svi ti muzički žanrovi nikad se ne prevode, iz prostog razloga što ih prevedene niko ne bi prepoznao. Što se crtice tiče, mislim da nije potrebna. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 16:12, 19. јул 2010. (CEST)

Hvala! Rešili ste mi veliku nedoumicu. Uzgred, naravno da ih ne bi prevodio (osim u onom jednom slučaju, nisam to ni predložio) — nisam lud. :) --Sabate (разговор) 22:35, 19. јул 2010. (CEST)

Бедоен[uredi]

Јел Бедоен не треба можда да буде Бедоан? --Sič (Cosa dici?) 22:50, 20. јул 2010. (CEST)

Francusko OIN se transkribuje kao OEN. Dakle, pravilno je Bedoen. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:12, 20. јул 2010. (CEST)

Aha, ok. A jel onda Antoan neki izuzetak? --Sič (Cosa dici?) 23:29, 20. јул 2010. (CEST)

Hm, dobro pitanje. Pogledaj ovde. Tačke 31 i 30, ako se ne varam. Postoje dva pravila: oi kao oa, i oin kao oen. Zanimljivo je da Antoine takođe ima kombinaciju oin, ali je dato kao primer za oi -> oa. Ja ne znam objašnjenje. Možda bi mogao da ipak pitaš (ili sačekaš da on sam odgovori) Slijaha. On je mnogo izverziraniji od mene i sigurno zna odgovor. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:41, 22. јул 2010. (CEST)

Можда зато што има e на крају, транскрибује се оан. Не би ме чудило да је то "квака", јер је то једина разлика између Антоана и Беодоена или, рецимо, Поенкареа, а већ је познато да се група "in" čita/transkribuje na jedan način (en), a "ine" na drugi (in). --filip ██ 01:41, 23. jul 2010. (CEST)
Biće da je to. Najverovatnije, jer nema drugog objašnjenja...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:43, 23. jul 2010. (CEST)

Gr[uredi]

Da li je Agreus (engleski transkript grčkog) zapravo Agrej?--Metodičar zgovor2a 21:06, 22. jul 2010. (CEST)

Biće da je tako. Prometheus je Prometej. Analogno tome, Agreus bi bio Agrej. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:43, 22. jul 2010. (CEST)

Hvala. A baš sam mislio tebe da ne gnjavim svaki čas, pa sam pitao na trgu. Dobro. Bolje onda da te gnjavim svaki čas.Face-grin.svg--Metodičar zgovor2a 23:55, 22. jul 2010. (CEST)

Ma samo ti gnjavi, nemam ja ništa protiv...Ako znam odgovor, rado ću pomoći...Face-wink.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:45, 23. jul 2010. (CEST)

Da li je Đorđe, Žorž, Georgije ili nešto četvrto...?[uredi]

Radi se o osobi s čijim imenom sam se susreo na engleskoj Vikipediji u članku o mađarsko-rumunskom ratu i glasilo Gheorghe Mărdărescu (vidi ovde). Pomislio sam, pošto sam gledao rumunski film Pentru Patrie gde sam čuo da se jedan od likova zove Đorđe Šont, da je reč o Đorđu, ali su mi neki neregistrovani korisnici obratili pažnju i preusmerili me ovde da razmotrim tu dilemu.--Nvlado (razgovor) 00:27, 2. avgust 2010. (CEST)

Pitanje je kako je pravo ime tom gospodinu. Na engleskoj stoji George, a na rumunskoj Gheorghe. U Pravopisu imamo oba imena kao primere za transkripciju sa rumunskog, tako da je George Đeorđe, a Gheorghe je George. Ja bih pre verovala rumunskoj njiki i napisala George, jer Englezi imaju običaj da ponekad poengleze strana imena. Ne zaboravi da staviš original u zagradu.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:39, 2. avgust 2010. (CEST)

PS, vidim da si i ti otkrio članak na rumunskog njiki... :)--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:41, 2. avgust 2010. (CEST)

Znači, onda da ga krstimo kao Georg? Kao Georg Fridrih Hendl, jel? :-) --Nvlado (razgovor) 00:57, 2. avgust 2010. (CEST)

Sa E. George. Tako stoji u Pravopisu. On je Rumun, ne Nemac.Face-wink.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 01:20, 2. avgust 2010. (CEST)

Okej, hvala ti Jagodo! :-) --Nvlado (razgovor) 01:24, 2. avgust 2010. (CEST)

Molim, i drugi put. :)--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 01:48, 2. avgust 2010. (CEST)

Pisanje tačke ispred crte (premešteno sa Trg/Vikipolitika)[uredi]

Prebacujem ovde raspravu koja se razvila na Trg/Vikipolitika (naslov Mjesto rođenja i smrti). Pomenuta rasprava se tiče toga da li u mestu rođenja i smrti treba navoditi i državu ili ne, a u ovom delu se raspravlja o pravopisno ispravnom načinu za zapisivanje tih podataka, što je drugo pitanje. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:26, 4. avgust 2010. (CEST)

Ovo je primer koji je inicirao raspravu:

-- Обрадовић Горан (разговор) 16:26, 4. август 2010. (CEST)


Тачка не иде испред црте. Правопис српскога језика је јасан по том питању. --Звездица (разговор) 14:51, 4. август 2010. (CEST)

Постоји размак између тачке и црте. Тачка се извацује у случају да не постоји размак (1910-1944). --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:59, 4. август 2010. (CEST)
U primeru iz Rečnika jezičkih nedoumica tačka je u ovom slučaju izbačena, iako je odvojena razmakom. Citat: U načelu, crta kao znak interpunkcije odvaja se belinama, a kao pravopisni znak piše se bez razmaka, osim u slučajevima kad su jedan ili oba izraza koje crta povezuje višečlani: utakmica Partizan – Kvins park rendžers, Ivo andrić (10. IX 1892 – 13. III 1975). -- Loshmi (razgovor) 15:25, 4. avgust 2010. (CEST)

Slažem se da to pravilo treba primenjivati pre svega na prostor bivše SFRJ, generalno. Ali pravopis mora da se ispoštuje: Tačka kao obeležje rednog broja ne piše se ispred drugog znaka interpunkcije. I navedeni su primeri:

  • (1914-1918), 15-18. juna, (10. IX 1892 — 13. III 1975)... To je pravopisna norma. --Zvezdica (razgovor) 15:33, 4. avgust 2010. (CEST)
Ovo je već jednom bilo razjašnjeno, ali opet je tema otvorena. Svi koji su imali nedoumice oko ovoga su prihvatili da se radi o štamparskoj grešci. Na to su neki ljudi ukazivali, i oglasio se prof. Klajn koji je priznao da je ovo greška. Ne može on da mijenja Pravopis, to je tačno, ali on nije izmislio novo pravilo, on je ukazao na protivrječnost primjera tom pravilu. Postoji pravilo Tačka kao obeležje rednog broja ne piše se ispred drugog znaka interpunkcije i postoji primjer (10. IX 1892 — 13. III 1975). On je protivrječan pravilu. Ja ovo bolje ne mogu da objasnim ko je shvatio shvatio je, možda će se u skorije vrijeme uključiti u raspravu korisnik koji zna o ovome više. Onaj ko ne vidi da je to protivrječno, ne znam šta mu reći. Ako jedan od članova Odbora za standardizaciju srpskog jezika i ugledni lingvista prizna da se radi o grešci, onda se može sumnjati u ovaj primjer. --Željko Todorović (razgovor) 15:42, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.

Nisam znao za tu raspravu i Klajnovo oglašavanje. Ako je potvrdio da je štamparska greška u pitanju — ok. -- Loshmi (razgovor) 15:48, 4. avgust 2010. (CEST)

U slučaju razmaka se ne krši bilo kakvo pravopisno pravilo, jer se tačka ne izbacuje ispred razmaka, odnosno praznog prostora. Ovde (10. IX 1892. — 13. III 1975) se tačka ne izbacuje ispred praznog prostora, ali ovde (1914-1918) se izbacuje po pravilu. Iza tačke na kraju rečenice po pravilu ide razmak, a ispred razmaka se tačka na kraju rečenice ne izbacuje po pravilu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:49, 4. avgust 2010. (CEST)

Dobro, o Pravopisu smo završili raspravu. Ko je shvatio, shvatio je, tu se ništa više ne može. Sve je savršeno objašnjeno. Vezano za sam prijedlog, onda ćemo se dogovarati da ovo pravilo važi samo za Jugoslaviju, dok će se za zemlje van Jugoslavije pisati grad, država i datum rođenja/smrti. --Željko Todorović (razgovor) 15:55, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.

Zapravo, možemo potpuno sve da ispoštujemo tako što ćemo napisati (25. septembar 1906, Sarajevo8. jun 1944, Sarajevo). Čak je i logičnije jer se uvek prvo kaže kada je neko rođen, pa tek onda gde je rođen: „Taj i taj, rođen tad i tad, tu i tu.“ -- Loshmi (razgovor) 15:58, 4. avgust 2010. (CEST)

Nismo završili raspravu. Kad bi bila štamparska greška, onda bi primer protivrečio pravilu. Ovako ne protivreči, što dokazuje da nije reč o štamparskoj grešci. Inače, prof. Klajn nije autor Pravopisa srpskoga jezika. Pitam se zašto Željko Todorović, koji je inače inicijator sukoba koji je prethodio ovoj raspravi, tvrdi suprotno Pravopisu srpskoga jezika. --Zvezdica (razgovor) 16:07, 4. avgust 2010. (CEST)

Zvezdice, Željko nije inicijator sukoba, i molim te da se zadržimo na predmetu razgovora, bez ličnih komentara. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:11, 4. avgust 2010. (CEST)

Molim vas (Zvezdice :) ), da spustimo loptu. Cela ova rasprava (da li ide tačka ili ne), kakva je da je, u ovoj temi (predlog o tome da li se pišu države ili samo gradovi kao mesto rođenja) predstavlja digresiju koja je preterano narasla. Valjalo bi je prebaciti na Trg/Pravopisna pitanja. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:12, 4. avgust 2010. (CEST)

Upravo to i hoću da kažem. Nekome je stalo da se ova rasprava otegne oko pravopisnih pitanja, da bi i ubuduće bilo prostora za sukobe na političkoj osnovi. To je sad (meni bar) potpuno jasno. --Zvezdica (razgovor) 16:17, 4. avgust 2010. (CEST)

Pa između ostalog i kako se to ne bi desilo, prebaciću ovu raspravu na pravopisni trg, a ovde ću da ostavim deo rasprave o tome da li pisati ime države ili ne. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:20, 4. август 2010. (CEST)

Хмм, зар није обрнуто. :) Расправа је о државама и градовима, а "тачка" се провукла, онако слуајно. :) Djus reci 16:20, 4. август 2010. (CEST).. сада ово нема смисла  :) Djus reci 16:36, 4. август 2010. (CEST)

Сад тек видех овај Лошмијев коментар:

Zapravo, možemo potpuno sve da ispoštujemo tako što ćemo napisati (25. септембар 1906, Сарајево — 8. јун 1944, Сарајево). Čak je i logičnije jer se uvek prvo kaže kada je neko rođen, pa tek onda gde je rođen: „Taj i taj, rođen tad i tad, tu i tu.“ -- Loshmi (razgovor) 15:58, 4. август 2010. (CEST)

па мени ово изгледа врло сувисло! -- Обрадовић Горан (разговор) 16:29, 4. avgust 2010. (CEST)


Verovatno je Željko u pravu, ali dok to ne bude napisano u pravopisu piše se bez tačke (bila greška ili ne), bez obzira na pismenu ili usmenu izjavu Klajna. Prema tome možda novi pravopis neće ni biti štampan, nego će se Klan pojaviti na nekom forumu i ispričati kako treba pisati. Može se naći u istoriji neke od stranica, kada smo se Klajnu preko nekog njegovog poznanika ili kolege (zaboravio sam ime korisnika) obratili da nam razjasni neke nedoumice i uvek je odgovor bilo da je to izostavljeno, ali će u novom biti napisano.

Nisam se javio zbog toga, ali je povezano jedno sa drugim. Pre godinu dana sam na trgu pokrenuo pitanje o kojem sada raspravljate. Pogledajte šta je rečeno i ko je učestvovao. Vikipedija:Trg/Arhiva/Razno/38 tačka 46. Konsenzus je postignut, ali se nije glasalo. Pošto je ovaj današnji osnovni (bez kasnije dodatog) predlog isti kao i tada usvojeni nema potrebe rapravljati o onom što je već dogovoreno. Predloženi način pisanja primenjuju skoro sve klasične enciklopeedije.--Drazetad (razgovor) 16:41, 4. avgust 2010. (CEST)


Prenosim citat s jezičkog foruma Vokabular koji je objasnio ovu stvar. A predstaviću, ako nađem, i poruku prof. Klajna koju je uputio uredniku ovog jezičkog foruma. Ovdje se vidi da je Klajn priznao da je greška načinjena u i njegovom Rečniku jezičkih nedoumica, ali i u Pravopisu.

„Nije baš tako, Lolita, niko nije menjao Pravopis, samo je pojašnjena nedoslednost teksta u Pravopisu.

U tekstu Pravopisa (a isto važi za Klajnov rečnik) stoji da se tačka iza rednog broja izostavlja samo kada neposredno sledi znak interpunkcije; dakle, ako sledi razmak pa tek onda znak, trebalo bi da tačka ostaje. Kažem ’trebalo bi’, pošto je to ono što stoji u tekstu pravila; međutim, Pravopis daje primere „Ivo Andrić (10. IX 1882 — 13. III 1975)“, bez tačke iza ’1982’ (a isti ovaj primer daje i Klajn pod odrednicom CRTA), zatim rat 6. IV 1941 — 9. V 1945, takođe bez tačke posle ’1941’, što se kosi s tekstom pravila. Povodom tom neslaganja Bojan se konsultovao s gospodinom Klajnom, i zaključili su da se na to mora obratiti pažnja prilikom pisanja novog Pravopisa; dok se ne pojavi, ostaje — po Klajnu — da se držimo onoga što piše u tekstu a ne u primerima: dakle, tačka se ne piše samo kad neposredno sledi znak interpunkcije, a piše se ako prvo sledi belina (prema tome, ispravno će biti „Ivo Andrić (10. IX 1882. — 13. III 1975)“ i „rat 6. IV 1941. — 9. V 1945“, ali „1982—1975“ i „1941—1945“).”

--Željko Todorović (razgovor) 16:46, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.

Ponoviću, Ivan Klajn nije pisao Pravopis, a i sam je u svojoj knjizi naveo ovaj primer. Da li je logično da su u dve različite knjige koje obrađuju pravopisna pitanja načinjene dve istovetne štamparske greške? Nije logično, reč je o naknadnoj relativizaciji pravopisnih normi, što je nedopustivo. Osim toga, u gore navedenom citatu su u odnosu na tekst u Pravopisu dodate reči „samo“ i „neposredno“, a potpuno je izmišljen deo gde se kaže „piše se ako prvo sledi belina“. Da li treba da vas podsećam da, baš iz ovih razloga, forumi uopšte nisu relevantni izvori? --Zvezdica (razgovor) 18:04, 4. avgust 2010. (CEST)

Radi se o tome da je Ivan Klajn priznao da je to štamparska greška u svome Rečniku jezičkih nedoumica, koji je rađen po pravopisnim načelima. Ako se ne budeš slagala, nakon nekoga vremena moraćemo da pitamo korisnike da se izjasne o ovome problemu. Čitanjem pravila se može uvidjeti da je primjer greška, a Pravopis daje pravopisna pravila, tako da je pravilo jače od običnog primjera. A iz pravila da tačka poslije rednog broja ne ide samo kada je nakon broja drugi interpunkcijski znak proističe da se tačka piše kada je u pitanju bjelina (to nije interpunkcija). Ali kažem, ako se nastavimo raspravljati, moraćemo upitati zajednicu, da li prihvata pravopisno pravilo ili primjer. Jer suština je u tome, ja branim pravopisno pravilo i kažem da je primjer greška, a ti braniš oboje. --Željko Todorović (razgovor) 18:55, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.

Šta je u ovom slučaju konkretno štamparska greška? --Zvezdica (razgovor) 19:06, 4. avgust 2010. (CEST)

Štamparska greška je sam primer u Pravopisu, a Klajn je samo prepisao primer iz Pravopisa u svoju knjigu. Kad mu je Bojan Bašić ukazao na nelogičnost između pravila i prmera, čovek je lepo rekao da je neka greška, zahvalio se Bojanu i rekao da će na to obratiti pažnju u sledećem Pravopisu (koji još uvek nije izašao). U pravilu lepo piše: kad je tačka neposredno ispred drugog interpunkcijskog znaka. Ovo jeste siva zona, nedovoljno jasno obrađena i to se lepo vidi iz nedoslednosti teksta Pravopisa i samog primera. Koncenzus je postignut na ovoj njiki uz konsultaciju pravopisnih knjiga (dakle, nije se išlo po onome, meni se više dopada, meni je više logično, kao što se to ume ovde), i zaključeno je da se za sada, piše tačka iza godine kad joj sledi belina. Ako novi Pravopis bude doneo neko pravilo suprotno od toga, lako će se botom ukloniti tačka. Uostalom, da se izbegne ova nedoumica i dvosmislenost, može da se piše kao što je Lošmi predložio, onda bi bilo prirodno i apsolutno po pravopisu, i nikog ne bi bolela glava. Tako da i ja podržavam Lošmijev predlog. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:23, 4. avgust 2010. (CEST)

To znači da nije u pitanju štamparska greška, nego previd koji je proizveo sistematsku grešku. Ali po meni je to i dalje pod znakom pitanja dok ne izađe novi Pravopis. Pošto ni u jednoj knjizi nisam videla da je iza rednog broja stavljena tačka ispred crte (bila ona primaknuta ili odmaknuta), ne mogu da prihvatim ovo tumačenje kao ispravno. Ne može glasanjem na Vikipediji da se izmeni eventualna greška u Pravopisu. U ovom trenutku sam sklona jedino da podržim Lošmijev predlog. --Zvezdica (razgovor) 20:32, 4. avgust 2010. (CEST)

I ja mislim da bi to bilo najbolje. Jer, tako kako stoji sad u Pravopisu, daje prostora za raznorazna tumačenja i ni jednom se ne bi moglo prigovoriti, a istovremeno ni jedno ne može biti sto posto sigurno tačno. Zato je najbolje da se nekako to (ne)pisanje tačke iza godine a ispred beline izbegne, a ovo što je Lošmi predložio je idealan način za to. Tako će i vuk biti sit i ovce na broju. Ne znam da li bi moglo to botom da se popravi u svim člancima... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:48, 4. avgust 2010. (CEST)

Glasanje[uredi]

Ja bih želio da održimo prethodno glasanje, prije nego što pokrenemo glasanje o smjernici. Pošto se u klasičnim enciklopedijama prvo piše mjesto pa datum, onda bi i mi trebali to slijediti. Sada je problem u tački na kraju. Želio bih da se korisnici koji su učestvovali u raspravi, koji razumiju ovu problematiku da dole kratko napišu s tačkom ili bez tačke. Glasanje ništa ne znači, samo da vidimo opredjeljenje, da vidimo odnos snaga, da vidimo na čemu smo, da li možemo postići konsenzus. Nakon glasanja, možemo postignuti i promjenu stanja, popuštanje kod nekih itd. --Željko Todorović (razgovor) 23:52, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.


  1. S tačkom. --Željko Todorović (razgovor) 22:47, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.
  2. Bez tačke. (Ako se promeni Pravopis, ispraviće bot.) --Zvezdica (razgovor) 22:56, 4. avgust 2010. (CEST)
  3. Sa tačkom (ako je praćena prostorom) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:00, 4. avgust 2010. (CEST)
  4. Bez tačke dok se ne promeni pravopis, a ako u novom bude tačka bot će je uneti u sve tekstove za nekoliko sati. Isto tako ne menjati ustaljeni način pisanja: mesto, datum — mesto, datum--Drazetad (razgovor) 23:06, 4. avgust 2010. (CEST)
  5. S tačkom, ne zato što mislim da je ispravnije, nego zato što smo do sad tako pisali i članci su puni takvog pisanja. Glupo bi bilo da se sad to menja, pa onda za dva meseca, kad izađe (nadajmo se) novi Pravopis, da opet menjamo i vraćamo nazad ukoliko Pravopis kaže da treba tačka. Obe opcije imaju svoje argumente koji su valjani, ali se opet ne mogu uzeti i kao jedini ispravni (tj. šta je starije, kokoš ili jaje, tekst ili primer), tako da je najbolje ništa ne dirati i slediti dosadašnju praksu sve dok ne izađe novi Pravopis.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:20, 5. avgust 2010. (CEST)
  6. Kao što sam već spomenuo, predlažem da se piše prvo datum rođenja, pa mesto rođenja jer je tako logičnije i nema rasprave oko toga da li ide tačka ili ne. -- Loshmi (razgovor) 13:24, 5. avgust 2010. (CEST)

Komentari[uredi]

Preostali korisnici koji su učestvovali u raspravi (u vezi ortografskih načela), a nisu još glasali, biće privatnim porukama zamoljeni da se izjasne o tome. Nakon glasanja ćemo utvrditi odnos glasova, i preći na konačno rješavanje nesuglasica. --Željko Todorović (razgovor) 23:52, 4. avgust 2010. (CEST) s. r.

Nakon što se korisnik Jagoda izjasni, zaključićemo glasanje. Samo je još ona ostala da glasa. --Željko Todorović (razgovor) 00:05, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Članci su pisani u velikoj većini bez tačke. Da bi se ovo prekinulo imam predlog. Do novog pravopisa u tekstovima koji imaju tačku, tačku ne treba brisati, niti u tekstovima koji je nemaju ne treba dodavati, a kad izađe novi pravopis što najavljuju za jesen (verovatno na sajmu kljiga), onda botom unificirati, dodavati ili brisati.--Drazetad (razgovor) 00:33, 5. avgust 2010. (CEST)

Pošto su se svi izjasnili, glasanje je zaključeno. Odnos je 3:2 u korist stavljanja tačke. Što se mene tiče, ja i dalje mislim da je primjer pogrešan i suprotan pravilu, ali sam spreman za dogovor. Budući da na Beogradskom sajmu knjiga u oktobru 2010. treba da bude predstavljen novi Pravopis srpskoga jezika, logično je da se sada poštuje važeći Pravopis. Po njemu je primjer onakav kakav je, prof. Ivan Klajn je ukazao da je to greška, ali slovo Pravopisa kao najvišeg akta za srpski jezik se mora poštovati. Tumačenje pravila u Pravopisu može dovesti do dodatnih rasprava, a takvih smo imali na pretek kada se radi o transkripciji. Prijedlog je prije svega predložen da bi se unificirala praksa, ali eto problem tačke je iskrsnuo kao problem. Stavljeno nam je do znanja da botovi mogu, kada izađe novi Pravopis, da ispravi greške i da vrate to u pravopisne norme, stavljanje ili uklanjanje tačke. Nijedan korisnik nije obavezan da ispravlja druge članke, ali kada neko naiđe na članak može, a i ne mora, da to ispravlja. Ali, budući da se radi o smjernici, ne bi trebao protivno njoj da pravi nove članke. Dakle, ja mogu prihvatiti da prijedlog izgleda ovako:

Smjernica će biti usvojena na prelaznoj osnovi do novog Pravopisa, a nakon toga će se samo izmijeniti u skladu s Pravopisom, bez dodatnih glasanja, izjašnjavanja ili sl.

Slažem se s prijedlogom Dražetada da sadašnje članke ne treba dirati, ali nove praviti po ovoj smjernici, i one potpuno nepravilne ispravljati po ovoj smjernici.

Sada bih zamolio Baš Čelika i Jagodu, šta imaju reći na ovaj prijedlog, mada je Jagoda djelimično i objasnila, ali možda su voljni da prihvate dogovor na prelaznoj osnovi. --Željko Todorović (razgovor) 00:40, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Slažem se da sačekamo novi Pravopis, pa onda neka Telebak odluči. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:46, 5. avgust 2010. (CEST)

Nisam te dobro razumio, da li se slažeš s mojim prijedlogom ili ne? Ili možda s Jagodinim? --Željko Todorović (razgovor) 00:48, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Da li si ti Željko predložio bez tačke, ili je greška? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:51, 5. avgust 2010. (CEST)


Predložio sam da za sada bude bez tačke, budući da novi Pravopis izlazi za dva mjeseca. Tada će novi Pravopis reći šta je tačno, s tačkom ili bez nje. To je veoma kratak rok, a vjerujem da neće ogroman broj biografija biti napisan. Uostalom, to sve botovi mogu da srede, dodati tačke ili oduzeti. Sadašnji datumi s tačkama se neće dirati, a kada se bude ispravljalo nešto, ili pisali novi članci, stavljaće se datumi bez tačaka (do novog Pravopisa). Ovo je prijedlog na prelaznoj osnovi:

Ako ovo ne usvojimo, svako će i dalje moći pisati po svome, pa da je čak i dejtonska BiH bila u sastavu NDH. Zadnja rečenica je da te podstaknem da prihvatiš ovaj dogovor, u pitanju je samo dva mjeseca. --Željko Todorović (razgovor) 00:59, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Usvajam tvoj predlog Željko. Uostalom, kad izađe pravopis, nećemo mi ništa da odlučujemo. Neka odluči pravopis. Dakle slažem se sa Željkovim predlogom. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:19, 5. avgust 2010. (CEST)

Onda samo još Jagoda se izjasni. Ona je rekla svoj stav po ovome pitanju, ali ovaj prijedlog nije toliko u suprotnosti s njenim mišljenjem. Naime, stari članci koji sadrže datum s tačkom se neće mijenjati (stara praksa), dok će se svi novi članci pisati bez tačke (do izlaska Pravopisa). Ovo ne mijenja uopšte drastično sadašnje stanje, a za dva mjeseca neće biti napisan veliki broj biografija, koje bi nešto znatno uzdrmale sistem. --Željko Todorović (razgovor) 01:30, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.
Kako god. Ako zaista Pravopis izlazi za dva meseca, može toliko da se sačeka. Mada ja nešto ne mogu da verujem, jer sam osedela čekajući ga. BČ, nešto ne mogu da ukapiram, šta tu ima Telebak da odlčuje, i o čemu?--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 13:04, 5. avgust 2010. (CEST)

Izlazak novog Pravopisa za dva meseca? Ne znam otkud vam ta ideja. Pravopis „samo što nije izašao“ već godinama. U julu 2009. svečano je najavljeno kako Pravopis izlazi do kraja godine,[5] a sada je već uveliko 2010. -- Loshmi (razgovor) 13:22, 5. avgust 2010. (CEST)

Pa i meni je to prilično sumnjivo, al ajde... Ja taj novi Pravopis čekam još od 2004. i nikako da dođe... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 13:28, 5. avgust 2010. (CEST)

Postignut je sporazum da će obje verzije biti prihvatljive do izlaska novog Pravopisa. Svaki korisnik može upotrebljavati varijantu koja mu više odgovara. Konkretan tekst smjernice će napisati korisnik Zvezdica, i onda bi ga mi trebali sankcionisati i uputiti na pravo glasanje o usvajanju smjernice. --Željko Todorović (razgovor) 18:56, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

„Pravopisna smernica za pisanje podataka o rođenju i smrti u zagradi iza imena pojedinca prihvata sledeće dve varijante pisanja:

  • (Sarajevo, 23. septembar 1906 — Sarajevo, 24. jun 1944) i
  • (Sarajevo, 23. septembar 1906. — Sarajevo, 24. jun 1944).

Napomena: Ove dve varijante će se ravnopravno koristiti do izlaska novog Pravopisa, nakon čega će se automatski primenjivati samo ono rešenje koje je u skladu sa novim Pravopisom.“
--Zvezdica (razgovor) 19:30, 5. avgust 2010. (CEST)

Odlično, svaka čast svima koji su učestvovali. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:34, 5. avgust 2010. (CEST)

A šta bi s varijantom koju sam ja predložio? Koliko vidim, s tim predlogom su se načelno složili i Goran, i Zvezdica, i Jagoda. Ne vidim zašto bi se forsirale dve varijante od kojih je jedna verovatno nepravilna u odnosu na varijantu koja je pravopisno tačna. Osim toga, bilo koji formular da popunjavate uvek se prvo piše ime i prezime, godina rođenja, mesto rođenja, država. -- Loshmi (razgovor) 19:42, 5. avgust 2010. (CEST)

Da, ali je Drazetad rekao da se u klasičnim enciklopedijama koristi oblik (mesto, datum - mesto, datum) i da postoji konsenzus na Vikipediji o tome. --Zvezdica (razgovor) 20:04, 5. avgust 2010. (CEST)

Enciklopeddija nije formular. U klasični enciklopedijama se piše mesto, datum — mesto, datum, a za tu su se varijantu pre godinu dana dogovorili: Filip, Đorđe, Darko, Metodičar, Điha, Saša, HZ i ja. U prilog toga ide i način obeležavanja mesta rođenja na satu SANU [6]--Drazetad (razgovor) 20:03, 5. avgust 2010. (CEST)

Vikipedija nije formular, ali ne bih rekao ni da je klasična enciklopedija. Npr. u srpskom izdanju Britanike (ako je to klasična enciklopedija) nakon imena u zagradi stoji samo ime u originalu i godina rođenja i smrti, pa se tek u daljem tekstu navodi mesto rođenja. Sajt SANU baš i ne ide u prilog jer je napisano: „(Skoplje, 14.10.1919. - Rokvil (SAD), 26.02.2001.)“ — s crticom umesto crte i bez razmaka posle tačke. -- Loshmi (razgovor) 20:25, 5. avgust 2010. (CEST)

Hm, ako ćemo pravo, na sajtu SANU (link koji je Dražeta dao), stoji tačka iza godine a ispred beline... Meni lično, najviše se dopada Lošmijev predlog, jer mislim da je najbolje kompromisno rešenje kako bismo zadovoljili Pravopis, a sam raspored datum -- mesto ili mesto -- datum zaista nije toliko bitan, i zavisi od ličnog ukusa pisca. Ja zaista čisto sumnjam da bilo gde postoji zapisano pravilo da mora da stoji mesto pa datum. Lično smatram da je to manje bitno od pravopisa, ali naravno, biće kako većina odluči, ja se slažem sa bilo kakvom odlukom, jer zaista, kao što rekoh, za sve varijante postoji argumentovan razlog i nijedna se ne može odbaciti kao sto posto nepravilna...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:35, 5. avgust 2010. (CEST)

PS: Lošmi, ja mislim da ipak ima belina iza tačke. Doduše, jeste tačno da su stavili crticu umesto crte, što zaista nije u redu... Ne možemo da se uzdamo ni u SANU, jer i tamo greše...Face-grin.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:44, 5. avgust 2010. (CEST)
Nema beline. Samo sam kopi-pejstovao. Ako ćemo pravo, sajtu SANU je potreban lektor ]:) -- Loshmi (razgovor) 20:46, 5. avgust 2010. (CEST)
Ja sam gledala sam sajt SANU. No, u pravu si, stvarno je za čuđenje da njihov sajt ima toliko pravopisnih grešaka...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:11, 5. avgust 2010. (CEST)
Ja mislim da je besmisleno usvajati i glasati za određeno (jedno) pravilo. To će kasnije sigurno biti predmet sukoba. Treba navesti na jednoj strani niz svih prihvatljivih formulacija. To bi trebalo više da bude smernica, „kako treba“ uz argumentovane primere i pored navedene primere „kako ne treba“ (podjednako bitno). Bojim se da ova rasprava neće imati zaključak, ili da će taj zaključak ako ga bude biti pogrešan. --SmirnofLeary (razgovor) 20:43, 5. avgust 2010. (CEST)

To zvuči ok. Mi ovde raspravljamo oko jedne tačke, a sajt Srpske akademije nauka i umetnosti samo tako — s crticom umesto crte i čak četiri tačke bez razmaka! :) -- Loshmi (razgovor) 20:56, 5. avgust 2010. (CEST)

OK su, tačka, belina i crtica, inače podržavam kolege pravopisce. Samo, moja ponta se odnosi na stil. Reference imaju desetine stilova navođenja, pa sam siguran da i ovaj primer o kojem se rapsravlja ima desetine prihvaćenih stilova navođenja. Naravno, pravopisno ispravnih. Nije OK, da se stane iza toga kao pravilo da se baš sistem (mesto, datum — mesto, datum) prihvati kao sveto slovo. Šta ako neko sad navede još 5-6 stilova, i navede ozbiljnu i pouzdanu literaturu gde su primnjeni drugi sistemi, tj. da nije po ovom sistemu. Naravno, da ne bude zabune da tih 5-6 stilova budu pravopisno ispravni. --SmirnofLeary (razgovor) 21:02, 5. avgust 2010. (CEST)
I ja se slažem s ocenom. Lično sam protiv stopostotnog uniformisanja, neka svako piše kako voli, samo da je pravopisno ispravno. Kakve veze ima da li stoji grad pa datum ili datum pa grad? Što se referenci tiče, takođe ima nekoliko stilova i svi se koriste na njiki. Zamisli kad bismo i to hteli da uniformišemo! To bi bila strahota tekFace-grin.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:11, 5. avgust 2010. (CEST)
To bi bio užas i stahota, propast živa. --SmirnofLeary (razgovor) 21:13, 5. avgust 2010. (CEST)


Meni je prijedlog Zvezdice potpuno prihvatljiv. O raznim oblicima u zagradama se ranije raspravljalo i utvrđeno je da bi takvo nešto bilo previše šareno i nikakvo, i svako bi po svom postupao. Neko bi pisao (rođen 1906. godine u Sarajevu u Austrougarskoj — preminuo 1922. godine u Zagrebu u Kraljevini SHS), dok bi neko bio još precizniji pa bi napisao (rođen 1906. godine u Sarajevu u Austrougarskoj — ubio se 1922. godine u Zagrebu u Kraljevini SHS). Neko bi opet stavljao krstove pokraj mjesta i datuma smrti, a šta će se sa muslimanima, Jevrejima, hindusima, antičkim civilizacijama itd. To su neki od argumenata tada izneseni i oni su sasvim opravdani. Ne vidim razlog zašto se pisanje ovakve stvari ne bi unificiralo, ako je nekome mrsko to da poštuje, ispraviće mu to neko drugi. Oblik (mjesto, datum — mjesto, datum) je prihvatljiviji od prethodnih oblika, budući da je to oblik koji je zastupljen u enciklopedijama, a Vikipedija je enciklopedija. Što se mene tiče, prijedlog Zvezdice je sasvim korektan, i mislim da bi mogao da ide na glasanje.

Samo da napomenem, prijedlog se odnosi samo na zemlje Jugoslavije, ne na druge države.

Još fali da se dogovorimo u kojoj formi ćemo usvajati prijedlog, na Trgu ili na posebnoj stranici koja će biti okačena na sajtnotis. --Željko Todorović (razgovor) 21:19, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Željko, samo bih da napomenem da u primerima koje si dao mnogo bolje stoji zarez a ne crta. Krstovi su mi totalno bezveze, baš iz tog razloga koji si naveo, a ima i ljudi koji nisu baš sigurni šta taj krst znači (mada može intuitivno da se zaključi). --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:22, 5. avgust 2010. (CEST)

@Željko Ti zgleda čitaš samo ono što tebi odgovara. Naveo sam da se u srpskom izdanju Britanike u zagradi uopšte ne navodi mesto rođenja. -- Loshmi (razgovor) 21:26, 5. avgust 2010. (CEST)

Društvo, ovo nama treba: en:Wikipedia:Manual of Style (dates and numbers) posebno pogledajte deo Dates of birth and death i ovo en:Wikipedia:Manual of Style (biographies). Englezi navode par stilova. Mislim da bi trebali da prevaziđemo glasanja i da počnemo sa praksom pisanja smernica nakon svake rasprave. Inače, čak se dešavalo da nešto izglasamo (ukidanje verifikacije), a kasnije da ne ažuriramo smernice. Još uvek nije ažurirano za dobre članke. Nooo, pogrešna praksa. Dogovor kuću gradi, bez glasanja, zaključivanje rasprava i pisanje smernica. --SmirnofLeary (razgovor) 21:28, 5. avgust 2010. (CEST)

Upravo sam hteo da navedem isti link, ali si me preduhitrio. Slažem se da treba napraviti smernicu o stilu, i kao što bi se reklo u napomeni, koristiti zdrav razum u njenoj primeni, jer će uvek biti povremenih izuzetaka. Ovo za pisanje smernice nakon rasprave je dobra ideja, pod uslovom da ima ljudi koju su voljni da to rade. -- Loshmi (razgovor) 21:43, 5. avgust 2010. (CEST)

Eto još jednog primjera raznolikosti, neko bi stavio crtu, a neko zarez. A preciziranje uzroka smrti u uvodnom dijelu uopšte nije potrebno. Zamislite da neko počne pisati zaskočio i usmrtio ga medvjed 23. oktobra 1977. godine. Ovoj oblasti je potrebna unifikacija, ovdje se radi o smjernici. Ne mora svako da zna šta piše u smjernici i tako da postupa, ali može se raditi na tome da što veći broj članaka bude unificiran. Nemojmo miješati neke stvari, naravno da nečiji stil pisanja ne možemo unificirati kada se radi o sadržaju članka, ali neke bitne detalje, koji se konstantno ponavljaju možemo. Kod svake biografije ovo se dešava, kao i što u svakom članku postoji odjeljci koji su takođe unificirani, jer zamislite tek tada nesređenosti. Svako piše ispravno po pravopisu, a različito. Što se tiče Britanike, pa ne možemo mi izostavljati mjesta rođenja, o tome se i radi. Ne možemo to izbaciti, ali moramo to srediti. A naša Vikipedija ima neprevedeni i neprilagođeni našem govornom području Vikipedija:Priručnik stila, koji je na engleskom jeziku, i nešto malo na srpskom. Možda bi uovu smjernicu trebalo tamo integrisati, nakon što se prevede. --Željko Todorović (razgovor) 21:33, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Ti se ovde pozivaš na „klasične enciklopedije“, mada ne vidim da si neku i naveo. Naveo sam ti primer klasične enciklopedije na srpskom jeziku. U jednoj od klasičnih enciklopedija na srpskom jeziku ne navodi se mesto rođenja u zagradi. Dakle, sve zavisi od enciklopedije do enciklopedije. -- Loshmi (razgovor) 21:43, 5. avgust 2010. (CEST)

Poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ubio ga konj. --SmirnofLeary (razgovor) 21:47, 5. avgust 2010. (CEST)

Dobro, naravno da zavisi od enciklopedije do enciklopedije, ali ne moramo potpuno ogoliti oblik i pisati samo datum rođenja. Upravo radi toga se i predlaže ovaj prijedlog, da ustanovimo standard za to. --Željko Todorović (razgovor) 22:11, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Tačno, ne moramo. Stvar je u tome da po svaku cenu hoćeš da nametneš neka pravila, ali jedno od načela je da Vikipedija nema čvrsta pravila. Treba napisati smernicu u kojoj se navedu najuobičajeniji oblici. Evo ti primer dva sjajna članka sa Vikipedije na engleskom, pa uporedi način pisanja datuma. U jednom stoji Anna Anderson (16 December 1896 – 12 February 1984), a u drugom William Dickson "W. D." Boyce (June 16, 1858 – June 11, 1929) -- Loshmi (razgovor) 22:29, 5. avgust 2010. (CEST)

Mislim da su Jagoda, Lošmi i Smirnof u pravu. „Treba napisati smernicu u kojoj se navedu najuobičajeniji oblici“ i prepustiti korisnicima da ukoliko smatraju za shodno prilagode konkretnu formu suštinskim potrebama članka. Slično je i sa mnoštvom sjajnih članaka na vikipediji na srpskom jeziku. Nema smisla usvojiti neko pravilo i učiniti mnoštvo sjajnih i dobrih članaka nepravilno napisanim. Mislim da takođe nema smisla kršiti jedan od stubova vikipedije i praviti od vikipedije sobu sa ogledalima. Nije ni moguće (više hiljada već napisanih članaka) ni dobro unificirati ovakve detalje jer nije isto ako je neko rođen u nekom selu u okolini malo poznatog grada (Vragolovi kod Rogatice) kao kada je rođen u nekom velikom gradu. Pored toga nekada upravo mesta i provincije rođenja ili smrti imaju veliki značaj i uticaj na nečiju biografiju tako da je poželjno istaći to na početku. --Antidiskriminator (razgovor) 22:42, 5. avgust 2010. (CEST)

Kod nas uopšte nije problem u datumu, mi nemamo obrnuti oblik „decembar 16.“ Problem je raspored pojmova u samoj zagradi. Budući da ti predlažeš da se stave najuobičajeniji oblici kao standardni, to bi bili sljedeći:

  • (Sarajevo, 23. septembar 1906 — Sarajevo, 24. jun 1944),
  • (Sarajevo, 23. septembar 1906. — Sarajevo, 24. jun 1944) i
  • (23. septembar 1906, Sarajevo — 24. jun 1944, Sarajevo).

Evo, ovo bi bili svima najprihvatljiviji oblici. Samo da napomenem još jednom, pisanje čisto imena grada bez države bi se odnosilo samo na zemlje Jugoslavije, i nikoga više. Za ostale zemlje svijeta bi trebali posebni standard, vjerovatno po obliku (mjesto, država, datum — mjesto, država, datum) i (datum, mjesto, država — datum, mjesto, država).

Pozivam sve korisnike da se sada izjasne o ovim prijedlogu, prijedlogu tri uobičajena standarda, što bi bilo znatno poboljšanje u odnosu na današnju nesređenost. --Željko Todorović (razgovor) 22:43, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.

Oprosti, ali zašto da se ne piše zemlja kod gradova ex-Jugoslavije? Treba pisati državu u kojoj se tad nalazilo određeno naseljeno mesto ili grad. Ako se npr. radi o Dubrovniku, treba pisati, Dubrovačka republika, Austrougarska, NDH, SFRJ ili SR Hrvatska, u zavisnosti od toga u kojoj se državi Dubrovnik nalazio u određenom periodu. Pomnjem namerno Dubrovnik i NDH, kako bih izrazila svoje neslaganje sa diskusijom oko NDH koja se negde vodi (zaboravila sam gde). NDH je od 41. do 45. godine bila država, satelit, SAD je nisu priznale (pa ko su SAD da se upravljamo prema njihovim priznanjima? Ako ćemo tako, onda nemate razloga da se bunite protiv Kosova kao nezavisne države, jer je SAD bila među prvima koja ih je priznala, dakle ko se rodio npr. ove godine u Prištini, ima onda da se piše Priština, Kosovo, jer je eto, SAD priznao Kosovo) ali je bila država. Svako drugačije pisanje bi dovelo u zabunu. Kakva molim te Kraljevina Jugoslavija kad je kraljevina kapitulirala 1941?--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:51, 5. avgust 2010. (CEST)

Upravo se oko ovakvih stvari ne možemo složiti. Jedni kažu da je Kraljevina Jugoslavija, a drugi da je NDH. Kraljevina Jugoslavije je pravno postojala, i nju je zastupao kralj u Londonu. NDH je bila de-fakto država, ali marionetska zemlja u državi zahvaćenoj ratom. Ovo je pitanje pravne prirode, ne da mi o njemu odlučujemo. O očiglednim stvarima se možemo složiti, ali o ratnim državama ne možemo. Ovakvo neslaganje se desilo na jednom članku, i nakon toga je predloženo da se problem riješi na ovakav način. --Željko Todorović (razgovor) 22:55, 5. avgust 2010. (CEST) s. r.
Sori, ali meni lično je bilo kakva rasprava o tome totalno besmislena, objasnih zašto. Zato ću preskočiti istu. Mislim, zaista mi je van pameti pričati o teritoriji Kraljevine Jugoslavije u periodu između 41-45. Što se mene tiče, ta zemlja je praktično prestala da postoji onog momenta kad je kapitulirala, bez obzira na to što je imala kao neku vladu u izbeglištvu, jer ta vlada nije odlučivala baš ni o čemu u vezi sa teritorijama Kraljevine Jugoslavije, što je kasnije nakon rata i praktično potvrđeno kad je Tito organizovao "izbore". Mislim da je bitno ko je imao de fakto vlast nad određenom teritorijom a ne ko je bezuspešno pretendovao to da ima. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:37, 6. avgust 2010. (CEST)


Nacrt teksta koji bi trebao biti ponuđen kao prijedlog smjernice se nalazi na ovoj stranici. Nadam se da ćemo postići kompromis, i da ćemo poslati prijedlog na konačno izglasavanje. Tekst nacrta je veoma kompromisan i uvažene su želje učesnika u raspravi, a pošto se radi o smjernici, dopušta se više uobičajenih standarda. U ovom slučaju to su tri standarda, veoma slična, a koji uvažavaju želje iznijete u roku rasprave. --Željko Todorović (razgovor) 01:13, 6. avgust 2010. (CEST) s. r.

(komentar napisan pre čitanja stranice o glasanju) Jao, što komplikujete... Kad već postoji siva zona, neka piše kako ko hoće, a kad se stvar bude nekontradiktorno standardizovala novim Pravopisom (bože zdravlja na jesen), onda ćemo upregnuti botove i rešen problem. Tačno da smo se svojevremeno dogovorili za jedan standard, ali u praksi to nije slučaj. Trenutno je situacija veoma raznolika i moje mišljenje je da ovde ne treba forsirati unifikaciju (bar ima više smisla to raditi za Vidi još, Spoljašnje veze i sl. nego ovde). --filip ██ 14:49, 13. avgust 2010. (CEST)

Potrebna traskripcija[uredi]

Molim transkripciju imena ovih atletičara:

  • Jéssica Augusto , Portugal Džesika Žesika Augusto ??? portugalska atletičarka rođena u Francuskoj. Zašto Dž?
  • Arasay Thondike, Kuba Arasaj Tondajk
  • Bianca Perie, Rumunija Bjanka Peri
  • Zalina Marghieva, Moldavija Zalina Margijeva
  • Eileen O'Keeffe, Irska Ajlin O'Kif
  • Florence Ezeh, Togo Florens Eze
Hvala--Drazetad (razgovor) 17:49, 5. avgust 2010. (CEST)

Moj pokušaj, nisam sigurna jer vala skoro ni jedno ime nije pravo ime određene zemlje. Džesika može biti i Jesika, jer zavisi kako to Portugalci izgovaraju, jer očigledno nije potrugalsko ime (Žesika mi izgleda malo verovatno, jer ni Španci ne izgovaraj to ime kao Hesika, nego kao Jesika), Tondajk liči na englesko ime iako si naveo Kubu, Bjanka Peri takođe ne liči na rumunsko ime, i tako dalje... Jedino ova Irkinja ima irsko ime... Ova iz Togoa takođe, nisam sigurna. Možda ipak da sačekaš Slaju, on će sigurno imati neku pametniju ideju.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:07, 5. avgust 2010. (CEST)

Sič, dala sam obrazloženje za skoro svaku transkripciju koju sam napravila, i rekla sam da nisam sigurna kod Džesike jer zaprvo ne znam kako se to ime izgovara, baš zato što su izmešani jezici. Ime je englesko, a ona je Portugalka, a to da je rođena u Francuskoj nisam imala pojma. Kako bi ti transkribovao? Da li znaš kako ona izgovara svoje ime? Nemoj da mi se tu sad nešto iščuđavaš, nego ako je pogrešno, a znaš kako je pravilno, a ti lepo ispravi. Zapravo, ne znam šta si hteo da postigneš tim iščuđavanjem, osim ako zapravo uopšte nisi pročitao uopšte moja objašnjenja, navedena ovde gore. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:30, 6. avgust 2010. (CEST)
Hehe, to sto si obrazlozila svoje nedoumice ne znaci da ne moze da mi bude cudan tvoj izbor :) Ne znam kako ona izgovara to ime, jedino sto znam da se nasi cenjeni tv komentatori slazu s tobom i da je oni zovu dzesika :) nego kratkim cunjanjem uocio sam da kad francuzi daju to ime (sto je zaista retko) to ide kao jessica, dok kod portugalaca i spanaca ime se uglavnom pise kao jéssica (pa to sto je rodjena francuskinja ipak neam neke veze) i oni jessica imaju kao drugo ime (ima poznatih osaba sa oba imena a é varijanta je cesca). Tako da oni ne smatraju zo ime za tudje vec za svoje. Pa ne bih isao sa eng. varijantom. Zesika bi bio moj izbor, ali kontam da znas portugalski bolje od mene, ali samo nemoj da bude opet Dzesika :) --Sič (Cosa dici?) 00:52, 6. avgust 2010. (CEST)
Ne znam portugalski, a to ime u španskom se ne izgovara tipično španski (sa H), nego kao J. Dakle, Španci kažu Jesika (J kako u JAJE ili JAGODA), ne Hesika (što bi se očekivalo), isto se dešava i sa imenom Jonatan (sa akcentom na Jo), kažu Jonatan, a ne Honatan ili Džonatan. Zapravo, to J je nešto između J i Đ, tako da kapiram da je to samo prilagođeno strano ime, a ne njihovo ime. Stoga sam u nedoumici kako to sa portugalskog transkribovati, jer ne znam kako oni to izgovaraju (dakle, ako Španci J ne izzgovaraju tradicionalno kao svako J, dakle kao H, postoji vrlo velika mogućnost da to ne rade ni Portugalci, jer fakat to ime nije ni špansko ni portugalsko). Zato bi bilo dobro znati kako ona izgovara svoje ime ili barem kako to ime izgovaraju Portugalci. Ja to ne znam. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:59, 6. avgust 2010. (CEST)
Treba i obratiti paznju da je Jessica ime hebrejskog porekla, tako da na iberiju nije doslo iz eng. jezika, vec verovatno je bilo obrnuto, da su ga englezi dobili preko spanaca ili tako nesto. --Sič (Cosa dici?) 01:07, 6. avgust 2010. (CEST)
Evo, našla sam. Pogledajte ovaj Jutub, jasno se čuje Žesika. Mislim da je to rešeno. Žesika Augusto.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 01:10, 6. avgust 2010. (CEST)
reseno. inace gud fajnd, pogotovo sto nema njenog imena u nazivu videa. nicee.--Sič (Cosa dici?) 01:41, 6. avgust 2010. (CEST)

Jagoda, jel možeš i imena ovih firmi da transkribuješ. Treba nam za masovni unos aviona.

jezik  skraćenica potreban pun naziv transkripcija
američki  LWF The Lowe Willard & Fowler Engineering Company Lou Vilard & Fauler endžiniring kampani
белгијски  ACA Ateliers de Constructions Aeronautiques Atelije de konstriksion aeronotik
španski  TNCA Talleres Nacionales de Construcciones Aeronáuticas Taljeres nasionales de konstruksiones aeronautikas
poljski  PWS-10 Podlaska Wytwórnia Samolotów Podlaska vitvornija samolotov
poljski  PWS-15 Podlaska Wytwórnia Samolotów Podlaska vitvornija samolotov
poljski  PWS-1 Podlaska Wytwórnia Samolotów Podlaska vitvornija samolotov
poljski  PZL Państwowe Zakłady Lotnicze Panstovove zakladi lotniče
румунски  IAR-12 Industria Aeronautică Română Industrija aeronautika romana
rumunski  IAR-13 Industria Aeronautică Română Industrija aeronautika romana
rumunski  IAR-14 Industria Aeronautică Română Industrija aeronautika romana
rumunski  IAR-15 Industria Aeronautică Română Industrija aeronautika romana
rumunski  IAR-16 Industria Aeronautică Română Industrija aeronautika romana
rumunski  IAR Industria Aeronautică Română Industrija aeronautika romana
rumunski  SET Societatea pentru exploatări tehnice Sočijetatea pentru eksploatari tehniče
француски  ANF Ateliers de Construction du Nord de la France et des Mureaux (A.N.F. Les Mureaux) Atelije de konstriksion di nor de la Frans e de Miro (ANF Le Miro)
francuski  FBA Franco-British Aviation
posle 1. sv. rata: Hydravion Louis Schreck FBA
Franko-Britiš ejvijejšon
Idravion Luj Šrek FBA
француски  REP Robert Esnault-Pelterie Rober Esno Pelteri
francuski  SEA Société d'Etudes Aéronautiques Sosijete d'etid aeronotik
francuski  SPAD Société de Production des Aéroplanes Deperdussin
Société Provisoire des Aéroplanes Deperdussin
Société Pour L'Aviation et ses Dérivés (od 1913)
Sosijete de produksion dez aeroplan Deperdisin
Sosijete provisoar dez aeroplan Deperdisen
Sosijete pur l'avijasion e se derive

--SmirnofLeary (razgovor) 21:09, 5. avgust 2010. (CEST)

Ček da uzmem Pravopis. Sad ću ja...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:13, 5. avgust 2010. (CEST)

Eeee, pohvaliću te kod Ćike. A to nije mala stvar. --SmirnofLeary (razgovor) 21:15, 5. avgust 2010. (CEST)

Evo gotovo je. Nisam sigurna oko velikih i malih slova jer ne znam šta ove reči znače. Neka su mi poznata, kao aeronautiques i sl. to znam da je zajednička imenica ali za druge na npr. rumunskom ili poljkskom ne znam da li su zajedničke ili vlastite imenice, tako da sam ostavila velika slova. Valjda je sve dobro, mada bi ipak mogao Slaja da proveri, pogotovu ove francuske nazive, s kojima nikad nisam načisto.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:07, 5. avgust 2010. (CEST)

Super! Samo par malih ispravki: Franco-British Aviation je engleski naziv (tad je bila britanska firma) tako da je Franko-Britiš ejviejšon; Kod ANF-a je „... konstruksion di nor...“, kod SEA „...d'etid...“ i kod poslednjeg SPAD-a „...l'avijasion e se derive...“ i u ostalim kod njega mala slova osim za Deperdisin jer je lično ime (prezime). --Sabate (razgovor) 22:52, 5. avgust 2010. (CEST)

OK, hvala i ispravi to, pliz. Baš sam se oko tih stvari dvoumila. Bilo mi je neobično da je British a francuski u pitanju... i ono de nikad ne znam kako se transkribuje...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:55, 5. avgust 2010. (CEST)

Pa jeste francuski malo triki za transkripciju iako je izgovor dosta pravilan. Recimo ono „des Aéroplanes“ se zapravo izgovara kao „de zaeroplan“ ali to s > z se izgleda ne prenosi u transkripciji i slične stvari. --Sabate (razgovor) 23:10, 5. avgust 2010. (CEST)

Pa baš sam to tražila u pravilima i nisam mogla naći... Zapravo, uopšte se ne pominje to de, des...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:20, 5. avgust 2010. (CEST)

To nepominjanje tumačim kao ignorisanje, verovatno je urađeno tako da se oni koji ne znaju francuski ne mi mnogo mučili. To „de“ je „d“, a „des“ je „de“, ali je verovatno zbog jednostavnosti odlučeno da se sledi pisanje u tom slučaju: „e“ se ostavlja osim kada sledi reč koja počinje samoglasnikom, kada se i u francuskom pisanju ono menja apostrofom. Bar je tako u svim slučajevima transkripcije koje sam video. --Sabate (razgovor) 23:34, 5. avgust 2010. (CEST)

E da, dobro sam se setio — ispravio sam u poljskom ona velika slova to su „Podlaška (?, u pitanju je region) fabrika aviona“ i „Državna vazduhoplovna fabrika“ (otprilike, ne znam poljski pogledao sam prevod na engleski). Ali mene muči rumunski pravopis pa bi bilo dobro ako neko slučajno zna da otkloni nedoumicu: u originalu, na rumunskoj viki, piše i „Industria Aeronautică Română“ (u tekstu) i „Industria aeronautică română“ (u šablonu), dok je recimo SET naveden bez dvojbe baš ovako kako je ovde (kao što bi bilo u srpskom pravopisu, sa malim slovima). Možda nije toliko bitno, ali lepo bi bilo da i originalu imamo pravopisno ispravan oblik. --Sabate (razgovor) 23:51, 5. avgust 2010. (CEST)

Rumunski pravopis nije ovde bitan, ako ćemo transkribovati. Kod nas se pišu mala slova za zajedničke imenice, stoga treba malim slovima, ako se trankribuje...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:42, 6. avgust 2010. (CEST)
Bitan je utoliko što će se obavezno navoditi i original, jer bi bilo nedopustivo da imamo samo transkribovani oblik. Istina ovo nije najbitnija stvar, ali, kažem, bilo bi dobro da znamo koji je oblik ispravan. --Sabate (razgovor) 01:17, 6. avgust 2010. (CEST)
Bitan je za original, ali ne i za transkripciju, to sam htela reći. A mislim da je najsigurnije potražiti original na rumunskoj njiki. Možda na sajtovima dotičnih kompanija, takođe.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:37, 6. avgust 2010. (CEST)

Mislim da nije potrebna transkripcija imena firmi, već da treba koristiti samo originalne latinične akronime firmi, zajedno sa izvornim oblikom.

A ako već transkribujete, vodite računa da je pravilno dez aeroplan, i da se po Pravopisu i "de" i "des" prenose kao "de", osim u već navedenim izuzecima. Takođe, kod transkripcije sa francuskog pravilno bi bilo konstriksion i aeronotik, a ne konstruksion i aeronautik. Takođe, nije deperdisin, već deperdisen, budući da se tu radi o zatvorenom slogu "in". Sa engleskog, nije ejviejšon, već ejvijejšon (između "i" i "e" UVEK ide međusamoglasničko "j", sem kod spojeva dve reči).

--Sly-ah (razgovor) 00:02, 6. avgust 2010. (CEST)

I nije "kompani" već "kampani".

--Sly-ah (razgovor) 00:05, 6. avgust 2010. (CEST)

Hvala, Slajo. Moram dodati da se slažem sa Slajom, meni ove transkripcije izgledaju suludo, mislim da je bolje prevesti ta imena, mnogo prirodnije zvuči, a u zagradi samo staviti originale. Pogotovu zbog onih et, sur, de, des i sl. Mnogo je prirodnije reći Francusko-britanska avijacija (vazduhoplovstvo, ili šta već) nego Frenč-Britiš ejvijejšon. Pogle damo tu reč: ejvijejšon. Totalno suludo. Ili Rumunska aeronautička (vazduhoplovna industrija a ne Industrija Aeronautika Romana...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:43, 6. avgust 2010. (CEST)

Ispravih, proverite da nisam nešto propustila. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:47, 6. avgust 2010. (CEST)

Da dobro uočeno, potpuno se slažem sa ovim ispravkama u francuskom. Ali za ovo kampani nisam siguran. Tačno, često se tako izgovara ali Merriam-Webster kao izgovor navodi \ˈkəmp-nē\, što po pravilima sa [7] koja su valjda u skladu sa Prćićem (koji je ovde usvojen kao standard za engleski, ako se ne varam) treba da bude „kompani“. Osim ako ima neka caka koja je propuštena u navedenim pravilima? I ja bi transkribovao kao kampani, ali s obzirom na svađe koje su se ovde vodile oko engleske transkripcije ipak sam se strogo držao rečnika i onih tabela. Inače, nemam neki stav po pitanju transkripcija/original, uključio sam se u čitavu stvar sada kada je već poodmakla i čini mi se da još nije postignut dogovr kako će se raditi. Moj predlog je bio da se ili koriste skraćenice u originalu ili varijanta sa fonetskom transkripcijom skraćenice (kao u Bi-Bi-Si, recimo), a tek treba videti i izabrati najpraktičnije ispravno rešenje. --Sabate (razgovor) 01:17, 6. avgust 2010. (CEST)


Nije propust u tom tekstu, nego ti nisi dobro protumačio te tabele. Webster ne koristi IPA transkrikpciju, nego neku drugu (ne znam tacno kako se zove, samo znam da nije IPA). Dokaz za to je i da glas šva /ə/ koji se pojavljuje u Websteru u ovoj reči i u prvom slogu ove reči nikad ne može biti u naglašenom slogu (pogledaj tabele i videćeš da ga nema među naglašenim samoglasnicima, ali se zato više puta pominje u tabeli sa nenaglašenim samoglasnicima), a ovde je naglasak na prvom slogu (COmpany). Dalje, IPA za company je /ˈkʌmpəni/, a prema tabelama na ovom sajtu se lepo vidi da se naglašeno /ʌ/ transkribuje kao A. Inače, IPA za ovu reč sam proverila i u američkom i u britanskom izgovoru (Cambridge English Pronunciation Dictionary), i oba daju /ˈkʌmpəni/. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:03, 6. avgust 2010. (CEST)
Aha, OK (protumačio sam tabele, nego nisam znao da je M-V po toj drugoj, znam na šta misliš). U redu, onda je kampani. Pripaziću od sad da se uverim da zaista jeste IPA. --Sabate (razgovor) 02:22, 6. avgust 2010. (CEST)

Prćić NIKADA nije usvojen kao bilo kakav standard. Na mogu se lingvisti amateri uzimati kao standard. Lično smatram da je transkripcija imena stranih kompanija uzaludan posao. --Jakša (razgovor) 01:57, 6. avgust 2010. (CEST)

„Prćić NIKADA nije usvojen kao bilo kakav standard. Na mogu se lingvisti amateri uzimati kao standard.”

Kaže mali Perica... Face-grin.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:11, 6. avgust 2010. (CEST)

Možemo transkripciju skraćenica izbeći, da je ne nevodimo u tekstu. Recimo da u tekstu stoji ... proizvođač Franko-Britiš ejvijejšon (franc. Franco-British Aviation - FBA) ... FBA je ovde samo u zagradi i u originalu. Jedino, koliko vidim ostaje nerazjašnjeno pitanje dali da navedemo ovaj naziv transkribovan ili preveden? Dali Franko-Britiš ejvijejšon ili Francusko-britanska avijacija? U svakom slučaju naziv u originalu ide pored. Pitanje je znači, kako ćemo sutra da se naziva članak o tom proizvođaču Franko-Britiš ejvijejšon ili Francusko-britanska avijacija. Ako ste za to da prevodimo, da se bacimo na posao. Ćika se neće mnogo angažovati sve do utorka, tako da ima vremena da sve odradimo do tada. --SmirnofLeary (razgovor) 01:58, 6. avgust 2010. (CEST)

Ja bih rekla da ima više nas koji bi radije to prevodili. Mislim da je bolje prevesti a u zagradi staviti original. Takođe, ne vidim nikakvu prepreku da u tekstu stoji original skraćenice u latinici. Ne bih prevodila na ćirilicu jer nije baš da su te kompanije kod nas široko poznate, kao FBI ili Cija. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:08, 6. avgust 2010. (CEST)

OK, onda sam vas bespotrebno namučio. Možda ipak neke treba ostaviti transkribovane, recimo ovaj prvi Air Department da ostane Er dipartment umesto da se prevodi. Ne znam ni kako bi išao prevod. Lista je sledeća, pa ko koliko zna neka prevede ili iznese stav, dali ostaviti transkribovano.

Prevodi[uredi]

Original Prevod
engl. Air Department Vazduhoplovni odsek; možda ministarstvo (pogledati na en viki objašnjenje)
nem. Allgemeine Elektricitäts-Gesellschaft Kompanija opšte elektrike (za opštu elektriku)
(hehe, ovo je na engleskom bukvalno General Electric)
franc. Ateliers de Construction du Nord de la France et des Mureaux (A.N.F. Les Mureaux) Konstruktorski studio severne Francuske i Miroa
franc. Ateliers de Constructions Aeronautiques Vazduhoplovni konstruktorski studio
engl. British Aerial Transport Company Limited Britanska kompanija vazduhoplovnog saobraćaja (transporta)
nem. Deutsche Flugzeugwerke GmbH Nemačka avionska industrija;
Nemačka fabrika aviona, doslovno
šved. Flygkompaniets tygverkstäder Malmslätt
engl. Franco-British Aviation Francusko-britanska avijacija
rum. Industria Aeronautică Română Rumunska vazduhoplovna industrija
nem. Luftfahrzeug-Gesellschaft m.b.H. Vazduhoplovna kompanija
(Luftfahrzeug je vazduhoplov, a Gesellschaft se odnosi na tip kompanije, tako da može biti i drugačiji prevod)
nem. Lufttransportgeschwader Transportna eskadrila
(pošto kod nas eskadrila postoji samo u vazduhoplovstvu podrazumeva se ovo Luft), ali već sam tamo pomenuo da je moguće da se skraćenica odnosi i na nešto drugo, treba videti odgovara li ovo kontekstu.
nem. Luftverkehrsgesellschaft Društvo (Kompanija) za vazdušni saobraćaj
nem. National-Flugzeug-Werke GmbH Nemačka nacionalna avionska industrija
polj. Państwowe Zakłady Lotnicze Poljski državni vazduhoplovni zavodi
polj. Podlaska Wytwórnia Samolotów Podlaska fabrika aviona
franc. Robert Esnault-Pelterie Rober Esno Pelteri
engl. Royal Aircraft Factory Kraljevska fabrika aviona
ital. Società Idrovolanti Alta Italia Društvo Hidroplani Severna Italija;
možda Kompanija (Društvo) za hidroavione Severne Italije; Ne, jer nema ni traga od prideva.
rum. Societatea pentru exploatări tehnice
franc. Société de Production des Aéroplanes Deperdussin Udruženje za proizvodnju aviona, Deperdisen
франц. Société d'Etudes Aéronautiques Društvo za aeronautičke studije
šp. Talleres Nacionales de Construcciones Aeronáuticas
engl. The Lowe Willard & Fowler Engineering Company (Inženjerska kompanija) Lou Vilard i Fauler
nem. Wiener Karosserie- und Flugzeugfabrik Bečka fabrika karoserija i aviona (?); jeste

--SmirnofLeary (razgovor) 02:22, 6. avgust 2010. (CEST)

Što se tiče ove poljske fabrike to je Podlasje (region u poljskoj). Prevelo bi se kao Podlaska fabrika aviona. Vitvornja je nešto kao fabrika, možda bi čak i radionica više odgovaralo toj reči. Engleski naziv bi bio [8]. Mada mislim da se kod nas za ova postrojenja gde se proizvode avioni koristi reč fabrika. --Jovan Vuković (r) 02:31, 6. avgust 2010. (CEST)
Hvala puno Jovane, pretraživao sam po netu i sam sam primetio da se radi o regionu u Poljskoj, mada nisam znao da prevedem. --SmirnofLeary (razgovor) 02:33, 6. avgust 2010. (CEST)
Nema na čemu :). Inače Państwowe Zakłady Lotnicze bi bilo nešto kao Državni vazduhoplovni zavod. --Jovan Vuković (r) 02:39, 6. avgust 2010. (CEST)
Dodato, dodao sam ispred reč poljski. Poljski državni vazduhoplovni zavod. --SmirnofLeary (razgovor) 02:43, 6. avgust 2010. (CEST)
Izvini, trebalo je u množini, treba Državni vazduhoplovni zavodi. --Jovan Vuković (r) 02:46, 6. avgust 2010. (CEST)
Promenjeno. Pitanje, jel išta ostavljamo transkribovano ili ipak sve prevodimo? --SmirnofLeary (razgovor) 02:48, 6. avgust 2010. (CEST)
Transkribuju se samo imena. npr. Rober Esno Pelteri, ako se ne varam...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:58, 6. avgust 2010. (CEST)

Alternative sam odvojio tačka-zapetom. --Sabate (razgovor) 03:10, 6. avgust 2010. (CEST)

Hvala društvo, veliki ste lafovi. --SmirnofLeary (razgovor) 03:15, 6. avgust 2010. (CEST)
Inače ovo Nemačka avionska industrija nisam prevodio, našao sam u domaćoj literaturi. Kako ćemo Nemačka avionska industrija ili Nemačka fabrika aviona? --SmirnofLeary (razgovor) 03:18, 6. avgust 2010. (CEST)

Komenatari za konačnu listu[uredi]

  1. nem. Allgemeine Elektricitäts-Gesellschaft bih ostavio transkribovano „Algemajne elektricitets gezelšaft“
  2. Nemačka avionska industrija ili Nemačka fabrika aviona, dogovoriti se.
  3. Društvo Hidroplani Severna Italija; ili Društvo „Hidroplani“ Severna Italija ili Društvo za hidroavione Severne Italije
  4. Sledeći pojmovi zahtevaju preciznije određivanje
    1. Vazduhoplovni odsek - čiji
    2. Vazduhoplovni konstruktorski studio - čiji
    3. Vazduhoplovna kompanija - čija, u potpunosti je nedoređeno
    4. Transportna eskadrila - čija
    5. Društvo za vazdušni saobraćaj - čije
    6. Kraljevska fabrika aviona - čija
    7. Društvo za aeronautičke studije - čije

Možda je najbolje ovih poslednjih 7 pojmova transkribovati. --SmirnofLeary (razgovor) 03:24, 6. avgust 2010. (CEST)

  1. Što da ne, da se pročitati za razliku od nekih drugih nemačkih transkripcija koje bi imali. :)
  2. Ako si u literaturi našao „industrija“ onda ostavi tako.
  3. Mislim da je prva varijanta malo čudna na srpskom. Da li je u srpskom uobičajeno „hidroplan“ ili „hidroavion“. Ovo je malo nezgodno za lep prevod na srpski pa bi možda bilo najbolje transkribovati Sočeta idrovolanti Alta Italia.
  4. Iz konteksta se vidi čija, pošto je to ime kompanije mislim da ne bi bilo dobro u prevod ubacivati tu odrednicu. Što se eskadrile tiče, pa, ničija i svačija :) LTG je skraćenica na nemačkom za taj tip jedinice (na engleskom je za neki čin, pa sam se zato zbunio tamo na portalu). Drugo značenje nisam našao, što ne znači da ga nema, treba videti ima li to smisla.
3. Zašto ti zvuči čudno na srpskom? Meni ne zvuči čudno ni Akcionarsko društvo Luka Beograd. Kontam ni tebi. A potpuna je analogija. --Sič (Cosa dici?) 01:05, 7. avgust 2010. (CEST)
„Čudno“ je možda prejaka reč, ali nekako se ne vidi šta je baš naziv (u tvom primeru to je „Luka Beograd“), da li je Alta Italia takođe deo imena ili samo teritorijalna odrednica... U tvom primeru sve je jasno. Doduše sad kad si me naterao da pročitam još nekoliko puta prestaje da mi bude čudno, i počinje da mi se najbolje sviđa. :) --Sabate (razgovor) 01:21, 7. avgust 2010. (CEST)
Činjenica je da neke transkripcije, sa nemačkog posebno, ne izgledaju razumno za čitanje na ćirilici (ja sam svaku nemačku morao nekoliko puta da pročitam da bi se uverio da nisam napravio slovnu grešku, a eto sad sam primetio jednu, treba: Luftferkersgezelšaft). Ne znam, treba videti šta je najpraktičnije za rad, ako uopšte ima razlike. --Sabate (razgovor) 04:23, 6. avgust 2010. (CEST)
To „Društvo za vazdušni saobraćaj“ je posebno nezgodno. Sad tek vidim da to danas (tek danas, ili oduvek?) ima i bukvalno to značenje (avioprevoznik). Ja sam preveo složenicu po značenju, ali eto ta reč zaista postoji kao imenica, baš u tom obliku. Jedino što kompaniju razlikuje je dodatak m.b.H. (mada na nemačkoj viki to ne navode, ima ga na engleskoj), e sad ako smo baš uporni: „Vazdušno-saobraćajno društvo sa ograničenom odgovornošću“, ili još bolje „Vazdušno-saobraćajno d. o. o.“ :), malo je neozbiljno. Mislim da je zaista bolje transkribovati, odnosno pri prvom pojavljivanju dati skraćenicu u originalu, punu pun naziv i (možda) prevod ili transkripciju (oba bi verovatno bilo previše). A nadalje koristiti samo skraćenicu u originalu. Isto i kada se bude pisalo o kompanijama, s tim što ostaje dilema koje ime članka usvojiti, možda je i tu najbolje držati se skraćenice u originalu? --Sabate (razgovor) 05:55, 6. avgust 2010. (CEST)

Molim za pomoć oko transkripcije imena i prezimena glumaca[uredi]

  • DeForest Kelley Deforest Keli
  • Walter Koenig Volter Kejnig
  • George Takei Džordž Takej
  • Nichelle Nichols Nišel Nikols
  • Avery Brooks Ejveri Bruks
  • Nana Visitor Nana Vizitor
  • Sidigg El Fadil Sidig El Fadig
  • Rene Auberjonois Rena Oberdžonoa (ili Oberžonoa)
  • Michael Dorn Majkl Dorn
  • Terry Farrel Teri Farel
  • Colm Meany Kolm Mini
  • Armin Shimerman Armin Šimerman
  • Nicol De Boer Nikol De Bor
  • Cirroc Lofton Sirok Lofton

Hvala. Pera Kojot Šta je, bre??? 10:42, 6. avgust 2010. (CEST)

Nema na čemu. --Sly-ah (razgovor) 13:10, 6. avgust 2010. (CEST)

Ako je rat Burski, onda je Boer=Bur.--Jakša (razgovor) 18:03, 18. avgust 2010. (CEST)

Priručnik stila[uredi]

Počeo sam s prevođenjem engleskog Vikipedija:Priručnik stila/Biografije. Ja ću za početak grubo prevesti tekst, a kasnije ću usklađivati s pravopisnim normama i običajima našeg jezika. Nadam se da će zainteresovani, koji imaju znanja o Pravopisu, da mi pomognu u tome. Zahvaljujem. --Željko Todorović (razgovor) 01:46, 7. avgust 2010. (CEST) s. r.

Pitanje oko transkripcije[uredi]

Taylor Lautner je na srpskom transkribovan kao Tejlor Lotner. Znam da pravila predviđaju da se au prenosi kao o, ali video sam da se njegovo prezime izgovara /ˈlaʊtnər/ (na engleskoj vikipediji). Da li treba da bude Lautner ili treba da ostane Lotner? Pitam i zbog Andželine Žoli jer ona nije Džoli. Valjda ćete me razumeti. --Milanče (razgovor) 02:30, 11. avgust 2010. (CEST)


U pravu si. I sam glumac svoje prezime izgovara otprilike kao Lautner (što se može čuti ovde: [9]), jedan od dokaza je i ovde: [10].

Dakle, trebalo bi da bude Lautner.

--Sly-ah (razgovor) 07:14, 11. avgust 2010. (CEST)

transkripcija ruskog imna[uredi]

Anastasiя Pitanje je zašto je kod nas AnastaZija, a ne Anastasija? Da li je to greška? Elena Zar ne bi trebalo da bude transkibovana kao Jelena, a ne Elena? Trebalo bi.

Transkripcija[uredi]

U tekstvioma na ovoj vikipediji francusko ime Sébastien se raskribuje kao Sebastijan, Sebastijen i Sebastjen. Šta je tačno. Trebalo bi to izjednačiti u svim tekstovima.--Drazetad (razgovor) 07:59, 13. avgust 2010. (CEST)

Tacno je Sebastjen. U Pravopisu ima primer: Crétien — Kretjen, dakle. -tien je TJEN. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:20, 13. avgust 2010. (CEST)

Strana/stranica[uredi]

Da li je pravilno reći za jednu površinu lista neke knjige strana ili stranica? Pronašao sam jedno objašnjenje Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje u vezi razlike te dvije riječi, pa pretpostavljam da je isto pravilo i u srpskom jeziku. Pitanje se odnosi i na Vikipediju, da li je pravilno pojedinačne listove ove elektronske enciklopedije nazivati stranama ili stranicama? --Željko Todorović (razgovor) 19:06, 16. avgust 2010. (CEST) s. r.

Uobičajeno je stranica. I u rječniku RMS u odrednici stranica prvi primjer je u vezi sa knjigom - Oficir prelista stranice pa baci knjigu na sto. Strana je riječ koja ima gomilu drugih značenja, odnosno upotreba, pa tako i primjeri u RMS zauzimaju skoro čitavu stranicu rječnika među kojima je i 2b: svaka posebna površina lista u knjizi. Dakle, po RMS nije pogrešno ni jedno ni drugo, ali je deminutiv ženskog roda, stranica, više uobičajen, barem sam ga ja više sretao. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:16, 19. avgust 2010. (CEST)

Da, i ja sam to našao u Rečniku MS, stranica je svakako uobičajeniji oblik, nego strana. Kada kažemo stranica, to ima mnogo uže značenje no strana. --Željko Todorović (razgovor) 22:31, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Transkripcija[uredi]

Kako se transkribuje engleska reč pillow (jastuk), on d serbian? --Ana P geology.png piši mi 09:59, 18. avgust 2010. (CEST)

Pa valjda pilou. Ne vidim koja druga transkripcija bi tu bila moguća. --filip ██ 11:26, 18. avgust 2010. (CEST)

Transkripcija[uredi]

Kako se ovaj čika transkribuje Louis de Funès? Luj de Fines ili Luj de Fenes?--Milanče (razgovor) 21:21, 18. avgust 2010. (CEST)

 — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Milanče (razgovordoprinosi) 21:08, 18. avgust 2010

Ja b' reko Luj de Fine. --filip ██ 01:49, 19. avgust 2010. (CEST)


Luj de Fines. [11] (na 0,04).

--Sly-ah (razgovor) 07:55, 19. avgust 2010. (CEST)

Aha kopkalo me je to što piše na vokabularu da ako posle U ide N da se transkribuje kao E.--Milanče (razgovor) 20:35, 19. avgust 2010. (CEST)

Da, ali u zatvorenom slogu. Dakle, U u Funes je u otvorenom slogu (FU-NES) pa se stoga prenosi kao "i" (Fines), a da je u zatvorenom slogu (npr. da je FUN-NES) onda bi se prenosilo kao "e" (Fenes). Primer iz pravopisa za zatvoreni slog: VERDUN (VER-DUN) što se prenosi kao Verden.

--Sly-ah (razgovor) 22:53, 19. avgust 2010. (CEST) Zahvaljujem, znači ti si glavni baja za transkripciju?!--Milanče (razgovor) 04:42, 21. avgust 2010. (CEST)


Irene Montrucchio

Reprezentativka Španije u sinhronom plivanju. Da li neko od naših "Španaca" može da nađe neki video ili audio-zapis u kojem se čuje izgovor ovog imena i prezimena?

--Sly-ah (razgovor) 10:09, 21. avgust 2010. (CEST)

Kako da transkribujem ime Andrew Sarris i naziv The Village Voice?--Metodičar zgovor2a 00:01, 26. avgust 2010. (CEST)

Srpska imena imaju prednost[uredi]

Evo citata iz Pravopisa iz 1993. (važeći Pravopis):

„Neosporno je pravo našeg standardnog jezika da čuva posebna

tradicionalna imena inostranih geografskih pojmova (tzv. egzonime), osim u specifičnim slučajevima. Tradicionalni geografski imenoslov neodvojivi je deo vekovima stvaranog jezičkog izraza. Onomastičari i drugi lingvisti više puta su isticali našu obavezu da čuvamo taj tradicionalni imenik, jer time čuvamo i uvažavamo sopstvenu kulturnu okosnicu i štitimo prirodnost I postojanost našeg izraza. Zato se ne mogu praviti ustupci nastojanjima iz geografskih i katkad iz političkih krugova da se naši e g z o n i m i zamenjuju oblicima svojstvenim uzusu date zemlje.”

Dakle, dilema je razrešena. Gde god postoji srpsko ime mesta ono ima prednost u odnosu na strano, ako uopšte strano ime treba da se uzima u obzir. U člancima Novi Sentivan, Veliki Varadin (Oradea) i drugim, moji oponenti su tvrdili da bolje znaju i da treba davati prednost uvezenim novim imenima. Da li ovo interesuje ikoga od administratora?--Jakša (razgovor) 19:23, 27. avgust 2010. (CEST)


„Evo citata iz Pravopisa iz 1993. (važeći Pravopis): (bold moj)

Jakša

E, neka sam dočekao i taj dan!

A, sad, spektakl! Jedna mali podsetnik:

Stranica za razgovor članka Amjen:

„Ne postoji NIJEDNA i slovima N I J E D N A istorijska, geografska ili druga referenca koja pominje rešenje iz fantomskog pravopisa.(bold moj)

--Jakša”

Stranica za razgovor članka Monpelije:

„Pomenuti pravopis je alternativan, a ne opšte prihvaćen

--Jakša (razgovor) 21:07, 26. februar 2009. (CET)”

Ima toga još, ali mi slim da je ovo sasvim dovoljno.

--Sly-ah (razgovor) 19:49, 27. avgust 2010. (CEST)

Jako mi je drago kada protivnika dotučem (figurativno) njegovim oružjem. Da li tvoj argument znači da Pravopis ne važi kada se ja na njega pozivam?--Jakša (razgovor) 20:31, 27. avgust 2010. (CEST)


Ne, nego da Pravopis važi SAMO kad se ti na njega pozivaš. Ili, da ti bude malo jasnije, kod tebe Pravopis čas važi, čas ne važi, kao što se vidi iz priloženih argumenata. Ne misliš li da je to pomalo licemerno?

--Sly-ah (razgovor) 22:03, 27. avgust 2010. (CEST)

Hhee... Kratko trajaše ljubav između vas dvojice... Face-grin.svg --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:13, 27. avgust 2010. (CEST)

Dobro, ja sam licemer sa argumentima. Malo ćemo Pravopis, pa kad nam se ne svidi, onda ćemo Prćića, Klajna ili neki odbor za standardizaciju - to neće moći.--Jakša (razgovor) 23:26, 27. avgust 2010. (CEST)


„ja sam licemer sa argumentima.”

Dobro si sebe opisao. S tim da je samo jedan deo tačan.

--Sly-ah (razgovor) 23:36, 27. avgust 2010. (CEST)

Čovek sa argumentima ima za tebe par zanimljivih rešenja iz Pravopisa, recimo Keptaun (CAPETOWN). Stavio sam tekst na navedeni link, pa se uveri i sam.--Jakša (razgovor) 23:46, 27. avgust 2010. (CEST)

Transkripcija iz engleskog jezika po Pravopisu[uredi]

Sada na Vikipedija:Transkripcija sa engleskog jezika--Jakša (razgovor) 22:21, 27. avgust 2010. (CEST)

Transkripcija s engleskog i tumačenje Pravopisa[uredi]

Mnogi vikipedijanci naprosto ne znaju pravilno tumačiti Pravopis. Nije dovoljno slijediti samo jedno izdanje knjige dok ne izađe drugo, koristeći sasvim neosnovane analogije sa zakonskim tekstovima. Potrebno je uz to pratiti i ostalu lingvističku literaturu, kao što su Odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezika, raznorazni rječnici, savjetnici, članci u novinama. Ko nema potrebnu literaturu mora da sluša one koji je imaju, inače gubimo kontinuitet s normom.

Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica ponekad jasno ignoriše Pravopis ako se ne slaže s nekom odredbom ili ako naiđe na očiglednu grešku. Prćić isto tako. Norma se svakodnevno razvija, bez obzira na to ima li Matica srpska sredstava da finansira novi Pravopis ili ne, u kolikim se tiražima štampaju normativne knjige i slično. Zato je nemoguće pojednostaviti stvar tako da se koristi samo jedno izdanje Pravopisa dok ne izađe drugo. Sva sreća što se ovdje ipak svakodnevno transkribuje po Prćiću (osim kada je neupućena strana pretjerano zainteresovana za neki konkretan članak), inače bi mnogo članaka bilo premješteno i prepravljeno čim izađe novi Pravopis, u kojem je Tvrtko Prćić zadužen za transkripciju s engleskog. --PointDread (razgovor) 21:09, 31. avgust 2010. (CEST)