Википедија:Trg/Arhiva/Razno/36

Datum rođenja i smrti

Mislim da je ovo nešto o čemu bismo trebali da glasamo, jer je oboje ispravno i rasprostranjeno. Ipak, ne bi bilo zgoreg da se dogovorimo, osim ako je to nekad daaaavno već dogovoreno, a ja nisam upoznat s tim. Naime, u uvodu biografskog članka pišu se različite verzije:

• (29. januar 1911. — 13. decembar 1991)
• (29. januar 1911, Niš — 13. decembar 1991, Beograd)
• (sa krstićima † i sličnim simbolima)
• (rođen 29. januara 1911, preminuo 13. decembra 1991)
• (rođen 29. januara 1911. u Nišu, preminuo 13. decembra 1991. u Beogradu)

Meni je ovaj posljednji nekako najljepši i najrazumljiviji, a pruža osnovne i glavne biografske podatke odmah na početku - mjesta i datume rođenja i smrti. Međutim, svakako da mi se ne dopada da u svim člancima bude različito, niti mi se dopada da za nekim ispravljam u taj oblik ni sam ne znajući da li je dobro to što radim. Šta vi mislite? Da li treba to da uniformišemo i, ako da, kako? --Darko Maksimović (razg.) 14:06, 6. jun 2009. (CEST)

Poslednji i pretposlednji su najbolji, bar po meni, mada bih se složio sa tobom da je poslednji potpun i zaokružen--Metju (razgovor) 14:12, 6. jun 2009. (CEST)

U klasičnim enciklopedijama kada se u tekstu navode svi podaci iz poslednjeg primera obično piše:

• (Niš, 29. januar 1911 — Beograd, 13. decembar 1991).

Bez obzira koji primer se usvoji treba da bude uniformisano (obavezujuće).

Pored ovod često imamo i slučajeve kada se u biografiji piše mesto rođenja u nekoj od bivši država (SFRJ, SSSR, ČSR, DDR i SRN) koje više ne postoje

• (Bratislava ČSSR sada Slovačka) i
• (Bratislava Slovačka ranije ČSSR)

Lično sam za prvi primer jer se dotični rodio u Bratislavi u ČSSR, a ne u Bratislavi u Slovačkoj koja je nastala posle njegovog rođenja. Pišem prema prvom primeru ali su mi u više tekstova prepravili na drugi. Bez obzira šta ja mislim trebalo bi i ovaj deo uniformisati, što bi bilo obavezno za sve.--Drazetad (razgovor) 14:58, 6. jun 2009. (CEST)

Slažem se sa tobom po pitanju navođenja tadašnje države/grada rođenja, čak i ako je ista država, sa istim granicama, ali pod drugim imenom (poput Konga ili Dahomeja, tj. Benina). Takođe se slažem da se to navede prvo, pa potom šta je to danas. Glupo bi bilo reći da se Nikola Tesla rodio u Hrvatskoj, ili da se Hijavata rodio u Mineapolisu, SAD, ili da se Lao Ce rodio u Narodnoj Republici Kini itd. --Darko Maksimović (razg.) 16:01, 6. jun 2009. (CEST)

E tu se mogu pozvati na svoju profesiju — Uvek se favorizuje istorijsko poreklo, tj. ako je čovek rođen u Čehoslovačkoj, npr, treba tako da stoji.

• Pera Perić (25. decembar 1975, Prag, Čehoslovačka, današnja Češka Republika) -- otprilike nekako ovako--Metju (razgovor) 16:16, 6. jun 2009. (CEST)

Ima tu par problema. Ako se insistira na imenu države u kojoj je neko rođen, kako se onda nazivala, to treba da se primenjuje i na grad (Lenjingrad, Dancig, Bombaj). Pisanje tipa: Pariz, Francuska, ili Beograd, Srbija je svojstveno samo za engleski jezik. U srpskom bi trebalo da stoji: Pariz u Francuskoj, Beograd u Srbiji. Čak je i to možda preterivanje. U Americi će se uvek reći Čikago Ilinois, Berlin Nemačka, jer imaju tu opsesiju da definišu državu da ne bi došlo do dvosmislenosti. Kad neko u srpskom pomene Pariz, Čikago ili Beograd, tu nema ni trunke sumnje na koje gradove se misli.--Jakša (razgovor) 17:40, 6. jun 2009. (CEST)

Dobro, to se podrazumijeva. Rođen u selu dždždž kod Beograda, u Srbiji. Evo, ako prihvatimo da se piše država kojoj je to mjesto tada pripadalo, baš sad gledam ovog Mirčeta Aceva - trebalo bi da piše da je „rođen 20. oktobra 1915. u selu Oreovac, kod Prilepa, u Kraljevini Srbiji (današnjoj Republici Makedoniji), ubijen 4. januara 1943. u Skoplju, u Jugoslaviji (današnjoj Republici Makedoniji)“. Ili Bugarskoj? Možda ne računamo ako je Jugoslavija bila samo privremeno okupirana. Bojim se da bi se neki politički korekcionisti odmah pobunili kako je to svojatanje makedonskih narodnih heroja :( --Darko Maksimović (razg.) 20:57, 6. jun 2009. (CEST)

Mislim da su prva i varijacija druge (u smislu da prvo dođe grad, pa onda datum) najčešće varijante. Takođe, pre crte ne ide tačka. U ovim varijantama nema suvišnih reči, koje su očigledne (da, u zagradi na početku članka će stajati podaci o rođenju i smrti – nema potrebe to naglašavati). Zbog toga bih se odabrao za te varijante. --filip ██ 22:36, 6. jun 2009. (CEST)

Statistika

Da li je moguće dobiti listu članaka koji imaju najviše interviki veza, a ne postoje na srpskoj viki? Time bi znali koji su najvažniji članci koji nam nedostaju. Ja bih uvek pre pisao takve članke, nego trivijalnosti poput Okupacije Luksemburga.--Jakša (razgovor) 20:46, 7. jun 2009. (CEST) za Slažem se!--Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 20:53, 7. jun 2009. (CEST)

Korisnik:FelixBot/tražene -- Bojan  Razgovor  20:57, 7. jun 2009. (CEST)

Ovaj spisak nije puno reprezentativan. Odnosi se na „crvene veze“ u člancima na srpskoj viki, i stoga dominiraju francuska naselja. Predložio sam statistiku o interviki vezama (uzetoj recimo sa engeske viki), tako da znamo šta su to teme za koje „svet“ misli da su značajne, a mi ih dosad nismo obradili.--Jakša (razgovor) 21:38, 7. jun 2009. (CEST)

U tom slučaju, kreni prvo odavde. -- Bojan  Razgovor  21:43, 7. jun 2009. (CEST)

Takva statistika je veoma komplikovana za pravljenje u pogledu vremena. S obzirom da se u bazi podataka zapisi o interviki vezama ne čuvaju odvojeno od teksta, bilo bi potrebno preći kroz celu englesku Vikipediju (što je skoro 3 miliona članaka), a onda grupisati i sortirati podatke za, ako ne sve, bar desetak procenata članaka engleske Vikipedije (što je, opet, ogromna cifra) kako bi se formirao spisak članaka koji imaju najviše interviki veza, ali među kojima nije naša Viki. Slažem se da bi bilo dobro znati tako nešto, ali mislim da trenutno nije realno tako nešto napraviti (osim ako se nekome ne skida 4.8 GB enviki baze + vrši višečasovni upit ili, eventualno, ako se nekome ne pravi pajvikibot koji bi radio, po mojoj gruboj proceni, 3 nedelje). --filip ██ 23:30, 7. jun 2009. (CEST)

Hvala na informaciji. Nisam znao koliko bi to bilo komplikovano. Spisak koji je Bojan predložio je jedan od mogućih.--Jakša (razgovor) 00:41, 8. jun 2009. (CEST)

Kategorija:Fluvijalni proces

U Kategoriji Fluvijalni proces svi članci (osim istoimenog) su u stvari oblici reljefa i nisu povezani sa procesom, osim što su posledica tih procesa. Jel bi mogao neko sa botom da ispravi sve to. Znači kategorija bi recimo trebala da se zove Fluvijalni oblici reljefa. --Sich (razgovor) 00:32, 11. jun 2009. (CEST)

Au, sad vidim da se se ista greška pojavljuje u svim podkategorijama kategorije Geomorfološki procesi. Ovde neko pravi sistematsku grešku... --Sich (razgovor) 00:34, 11. jun 2009. (CEST)

Sve prebaciti u: Kategorija:Hidrogeologija --Jakša (razgovor) 03:55, 11. jun 2009. (CEST)

Niko ne pravi sistematsku grešku! U okviru jednog geomorfološkog procesa uvek se izučava mehanizam procesa i oblici koji u njemu nastaju. To je tako u geomorfologiji, i tako i treba da ostane! I nikako ne prebacivati članke iz kategorije fluvijalni proces u kategoriju hidrogeologija, jer ne treba tu da stoje, već tamo gde su stavljeni!!! --geologicharka piši mi 09:22, 11. jun 2009. (CEST)

Geologičarka, ovo što si napisala nema mnogo logike. Svi članci u „inovativnoj“ kategoriji se odnose na hidrogeologiju. Razdvajanje procesa i posledica je teranje maka na konac. Hajde mi objasni kakve veze ima estuar, liman, vododelnica, rečna delta i.t.d, sa procesom kako ga ti opisuješ?--Jakša (razgovor) 16:08, 11. jun 2009. (CEST)

Slažem se sa Jakšom. Recimo, pišeš članak o Alpima i staviš taj članak u kategoriju tektonika. Hm, a ne u kategoriju planine. Ne bih rekao. --Sich (razgovor) 16:16, 11. jun 2009. (CEST)

Uopšte ne želim da komentarišem ove vaše cinične poruke, tipa „inovativna kategorija“. Ako ti malo bolje razmisliš videćeš da svi članci iz te kategorije ne mogu pripadati hidrogeologiji, zbog toga što se hidrogeologija bavi proučavanjem podzemnih voda. I da bi komentarisali nešto, treba prvo da se informišete da li je to zaista tako kako vi mislite da jeste. Kao što sam rekla, kada sam kategorisala dotične članke, nisam napravila nikakvu „sistematsku grešku“, jer su to oblici koji nastaju dejstvom tog geomorfološkog procesa. Ako bih baš htela da „teram mak na konac“, onda bih napravila potkategorije kategorije fluvijalni proces, koje bi se zvale erozioni oblici fluvijalnog procesa i akumulacioni oblici fluvijalnog procesa. Ko razume o čemu pričam, shvatiće... --geologicharka piši mi 16:33, 11. jun 2009. (CEST)

Mislim da je kategorisanje članaka veoma bitno i da bi trebalo biti predmet diskusija.

• Prvo ne mogu da se složim da svi članci koji se trenutno nalaze u kategoriji fluvijalnog procesa treba da se svrstaju u oblike reljefa. Primer je drenaža koja nije oblik reljefa. Takođe ni vododelnica, ni vodopad nisu oblici reljefa.
• Ako shvatamo da je reljef predstavljen oblicima zemljine površine koji su nastali i neprekidno se menjaju pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih sila, onda možemo i treba da te, geomorfološke oblike i svrstamo u kategoriju reljefa. Ako pak, geomorfološke oblike izučavamo, tada nas zanima kako su nastali, tj. kojim procesima su mogli nastati, onda te oblike treba da preko neke kategorije vežemo za te procese. Ovo nije prvi slučaj da se neki članak nalazi u dve kategorije. Možda bi trebalo napraviti podkategorije kako je geologičarka pomenula.
• Ova tema nije povezana sa hidrogeologijom. -- piši mi   Jefe 19:49, 11. jun 2009. (CEST)

Pa ti oblici ce biti vezani za te procese preko neke nadkategorije, a ne tako sto cemo ih staviti u kategoriju procesi. --Sich (razgovor) 04:07, 12. jun 2009. (CEST)

Evo, sada sam gledala sve kategorije koje imaju veze sa geomorfologijom, i jedino što bi moglo da se stavi i u kategoriju hidrogeologija je članak ponornica, zato što je to oblik sa hidrogeološkom funkcijom.

Što se tiče pravljenja potkategorija u okviru kategorija određenih geomorfoloških procesa, to je, naravno, moguće, i bilo bi lepo da sve oblike tako kategorišemo. Onda ne bi nijedan oblik bio u dve kategorije, tačno se zna šta gde stoji (mada ni sada nema takvih problema). To sam ja htela da uradim pre nekog vremena, ali sam shvatila da je još uvek nezahvalno raditi tako nešto, jer imamo jako malo članaka o geomorfološkim oblicima. Tako bismo, u gotovo svim kategorijama, imali po jedan ili dva članka. Pošto nije nepravilno i ovako kako sada stoji, mislim da bi, za sada, trebalo da bude tako, pa, kada napišemo još članaka, napravićemo potkategorije u okviru svakog geomorfološkog procesa i tako kategorisati oblike. --geologicharka piši mi 20:13, 11. jun 2009. (CEST)

Apsolutno se radi o inovativnoj kategoriji jer ne postoji ni na jednoj drugoj vikipediji. Nije cinizam, ali je verovatni dokaz da se radi o izmišljenoj nauci. Estuar, liman, vododelnica i rečna delta logički ne pripadaju kategoriji procesa koji ih stvara.--Jakša (razgovor) 00:06, 12. jun 2009. (CEST)

Moram da uskočim u ovu raspravu, gledao sam kategoriju i nije mi jasno šta ne valja. Svi navedeni oblici su nastali fluvijalnim procesom, dakle radom reka, bilo erozivno ili akumulativno, pa ne znam što bi trebalo da se išta prebacuje? Što se tiče primera za Alpe, svrstaćeš ga u tektoniku samo ako pričaš o njihovom izdizanju tj. orogenezi. Estuar nastaje potapanjem, delta nagomilavanjem itd. E, sad ako jedino nešto nisam propustio i loše zapazio u ovoj raspravi...--Metju (razgovor) 00:16, 12. jun 2009. (CEST)

Naša zamerka je što to nisu procesi, iako su u kategoriji sa nazivom procesi. Vododelnica nije nikakav proces. Vodopad nije nikakav proces. Fjord nije nikakav proces, pustinja nije nikakav proces itd. Svaki članak treba da je u odgovarajućoj kategoriji!! Pa tako ni članku Alpi nije mesto u kategoriji tektonika, jer ne treba praviti neke logičke skokove u kategorizaciji, tipa ovo nešto nastalo nekakvim procesom, pa i treba da se nalazi u kategoriji procesi. Ne, u kategoriji procesi, treba da se nalaze samo procesi. --Sich (razgovor) 01:46, 12. jun 2009. (CEST)

Neka neko objasni termin "inovativna kategorija".-- piši mi   Jefe 08:34, 12. jun 2009. (CEST)

Shvatam gde Zih cilja, ali kategorije imaju smisla i mislim da treba da ostanu. Mogle bi se preimenovati poput "Pojavni oblici fluvijalnog procesa", "Stvari nastale fluvijalnim procesom" ali bi to bilo nepotrebno preterivanje. Nikola (razgovor) 09:29, 12. jun 2009. (CEST)

Milane, evo Jakšinog objašnjenja inovativne kategorije:

Apsolutno se radi o inovativnoj kategoriji jer ne postoji ni na jednoj drugoj vikipediji. Nije cinizam, ali je verovatni dokaz da se radi o izmišljenoj nauci.

Dakle, on tvrdi da smo mi izmislili celu geomorfologiju, pošto ne postoji na drugim Vikipedijama tako kategorisana. A sad moje objašnjenje... Gospodine Jakša, ja ne znam čime se Vi bavite, ali očigledno da nema nikakve dodirne tačke ni sa geologijom, ni sa geomorfologijom (a verovatno ni sa geografijom, jer i oni ljudi znaju geomorfologiju, i uče je kao i mi). To što na drugim Vikipedijama geomorfologija nije tako kategorisana, ne mora da znači da mi ne treba da je kategorišemo pravilno. Nećete uspeti da nas ubedite da to ne treba da stoji tako, jer se svi slažemo da procesi stvaraju oblike, pa, da iz tog razloga, oblici treba da stoje u kategoriji određenog geomorfološkog procesa. To je pravilno i pregledno, jer, ako bismo sve oblike stavili u kategoriju reljef, ili neku sličnu, ne bi se odmah videlo na koji način oni nastaju. Ovako su oblici genetski klasifikovani.

Ono što je rekao Nikola je sprovedeno u delo kod oblika kraškog procesa, što možete primetiti ovde. Međutim, i ja mislim da to sada jeste preterivanje, jer smo napravili kategoriju sa dva-tri članka. No, dobro, pokušali smo.

A, molila bih Siča da mi objasni u koju bi on kategoriju stavio vododelnicu (pošto je stalno pominje)? --geologicharka piši mi 10:06, 12. jun 2009. (CEST)

Taj članak je očigledno pogrešno kategorizovan. Verovatno iz žurbe i nedostatka bolje ideje. A svakako bi mu bolje mesto bila hidrografija. --Sich (razgovor) 15:29, 12. jun 2009. (CEST)

Koleginice Geologičarka, učenje o kategorijama nije striktno vezano za pojedinačnu nauku, već za filozofiju nauke i njenu sistematizaciju (verujte Aristotelu, ako ne verujete meni). Proces koji stvara određene forme nije u istoj logičkoj kategoriji kao i rezultat tog procesa (tektonski procesi i Alpi, misao i govor, životni ciklus biljaka i limun). Tu teoriju da je naša sistematika nauke „specijalna, izuzetna i samo naša“ ostavite za vaše profesore. Nekompetentnost i nedostatak naučne kreativnosti se često maskira izmišljanjem komplikovane sistematizacije i upoterbom malo poznatih jezičkih izraza. Zbog čega je fluvijalni (latinski: koji se odnosi na reku) bolje nego rečni? Sledeći put predložite profesoru izraz: riparijanski. Verujte mi, oduševiće se.--Jakša (razgovor) 10:43, 12. jun 2009. (CEST)

Ponovo kažem, to što ne stoji na Vikipediji, ne mora da znači da je tako i u Americi, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj... Ako uzmete bilo koji udžbenik iz geomorfologije, naći ćete iste stvari kao i kod nas. Pa, aman, nisu naši profesori izmislili geomorfologiju! Jednostavno objašnjenje zašto se fluvijalni proces ne zove rečni, je taj što ne učestvuju u njemu samo reke, nego i potoci, i drugi manji stalni tokovi. Ako bismo hteli da prevedemo na srpski, proces bi se zvao Geomorfološki proces, čiji je agens kinetička energija stalnih linijskih tokova. Prema mom mišljenju, jednostavnije je da se kaže fluvijalni proces, jer ovako već dajemo opis mehanizma procesa. Ako bi, ipak, ostao rečni proces, onda bismo iz agensa isključili sve druge stalne linijske tokove koji nisu reke. Iz istog razloga se i glacijalni proces ne zove lednički - jer dejstvo imaju i led i sneg i mraz. --geologicharka piši mi 12:48, 12. jun 2009. (CEST)

Ne vidim u čemu je problem sa ovom kategorijom. Sve ima veze sa dotičnim procesom a to je i poenta kategorije da se nešto grupiše da bi se lakše pronašlo. Ako su svi ti oblici rezultat fluvijalnih procesa onda ih treba svrstati u fluvijalne procese. Imamo bezbroj sličnih slučajeva i u drugim oblastima.--Vojvoda razgovor 13:01, 12. jun 2009. (CEST)

I da rezimiramo: prvi put u životu čujem da treba da se poštuje nečija logika pre nego nauka. To što je meni logično ili Peri ili Žiki je moj, Perin i Žikin problem. Ako geolozi kažu da je naučna podela takva, to je, brate mili, to. Da li vi uopšte kapirate da se ovde raspravlja o naučnim činjenicama? Ajd sad mi lepo da ljubičice kategorišemo u životinje jer su plave i bele i to je tako logično. Po mom mišljenju, ovde rasprave nema.--Metodičar zgovor²a 15:14, 12. jun 2009. (CEST)

Pa upravo je cilj da se nešto grupiše da bi se lakše pronašlo. Zbog toga je pokrenuta rasprava o ovome. Da treba da nađete članak pustinja/vodopad samo preko kategorija, gde biste potražili? Ja ga ne bih u kategoriji eolski/fluvijalni proces. Ako samo ja tako razmisljam, ja se onda izvinjavam, jer očigledno nisam toliko vičan da razumem pravljenje logičkih skokova u kategorizaciji. Jer kao što smo se složili "cilj da se nešto grupiše da bi se lakše pronašlo". A sa druge strane ako treba u kategoriji procesi da se nalaze posledice tog procesa, zašto logički skok ne ode i na drugu stranu i u istoj kategoriji se ne nađu sve stvari koje omogućavaju taj proces da se vrši: voda, kiša, vrste zemljišta i gomila drugih članaka koje su povezane za taj proces kao i sve ono što iz tog procesa izađe? A posebno osetljiv slučaj je ako se radi o primarnoj i čak jedinoj kategoriji članka. Ja bih se složio da ako njegova osnovna kategorija odgovara pa da ubacimo još pride i neku kategoriju koja bi ga bolje opisala, ali ako se tu nalazi samo jedna kategorija, ona mora tačno da odgovara datom članku. --Sich (razgovor) 15:29, 12. jun 2009. (CEST)

I nije u pitanju nečija logika (perina, žikina, geološka), jer takva stvar ne postoji, već je u pitanju samo logika. I nije ovo pitanje koje treba da reše geolozi, jer ne postoji nijedna podela u geologiji pod nazivom nekakvi procesi u kojoj se pojavljuju pod stavkama i posledice tih procesa, jer onda to ne bi bila podela procesa, već nečeg drugog. Ovo je stvar kategorizacije na vikipediji, koja je do sad očigledno bila zapostavljenja (barem na sr.viki) i ako iz ovog dodjemo do nekih zaključaka veropvatno ce se poboljšati ceo proces kategorizacije. --Sich (razgovor) 15:36, 12. jun 2009. (CEST)

Nisi u pravu. Kategorizacije postoje i u naukama. Sistematika ti je čist primer toga. Dakle, takva stvar postoji. Drugo, naravno da ćeš pratiti naučne podele jer je nauka poznata ili makar dostupna svima, a tvoja i moja logika nije. To kako smo nas dvojica odlučili da nešto grupišemo je, kako god ti to gledao, subjektivno i uopšte ne mora da olakšava pretragu, jer kao što rekoh, nije dostupno širim masama. I konačno, naučne članke ćeš pisati prateći naučne činjenice, pa je jasno da ćeš u skladu sa tim vršiti i bilo kakve podele. Šta misliš, kako su kategorisana neorganska hemijska jedinjenja?--Metodičar zgovor²a 15:46, 12. jun 2009. (CEST)

Ne insistiram ni na kakvim promenama, samo predlažem kompromis u skladu sa gore iznetim argumentima: sve biografije staviti pod kategoriju Seks.--Jakša (razgovor) 15:58, 12. jun 2009. (CEST)

I dalje mislim da je problem shvatanja kategorija.-- piši mi   Jefe 16:02, 12. jun 2009. (CEST)

Po meni nije problem da neki od članaka budu u dve i tri kategorije.-- piši mi   Jefe 16:06, 12. jun 2009. (CEST)

Citiram Siča:

I nije ovo pitanje koje treba da reše geolozi, jer ne postoji nijedna podela u geologiji pod nazivom nekakvi procesi u kojoj se pojavljuju pod stavkama i posledice tih procesa

Ako ti ne znaš da to postoji, onda nemamo o čemu dalje da raspravljamo, jer očigledno ne znaš geomorfologiju, ali ni malo. Uzmi bilo koji udžbenik iz geomorfologije, i naći ćeš sve o čemu ovde pričamo. --geologicharka piši mi 16:07, 12. jun 2009. (CEST)

Šta ću naći? Da su meandar, liman, estruar, delta, vodopad - fluvijalni procesi? Pokažeš mi to u bilo kojem udžbeniku geomorfologije i ja ti kupim čokoladu. Koju god želiš. I ovo nije pitanje geologije, već naučene sistamatike, a ovde neko ima problema sa razlikovanjem uzroka, procesa i posledice. --Sich (razgovor) 16:24, 12. jun 2009. (CEST)

Pa, kreni polako po čokoladu, pošto i ja izučavam i geologiju i geomrfologiju i samo mogu da potvrdim, da ćeš u odeljku o fluvijalnom procesu naći sve što si nabrojao... A imam i knjigu Geomorfologija, tako da sam siguran...--Metju (razgovor) 16:36, 12. jun 2009. (CEST)

Evo jedan primer koji potpuno odgovara vašem stavu, ali iz druge oblast, pa mi recite da li to stvarno treba tako. Znači, po vama svi članci o planetama ponaosob, znači merkur, venera... ne treba da se nalaze u kategoriji planete, već u kategoriji akrecija, kojom se formiraju planete. I ja da bih našao članak Zemlja moram da odem u kategoriju akrecija, jer bože gde bi trebao drugde da bude članak o planeti zemlji. I sad neko pita a zašto je članak Zemlja u kategoriji akrecija, a ja mu kažem: "Ma mi nemamo o čemu da raspravljamo, jer ti očigledno ne znaš ništa o astronomiji. Uzmi bilo koji udžbenik iz astronomije, pa ćeš naći sve o čemu ti ja pričam. Jer pobogu Zemlja je nastala akrecijom, kao što je pustinja nastala eolskim procesom."

Stoga, slažete se da sve članke o planetama prebacim u kategoriju akrecija?

I čekam da vidim da u udžbeniku geomorfologije piše da je estruar ustvari proces, jedino ne znam šta nastaje radom estruara.--Sich (razgovor) 16:40, 12. jun 2009. (CEST)

Kakve ste vi kese! Stavite i 10 kategorija i rešen problem. Zato i služe kategorije – da bi se što lakše došlo do nečeg i da bi se grupisali pojmovi. Zih, da, Zemlja treba da bude u kategoriji "Planete" ali i u kategoriji "Akrecija" (ili šta već). Primenite analogiju i na fluvijalne procese i rešen problem. Džizs... --filip ██ 16:51, 12. jun 2009. (CEST)

Evo ga još jedan :). Ali prvo - Sič je, nije Zih. Vidiš to je osnova priče, ne treba članak Zemlja da bude u kategoriji akrecija, već članak Planete treba da bude u toj kategoriji akrecija. Ako staviš članak Zemlja u kategoriju akrecija, vršiš logički skok protiv čega se ja i Jakša borimo (ali izgled kao protiv vetrenjača). A ako napraviš taj logički skok u kategorizaciji gubiš osnovnu zamisao kategorizacije,a to je da olakšaš pronalaženje članka, jer taj logički skok ne mora da bude očigledan i korisniku.

Tako u kategoriji procesi treba da budu samo procesi.

Na našem primeru. Osnovna kategorija treba da je Geomorfologija. Podkategorije treba da su geomorfološki oblici i geomorfološki procesi (i još ako nešto treba), koje se onda granaju. A ako je recimo estruar u kategoriji fluvijani oblici, koja se sama nalazi u kategoriji fluvijalni procesi, kako ja kao korisnik treba da znam da još u iznad kategorijama treba da uđem u kategoriju Geomorfološki procesi, pa pređem još dve-tri podkategorije (sve sa nazivom procesi) da bi došao do članka koji tražim, a koji uopšte nije proces. A pogotovo što trenutne podkategorije u Kat.Geomorfologija su procesi i oblici kopna. Pa ja bi članak rečna delta pre potražio u toj kategoriji oblici kopna, nego u kat.geomorfološki procesi->fluvijalni procesi gde se i nalazi, jer delta nije proces, ali jeste oblik reljefa, tj. oblik kopna. --Sich (razgovor) 17:17, 12. jun 2009. (CEST)

Opet citiram:

Šta ću naći? Da su meandar, liman, estruar, delta, vodopad - fluvijalni procesi?

Izvini, molim te. Ja to nisam rekla. To su geomorfološki oblici nastali fluvijalnim procesom. I opet ponavljam, nalaze se u kategoriji fluvijalni procesi, jer su genetski vezani za njega. Rekla sam da se mogu napraviti potkategorije kategorije fluvijalni proces, kao što je urađeno za kraški proces, ali da nema potrebe, jer za sada imamo mali broj članaka. Dotičnu potkategoriju oblici kopna je bolje da sakrijemo, jer dve trećine onog što tamo stoji nema veze sa geomorfologijom. --geologicharka piši mi 17:34, 12. jun 2009. (CEST)

Vidiš, to su geomorfološki oblici, i zato ne treba da se nalaze u nadkategoriji geomorfološki procesi, jer je zbunjujuće. Kreni od kat.geomorfologija pa se zamisli kako bi ti nešto našla. Isto pogrešno koliko i ovo jeste da si napravila samo kategoriju geomorfološki oblici, pa da su u nju ubacila sve procese (jer su i procesi "genetski" povezani za oblike, isto koliko su i oblici "genetski" povezani za procese). Zato kat.geomorfologija mora odmah da se grana na oblike i procese, a ne da se oblici nalaze u procesima, ili obrnuto. Jel možemo oko toga da se složimo? Da nepravimo nikakve logičke skokove tipa oblici su povezani za procese pa treba da se nalaze u procesima, jer to nema nikakvu prednost u odnosu na stav: procesi su povezani za oblike pa treba da se nalaze u oblicima. --Sich (razgovor) 17:51, 12. jun 2009. (CEST)

---

Ja se u ovu temu uop(ćš)te ne razumijem. I zato kao laiku, mi dođe zgodno da kad tražim tako nešto, bude pod geografija. Pretjerano kategoriziranje dovodi do smiješnih scena kakva je i ova, gdje su svi u pravu. Kategorije trebaju biti prilagođene nekom generalnom nivou stanovništva, a ne doktorima nauka.

To bi bilo isto kada bi ja kategorizirao tranzistor kao senzor. On to može biti, ali i prekidač, pojačavač i tsl. Dakle pravilno je elektronika i elektrotehnika. Isto je pretpostavljam i u ovom vašem slučaju.

E sad prije nego se svi udruže da mi otkinu glavu, detaljna kategorizacija je korisna, ali smo mi još dalekooooo od tog nivoa. Juče sam pisao članak snaga jer ga nismo imali. Trebamo se koncentrirati na osnove koje fale, a poslije ćemo da kategoriziramo do mile volje, kad bude bilo 300000 članaka. A fali toga dosta, iz svih nauka i područja.--Miroslav Ćika (razgovor) 17:42, 12. jun 2009. (CEST)

Nisam pročita one gore komentare, ali se slažem sa Miroslavom.--Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 17:45, 12. jun 2009. (CEST)

Evo kako omraženi stranci (koji uz to ništa ne znaju) kategorizuju rečnu deltu: Reke, Oblici reljefa, Hidrografija, Limnologija (zavisno od definicije), Sedimentacija - Sedimentologija. Niko ne pominje nikakve procese ili geneze. Konsultovane vikipedije sve imaju više od 100.000 članaka i sve je opet vrlo jasno. --Jakša (razgovor) 17:45, 12. jun 2009. (CEST)

Pa ako sve bude pod geografija doćiće do zatrpavanja te kategorije. A i treba odmah početi dobro kategorizovanje, jer kad budeš imao mnogo članaka to neće biti nimalo lak posao. --Sich (razgovor) 17:56, 12. jun 2009. (CEST)

Sad sam gledao kategoriju geografija i ima 55 članaka i 24 podkategorije - i tvrdi se tamo da je previše :). Donekle ste u pravu što se tiče zatrpavanja, ali pretraga mora biti na vrhu prioriteta, rekao bih. Ili to ili jasan sistem kategorizacije za sva područja, nešto kao drvo evolucije. Trenutno je teško vidljivo šta spada u šta iz tehničkih razloga. A još je teže naći nešto ako je usko kategorizirano. Da ne govorimo o tome da nema preusmjerenja za kategorije, pa Crnogorske rijeke nije isto kao Rijeke u Crnoj Gori, Crna Gora, Rijeke i ...--Miroslav Ćika (razgovor) 18:12, 12. jun 2009. (CEST)

Cit:

Evo kako omraženi stranci (koji uz to ništa ne znaju) kategorizuju rečnu deltu: Reke, Oblici reljefa, Hidrografija, Limnologija (zavisno od definicije), Sedimentacija - Sedimentologija.

Sve je to u redu, ali zašto kada je sve to obuhvaćeno jednim kod nas - agens: kinetička energija stalnih linijskih tokova (kat. reke); tip: geomorfološki oblik (kat. oblici reljefa); mehanizam nastanka: akumulacija materijala (kat. sedimentologija).

Cit2:

jer su i procesi "genetski" povezani za oblike, isto koliko su i oblici "genetski" povezani za procese

Nije tačno. Oblici nastaju dejstvom agensa procesa, a proces ne nastaje dejstvom oblika. Prema mom mišljenju, sistematičnije je napraviti potkategorije akumulacioni oblici ... procesa i erozioni oblici ... procesa, u okviru svakog gmf procesa, nego napraviti zasebno kategoriju gmf oblici, pa onda potkategorije erozioni oblici i akumulacioni oblici, pa u okviru njih potkategorije koje se odnose na genetsku pripadnost određenom procesu.

Ti kažeš da je otac genetski više povezan sa sinom, nego što je sin sa ocem!? :) Svašta. --Sich (razgovor) 22:40, 12. jun 2009. (CEST)

Cit3:

detaljna kategorizacija je korisna, ali smo mi još dalekooooo od tog nivoa.

Ne slažem se da smo daleko od toga. Što je pre uvedemo, manje ćemo problema imati kasnije. Zamisli kada bi se svi članci vezani za geologiju nalazili u kategoriji geologija. Ne bi se niko snašao. Takođe, nije pravilno nijedan članak iz geomorfologije ili geologije staviti u kategoriju geografija jer je potpuno nepravilno. To što ljudi sve vezano za Zemlju odmah povezuju sa geografijom, potiče od toga što se geologija više ne uči u školama, kao što je to bilo pre nekih 60 i više godina. To je dosta veliki problem, a ako bismo želeli da držimo korak sa svetom, onda moramo na sve načine pokušati da se naukom bavimo na pravi način i sistematizujemo je pravilno. --geologicharka piši mi 18:59, 12. jun 2009. (CEST)

Pa svi sve odmah vežu za geografiju, jer su se i jedna i druga nauka izdvojile iz nje, pa po tom šablonu ide...--Metju (razgovor) 22:47, 12. jun 2009. (CEST)

Ne tvrdim da si u krivu ali... Zamisli da pišeš razne članke iz svoje oblasti sa željom da pokriješ sve. Jednim pogledom na (doduše natrpanu) kategoriju geografija vidiš šta fali, ali ti treba pogled u 24 podkategorije da vidiš šta fali ako su stvari tako raspoređene kao sad. Dobro, stručnjaku možda treba 2-3 pogleda a ne 24, ali vidimo da se ponekad ni oni ne slažu. A šta ću ja i većina drugih? Il u lelek, il pregledavaj sve 24 po redu... Ovo bih završio citatom iz Gorskog vijenca, ali će se neko uvrijediti pa ću odćutati :)

A sad ću polako na prstima da odšetam iz ove sobe...--Miroslav Ćika (razgovor) 19:29, 12. jun 2009. (CEST)

Upravo sam se vratio kući i vidim da se ova rasprava zahuktala i da još nema dogovora. Pošto se ovde prepliću i pokreću razna pitanja pokušaću da to raščlanim.

1. Kategorije su napravljene da se članci razvrstaju po grupama koje bi učinile lakšim njihovo pretraživanje. Poenta je dakle u nalaženju članaka. Vezano za ovo javlja se pitanje: kako grupisati te članke, po čemu ih grupisati?

2. Vezano sa prvim pitanjem poziva se na iskustva drugih vikipedija. Da li kategorisanje na srpskoj vikipediji mora biti identično kao na drugim vikipedijama ili se kategorisanje na drugim vikipedijama pominje samo kao primer koji može a ne mora u potpunosti biti primenjen na srpskoj vikipediji?

3. Da li je sadašnja kategorizacija na srpskoj vikipediji u potpunosti saglasna sa kategorizacijom na drugim vikipedijama?

4. Da li postoji i ukoliko postoji koji je to kritičan broj članaka u nekoj kategoriji da bi bilo urađeno potkategorisanje?

5. Geomorfološki oblici mogu i treba da budu svrstani u oblike reljefa, ali zašto pored toga, ako u geomorfologiji postoji sistematizacija geomorfoloških oblika prema geomorfološkim procesima koji su doveli do njihovog stvaranja, ta sistematizacija ne može biti primenjena u vidu kategorisanja tih članaka na vikipediji?

Znam da je ovo dosta pitanja ali mislim da vode rešenju ovog problema. Hvala -- piši mi   Jefe 23:50, 12. jun 2009. (CEST)

Ja moram nešto da pitam: zašto ne iskoristite prednost sistema kategorizacije njikipedije pa sporne članke ubacite i u kategorije za stručnjake (kako to predlažu njiki geolozi i geografi) i za laike (kako to predlažu njiki logičari i filozofi)? Jedan članak može biti u više kategorija, pa što onda to ne iskoristiti? Jedno je sigurno: pošto poto kopiranje sistema drugih vikipedija je loša praksa, baš zato što se radi o vikipediji. Mislim, ako našu njiki pišu laici, pa i njihovu pišu laici, onda se pitam, šta nekog navodi na zaključak da su njihovi laici obavezno nepogrešivi i pametniji od naših laika? Eto, baš juče, ispade da sami Španci ne znaju sopstvenu istoriju -- čovek se javio na ovoj stranici zbunjen onim što je pročitao na špaskoj njiki, a ispostavilo se da je podatak tamo pogrešan... Ponavljam: Vikipedija nije nikakav ozbiljan niti pouzdan izvor, zato ne treba slepo slediti ono što drugi rade, da ne bi bilo kao u onoj poslovici "videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu..."--Jagoda ispeci pa reci 08:39, 13. jun 2009. (CEST)

Sič, nije ti dobar primer sa akrecijom i planetama jer u kategorija:fluvijalni proces ne stoje Dunav, Sava, Morava već reka, potok itd. Tako isto i u kategorija:akrecija ne treba da stoje Zemlja, Mars, Jupiter ali mogu da stoje planeta, asteroid itd. Nije ti baš najbolji ni primer sa kišom jer ona nije rezultat fluvijalnog procesa, i nju kao takvu ne izučava geomorfologija, ali bi se što se mene tiče mogla napraviti kategorija:uzročnici fluvijalnog procesa u kojoj bi bili i kiša i gravitacija i štagod. Nikola (razgovor) 09:55, 13. jun 2009. (CEST)

Jagoda, nije li ironično da upozoravaš na opasnosti preuzimanja podataka sa drugih vikipedija s obzirom da je 80% materijala na našoj vikipediji prevod sa engleske. Da li je vikipedija pouzdan izvor? Analiza je pokazala da nije lošiji od enciklopedije Britanika. Način na koji se kod nas fizički procesi mešaju sa produktima tih procesa je logički neprihvatljiv. Za ovu svrhu treba da napravite kategoriju: Geomorfološki oblici nastali procesom „A“. Ja sam sada kategorizovao celu geografiju. Možda treba preraditi i njene potkategorije.--Jakša (razgovor) 10:12, 13. jun 2009. (CEST)

Zašto ironično? Pa ja sam prva koja uvek govori da se vikipedija ne treba uzimati kao izvor (To što je ustanovljeno da je tačna koliko i Britanika... ejem... Nećemo o tome sad. Ptanje je KOJA Vikipedija i KOJI su sve članci gledani, al to nije tema ove priče). Da ti budem iskrena, ni ja nisam preterano srećna što se ovde više prevodi (bolje da kaćem "prevodi", al to je već druga priča), nego što se piše na osnovu literature, ali to nije tema ove diskusije. S druge strane, nemam ništa protiv da se "prepiše" od drugih ako već nemamo ovde nikog ko bi bio stručan iz određene oblasti. Ali kad već imamo (a imamo barem troje) zašto da više poverenja položimo u podatke koje su napisali stranci za koje ne znamo da li su stručni ili nisu u dotičnoj oblasti, nego u podatke koje nam daju naši ljudi za koje znamo da jesu stručnjaci iz određene oblasti? Naravno, i dalje ostaje moj predlog da se dotični članci strpaju i u kategorije koje vas dvojica navodite, kao i kategorije koje su malo stručnije i rešen problem. Pa viki kategorizacija upravo tome i služi, da se jedan članak može strpati u više kategorija. Zaista ne vidim čemu ovolika polemika kad može da bude i jedno i drugo.--Jagoda ispeci pa reci 21:49, 13. jun 2009. (CEST)

„Naši ljudi koji su stručni u nekoj oblasti“ je relativan pojam. Mi smo svi ovde anonimusi i nije cilj vikipedije da istražuje ko je stručan i ko ima doktorat. I da imamo dva profesora iz neke oblasti, lako je zamisliti da se oni o nečemu ne bi slagali. Ipak, postoji „zakon zdravorazumske logike“ koji ne bi smeo biti prekršen. Taj zakon kaže da kanjon nikako ne bi mogao biti proces. A propo domaćih izvora, u oblasti pisanja sjajnih članaka nametnuti su visoki zahtevi za referenciranje koji su uslovili da je praktično nemoguće napisati sjajan članak, a da on nije prevod sa engeskog, uz ostavljene reference.--Jakša (razgovor) 22:22, 13. jun 2009. (CEST)

Pa sad... Vidiš, ako tako gledamo, što bih onda ja, ili bilo ko drugi, verovao više tebi i Siku nego Geologičarki ili Hefeu? S druge strane, ne bih se složila s tobom o "zdravorazumskoj logici" jer to je jedna vrlo rastegljiva i subjektivna kategorija. Ono što je tebi logično, ne mora da bude meni logično i obrnuto (a ti i ja smo već dolazili u takve sukobe, seti se Gvadalahare i sigurno smo i ti i ja imali pravo, gledano sa tačke gledišta jednog i drugog, i niti ja mogu tebe ubediti da sam ja u pravu, niti ti mene da si ti u pravu), stoga mislim da je bolje oslanjati se na izvore i ljude za koje znamo da su stručni u nečemu, a da bi se videlo da li je neko stručan, dovoljno je gledati šta i kako radi i nije teško zaključiti da li jeste ili nije stručan. Takođe se ne bih složila ni s tim da nismo sposobni da napišemo original članak koji bi bio sjajan štaviše imamo već nekoliko takvih - originalnih i zaista sjajnih. Ali, kao što rekoh, to sve nije tema ove rasprave. Mislim da nema potrebe ukidati bilo kakve kategorije,već razvrstatii te članke i u kategorije koje vas dvojica predlažete i u kategorije koje Geologičarka prelaže. Ne razumem zašto insistiraš na brisanju kategorija koje je Geologičarka postavila. Zar zaista ne veruješ u njenu stručnost? I ako ne vereuješ u njenu, zar onda ne veruješ ni u Hefeovu koji ju je podržao, a posle ni u Ivanovu, koji je kasnije podržao njih oboje?--Jagoda ispeci pa reci 22:31, 13. jun 2009. (CEST)

Upravo je bezuslovno prihvatanje „ekspertskog“ mišljenja dovelo do toga da su na našoj vikipediji rečna delta i kanjon definisani kao „procesi“. Da je stavljeno nešto kao „Geomorfološki oblici nastali takvim i takvim procesima“ ne bih imao ništa protiv. Nauka koja bi definisala fizički objekat kao proces bi time dokazala da nema veze sa naukom.--Jakša (razgovor) 01:02, 14. jun 2009. (CEST)

Dakle, ako sam dobro razumela, tvoj stav je ignorisati stručnjake, slediti "zdravu logiku"? Žao mi je, ja s tim ne mogu da se složim. S druge strane, zaista ne razumem u čemu je problem, kad se članci mogu kategorisati i prema tvojoj i prema njihovoj podeli. Koliko vidim, ostao si sam u svom ubeđenju, jer se Sik upravo složio sa "stručnjacima" oko kategorisanja....--Jagoda ispeci pa reci 01:12, 14. jun 2009. (CEST)

Jakša, svaka nauka iam svoju logiku i svoje zašto. U objektno orijentisanom programiranju svaki objekat je proces izračunavanja u procesoru (između ostalog) i nikome ne pada na pamet da kaže da ”takva logika nema veze s vezom”. Dakle, konceptualna terminologija kojom se nešto objašnjava, u stvari kojom mi ljudi sebi konstruišemo modele kako bi ih mogli razumjeti, ispitivati i analizirati je sastavni dio našeg (svakog) jezika. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:21, 14. jun 2009. (CEST)

Koje stručnjake? Sumnjam da ćete igde naći referencu da je neki profesor geologije opisao kanjone kao procese. Ignorisanje zdrave logike je neprihvatljivo. Crno je belo, reče profesor. Slavene, tu teoriju o objekat=proces nikada nisam čuo, a bavim se OO programiranjem više od decenije. Radite šta znate. Kvalitet vikipedije je proporcionalan nivou nekompetencije njenih urednika.--Jakša (razgovor) 18:29, 14. jun 2009. (CEST)

[1] Ali nećemo sad o tome. Ja sam upravo mislio da znaš o čemu pričam, pošto sam negdje vidio da si rekao da se time baviš. Sve aplikacije softvera su rezultat procesa izračunavanja, kao što su ovdje kanjoni i delte rezultati procesa kretanja i interakcije vodene mase sa zemljanom morfologijom (ako sam se dobro izrazio). Kanjon i delta nisu završeni ”objekti”, nego se mijenjaju vremenom... Dakle perfektno ih se može tagovati kao geomorfološke procese između ostalog. Ali dajte da pustimo ljude koji se u ovo razumiju da to odrade kako treba. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:40, 14. jun 2009. (CEST)

E upravo je to što Jagoda kaže ono što i ja mislim. Davno sam bio postavio pitanje na kom nivou treba članci da budu predstavljeni, jer sam shvatio da postoje neke usko stručne teme koje su nerazumljive široj publici ("španska sela") pa sam stil pisanja krenuo da menjam u tom pravcu da te teme budu što razumljivije. Tada sam dobio odgovor da ne treba da težim da se fokusiram na jedan nivo čitalaca već da vikipedije treba da bude podjednako korišćena i od strane laika za neku oblast i od strane stručnjaka. Zato i mislim da treba iskoristiti

prednost sistema kategorizacije njikipedije pa sporne članke ubacite i u kategorije za stručnjake (kako to predlažu njiki geolozi i geografi) i za laike (kako to predlažu njiki logičari i filozofi)

. Dakle, Sič, tebe niko ne sprečava da geomorfološke oblike ubaciš u još neku kategoriju, ali zašto misliš da se neki članak mora nalaziti u samo jednoj kategoriji... U ovom slučaju ti određeni članci o oblicima se mogu grupisati prema procesima koji ih uzrokuju, a mogu pored toga da se i svi stave u neku drugu kategoriju. -- piši mi   Jefe 10:20, 13. jun 2009. (CEST)

E pa ni ne kažem to. I poželjno je da postoje više kategorija. Trebalo bi tako uraditi. --Sich (razgovor) 00:32, 14. jun 2009. (CEST)

Cit:

Za ovu svrhu treba da napravite kategoriju: Geomorfološki oblici nastali procesom „A“.

Rekoh ja odavno da ovo treba napraviti...--geologicharka piši mi 10:24, 13. jun 2009. (CEST)

Ja i dalje ne vidim razlog ovoj raspravi. Na kraju smo došli do toga da geolozi moraju sve nas da uveravaju da u geologiji postoje podele i da nam objašnjavaju šta je kako nastalo i zbog čega. Zar nije najjednostavnije rešenje pustiti geologe da kategorišu ono u šta se razumeju? Što se tiče „laičkih podela“, eto da sam juče umro, ne bih znao da to uopšte postoji. Šta ćeš, čovek se uči dok je živ. :) --Metodičar zgovor²a 11:21, 13. jun 2009. (CEST)

Tačno je da članke treba prilagođavati laicima. Tačno je i da ih treba prilagođavati „stručnjacima“. Ali to ne znači da jedan članak mora biti rađen ili samo za laike ili samo za stručnjake. Članak treba da sadrži delove koji su namenjeni obe ove kategorije. Tako da laik može da stekne osnovna znanja o pojmovima, ali da i „stručnjak“ može da ga koristi kao podsetnik ili čak u njemu pručota nešto novo. Reč „stručnjak“ koristim u blažoj formi za svakoga ko se u materiju do određene mere razume. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 11:57, 13. jun 2009. (CEST)

Kategorije ne čini striktna hijerarhija ili stablo kategorija, pošto svaki članak može pripadati više od jednoj kategoriji, a svaka kategorija može pripadati više od jednoj nadređenoj kategoriji. Ovo omogućava simultanu upotrebu i koegzistenciju više shema kategorizacije.

Citat (ustvari prevod citata) je odavde: [2]. Ne postoji razlog da se nameće isključivo jedan način kategorizacije, pošto kako je rečeno ovdje u citatu, sistem kategorizacije na Vikipediji omogućava simultanu upotrebu i koegzistenciju više shema kategorizacije. Prema tome, može postojati više paralelnih logika i sistema kategorizacije. Mi takođe imamo uputstvo o kategorizaciji, ali je prilično zastarjelo i trebalo bi ga postepeno ažurirati, jer je pisano u vrijeme kada je kod nas bilo daleko manje članaka, pa se obeshrabrivalo prekomjerno kategorisanje, a čini mi se da se priča oko kategorizacije generalno na Vikipedijama tada drugačije shvatala. Danas, na većini Vikipedija, kategorije se smatraju više ”tagovima” (u stvari one to i jesu posmatrano iz ugla softverskog rješenja), a ne nekakvim hijerarhijskim sistemom... Dakle, možete paralelno imati kategorisane članke za ”laike”, ”polulaike” i ”gikove” za svaku oblast, bez ikakvih problema. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 21:30, 13. jun 2009. (CEST)

Odnosno sa jednim malim problemom: čak i ta, ajde „laička podela“, morala bi svakako da bude tačna. Nemam ja ništa protiv da se to odradi, ali ako se takva podela po mišljenju geologa kosi sa naukom, onda je bolje da se ne radi. Ako može da se izvede kategorizacija mimo nauke, a koja je korektna, ne vidim zašto ne bismo imali i 15 kategorija po članku.--Metodičar zgovor²a 22:35, 13. jun 2009. (CEST)

Sve nauke imaju ono „ali“, kada se u njih dublje uđe i to je sasvim normalno. Naravno te paralelne kategorije ne mogu da budu van svake logike, ali mogu da budu neko uopštavanje do određenog, za datu nauku, prihvatljivog nivoa. Dakle, nema govora o pogrešnoj kategorizaciji u smislu da ptice idu u kategoriju računarstvo, ali imati paralelne sisteme koji uopšteno grupišu neke specifične i uskostručne stvari, pored stručne kategorizacije, je sasvim prihvatljivo i poželjno. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:41, 13. jun 2009. (CEST)

---

Onda, da rezimiramo. Pošto smo postigli dogovor da članci treba da imaju nekoliko kategorija (tj. da se nalaze u nekoliko kategorija), da li možete sačekati da mi prođemo kroz geomorfološke članke i kategorišemo ih prema genezi, pa zatim postavite kategorije, kako mislite da treba? --geologicharka piši mi 00:48, 14. jun 2009. (CEST)

Pa možete i paralelno raditi... Postavljanje jedne kategorije u članak, ne isključuje mogućnost postavljanja druge. Zatim bilo bi normalano da se i oko uopštavanja, tj. pravljenja paralelnog ”donekle uopštenog” sistema za ”laike”, kako se ovdje pominjalo, :) ostali saradnici konsultuju s vama koji se u oblast dobro razumijete. Valjda je došlo vrijeme da se na ovom našem projektu shvati, da je Vikipedija u svojoj biti o združenom naporu sa plemenitim ciljem, a ne o ”takmičenju” među korisnicima... --Slaven Kosanović {razgovor} 01:02, 14. jun 2009. (CEST)

Samo jedna korekcija geologicharko.... a to je opšte važeće a ne samo za ovaj slučaj... članci ne moraju ali mogu da budu u više kategorija. I još jedna korekcija za Metodicara... ovde nije slučaj da se se geolozi bune protiv te opšte kategorije zato što je ona nenaučna, već zato što se htelo brisati iz nekih kategorija i prebacivati u tu opštu kategoriju. Drago mi je da je to sada razjašnjeno.-- piši mi   Jefe 13:54, 14. jun 2009. (CEST)

---

Kao predstavnik „laika“ :) da objasnim „laičke kategorije“ malo - kako ih ja zamišljam. To bi otprilike bilo kategoriziranje koje bi bio u stanju da obavi prosječan završeni srednješkolac. Dakle, prilično mi je jasno da ovo ide u geografija, a možda geologija. Dalje od toga ne ide ...

Inače slažem se makar jednom s Maduidžom. Treba imati bar dvije kategorije, jednu usko specijaliziranu, i drugu za „neuk narod“ iz te oblasti. Ako sam je dobro shvatio.

I treba zapamtiti - ljudsko znanje je toliko opsežno da niko nije stručnjak u većini područja, pa čak ni u malom broju. I zato svima pogoduje ova predložena dvojaka klasifikacija.--Miroslav Ćika (razgovor) 14:16, 14. jun 2009. (CEST)

Cit:

Samo jedna korekcija geologicharko.... a to je opšte važeće a ne samo za ovaj slučaj... članci ne moraju ali mogu da budu u više kategorija.

Tko je rekao da mora biti više kategorija? Nisi me dobro razumeo, mislila sam, ako je potrebno, onda da se stavi još neka.

A što se tiče laičkih kategorija kako ih je Miroslav objasnio, meni se to ne sviđa. Ne slažem se da ove članke treba staviti u kategoriju geografija/geologija, jer onda nema smisla ova naša kategorizacija. Ja bih, i pre tri godine (onda sam završila srednju školu), ove članke slično kategorisala. :) --geologicharka piši mi 15:11, 14. jun 2009. (CEST)

Da smo rešili da ovo što smo ovde pisali kandidujemo za sjajan članak, prošao bi, samo da ubacimo neku referencu. Ima 70 kila teksta! :) --geologicharka piši mi 15:13, 14. jun 2009. (CEST)

Citiram:

da su na našoj vikipediji rečna delta i kanjon definisani kao „procesi“.

A gde sam ja to napisala? Pokaži mi, molim te. --geologicharka piši mi 21:21, 14. jun 2009. (CEST)

Pa samim tim sto si ih stavila u kategoriju procesi. --Sich (razgovor) 23:50, 14. jun 2009. (CEST)

Miloš Zeremski: O JEDNOM NEDOSLEDNO PRIMENjENOM PRINCIPU U NAUCI (rad SANU: [3], masna slova su moj dodatak)

Za vodnu eroziju R. Lazarević ističe da iako je «geomorfologija matična nauka

o eroziji, tim problemom nisu se bavili geomorfolozi, zato što je reč o procesima a ne oblicima. Suština je metodske prirode, jer je po sadašnjoj definiciji geomorfologija nauka o oblicima, odnosno nauka koja vrši kvalitativnu analizu».

Iz ovakve formulacije proističe da geomorfolozi proučavaju samo oblike, a ne i procese što se ne može prihvatiti. Jer, da bi se objasnila geneza oblika mora se zaći ne samo u procese nego i agense i faktore koji utiču na ubrzavanje ili usporenje procesa u izgradnji oblika. To je jasno istaknuto u «osnovama geomorfologije» (P. S. Jovanović, 1960), dakle, spreg-agens, proces, faktori, oblik.

Po Zeremskom i Jovanoviću geomorfologija proučava procese i oblike, a po Lazareviću samo oblike. Sva troica jasno prave razliku između procesa i oblika. Ovaj primer bi trebao da bude jasan i laicima.--Jakša (razgovor) 07:29, 15. jun 2009. (CEST)

Ja ovde vidim samo zamenu teza. Mi ovde ne rešavamo pitanja nauke, niti obaramo nečija naučna gledišta već samo omogućavamo lakše nalaženje članaka. Inače geomorfologija jeste nauka o oblicima. Savremena geomorfologija bavi se proučavanjem mehanizama procesa, nastankom i evolucijom reljefa, utvrđivanjem odnosa oblika i geološke građe. Pristup proučavanju reljefa je morfografski (inventura, opis i klasifikacija), morfometrijski(merenje parametara procesa i oblika), morfogenetski(nastanak oblika, rekonstrukcija oblika i evolucija reljefa, veza oblika, geološke građe, geološke istorije i predviđanje daljeg procesa razvoja) i morfohronološki (starost oblika). Oblici nastali geomorfološkim procesom mogu biti: erozioni, akumulacioni, rezidualni, složeni oblici. Geomorfološki oblici prema vremenu dele se na:aktivne, napuštene, fosilizovane, ekshumirane. Oblici reljefa se takođe svrstavaju prema procesu u kome su nastali. Prema tome ovde se može uraditi i neka dodatna kategorizacija. -- piši mi   Jefe 10:36, 15. jun 2009. (CEST)

Vidi, Sič, ja nisam geomorfolog, ali geomorfologiju znam toliko da ne mogu da napišem takvu glupost da je bilo koji oblik isto što i geomorfološki proces. Kao što sam već i gore napomenula, u geomorfologiji se praktikuje podela oblika prema procesu u kome su nastali, i zbog toga sam stavila te kategorije. Zamisli kako bi bilo nepregledno kada bi svi stajali i kategoriji reljef ili nekoj sličnoj. A, koliko se ja sećam, svi oblici su tako podeljeni još u knjigama iz geografije za 5. razred osnovne škole, tako da je ova podela poznata, i nije nikakva inovacija, ili neki hir.

Jakša, stvarno nema potrebe da nam objašnjavaš šta je geomorfologija i čime se bavi. I šta je rekao Radenko Lazarević o tome. Sve ja to lepo znam, samo što ti izgleda nećeš da shvatiš šta ja tebi pričam. Zbog toga više neću da zamaram celinu ruke prilikom kucanja istih stvari. --Ana piši mi 15:30, 15. jun 2009. (CEST)

Dva detalja upadaju u oči. Geologičarka je postala Ana, a pozivanje na stručnu litetraturu je prešlo na udžbenik za 5. razred. Nikada problem nije bio da se članak stavi u dve (ili više) kategorija, laičkih ili uskostručnih. Rečna delta laički spada u Reljef ili Oblike reljefa, a užestručno u Goeomorfološke oblike (nastale fluvijalnim procesima), nikako u Fluvijalne procese.--Jakša (razgovor) 00:03, 16. jun 2009. (CEST)

Čestitam Ana na položenom ispitu iz geomorfologije :) -- piši mi   Jefe 17:56, 16. jun 2009. (CEST)

Hvala Milane. --Ana piši mi 18:24, 16. jun 2009. (CEST)

A ja cestitam na desetki iz geomorfologije!--Jagoda ispeci pa reci 18:51, 16. jun 2009. (CEST)

Domaći viki

Kako to da mi je u podešavanjima sr.vikicitat domaći viki? Kako da promijenim na sr.vikipedia? Kako da botu odredim domaći viki i kako da dobijem globalni status za bota?--Bojan^Razgovor 13:44, 16. jun 2009. (CEST)

„Nekad bili domaći“ viki

Ko je zaintresovan za spisak članaka kojih nema na našoj Viki, a ima na hrvatskoj, bosanskoj ili srpskohrvatskoj, neka pogleda donji spisak. Članci sa tog spiska se vrlo lako mogu kopipejstovati i srediti da budu dobri na srpskoj Vikipediji.

• bosanska Vikipedija
• hrvatska Vikipedija
• srpskohrvatska Vikipedija

Kao što je Mihajlo već rekao, kada započinjene prevod nekog članka:

1. Prvo proverite da ga nemamo već. Zaista postoji problem loše ažurnosti međuvikija na bs, hr i sh.
2. A posle se odlučite sa koje od ove tri vikipedije želite da ga preuzmete tj. koja verzija je najinformativnija.

Kada napravite neki članak, prekrižite ga u spisku.

--Irić Igor (razgovor) 18:45, 16. jun 2009. (CEST)

Hm. Oprezno sa ovim. Prvi članak koji sam kliknuo na hrviki, je bio Boing B-36. I on je preuzet sa sajta hrvatski vojnik, uz dozvolu. Treba provjeriti na dnu članka izvore, uvijek.--Miroslav Ćika (razgovor) 05:07, 17. jun 2009. (CEST)

Ja se vrlo protivim ovoj ideji. Sve tri pomenute Vikipedije su po kvalitetu za klasu ili dve ispod srpske Vikipedije. Razumljiv je motiv tih Vikipedija za preuzimanjem naših članaka, jer smo mi postavili znatno više standarde kvaliteta, i stoga se time prosečan kvalitet njihovih članaka povećava. Međutim u opštem slučaju, prebacivanje članaka sa ovih Vikipedija na srpsku u proseku smanjuje kvalitet naših članaka. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:58, 17. јун 2009. (CEST)

апсолутно се слажем са Гораном и апсолутно се противим стихијском... Ма какви, било каквом преузимању чланака са те три википедије из разлога које је Горан већ навео. Српска википедија је за светлосну годину испред ове три њики, и заиста је бесмислено преузимати од њих чланке.--Јагода испеци па реци 22:01, 17. јун 2009. (CEST)

Ali to ne znači da na tim wikipedijama ne postoje članci koji su kvalitetni, a da na njiki ni ne postoje. Jedino se protivim prenošenju članaka koji nisu referencirani. Jer je velik nereferenciran članak mnogo teško posle srediti. To sam video kad sam se time bavio u članku Staljingradska bitka. Znači, bolje manji lepo sređen i referenciran članak, nego velik i nereferenciran. Druga stvar su članci na tim vikipedijama koji su prevodi sa engleske w, a nisu prebačene i reference. To nije redak slučaj i to se da lakše srediti. --Sich (разговор) 22:20, 17. јун 2009. (CEST)

Ja se slažem s tim, ali fazon je u tome što nisu svi pažljivi u odabiru. Plus što takvih članaka ima sigurno jako malo. A kad su prevodi u pitanju, pa dovoljni su nam naši loši prevodi, samo nam još fale i hrvatski!!! Ne znam, ja nikad to ne bih radila (niti sam radila), ali nisu svi ja... To je moje mišljenje, a nek svako radi kako misli da je najbolje!--Јагода испеци па реци 22:25, 17. јун 2009. (CEST)

У сваком случају хрватски чланак Карло II Енглески је много бољи од српског чланка Карло II Енглески.--Ирић Игор (разговор) 20:08, 18. јун 2009. (CEST)

Јел? Ај ми молим те објасни разлику између овог и овог?--Јагода испеци па реци 16:29, 19. јун 2009. (CEST)

Направио књигу од сјајних чланака, али наглашава непоузданост википедије

Ево мало занимљивог штива, кога само деломично преносим, а остатак сами можете прочитати.

http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/howaboutthat/5549589/Wikipedia-turned-into-book.html

Wikipedia turned into book Wikipedia, the online encyclopaedia written by volunteers, has been turned into book which is 5,000 pages long and 1ft 7ins thick. Made by Rob Matthews, the book contains 437 featured articles from the popular internet resource and comes up to his knee when stood on the floor. He said: "I'm comparing the internet Wikipedia to a traditional encyclopedia by putting it in the same format.

"I wanted to make a comment on how everyone goes to the internet these days for information, yet it is very unreliable compared to what it has replaced." --ItsMeLeclerk (razgovor) 01:25, 18. jun 2009. (CEST)

Ima li članak o Vunenim vremenima.

Da, ali je makar lako dostupno. Treba 10000 stranica da pokrije ono što smo mi ovdje „nažvrljali“, a to je pomalo teško za nošenje. A o cijeni da i ne govorimo, tomovi enciklopedija su ranije bili dostupni samo bogatijim pojedincima. A sada je na vikiju znanje dostupno svakome (dobro, mora imati računar i net vezu). Izgleda da Marks nije potpuno propao:) - ustajte, prezreni na svijetu...--Miroslav Ćika (razgovor) 16:05, 19. jun 2009. (CEST)

Nekoliko zapažanja

Na članku Petrovići (Nikšić), stavljena je karta koja prikazuje neke druge Petroviće (po karti mi se čini da su u Boki) ,a ne one koji se opisuju u članku koji su na granici sa Hercegovinom.

Takođe, za Filipa Davida je stavljena odrednica da je po nacionalnosti Jevrej. Mislim da tu treba biti malo oprezniji. Jevrejstvo je pre svega religija, koja se positovećuje sa narodom ali je religija. To znači da treba stvljati veroispovest jevrejin a ne nacionalnost. Posebno i zbog toga što danas Jevereji žive svuda po svetu. Pa su po nacionalnosti Amerikanci, Rusi, Srbi itd., tj. tako se izjašnjavaju a po veroispovesti su Jevreji. I kod nas ima dosta Srba-Jevreja. Žive u Srbiji generacijama, osećaju se Srbima ali su po veroispovesti Jevreji. Takođe, neko ko nije po rođenju Jevrej može da postane to čime ne menja nacionalnost već veroispovest.--SMM (razgovor) 11:17, 20. jun 2009. (CEST)

Prepisivanje iz Larusove enciklopedije

Zna li neko da li je prepisivanje iz Larusove enciklopedije (uz navođenje izvora) dozvoljeno? Da li bi mi neko mogao pomoći da se u ovom šablonu sve zaplavi?--Boki m (razgovor) 16:53, 21. jun 2009. (CEST)

Ljudi, daj recite:Može/Ne može. Zanima me i mnogo bi nam pomoglo kad bi bilo dozvoljeno.--Bojan^Razgovor 09:09, 22. jun 2009. (CEST)

---

Ne sme se prepisivati ni iz enciklopedije ni iz bilo kojeg drugog izvora. Sve moraš prepričati svojim rečima, a ako doslovno navodiš neku rečenicu ili pasus, obavezno moraš navesti referencu, odnosno, odakle si preuzeo taj citat.

--Sly-ah (razgovor) 09:35, 22. jun 2009. (CEST)

A taj citat mora jasno da bude naveden kao citat, dakle sa sve navodnicima i kao sto Slaja rece, sa referencom odakle je preuzet.--Jagoda ispeci pa reci 09:51, 22. jun 2009. (CEST)

ZbRkE

Čitajući istorijske članke na sr Vikipediju došao sam do nekoliko interesantnih zapažanja:

• u raznim člancima se tvrde različite stvari, kako kad i kako gde (zavisi koja je tema),
• ne obazirući se na te stvari, ti podaci se prenose, kopiraju, ispravljaju, dopunjuju...

Totalna pometnja i haos! Jednostavno da se čitalac zbuni i "pregeneriše".

Navešću vam nekoliko primera koji me TOTALNO sluđuju:

1) Ko je bio prvi srpski kralj?

  Краљ Михаило или Стефан Првовенчани?

  У различитим текстовима различито пише.  

  Могуће објашњење:  
  -Више се наводи да је Стефан Првовенчани био први српски краљ због 
  
   надимка Првовенчани
   не узму се у обзир династије пре Немањића
   јер се Црна Гора одвојила и територијално и етнички(ово не важи за све становнике Црне    Горе), 
   па се краљ Михаило не наводи као први српски краљ (а можда и због комунизма?)
   или је једноставно незнање оних који то пишу и наводе (немојте се увредити!)

   -Негирање Стефана Првовенчаног као првог српског краља:

   надимак Првовенчани се односи на првог крунисаног Немањића као краља, а не првог српског краља

2) Da li je car Dušan bio car Srba i Grka, car Srba i Romeja, car Srba,Grka i Bugara , car Srba,Grka,Bugara i Albanaca , ili nešto sasvim drugo?

   Како кад, како где.

   Могуће објашњење: 
   -Срба и Грка (највише се употребљава, али се негира погрешним схватањем и преводом са цар Срба и Ромеја)
   -Срба и Ромеја (често се меша са цар Срба и Грка због погрешног схватања и превода)
   -Срба,Грка и Бугара (ово Бугара због исхода битке на Велбужду где су неки Бугари хтели      
   да га прогласе својим царем, али је цар Душан то одбио - види Битка на Велбужду)
   -Срба,Грка,Бугара и Албанаца (негде стоји Срба,Грка и Албанаца или Срба,Бугара и Албанаца)
   (највише се појављује на страним Википедијама због незнања или погрешног схаватања цара 
    Срба,Грка и Бугара, и Душановог поседовања данашњих територија Албаније (или због
    Душановог поседовања територија Албанских племена?))

Molim vas da komentarišite ova zapažanja i da se dogovorimo da li će u člancima da stoje razne "besmislice" (ovoga TIPA) i da ne zbunjujemo čitaoce naših članaka.

™serbski car™(glagoljaj)™--FriedrickMILBarbarossa (razgovor) 23:14, 21. jun 2009. (CEST)

Netačne ili pogrešne stvari se na Vikipediji ispravljaju. Navede se literatura koja potkrepljuje tačnu ili ispravnu činjeninicu i riješen problem. Naravno ima i situacija kada u više uglednih izvora postoje različita tmačenja o nekom događaju, činjenici ili informaciji, te onda treba navesti svaku tvrdnju posebno, opet potkrepljujučći je izvorom koji to tvrdi. Pod uglednim izvorima se ne smatraju lični veb sajtovi nekih entuzijasta istorije, nego istorijske knjige i zapisi uglednih autora. Zatim mnogo je bolje da komentarišeš moguće greške i daješ primjedbe na str. za razgovor članaka, nego na trgu, prosto zato što će ih tamo prije zapaziti korisnici koji su zainteresovani za te članke i pomoć ti u riješvanju postojećih problema. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:45, 21. jun 2009. (CEST)

U pravu si, ali ima toliko MNOGO članaka sa takvim i sličnim greškama da je jednostavno glupo da se komentariše na njihovim stranama za razgovor, jer neki uopšte nisu vezani npr. za istoriju ili neće primetiti zainteresovani korisnici...

Možda je potrebno napraviti neku stranu na trgu za takve nedoumice vezane za istoriju ili nešto slično.

™serbski car™(glagoljaj)™--FriedrickMILBarbarossa (razgovor) 08:13, 22. jun 2009. (CEST)

• Prvi kralj Srba je Mihajlo Vojislavljević (iako se u poslednje vrme to negira iz političkih razloga). Njegova država se zvala Duklja.
• Prvi kralj Srbije je Stefan Prvovenčani. -- Bojan  Razgovor  08:23, 22. jun 2009. (CEST)

Kako sam ja shvatio, prvi kralj Srba i prvi srpski kralj nije isto:

• Mihailo je prvi kralj Srba jer bio vladar Duklje, srpske srednjevekovne države koja je bila jedna od srpskih srednjevekovnih država, a Stefan Prvovenčani je prvi srpski kralj jer je Raška bila Srbija?

(možda ako se ne uzme u obzir Bosna i(li) da je Raška bila jedina slobodna tj. samostalna srpska država?)

--™serbski car™(glagoljaj)™--FriedrickMILBarbarossa (razgovor) 14:44, 22. jun 2009. (CEST)

Zašto srpska Vikipedija ne dobila drugi naziv: Vikipedija Ivana Klajna!

Dobar dan svima!

Ovaj naslov bi bio zaista odgovarajući: pošto je toliko stranica promenjeno u nerazumljive nazive po važećem "pravopisu" Ivana Klajna da se normalni ljudi "krste" od prepravki onda bi i srpska Vikipedija trebala biti preimenovana u "Vikipedija Ivana Klajna". Ima toliko rasprava i toliko sučeljenih mišljenja oko pojedinačnih slučajeva da ova tema zaslužuje jendu sveobuhvatnu raspravu. Po datom "pravopisu" ima toliko mnogo novina koje nisu vezane za svakodnevni govor da se potpuno menja koncept naziva stranih gradova (vezano za moje teme).

Ja sam stvarno očajan od upada "jezikoslovaca" koji samo tragaju gde će se "iživeti" i koji se trude uništiti sve što je uobičajeno u našem jeziku. Prave neki novi jezik, pošto je ovaj nerazumljiv. Naši popovi su pokušali uvesti "novi" slavjanoserpski jezik u 18. veku, pa nisu uspeli proti narodnog govora. Mislim da će i ova kvazireforma izgovora pojedinih gradova, neutemljena u ondosu na naš svakodnevni govor kroz decenije, možda i vekove, ali neutemeljena i u odonsu na izvorni naziv na maternjem jeziku biti takođe u budućnosti vraćena na "normalu". Očigledno nam treba neki novi "Vuk", pošto se kod nas stalno množe novi "Vučići".

Ako se stanje na Vikipediji ne popravi zasita imam nameru da je napustim. Mislim da je poenta Vikipedije učiti ljudima podatke dostupnijim, a ne da dovesti ih u stanje čuđenja. Zaista volim ovaj rad, ali želim se "ubijati" sa ljudima koji bi samo uništavali trud ljudi koji ovde nešto rade. Naravno, učinak ovakvih ljudi se vidi i na spisku vikipedija, gde stalno padamo po broju članaka, a stalno rastemo po broju izmena istih. Po tome smo među manjim narodima valjda prvi na listi. Ali, njihovi ljudi se trude da ubace što više obaveštenja i podataka. Mislim da je ovo dobrim delom zahvaljujući tome što drugi stvaraju podatke, a mi se hvatamo u koštac oko gluposti. Nalazio sam mnogo grešaka i u engleskim tekstovima, pa mislim da oni nisu ograničenje. Kod nas je, nažalost, drugačije!

Pozdrav!--Ant83 (razgovor) 01:25, 24. jun 2009. (CEST)

Srpska Vikipedija ne postoji. Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku. Srpski jezik ima svoja pravila, koja utvrđuju oni koji su za to stručni, a to nismo ni ti ni ja. Ako treba da biram između klajnopedije i nepismenopedije, biram klajnopediju, bez ikakve dileme. --V. Burgić (reci...) 11:11, 24. jun 2009. (CEST)

Jedino na srpskoj Vikipediji ne postoji srpska Vikipedija. Na drugim Vikipedijama postoji srpska Vikipedija: en:Serbian_Wikipedia, cs:Srbská Wikipedie, hu:Szerb Wikipédia, pl:Serbska Wikipedia, ru:Serbskaя Vikipediя, sh:Srpska Wikipedija. --Irić Igor (razgovor) 08:35, 26. jun 2009. (CEST)

Sérbskaя Vikipédiя (serbsk. Srpska Vikipedija/Srpska Vikipedija) — razdel Vikipedii na serbskom яzыke.

The Serbian Wikipedia (Vikipedija na srpskom jeziku/Vikipedija na srpskom jeziku) is the Serbian version of Wikipedia.

Wikipédia en serbe (Vikipedija na srpskom jeziku - Vikipedija na srpskom jeziku) est l’édition de Wikipédia en serbe.

Wikipedija na srpskom jeziku je verzija Wikipedije na srpskom.

Srbská Wikipedie je jazyková verze Wikipedie v srbštině

...(QED) --V. Burgić (reci...) 09:29, 26. jun 2009. (CEST)

Ant83, ne kloni duhom. Mnogi ljudi su uočili ove probleme. Iz istog razloga je nedavno bilo glasanje o pisanju stranih imena u originalu, gdje je bilo otprilike 50-50. To je jedini logičan način da jednom riješimo ove probleme transkripcije. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:06, 24. jun 2009. (CEST)

Hm, zanimljivo, Igore. A čija je onda ovo vikipedija? Ili, ova? Ili, možda, ova? Ako bismo išli tvojom logikom, onda ovde nedostaje mnogo vikipedija, počev od australijske, američke, novozelandske, preko argentinske, čileanske, meksičke itd, pa sve do austrijske ili švajcarskonemačke.... Pošto se mnogi jezici govore u više zemalja, vikipedije su formirane prema jezicima, a ne prema državi ili nacionalnosti. Stoga, ovo može biti samo vikipedija na srpskom jeziku, a ne srpska vikipedija. Niko nema pravo da svojata vikipediju, tako da vikipedija ne može biti ni srpska, ni engleska, ni tunguzijska. Može biti samo na određenom jeziku. --Jagoda ispeci pa reci 09:53, 26. jun 2009. (CEST)

Englezi i Tungužani se ne koriste srpskim jezikom, tako da ne vidim zašto se oni pominju. Svakako je jezik, pa i vikipedija, odraz kulture kojoj pripada. Srpski jezik u imenu sadrži odrednicu na koji se narod i nacionalnu kulturu odnosi (uz moje puno poštovanje za sve ostale). Vikipedija na srpskom jeziku jeste srpska, ali nije „srbijanska“. Za informaciju: postoji vikipedija na švajcarskonemačkom (alemanskom), kao i vikipedije za sve nemačke dijalekte.--Jakša (razgovor) 17:58, 26. jun 2009. (CEST)

Vikipedija je jedinstven projekat na različitim jezicima. Vikipedija na određenom jeziku ne pripada određenom narodu. Ona je jednostavno Vikipedija na tom jeziku. Logično je, međutim, da su pojedine teme vezane za neki jezik, pa samim tim i narod koji se tim jezikom prvenstveno služi više zastupljene na Vikipedijama na tom jeziku. (Vikipedija na srpskom jeziku nije nacionalna enciklopedija Srba) -- Loshmi (razgovor) 18:27, 26. jun 2009. (CEST)

Aha. A kako onda, Jaksa, objasnjavas postojanje samo jedne vikipedije na spanskom jeziku? Ili samo jedne vikipedije na engleskom jeziku? Neces mi valjda naivno tvrditi da Britanci, Amerikanci, Australijanci, Novozelandjani s jedne strane, ili pak Argentinci, Meksikanci, Bolivijanci, Spanci (i ovo je tek dobro pitanje, jer unutar pojma Spanci, postoji opet vise kultura i vise jezika!), svi imaju istu nacionalnu kulturu? Ivinjavam se ako povredim necija osecanja, ali ja zaista moram reci: svasta.--Jagoda ispeci pa reci 18:30, 26. jun 2009. (CEST)

Mislim da nema potrebe ni za jednom ni za drugom raspravom. Neka svako shvati da li je ovo srpska Nj. ili Nj. na srpskom - kako želi, kao da je važno. Jer u oba slučaja ćemo se svakako truditi da bude što bolja jer ona svakako jeste naš ponos. Što se tiče pravopisnih pravila, Ante, nije baš toliko strašno. Ne možeš prozivati ljude zato što hoće da ispoštuju pravopisna pravila. Uostalom, negde se već rešava to pitanje, pa se uključi i daj mišljenje i što je važnije, predloge. Takođe, koliko sam razumeo, ustaljeni oblici će biti pomenuti u članku, tako da niko ne gubi. Čak mislim da je dobro da čitaoci vide kako se pravilno transkribuje - pa i to je vrednost vikipedije.--Metodičar zgovor²a 18:38, 26. jun 2009. (CEST)

Jezik je prvorazredni izraz nacionalne kulture, u ovom slučaju srpske (ne bugarske, lihtenštajnske ili marsovske). To što određene mlade nacije koriste jezik svoje matice je za naš slučaj irelevantno (to samo znači da su neke kulture latinske Amerike, frankofonije, ili komonvelta srodne). „Die wahre Heimat ist eigetlich die Sprache“ - Domovina je, ustvari, jezik.--Jakša (razgovor) 19:08, 26. jun 2009. (CEST)

Zanimljivo zapažanje. Baš me zanima šta na to imaju da kažu predstavnici tih "mladih nacija". Pogotovu na onaj deo o "matici". --Jagoda ispeci pa reci 19:17, 26. jun 2009. (CEST)

Vikipedija na nemačkom jeziku se na nemačkom zove Deutschsprachige Wikipedia, iliti Vikipedija na nemačkom jeziku. -- Loshmi (razgovor) 19:22, 26. jun 2009. (CEST)

Mislim da u današnjoj situaciji jezik nije jedini pa ni ključan kriterijum samoidentifikovanja nacije. Jezik je značaj u nacionalnom smislu imao u dva istorijska perioda: na početku modernog doba u Evropi kada je došlo do začetaka ideje nacionalnog i kada je došlo do konstituisanja većine država koje i danas možemo da prepoznamo (Francuske na primer). Istodobno je došlo i do jezičkog ujednačavanja i formiranja književnih jezika na zapadu Evrope. A rečenica koju si citirao je potekla iz vremena nečega što bismo mogli da označimo kao nemački preporod tj iz doba cvetanja romantizma u Nemačkoj koji je između ostalog bio i nacionalni romantizam čiji je uticaj na Srbe i srpsku kulturu nesumljiv. Kulturne razlike između engleskog visokog društva i crnačke kulture na američkom jugu su poprilične tako da ne verujem da je jezik ono što ih određuje kao kulture posebnih zajednica. Sumnjam da će srpski nacionalni identitet biti poljuljan ako se strana imena budu pisala transkribovano ili netranskribovano. Čini mi se da precenjujemo značaj ovog problema- --Vojvoda razgovor 19:30, 26. jun 2009. (CEST)

"novi" slavjanoserpski jezik u 18. veku, pa nisu uspeli proti narodnog govora. - ova tvrdnja je besmislena jer je domet dotičnog jezika bio ograničen na relativno uski krug ljudi koji je pohađao škole a do njegovog uvođenja je došlo baš iz razloga očuvanja nacionalnog identiteta u jednoj ne tako prijateljskoj sredini. Problem je bio u tome što je nedostajalo sprskih knjiga pa su uvožene ruske da bi se organizovao, kako tako i u vrlo teškim uslovima, srpsko školstvo u Habzburškoj monarhiji. Podaci iz tog vremena nesumljivo ukazuju da su mnogi bili svesni teškoća koju dvojezičnost predstavlja ali se povodom toga nije moglo mnogo uraditi.--Vojvoda razgovor 19:34, 26. jun 2009. (CEST)

Srpski jezik je nacionalni jezik srpskog naroda. Ne znam zašto uopšte treba da objašnjavam status svetskih jezika. Postoji li komonvelt? Postoje li ibero-američki samiti? Slučajnost? U samoj definiciji kultura nekih vanevropskih zemalja stoji da su one kombinacija kulture doseljenika iz evropske matice i domorodačkih kultura (nekada i kultura afričkih robova). Jagoda je bila prva da insistira na evrocentrističkom stavu o latinoameričkim toponimima, a sada priča drugu priču. Samo je na našoj vikipediji sramota reći da je srpski jezik srpski. Nemačka vikipedija se trudi da bude politički korektna prema Austrijancima. Mi nemamo nikoga prema kome bi trebali da budemo politički korektni, osim po liniji: hajde da se posipamo pepelom bez razloga jer to je srpski nacinalni sport. Hrvati i Bošnjaci su se opredelili kojim jezikom govore.--Jakša (razgovor) 19:49, 26. jun 2009. (CEST)

Lično ne vidim nikakav problem da se kaže srpska Vikipedija, jer je moja asocijacija ovdje uvijek na srpski jezik. A svakome dobronamjernom je jasno da su sve Vikipedije jezički projekti. Naime, dozvole za otvaranje novih Vikipedija se daju na osnovu postojanja posebnog jezika, a ne na osnovu postojanja neke nacije H. E, sad. Druga je stvar što ima ljudi koje neće to da shvate pa ovdje koriste pridjev srpski u smislu nacije. Ali to nije problem ove Vikipedije, nego problem tih ljudi. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:00, 26. jun 2009. (CEST)

Ovo nije srpska Vikipedija, ali je pišu uglavnom Srbi, čast predivnim izuzecima. I izuzeci su uglavnom ovdje zato što govore srpski (između ostalog). Dakle ni njima pridjev srpski nije nimalo uvredljiv.

No da se vratimo na Ant83 komentar. Mi smo u poziciji danas isto kao i prije 200 godina prije Vukove reforme. Tada su učeni ljudi ustrajavali sa slavenoserbskim, a Vuk gurao narodni. Učeni ljudi sada guraju sa Pravopisom, i ne obraćaju pažnju na stvarnu situaciju. Dok je transkripcija možda bila korisna u određenom periodu razvoja srpskog jezika, danas je njen značaj umanjen. A problemi prilikom njenog korištenja se umnožavaju.

Ja nisam za to da se transkripcija zabrani, ali trebalo bi da bude sekundarna. Inače se stavljamo u poziciju da će nam trebati desetine debelih knjižurina sa transkripcijama „svijeh mogućih i nemogućijeh stranjskijeh riječi“. Nedavno sam vidio transkribovani vijetnamski na našoj viki. Bilo je jako zabavno to gledati :)))--Miroslav Ćika (razgovor) 20:16, 26. jun 2009. (CEST)

Ono što je bilo potrebno za pismenost prije vijek i po, danas je desetostruko uvećano i to ne samo kod nas. Za probleme jezika u međuvremenu se razvila čitava oblast koju danas zovemo lingvistika i to opet ne samo kod nas, nego u cijelom svijetu. Nije moguće porediti ta vremena i današnja. Recimo, danas svako ko ne zna da koristi računar i veći broj aplikativnih programa vezanih za svoju struku, smatra se polupismenim i slabo gdje će naći zaposlenje. Inženjeri računarskih programskih jezika, su obično vrlo dobro upoznati sa mnogim lingvističkim problemima prirodnog jezika. Što se tiče „egzotičnih“ jezika, pa svi transkribuju njihova imena, jer u suprotnom uopšte ne bi znali kako da ih „dozovemo“. Jednostavno ne razumijem što se kod nas ljudi vraćaju stalno u 19. vijek. I drugi su imali svoje reformatore jezika u svoje vrijeme, ali su takođe svjesni novih izazova i znaju da ih smjeste u svoju istoriju, te ih ne povlače svaki put kao argument za riješavanje savremenih problema jezika. Većina problema na ovoj Vikipediji, a koji se tiču transkripcija, vezani su za neprihvatanje zvanične i pravilima određene transkripcije. Argumenti mnogih su, ja tako ne govorim. U redu. A šta ako ima drugih ljudi koji ne govore kako on govori? Tako da svako ne bi furao svoj film, onda postoje pravila koja su ipak uspostavili ljudi koji su se godinama školovali za to i imaju neka akademska zvanja, a ne neki čoban iz nekog planinskog predjela koji i ne zna za postojanje mnogih imena i pojmova. Kako bi bilo da se svaka narodska broji u svim oblastima nauke i tehnologije? :) Ja mislim da bi to bilo slično kao kada se mještani nekog sela krenu raspravljati oko međe svojih imanja. Moja međa je na Vindouzu! Nije konju jedan, ne kaže se Vindouz, nego Vindo’... :=) --Slaven Kosanović {razgovor} 21:23, 26. jun 2009. (CEST)

Hajde da vidimo šta su to neobična pravila transkripcije. Većina primera na kojima se ovde lome koplja su potekla iz transkripcionih pravila koje predlaže T.Prćić, a koja nisu deo pravopisne norme. Njegov princip je čisto fonološki i ignoriše našu jezičku tradiciju, izvorno pisanje itd. Sasvim je očekivano da će primena ovakvog principa dovesti do rezultata koji zvuče nakaradno. Verovatno zato njegova pravila nisu (i neće biti) pravopisna norma.--Jakša (razgovor) 22:29, 26. jun 2009. (CEST)

Sjećam se jedne rečenice iz Klajnovog pisma Jagodi, koja je otprilike glasila (ako se ne varam..., mrzi me da provjeravam): Ako neko strano ime nije ušlo u jezik i ne može se svesti na jednu ili par riječi, nema potrebe da razmišljate o transkripciji. Sto posto sam siguran da za probleme oko transkripcija koji mi imamo na Vikipediji, nisu krivi naši stručnjaci, niti pravila transkripcija, nego usijane glave Vikipedijanaca, bez obzira u kom pravcu gurali. Ta pravila, kao i u svim drugim naukama, zamišljena su za razumne ljude, a ne za one kojima se sva fora svodi na dokazivanje nečega svom „protivniku“. Ovdašnji sukobi sa transkripcijama su isključivo problem Vikipedijanaca, koji ili zbog toga što nešto ne poznaju, ne mogu da shvate, ili zbog svoje tvrdoglavosti, ne žele da se razumno ponašaju po tom pitanju. Ovdje mislim na sve koji su skroz radikalni u svojim stavovima, bez obzira iz kog tabora potjecali. To je moje mišljenje na temu. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:59, 26. jun 2009. (CEST)

Verovatno zato njegova pravila nisu (i neće biti) pravopisna norma.

Kako onda objašnjavaš činjenicu da je g. Prćić angažovan na pisanju novog Prvopisa, i to baš deo o engleskoj transkripciji? Ja vidim ovde da si ti (i tvoji istomišljenici) taj koji uporno odbija da prihvati nešto što je već odavno stvarnost i činjenica, samo zato što ti se to ne dopada. Međutim, ovde se ne radi o tome šta se kome dopada ili ne dopada (i meni se mnogo toga ne dopada, pa to neznači da mogu sebi da dam za pravo da pljujem po nekom ko svakako zna mnogo više od mene u određenoj oblasti), već šta je prihvaćeno a šta nije u srpskom jeziku. A Prćić i njegova pravila su odavno prihvaćena. Živi bili pa videli. Iskreno se nadam da će Matica uskoro izdati taj novi Pravopis koji obećava već godinama, i da će njegov izlazak na svetlo dana konačno prekinuti ove besmislene rasprave. --Jagoda ispeci pa reci 23:34, 26. jun 2009. (CEST)

Netačno. Stručnjaci zaduženi za izradu novog pravopisa su: dr Mato Pižurica, dr Živojin Stanojčić, dr Milorad Dešić, dr Branislav Ostojić.[4] Prćić i njegova pravila nisu prihvaćena od nadležnih institucija. On ne radi ni za Maticu ni za Institut za srpski jezik, stoga nije angažovan za izradu novog pravopisa. A i da radi, ne mogu se predložena pravila pretpostavljati unapred.--Jakša (razgovor) 01:59, 27. jun 2009. (CEST)

Ako Blic ne pise o tome, to ne znaci da to nije istina. Ili ti verujes svemu sto pise u novinama?--Jagoda ispeci pa reci 09:12, 27. jun 2009. (CEST)

Evo ti jos malo literature za citanje: Odbora za standardizaciju srpskoga jezika (isti oni koji su rekli da je Prcic tata mata za transkripciju sa engleskog). Koliko vidim, sva cetvorica koje gore navodis, nalaze se u tom odboru... Zakljucke izvlaci sam.--Jagoda ispeci pa reci 09:17, 27. jun 2009. (CEST)

Pravopis pišu Institut za srpski jezik i Matica srpska. Klajn je lično dao izjavu novinaru Blica, navodeći da su ga članci u Blicu naveli na organizovanje sastanka, pa stoga ne vidim razloga za sumnju. Iz sadržaja je vidljivo da Klajn nema direktan uticaj na pisanje novog pravopisa. Lista saradnika na projektima Instituta za srpski jezik je ovde:[5] Ni P od Prćića. Lista koju si ti pronašla je iz 2002. (uzgred, Prćić se opet ne pojavljuje). Te priče o tome ko je tata-mata je rekla-kazala.

Značaj sastanka Instituta za srpski jezik i Matice srpske sa Odborom za standardizaciju povećava i činjenica da se ove prestižne nacionalne jezičke institucije nisu našle za istim stolom od sednice održane proleća 2008.

Elem, odbor za standardizaciju takođe ne učestvuje direktno u pisanju novog pravopisa. Izgleda da je Mato Pižurica glavni autor.--Jakša (razgovor) 10:07, 27. jun 2009. (CEST)

Prevod

Pozdrav svim Vikipedijancima. Da li bi nekao mogao da prevede citat Čarlsa Dikensa: It's been the best of times, the worst of times. Hvala--Mare 23:30, 25. jun 2009. (CEST)

To je poznata rečenica Čarlsa Dikensa kojom počinje njegova knjiga koja se zove "Priče o dva grada", a koja je kod nas prvedena kao "Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena". Često se citira ta rečenica.--Grofazzo (razgovor) 00:04, 26. jun 2009. (CEST)

Hvala puno :) --Mare 14:06, 26. jun 2009. (CEST)

Iredentizam

Juče je korisnik Barbarosa u mnoge tekstv ubacivao kategorije makedonski, grčki, hrvatski i srpski iredentizam. Primer:Ilindenski ustanak ovde i Kruševska republika ovde su svrstani u Makedonski iredentizam. Srbomani ovde Srpski iredentizam. Isto je sa pozdravom sa tri prsta.ovde Nisam primetio da su tekstovi o Borisu Tadiću, Vladi Divcu, Saši Đorđeviću, Meriji Šerifović, Novaku Đokoviću stavljani u ovu kategoriju jer su svi oni u raznim situacijama pozdravljali sa tri prsta. Da li su navijači na sportskim priredbama iredentisti? Ovo je samo deo tih nebuloza.--Drazetad (razgovor) 11:31, 27. jun 2009. (CEST)

Pa nije baš da nije, Dražeta. Tri prsta je svojstveni gest koji su počeli da koriste pre svega srpski nacionalisti. A od navijača na sportskoj priredbi je, koliko se sećam, i počeo rat u Hrvatskoj... Poznate ličnosti koje predstavljaju Srbiju u svetu lično ne vidim kao srpske iredentiste ako treba da se sudi samo naosnovu tog gesta, jer sam gest, ako ne ide uz pratnju ostalih velikosrBskih nacionalističkih obeležja (vređanje druge strane, nacionalistike pesme i sl), samo je običan gest. --Jagoda ispeci pa reci 11:45, 27. jun 2009. (CEST)

Nisam ništa rekao za tekst nego za kategoriju u kojoj se nalazi--Drazetad (razgovor) 11:50, 27. jun 2009. (CEST).

Brisanje Pomoć:Sadržaj/Zabava

Predlažem adminima da obrišu ovu stranicu jer su uglavnom crveni linkovi, a mi bismo trebali malo više da se prihvatimo pisanja članaka nego zabavljanju. Osim toga, stranica ima prefiks "Pomoć" a baš i ne pomaže... Oni smiješni komentari sa stranica za razgovor mogu da ostanu. Ovo je samo moje mišljenje, a admini su ti koji odlučuju.--Bojan (r) 19:15, 28. jun 2009. (CEST)

Ne slažem se.--Vlada ^talk 19:22, 28. jun 2009. (CEST)

Ja se ipak slažem sa Bojanom. --Sič (Cosa dici?) 19:44, 28. jun 2009. (CEST)

Ne odlucuju administratori, nego zajednica. Ako je vecina za brisanje, onda se brise. Meni je svejedno, pravo da vam kazem. --Jagoda ispeci pa reci 19:45, 28. jun 2009. (CEST)

Sigurno ne treba brisati, nego možda samo preimenovati u neki prikladniji naziv.--Vlada ^talk 20:48, 28. jun 2009. (CEST)

Pink estrada

Svaka čast autorima za (uzaludni) trud, ali mene je sramota kakav izabrani članak krasi našu naslovnu stranu. A kritikovali ste diskografiju Malog Knindže kao nedostojnu vikipedije.--Jakša (razgovor) 02:21, 29. jun 2009. (CEST)

Ne kapiram. Zbog čega te je sramota? -- Loshmi (razgovor) 20:57, 29. jun 2009. (CEST)

Pa valjda su mu Ris Viderspun i Mali Knindža jedno te isto...--Jagoda ispeci pa reci 21:03, 29. jun 2009. (CEST)

Hvala Jagoda. U pravu si.--Jakša (razgovor) 21:23, 29. jun 2009. (CEST)

Nema na čemu. --Jagoda ispeci pa reci 21:26, 29. jun 2009. (CEST)

Korisnik sa nazivom političara

Ovaj korisnik Korisnik:VojislavSeselj se koristi političkim imenom! Mislim da ga treba opomenuti na to. Već je počeo pisati gluposti na jednoj stranici! Po meni, još jedan u nizu koji nema pametnijeg posla nego da šara po vikipediji. --Imperator.rs (razgovor) 18:11, 29. jun 2009. (CEST)

NGM o Srbima

Nije da se tiče Vikipedije, ali pošto je dosta čitan časopis, pretpostavljam da će biti ljudi koje će zanimati da su u julskom broju Srbi jedna od glavnih tema, pod naslovom One Nation, Divided: Serbs: http://ngm.nationalgeographic.com/2009/07/serbs/carroll-text. (Na prezentaciji izdanja za Srbiju još uvek nije postavljen julski broj.) --Dzordzm (razgovor) 16:14, 1. jul 2009. (CEST)

Jako dobar članak. Bar jednom nismo divljaci sa noževima u zubima, nego realno predstavljeni. Daj bože da to potraje.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:38, 2. jul 2009. (CEST)

Poštovane kolege, blokiran sam!

Poštovani Vikipedijanci, danas mi se desilo nešto čudno. Naime, kad sam pokušao da se ulogujem da bih nastavio uređivanje članaka na viki, izašla je poruka koja kaže da sam blokiran, a blokirao me je korisnik:Nikola Smolenski. Pritom, nije mi ostavio nikakvo obrazloženje na stranici za razgovor, a kao razlog blokade je naveden vandalizam. Koliko ja kontam, razlog sa blokiranje je rečenica koju sam ubacio u članak o Kosovu i Metohiji, a odnosi se na period Balkanskih ratova 1912/1913. godine:

Prilikom zauzimanja Kosova srpska vojska je počinila brojna zverstva nad albanskim stanovništvom, uključujući ženu, decu i starce.

Bitno je napomenuti da članak o Kosovu i Metohiji aktivno sređujem od 10. jun 2009. Neki korisnici su u mojim izmenama videli pristranost, pa je na članak stavljena nalepnica o neutralnosti. Nakon toga, na stranici za razgovor sam izjavio da „imam vremena i volje, i nameravam da ga sredim dok mu nalepnica ne bude skinuta“. Međutim, blokiran sam, a članak je vraćen na verziju od pred 10. juna, iako je u međuvremenu mnogo proširen i dorađen. Napominjem, moguće da su neke moje izmene pristrasne, ali nikada nisam bio vandal na Vikipediji. Pozdrav svima! --Damjan (razgovor)

Ja sam šokirana! Verujem da je u pitanju neka greška... --Jagoda ispeci pa reci 15:06, 2. jul 2009. (CEST)

Vidite ovo.--93.86.55.56 (razgovor) 15:12, 2. jul 2009. (CEST)

Koji si sad pa ti? Videla sam ovo, tako da ne razumem kako se javljaš kad su i IP blokirani... U svakom slučaju, mislim da je Nikola preterao. Takođe mislim da je zloupotrebio svoja prava, jer je bio u ličnom sukobu s Damjanom. No, Damjane, šta da ti radim. Što si se kačio s "prvim čovekom njikipedije" ... --Jagoda ispeci pa reci 15:17, 2. jul 2009. (CEST)

Poštovani kolega može da se sam odblokira. Pa administrator je. Onda može fino da raščisti nesporazum sa Nikolom. --Kaster (разговор) 15:28, 2. јул 2009. (CEST)

Kako može sam da se odblokira kad ne može da se uloguje? Adiminstratorske privlegije ima nalog a ne IP. Osim toga, uopšte mi nije jasno kako piše, kad su mu i IPovi svi blokirani... --Jagoda ispeci pa reci 15:31, 2. jul 2009. (CEST)

---

Protiv sam Damjanovog blokiranja, ali sam protiv i njegovih nedavnih izmjena na KiM članku, koje su zaista otišle predaleko. Tvrdnje srbomrzaca da je srpska vojska 1912. počinila masovna ubistva Albanaca (20000 i više) su navedene iz neke novije šuć-muć literature (1996.), ali nikakvi dalji dokazi, niti elaboracija te tvrdnje nisu bili dati. Gdje su ubijeni? Ko ih je ubio? Datumi? Grobnice?

To je opasna stvar i s takvim tvrdnjama se nije za igrati. Vojna enciklopedija ne pominje to zvjerstvo, a komunisti bi jedva čekali da opišu nasilje „velikosrpske buržoazije“ nad jadnim ucviljenim Albancima - kao što i jesu za period u Kraljevini Jugoslaviji.

Dakle, opasne tvrdnje traže vrlo jake argumente. Kako je Nikola već dugo vremena bio u raspravi sa Damjanom, vjerovatno se iznervirao, i rezultat vidimo.

Nadam se da će Damjan da se vrati, i malo odmori od KiM. Taj članak je mnogima napravio slom. Možda kako je Čerčil rekao za Balkan: „to područje ima više istorije nego što može da podnese“, ili tako nekako.

P.S. Nije baš uputno biti veći katolik od pape. Albance ima ko da brani, i da piše traktate o njihovoj ugroženosti. To su naše slavne Sjedinjene Države. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:38, 2. jul 2009. (CEST)

U krajnjem slučaju, mogu i da prestanem da pišem o toj temi, ako je zajednica protiv toga, ionako više volim da pišem o filozofiji:) Ali, mogli su mi otvoreno reći tako, a ne da se ovako zezamo. --Damjan (razgovor)

A mene zanima da li će Nikola da snosi neke posledice za ovo blokiranje. Doduše, ni ranije ni jedan administrator koji je blokirao nekog s kim je bio u ličnom sukobu nikad nije kažnjen ni na koji način, tako da i ne očekujem da u ovom slučaju bude drugačije -- mada bi bilo lepo: zašto samo obični korisnici da snose posledice za svoja nedolična ponašanja; štaviše, pre bi trebalo da se kazni administrator (pgotovu ako se radi o "prvom čoveku njikipedije", nego običan korisnik, jer administrator po definiciji treba da bude zrela osoba koja sebi ne dozvoljava ovakve greške).--Jagoda ispeci pa reci 16:18, 2. jul 2009. (CEST)

Onaj članak o Veliki Srbiji je neka vrsta bacanja svega i svačeg u jedan članak. Ne sviđa mi se koncept, no možda bi uspeo na bošnjačkoj Wiki, za sjajan. --Mile (razgovor) 17:26, 2. jul 2009. (CEST)

Mile, mislim da tvoj komentar nije ok, ali dobro, svako stoji iza svojih reči. Ovde se ne radi o tom, nego o drugom članku. Toliko, pozdrav.--Metodičar zgovor²a 17:46, 2. jul 2009. (CEST)

Pošto si filozof, malo na filozofsko. U poslednje vreme sam video da često neki vrše "psihičko čiščenje" preko takvih i onakvih članaka. A zaboravio si da pišeš u ime srpske Wikipedije. --Mile (razgovor) 17:52, 2. jul 2009. (CEST)

Niko ne piše u ime srpske vikipedije, nego piše vikipediju na srpskom jeziku. Događaj blokiranja urednika koji je referencirao svoje tvrdnje je degutantan i lično mislim da nije trebalo tako postupiti. Ovde se trudimo da pišemo enciklopediju, a ne jednu (čiju god) verziju događaja. --Wlodzimierz (razgovor) 18:14, 2. jul 2009. (CEST)

Blok je skinut, i mislim da je svaka dalja rasprava suvišna. Ako želite da raspravljate o sadržaju članaka i srpskosti pojedinih urednika, o ovom prvom možete na stranama za razgovor datih članaka, a o ovom drugom najbolje kada ste offline --V. Burgić (reci...) 18:25, 2. jul 2009. (CEST)

mladifilozof, ponovo među vama:)

Hvala vam svima, sad opet mogu da pišem sa svog naloga. Drago mi je da ova „kriza“ nije potrajala, pošto izbegavam konflikte ovakve vrste. Međutim, izgleda da su neizbežni kada se čovek dotiče škakljivih oblasti, kao što su politika i istorija. Ne tražim ničije kažnjavanje niti odgovornost, samo se nadam da ćemo sledeći put svi manje ishitreno reagovati. Drugarski pozdrav! --Damjan /razgovarajmo/ 19:16, 2. jul 2009. (CEST)

Borba protiv sistematske pristrasnosti

Usled nedavnih dešavanja, rešio sam da oživim Vikipedija:Vikiprojekat Borba protiv sistematske pristrasnosti. Pozivam zainteresovane da se uključe i pomognu oko prevođenja i prilagođavanja projekta uslovima srpske Vikipedije. Pošto su radovi u toku, svoje predloge prvo iznesite na stranici za razgovor. --Damjan /razgovarajmo/ 01:04, 3. jul 2009. (CEST)

Potraga

Na emisiji Potraga na televiziji V92 čovek po imenu Goran Anđelković navodi se već 2 godine kao nestao. A na Vikiju je bio jedan korisnik Goran Anđelković... --93.86.232.83 (razgovor) 21:13, 3. jul 2009. (CEST)

Znaš li ti kolko ima Gorana Anđelkovića.--Vlada ^talk 21:25, 3. jul 2009. (CEST)

Naš Goran Anđelković je sveštenik SPC iz Francuske. --Kaster (разговор) 21:33, 3. јул 2009. (CEST)

U redu, izvinite, moja greška! --93.86.232.83 (razgovor) 22:11, 3. jul 2009. (CEST)

Eto, i mene ste našli --Goran Anđelković (razgovor) 15:15, 8. jul 2009. (CEST)

Nije te teško bilo pronaći :) --Saša Stefanović ® 18:22, 8. jul 2009. (CEST)

Sateliti serije Kosmos

Pozdrav svima. Danas sam napravio par članaka o satelitima programa Kosmos, Kosmos-1 do Kosmos-4. Uradio sam i Pajton program koji automatski skida podatke sa NASA sajta i prevodi ih na srpski, i ti članci su primjeri programiranog rada.

Planiram da, ako niko nema ništa protiv, ubacim svih 2400 članaka (da, dvije hiljade i četiri stotine) o satelitima Kosmos, istim načinom. Imaće sadržaj vrlo sličan onome u gore navedenim člancima.

Pošto znam da je bila buna protiv nevažnih članaka često puta, recite da li ste za unošenje ovih članaka ili ne. Lično smatram da mogu biti od koristi, a o važnijima bih i proširio automatski napravljeni tekst (možda za 20-30).

Speak now, or forever hold your peace! :) Miroslav

Zanimljivo. Da li su ovi članci što si danas uradio primjeri kakvi će biti ti članci sa NASA-e, ako ne, da li možeš da pokažeš ;) Ako zajednica to odobri, "ručno" se sigurno ne može raditi, odnosno da se vidi u Skorašnjim izmjenama (trebalo bi dati tvom nalogu prava bota, ili da napraviš bota, kažem, ako zajednica odobri...) Ovo pišem čisto da otvorim diskusiju, da se i ostali uključe.--Bojan (r) 22:12, 3. jul 2009. (CEST)

Ni jedna tema, po mom mišljenju, nije nevažna. Mene samo zanima stanje autorskih prava?--Metodičar zgovor²a 22:34, 3. jul 2009. (CEST)

Sve što pripada NASI je slobodno za upotrebu, problem je što oni hostuju i gomilu drugog materijala, npr. Roskosmosove slike ili slike RKK Энергия koje nisu u javnom domenu. Gledajući članke ove serije, primećujem da nedostaje podatak do kada su bili operativni, ili su trajali svega 1 dan? --V. Burgić (reci...) 22:47, 3. jul 2009. (CEST)

Da, to su primjeri članaka, toliko informacija ima o svakom satelitu. O nekima ima više. Dobar dio su bili tajni vojni sateliti, i Ameri normalno ne znaju do kad su bili u funkciji. Inače NASIN materijal je u javnom vlasništvu, a ovo je znatni izmjenjeni prijevod, pa autorska prava nisu ugrožena, čak i da su zaštićena. Slike neću dirati jer je nejasan status prava slika iz SSSR.

Ovo je primjer tipičnih NASA podataka, za satelit Kosmos-4. Kako vidite, nije se moglo puno više iščupati.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:53, 4. jul 2009. (CEST)

P.S. Ručno se može raditi, mada je mukotrpno :). Ako se ljudi slože sa postavljanjem ovih članaka, ispitaću možda kako da napravim robota u Pajtonu za automatsko postavljanje. Ako ne biće ručni rad.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:56, 4. jul 2009. (CEST)

Zajednico? Slažete li se da Miroslav unese 2400 članaka? --Bojan[bojan] 07:48, 4. jul 2009. (CEST)

Ako je sve tako, zašto da ne? Ipak, Ćiko, ne bi bilo loše da pitaš nekoga ko ima bota i ko je radio takve unose da ti pomogne. Ručno da radiš, mislim da zahteva previše vremena i truda.--Metodičar zgovor²a 17:13, 4. jul 2009. (CEST)

Ja se slažem da se to unese... --Saša Stefanović ® 18:37, 4. jul 2009. (CEST)

Ako to uradi imaćemo više članaka nego Slovenačka vikipedija! --FrMiBaS (razgovor) 18:41, 4. jul 2009. (CEST)

Odavno nam je trebao masovni unos nečega, a sad je na dohvat ruke! --FrMiBaS (razgovor) 18:43, 4. jul 2009. (CEST)

To je samo 2400 članaka, tako da je meni ideja sasvim ok :) No, moram da primetim ponešto — 1. decimalna tačka se koristi umesto zareza/zapete; 2. ne treba zarez/zapeta posle meseca u datumu lansiranja; 3. kategorija Veštači sateliti Kosmos će biti pretrpana člancima (nemam ideju kako da to sredimo)... Poz! --Wlodzimierz (razgovor) 19:09, 4. jul 2009. (CEST)

1. Koliko vidim, to je samo kod mase satelita; mada bi to svakako trebalo ispraviti, da posle ne tražimo bota koji će da pegla novih 2400 članaka; 2. OK; 3. razdvojiće ih sam viki softver, ili eventualno staviti [[Категорија:Вештачки сателити Космос|„број стотине“]]. --V. Burgić (reci...) 19:32, 4. jul 2009. (CEST)

Pa da! Imaćemo više nego slovenjnačka za hiljadu članaka (toliko za sada zaostajemo). Dakle, članci će se sigurno unijeti, ali "najbezboliji" način je da se to uradi botom. --Bojan[bojan] 20:16, 4. jul 2009. (CEST)

Vladimir je dobro primjetio, to ću ispraviti jednostavno izbacivanjem decimalne tačke i brojke iza nje. Mjesec, datum, zapeta problem će isto biti popravljen.

Čitao sam danas o izradi botova i našao sam već gotov koji planiram da koristim: pagefromfile.py. Ovo uzima podatke iz ogromnog tekst fajla i snima ih automatski kao stranice. Za par dana ću valjda nešto sklepati, i prijaviti se za dozvolu za bot testiranje.--Miroslav Ćika (razgovor) 20:27, 4. jul 2009. (CEST)

Uklonio sam greške sa zarezima i decimalnim brojevima u člancima Kosmos-1 do Kosmos-4. Oni su sad novi direktni primjer kako će izgledati članci pri masovnom unosu. Recite ako vam se još nešto ne sviđa.--Miroslav Ćika (razgovor) 00:57, 5. jul 2009. (CEST)

Podaci su skroz ok za enciklopediju, članak je solidna klica... Bogami, ovo bi moglo dispadne baš dobro. :) --Metodičar zgovor²a 01:00, 5. jul 2009. (CEST)

Prijavio sam se za bot dozvolu. Mihajlo je izrazio želju da se tekst nekako poveća, i ubaci šablon. Vidjeću šta se može sa šablonom, sam tekst je teško proširiti (vidjeti primjer gore s Nasinog sajta). Inače dok ovo pišem 414 članaka je već u tekst fajlu, na ćirilici, i snimaju se dalje. Danas ću ih automatski skinuti i prevesti oko 1000, a sutra-prekosutra još oko 1400. Onda ću u suštini biti spreman za postavljanje. Ako neko ima ideju za šablon nek mi javi.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:34, 5. jul 2009. (CEST)

Bilo bi dobro dodati na početku '''Космос-x''' ({{јез-рус|Космос-x}}).... -- Обрадовић Горан (разговор) 23:01, 5. jul 2009. (CEST)

Ideja je odlična, ja bih imao predlog da se napravi neki bot, koji bi posle mogao da posluži u sličnu svrhu na nekoj drugoj temi. Možeš da se prijaviš za akciju 100 članaka dnevno :). Inače nešto gledam, baš smo slabi po pitanju nauke i tenologije. Ako nemaš ništa protiv, predložio bi te za verifikatora u tim oblastima. Pozdrav. --SmirnofLeary 23:00, 5. jul 2009. (CEST)

---

Još sam malo pogledao i mislim da sam našao par načina da se ovi automatski generisani članci još malo upotpune supstancom. Prvo, treba dodati (tamo gde postoji) alternativna imena. Za pomenuti Kosmos-4 su recimo alternativna imena Sputnik 14 i 00287. Ovo su jednoobrazni podaci i bilo bi ih lako dodati (jedino je problem što bi umesto engleskog trebalo imati rusko/srpsko ime tamo gde ima slova u imenu).

Dalje, postoji odeljak o izvršenim eksperimentima i vraćenim podacima. I ovi podaci mogu da se uključe u članak. Ako ne poimence, onda je bar moguće napisati Ova letelica je učestvovala u 23 eksperimenata. Nije bilo vraćenih podataka. Ovde doduše treba biti pažljiv jer su koliko vidim na prvi pogled u neke tabele iz meni nepoznatih razloga ubačeni podaci o više različitih misija (Miroslave, ti ćeš ovo verovatno bolje razlučiti).

Osim toga, svaka misija ima svoj NSSDC ID. Ne vidim razlog zašto ovo ne bi bilo ubačeno u članak.

Kod nekih satelita (vidi primer) ima dodatnih podataka u tabelama, koji su zgodni za žetvu botom. Mislim da bi bilo dobro uložiti dodatni napor da se i ovi podaci hendluju.

Dalji rad bi mogao da bude usmeren prema tome da se iz opisa koji je plejntekst posrču neki podaci. Na primer, vidim da je dosta satelita (npr. ovaj i ovaj) napravila izvesna fabrika iz tog i tog grada u Ukrajini. Takve podatke ne bi bilo loše dodati.

Sad sam bolje pogledao i vidim da se radi o većem broju satelita koji pripadaju seriji DS (Dnjepropetrovsk Sputnjik). Svi oni u opisu imaju jedan identičan pasus koji govori o toj seriji. Taj pasus je lako prevesti, i trivijalno bi ga bilo dodati u članke o svim satelitima koji pripadaju toj seriji.

Ovo je par ideja koje mogu da posluže kao smernice kako bi automatski članci bili kvalitetniji. Miloš, Nikola i Filip su dosta radili na automatski generisanim člancima. Neko od njih će sigurno imati još ideja za proširenje.

Inače, što se tiče same prezentacije podataka, sitne izneme koje predlažem su ovde. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:22, 5. jul 2009. (CEST)

---

Hm? Ja našao na ruskoj viki da je za Kosmos-1 perihel 980km, afel 217 km a na NASA da je orbita 135/204 km. Prema NASA inklinacija je 0, a prema Rusima je 49 stepeni inklinacija od ekvatora. Po našem članku je raketa nosač 8K63 a prema Rusima 11K63. Znači ima još par podataka, samo kako ih uskladiti? Period rotacije je 96,35 minuta. Usput, bitno je da je satelit sagoreo u zemljinoj atmosferi 25. maja 1962. godine. Dobro je sve detalje prodiskutovati pre nego što se naprave članci. Posle je teže prepravljati.

Takođe, u vezi šablona, prilično je bitno da se sadržaj šablona barem malo razlikuje od onoga što je sadržaj članka (inače nema smisla). Jedan od predloga je da se na osnovu podataka koji se navode suvoparno "Datum lansiranja: 16. mart 1962." sklopi rečenica tipa "Lansiran je 16. marta 1962. godine sa kosmodroma Kapustin Jar" s tim što je veliki problem izbeći padeže, pa se onda traži nekakav kompromis. Jedan od kompromisa se može videti kod sela (recimo Bresničić) gde je svaka rečenica generisana botovski i jasno je da broj stanovnika pada u poslednjih 6 popisa, ali je ovo moglo da se generiše relativno smisleno i pušteno je tako. Tu se vide i rezultati prošlog eksperimenta koji čekaju da budu ispravljeni a članak je ionako imao samo botovske izmene. Verovatno želiš da šablon izgleda dorađen, a tekst što manje mašinski generisan.

Tako da mislim da treba još malo vremena na doradi ideje pre nego se pusti u život. -- JustUser  d[-_-]b  23:32, 5. jul 2009. (CEST)

Slažem se sa Džastom: u podnaslovu "Osnovni podaci o letu" treba da bude tekst sa celim rečenicama umesto spiska. A te podatke prebaciti takođe i u kutijicu sa strane. Takođe, mislim da bi bilo dobro napraviti neki šablon sa navigacijom. Npr. u članku Kosmos-4 će biti šablon {{Kosmos-0}}, u članku Kosmos-244 {{Kosmos-2}} itd. Dakle, u svakom od tih šablona bi bilo po 100 linkova ka Kosmos-h člancima. Naravno, ne mora 100, ali to je uzet kao okrugao broj. Staviti linkove ka svih 2.4+k članaka bilo bi preterano. I umesto "Korištena literatura" treba samo "Literatura" – to je nepisano pravilo. --filip ██ 23:45, 5. jul 2009. (CEST)

---

Aha. Dobro je, pojavila se i teška artiljerija... I to kad je tekst već uglavnom pripravljen ;=)

Za verifikatora se ne bih prijavljivao. Baš mi je lijepo ovako, štono kaže Bora Čorba: prd*m, smrd*m i sve grdim :) Taman posla da moram biti i uljudan, kao jadni admini... No srriii, to nije za mene :)

Kad ovo bude završeno planiram da postavim sva uputstva na viki da i drugi mogu da rade slično sa nekim drugim podacima postavljenim na veb negdje.

Ovo za jez-rus se može uraditi. Meni lično to bode oči u člancima, ali ako je takva želja, može se napraviti. Ovo za alternativna imena ne znam kako da uradim, jer moj program prelazi preko html fajla liniju po liniju, a Sputnik-x nije u liniji recimo Alt name: i ne pojavljuje se kod svih satelita (u stvari kod manjine). Podaci o eksperimentima se nalaze na zasebnoj veb strani od ove sa osnovnim podacima. Mogli bi se i oni dovući, ali... kako je Goran primjetio Kosmos-4 je u stvari linkovan na nešto drugo. NSSDC broj je u stvari nasina oznaka za sovjetske satelite, a ne sovjetski. Ovo se može ubaciti ako postoji želja. Za dodatne podatke kao kod Kosmos-20 nisam ni znao, to bi se moglo ubaciti, ali će kod većine biti prazna rubrika zbog nedostatka podataka. One izmjene izgleda koje je Goran predložio se mogu unijeti, samo je problem sa mjesecima koje se mijenjaju po padežima (septembar, septembra, oktobar, oktobra i tsl.).

Što se tiče šablona, ja im baš nisam naklonjen ako samo ponavljaju ono što je već navedeno u tekstu, kako je Džast primjetio. Vidjeću na eng viki njihov primjer.

Šabloni za 2400 članaka su se i meni činili malčice preveliki. Za 100, pa ajde, samo treba 24 šablona napraviti. Koliko shvaćam Filipa, on bi sadašnje podatke koji se nabrajaju pretvorio u tekst, a posebno dodao šablon za podatke.

Ima tu jedan mali problemčić. Naime, za neke satelite nema podataka o namjeni, ili raketi-lanseru i šta ti ja znam. Obični šabloni imaju gadnu naviku da izbacuju čuda od nekakvih zagrada ako podatak fali, a to bi izgledalo vrlo loše. Ovako kako je sad sa tekstom nema takve opasnosti, samo nedostaje tekst pored dvotačke. Korištena literatura je tu da se razlikuje od preporučene literature, potrebne literature i tsl. Osim toga ima više bajtova :)

U svakom slučaju, pokušaću da unesem što je više sugestija koje ste iznijeli u izgled. Ali ovo za nedostajuće podatke u šablonima je gadan problem, koji ne znam kako da riješim - osim sa nekorištenjem šablona za podatke, već samo za misije.--Miroslav Ćika (razgovor) 05:40, 6. jul 2009. (CEST)

Nemam sad vremena da odgovaram na sve, ali samo da kažem da taj gadan problem u stvari i ne postoji :). Pogledaj ovde na primer. Kod koji to rešava je

{{#if:{{{тип владавине|}}} | {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top; text-align: left;" {{!}} '''[[Влада]]''' {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top;" {{!}} [[{{{тип владавине}}}]] }}

Možda sad ima i elegantniji način (neki šablon za opcioni podatak), ali u suštini ovo radi posao. -- Обрадовић Горан (разговор) 07:21, 6. jul 2009. (CEST)

Za šablone pogledaj ovo, ali ne ovlaš, već obrati pažnju na kod priložen u dnu strane. Deluje jednostavno u odnosu na pravi sors šablona, zar ne? Baci onda pogled ovde, pa ovde. Nemam ni ja vremena da radim šablon / prerađujem program tako da samo za šablone služi / objašnjavm kako radi, ali mislim da ćeš brzo pohvatati kako radi pif-komanda, oko koje ti se ovde sve okreće. Ovi @-ovi samo označavaju konstante, koje su u vrhu predefinisane sa dvostrukim dolarom. Njih možeš ili da izmeniš prema tvom ukusu, ili da ih posklanjaš i radiš kopi-pejst posao. Srećno. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 07:34, 6. jul 2009. (CEST)

Hvala momci. Proučiću danas sve što ste napisali. Moje probe će biti na članku Kosmos-1, Goranu ostavljam Kosmos-4 za primjere njegove ideje, ako ima vremena. Kosmos-2 i 3 su slobodni za bilo koga ko hoće da se okuša. Ubaciću još par članaka ako neko hoće da se oproba. Cilj ovoga je da se na kraju složimo oko najbolje varijante, pa ću prilagoditi kod da generiše takve članke, ili nešto najbliže tome.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:20, 6. jul 2009. (CEST)

Izmjene koje ste tražili su urađene, gdje god je to bilo moguće. Sad sam skoro spreman za masovni unos. Čekaću još dan-dva, dok se novi prošireni podaci snime, i ako ne čujem primjedbe počinjem sa unosom. Isprva polako, po par članaka, a zatim sve više u jednom danu. Javite ako nešto ne valja, primjer je Kosmos-1.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:41, 10. jul 2009. (CEST)

Ovo je veliki napredak u odnosu na ovo. Svaka čast, dobar posao si uradio. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:45, 10. jul 2009. (CEST)

Odlično. Iščekujemo te prve članke i nadam se da će sve ići glatko. Srećan rad--micki ^talk 23:21, 10. jul 2009. (CEST)

Imam jedan manji problem. Naime, gornji i donji šabloni se preklapaju na jako ružan način ako ne dodam 15-ak praznih redova iznad donjeg šablona. Ovo mogu da uradim tako da se linije dodaju automatski, samo čudno izgleda ako neko uređuje stranicu. Ako ništa ne čujem zadržaću ovih 15-ak praznih linija. Primjeri: Kosmos-1, Kosmos-5 i Kosmos-6.--Miroslav Ćika (razgovor) 03:53, 11. jul 2009. (CEST)

Pa zar ne služi za tu svrhu šablon {{-}}? --Dzordzm (razgovor) 04:18, 11. jul 2009. (CEST)

Ura, bot radi, unio sam s njim Kosmos-7 i 8 maloprije. Pogledaću taj šablon što si naveo Džordže, mada trenutno nemam pojma o čemu govoriš.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:23, 11. jul 2009. (CEST)

Džordž je mislio na ovo. Takođe bih predložio uklanjanje praznog reda između šablona na vrhu i prvog reda teksta. "Korišteni podaci" (opet izraz koji nigde ne koristimo) bi trebalo da postane "Literatura". I, s obzirom da na ruskoj Vikipediji imaju članke o tridesetak ovih članaka, mogli bi da se dodaju interviki linkovi tamo gde je to moguće. --filip ██ 11:56, 11. jul 2009. (CEST)

Uradio sam kako ste željeli. Nije mi jasno kako ovaj novi minus šablon radi, ali radi. Interviki ću dodati ručno, jer je riječ o malom broju članaka, naspram ukupnog broja od 2400. Nego, NASIN veb sajt je crko i ne vraća http upite :( (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftSearch.do)... Grrr... Nadam se da će ga uskoro osposobiti.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:05, 11. jul 2009. (CEST)

Meni sajt radi. Dakle verovatno su sredili problem do sad. Ako tebi i dalje ne radi, moguće da je tvom botu pristup blokiran. Mnogi sajtovi ne dopuštaju botovima pristup. Pretpostavljam da koristiš vget za skidanje podataka? Ako je tako, postoje opcije kojima vrlo lako možeš da zaobiđeš te zabrane (dodavanjem juzerejdžent niske i opcijom da ne ide upit za upitom već da čeka malo duže (slučajno dugo) između dva upita. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:28, 11. jul 2009. (CEST)

E da, još nešto. Bolje taj šablon {{-}} staviti na vrh samog šablona, a ne u svaki članak ponaosob. Uradio sam to sada za ovaj prvi šablon. --filip ██ 19:40, 11. jul 2009. (CEST)

Sajt sad radi, i podatke skidam normalno. Http zahtjeve šaljem u random intervalima od 20-40 sekundi, da prevarim server da je u pitanju obični korisnik (doduše, izuzetno tvrdoglav). Izvršio sam danas test slanje članaka Kosmos-9 do Kosmos-13 botom, i sve radi dobro. Mihajlo je prigovorio zbog toga što je inklinacija navedena u obliku recimo 65,4 ili 49,9 a ne u stepenima i minutama. Ja samo prenosim kako je pisalo na sajtu, a ako je to problem, mogu i da izbacim decimalno mjesto, i da je ugao samo u stepenima, bez minuta.--Miroslav Ćika (razgovor) 21:30, 11. jul 2009. (CEST)

Nemoj da izbacuješ podatke. Ako postoje precizni podaci nema potrebe da mi imamo neprecizne. A ako mihajlu baš toliko smeta, nek pokrene bota pa nek ispravi :R -- Обрадовић Горан (разговор)

Sve radi dobro. U zadnjih sat-dva sam ubacio oko 370 članaka, i planiram nastaviti unošenje iduće noći. 100 000 ili ništa! Pozdrav svima.--Miroslav Ćika (razgovor) 06:51, 13. jul 2009. (CEST)

U toku protekle noći je ubačeno još oko 720 članaka. Polako napredujemo, nastaviće se iduće noći.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:35, 14. jul 2009. (CEST)

Prošle noći oko 700 novih, jedan je bio preskočen pa je ručno urađen. Ostalo je još oko 600. Miroslav

Sinoć oko 500, samo je oko 100 ostalo. Ovo je dobro, jer će tako 80 000-ti članak biti ručni unos nekog ljudski napisanog članka. Radim trenutno na pripremi koda za postavljanje, vjerovatno će to biti danas.--Miroslav Ćika (razgovor) 14:59, 16. jul 2009. (CEST)

Završetak unosa

Planirani unos je u cijelosti završen, uneseno je ukupno 2450 satelita serije Kosmos. Uputstva i kod su postavljeni na botovu stranicu ovdje: Korisnik:MiroslavĆikaKosmosBot. Članci će u idućih par dana biti malo sređeni gdje treba, crveni linkovi će postati plavi, ali je u glavnom, 95% posla urađeno. Hvala vam za podršku ovom unosu.

Idući veći unos će vjerovatno biti NGC objekata, što je predložio BokiM. Nadam se da će on prihvatiti da bude vođa toga projekta. Ja ću uraditi program za ekstrakciju podataka iz tekst fajla odavde: Juniks arhiva NGC objekata, zadnji fajl na listi.

Sve za srpstvo! 100 000 ili ništa! --Miroslav Ćika (razgovor) 16:21, 17. jul 2009. (CEST)

PS. Uputstva i arhiva će biti poboljšani i moći će se skinuti sa vanjskog sajta uskoro, jer viki ne dozavoljava apload arhiva? Uz to, jedan viki kolega iz Makedonije se zanima za KosmosBot.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:36, 17. jul 2009. (CEST)

Će pomognemo braći iz Makedonije. :)--Bojan[bojan] 17:19, 17. jul 2009. (CEST)

Greska velika

U rubrici teleskop je slika teleskopa i u potpisu pise da je to teleskop od 50cm. Ocigledno je da je to teleskop od 500cm. Neka ispravi neko ko ume i ko zna malo vise o teleskopima od mene. Stojan

Ispravljeno, radilo se o promjeru leće, a ne dužini teleskopa. --XZ (razgovor) 19:24, 7. jul 2009. (CEST)

Poslanice

Vrijedni Danilo je danas napisao desetak članaka o Knjigama Novog zavjeta i tako popunio sve crvene linkove u ovom šablonu. No, članci su izrazito početnički. Može li ih netko srediti, da im se ne lijepi naljepnica Početnik? Neke sam ja već sredio. Treba dodati iw, kategorije, wiki izvornik i stilski ih dotjerati. --XZ (razgovor) 19:24, 7. jul 2009. (CEST)

Zašto praviti izuzetke? Ako je članak početnički, tako ga treba i označiti. Ako se u roku od tih nedelju dana sredi, super. Ako ne... :) --filip ██ 20:00, 7. jul 2009. (CEST)

Prava geografa

Pozdrav svima,

Zanima me da li postoji neka mogućnost da se geografski članci zaštite od "pravopisaca", budući da se korišćenjem važećeg "pravopisa" gubi smisao članka. Naime, kod mnogo geografskih pojmova važeći pravopis je potpuno drugačiji u odnosu na praksu ovdašnje geografije (atlasi, knjige iz geografije i sl.) ili na druge podatke na netu. Ti "pravopisci" prvo kažu kako je tačnije to što ste im rekli, ali to ne može, jer nije po pravopisu nekog ko nije otvorio atlas decenijama i imao je 2 iz geografije. Zbog toga su nazivi nekih geografskih članaka potpuno izbačeni "iz ležišta" /npr. Insbruk je sad Inzbruk, Vićenca je Vičenca/. Oko ova dva članka sam našao podatke da su se bunili i Srbi koji tamo žive i koriste prve nazive i posle decenija života tamo.

Jednostavno, mislim da nije poenta dati ljudima podatke o nazivu mesta preko kojeg se oni neće moći snaći na netu ili sa knjigama i atlasima. Takođe, nije poenta članka da bude 150% pravopisno tačan, ako izgubi vezu sa stvarnim životom.

. . . Ili da nastavimo ovako, pa dok drugi ne pišu 100% pravopisno tačno, ali šire naglo svoje Vikipedije, mi ćemo praviti milion izmena tekstova od 50-100 reči ne bili se suprostavili "ljudima koji samo prave pravopisnu buku ni oko čega".

Na kraju, ti isti "pravopisci" prete "svojim ljudima". Očigledno su stvorili gang na Vikipediji, koja bi trebala biti pristupačna svima, ali . . . A stranice o srpskom pravopisu su na jadne i kratke. Nema dobrih i opširnih stranica, recimo, o drugim slovenskim jezicima. Pa sam, recimo, o češkom jeziku čitao sa članaka od okolnih nam "bratskih" južnoslovenskih naroda.

Ovako mogu do sutra . . . Pozdrav! Bane --Ant83 (razgovor) 00:58, 8. jul 2009. (CEST)

---

Problem nastaje kad se ti atlasi i knjige ne pišu u skladu sa važećim pravopisom. Da se to radi ne bi bilo nikakvih problema. Onaj ko piše neku knjigu na srpskom jeziku trebao bi da poštuje pravopis srpskog jezika, a ne ono što on ili njegove kolege donesu, ma kako stručni bili u toj oblasti (u ovom slučaju Geografija).Zamisli kad bi svaki informatičar, geografičar, istoričar donosili onako kako oni misle da je najbolje, jedan bi napisao ovako, jedan onako itd. --92.241.135.39 (razgovor) 02:23, 8. jul 2009. (CEST)

Hoćeš da kažeš da je Pravopis propisivao pravila kao što su Inzbruk i Vičenca mnogo pre nego što je prvi atlas na srpskom jeziku nastao? --filip ██ 09:57, 8. jul 2009. (CEST)

Radi se isto i o motivaciji. Pravopisci ne žele da pišu članke o geografiji. Kada neko piše članak o geografiji, a pravopisci mu „uništavaju“ članke, geograf izgubi volju. I onda vikipedija ostaje bez urednika i bez članaka. To se dešava i sa drugim strukama, ne samo sa geografijom (npr. nemamo mnogo neophodnih članaka o kompjuterima). Vikipedija nije samo enciklopedija. Ona treba da bude i zajednica. Cilj zajednice je skupljanje znanja. Ovakvom praksom gubi se smisao zajednice i nema prikupljanja znanja.--Irić Igor (razgovor) 10:53, 8. jul 2009. (CEST)

Pa šta ti predlažeš? Nepismene članke, e da bi geografi (i ostali) ostali? Najbolje bi bilo da svako radi ono što najbolje ume, dakle da se geografi brinu o geografskim podacima (a ne da mlate praznu slamu na trgu opanjkavajući jezičare), a jezičari o jeziku, i razultat može biti samo optimalan. --Jagoda ispeci pa reci 22:19, 10. jul 2009. (CEST)

Ja se slažem sa ovim (počinjem da se brinem jer se sve češće slažem sa Jagodom.... u stvari to se ona slaže sa mnom :)). Elem, na to ne treba da se gleda kao na „uništavanje“ članaka. Čovek napiše članak, onda dođu pravopisci i poboljšaju ga. Kao zajednica trebamo da se trudimo da negujemo duh zajedničkog rada na člancima i njihovog unapređivanja a ne „vlasništva“ nad člancima. Korisnik koji izgubi volju zato što je neko drugi uređivao „njegov“ članak je u koliziji sa načinom rada na Vikipediji i zadatak zajednice jeste da mu pomogne da prihvati zajednički rad. --Dzordzm (razgovor) 00:41, 11. jul 2009. (CEST)

:Hoćeš da kažeš da je Pravopis propisivao pravila kao što su Inzbruk i Vičenca mnogo pre nego što je prvi atlas na srpskom jeziku nastao? --filip ██ 09:57, 8. jul 2009. (CEST)

Pravopis propisuje sada takva pravila i to bi se trebalo poštovati, ako se poštuju ostala pravopisna pravila, zašto ne i ova. Ako to ne želite raditi onda šta vas sprečava da pišete riječi koje su bile prije 50-100 godina pravilne i po pravopisu, a danas nisu. --92.241.135.108 (razgovor) 00:51, 11. jul 2009. (CEST)

Meni uopšte nije jasan ovaj običaj da se registrovani korisnici ne registruju kada učestvuju u nekoj raspravi. Jedini razlog vidim u tome da ne žele da stoje iza svojih reči. Uglavnom, Filip je nešto zapazio i sada ne vidim razlog da oko toga pravimo esej. Potpuno se slažem sa Džordžom, pa time, valjda i sa Jagodom (), da svako treba da radi ono što želi. Ne zašta je ko stručan, jer ako ćemo pravo, ja vaše diplome na uvid nemam, a baška što neke od vas nikad u životu nisam video. Ko meni garantuje da je većina zaista ono za šta se izdaje? Dakle, radite bre ljudi ono što vam se dopada ovde (ako je to geos, radite geos, ako je to pravopis, poboljšajte ga itd.). I ja sam tu malo promenio mišljenje. Što bi meni iko ubijao volju za rad sopstvenim radom? Pa neka radi, a ako već menja nešto što sam uradio, a što nije kako sam ja napisao, lepo postavi referencu i molim lepo. Da sve lepo referenciramo, ne bi bilo ni bitno ko je šta i zašta stručan i imali bi kvalitetne tekstove, pokrivene i sa strane nauke i sa strane pravopisa. I to e to. :) --Metodičar zgovor²a 20:03, 11. jul 2009. (CEST)

Ne, pogresno si razumeo i mene i Dzordza. Ja smatram (a valjda i Dzordz, ako se vec slozio sa mnom), da svako treba da radi ono u cemu je najbolji -- geografi da pisu geografiju, biolozi biologiju, a pravopisci da vode racuna o pravopisu i da se niko nikom ne mesa u posao. Ja tebi necu dosadjivati i dovoditi u pitanje tvoje znanje za tamo nekakve vrste mrava, a ti meni neces svski put skakati po kicmi do iznemoglosti zato sto sam promenila jedno slovo u "tvom" clanku. (Ovo "ti" i "ja" je samo primer, fala bogu pravi ti i pravi ja jos nisu oko takvih stvari dolazili u sukobe). Dakle, neka Ivan pise clanke o geografiji i neka se posveti tome da budu u te clanke uneti tacni i svi neophodni podaci, a ja cu se brinuti da taj clanak bude sto bolji sa pravopisne tacke gledista. U jednom se ipak slazemo: diplome nisu bitne. Ne zato sto ja imam diplomu iz pravopisa, vec zato sto se bavim tom problematikom i imam dosta neophodne literature da mi se moze verovati, kao sto ovde ima takodje ljudi koji pisu clanke iz geografije, istorije, hemije i sl, i to dosta dobre, a nisu ni geografi, ni istoricari, ni hemicari. --Jagoda ispeci pa reci 21:24, 11. jul 2009. (CEST)

Nisam pogrešno razumeo ni tebe ni Džordža. Međutim, u tvom predlogu, ako mogu tako da ga nazovem postoji jedna mana i postoji jedna mana. :) Što će biti dve mane:

1. Na koju foru bilo ko od nas može da zna da je bilo ko u nečemu stručan? Realno, Jagoda, mnogi od nas se ne poznaju. Da li ti možeš 100% da tvrdiš da sam ja završio biologiju? Šta ako vas lažem sve ovde sve vreme? Rad na člancima nije merilo, jer na biološkim člancima uveliko rade i nebiolozi.
2. To što ti kažeš nije u duhu njikipedije i nije u redu. Ajde, zamisli da sam jedini biolog ovde i grešim li grešim. I neko ima literaturu (a nije biolog) i uvidi grešku. Prema tvom stavu, on ne bi smeo da mi je predoči. Pa ako tako radimo, ajde onda da se svi lepo razilazimo.--Metodičar zgovor²a 21:40, 11. jul 2009. (CEST)

Bilo u duhu njikipedije ili ne, najbolje je da onaj koji zna da nesto radi, radi upavo to i da se ne mesa u tudj posao, pogotovu ne nekim nebuloznim komentarima koji nemaju nikave realne osnove, osim "to je glupo, to ja nikad nisam cuo, svi ce da nam se smeju" i sta sve ne vec cega smo se naslusali ovde kad god je pravopis u pitanju. Naravno da treba sve raditi na osnovu literature, i budi siguran da ja i oni koji ovde se bave pravopisom, radimo na osnovu literature koju imamo, a ako nesto ne znamo, sigurno cu da prvo probam na sve nacine da proverim u literaturi pa onda nesto da tvrdim. A sad, da li si ti biolog ili nisi, mene licno ne interesuje. Ni Crni nije istoricar, pa se vidi iz njegovog rada da je prilicno dobro potkovan iz oblasti istorije, a nacin rada se vidi u tome sta pise, kako pise i koju literaturu koristi. U principu, na ovakvim vrstama projekata nikada se strucna sprema ne moze proveriti i suludo je to i pokusavati, a najbolje je poci od pretpostavljanja dobre namere (sto je ujedno i jedno od vikipedijinih osnovnih pravila, ako se ne varam) i u startu verovati nekom kad kaze da je biolog/istoricar/matematicar/ i sl. Ako to nije, vec ce njegov rad pokazati da laze. A mislim da su ovde mnogi dokazali da kad pricaju o necemu, da znaju o cemu pricaju -- ti o biologiji, Slaj o transkripciji, Ana o geologiji, Ivan o geografiji, Mihajlo o matematici i informatici i tako dalje i tako blize da ne nabrajam sve. Ja nikad nisam bila dobra iz geografije, stoga se i ne petljam u istu, ali isto tako ocekujem da kad JA kazem da je ono tamo ostrvo Angvila a ne Angilja, i objasnim zasto je to tako, da mi geograf Ivan et al ne skacu po ledjima isprobavajuci koliko mi je kicma elasticna i gde joj je tacka pucanja. Zasto to tako treba da bude? Pa zato jer geograf zna gde se to ostrvo nalazi, kakva je tamo klima, sta tamo raste, itd, ali samo i jedino lingvista zna kako se pravilno ime tog ostrva prenosi u srpski, i u tome je cela nauka. Ja mislim da u principu ti znas vrlo dobro o cemu govorim, i ne samo ti vec svi ovde, tako da mi ovde u stvari samo mlatimo praznu slamu i gubimo vreme. Kad bi svako radio svoj posao, bilo bi i mnogo vise i mnogo kvalitetnijih clanaka. --Jagoda ispeci pa reci 21:57, 11. jul 2009. (CEST)

Pa naravno da znam o čemu govoriš, čak se suštinski slažemo. Ali ne i u pristupu. Dakle, ja ne mislim da nešto treba da usvojim zato što ste tako rekli Goran, Ana, Slaja ili ti, već zato što ste naveli odgovarajuću literaturu na koju se pozivate. I ako imaš validnu referencu iz geografije, istorije ili biologije, ne vidim razlog da je ne predočiš i pri tome me potpuno ne zanima ni šta si po zanimanju, a nemam razlog ni da pretpostavljam ili nepretpostavljam najbolju nameru. Za čitaoce vikipedije nismo važni ti i ja, već ono što piše. I najosnovnije, elemntarno, esencijalno pravilo na kome vikipedija počiva je da mogu svi da je uređuju. I tu nema dalje diskusije i nema izbacivanja/izuzimanja Mike ili Žike zato što se u datu temu ne razume. To si jednostavno prihvatila čim si krenula da uređuješ vikipediju.--Metodičar zgovor²a 22:07, 11. jul 2009. (CEST)

Pa to se valjda podrazumeva. Nemoj mi stavljati u usta nesto sto nisam rekla, niti ikad pomislila. Ovde se pravopisne izmene i te kako referenciraju, a kad se sve reference istrose, i dalje nije dovoljno. Dobro svi znamo da se ovde pravopiscima ne veruje nista i sumnja se u sve sto kazu bez obzira koliko literature naveli (a valjda ces mi verovati ako ti kazem da u Prcicu pise Angvila a ne Angilja, isto kao sto cu ja tebi verovati kad kazes da u tamo nekoj bioloskoj knjizi pise da se kenguri rode na pola formirani pa se u torbi mame kengurice formiraju do kraja (ako tako bese ono s kengurima, sad se ne secam, al jednom te pitah nesto o tome). Znas vrlo dobro (kao i svi ovde) da ni ja, ni Slaja, a ni mnogi drugi koji su ovde bili pa zbog krajnje negativne atmosfere prema bilo kome ko se bavci pravopisom otisli (ti si dosao nesto kasnije, pa ih nisi upoznao, al ima ovde i onih sa duzim stazom pa se secaju), nikad nismo trazili da nam se veruje na rec, i svaku izmenu podupremo referencom, medjutim ne, ti navedes referencu, a onda tamo neki geograf (i ne samo geograf, nego mnogi drugi kojima ni zanimanje ne znamo) koji nikad nije cuo za Prcica (sto i ne mora, nije obavezan, kao sto ni ja nisam obavezna da poznajem strucnjake iz geografije), dovodi u pitanje strucnost jednog priznatog srpskog lingviste, samo zato sto nikad nije cuo za njega, a poneki se cak i sprdaju sa istim (setimo se krajnje neukusne sale sa deset bozjih zapovesti koja se eto, tebi dopala, ako me secanje ne vara). To sto ti pricas, uglavnom se NE DOGADJA, tako da ne znam odakle ti to. Ovde ljudi, koliko vidim, kad se dogovaraju oko pisanja, u raspravama uvek pominju knjige, casooise, strucnjake, kako sta gde se moze naci, i uglavnom se u svim naukama ozbiljno pisanje odvija vrlo glatko, i niko se nikom ne mesa u posao, medjutim, kad dodje red na pravopis, odjednom se svi nadju pozvani da diskutuju o tome a nikad cak ni Pravopis nisu u rukama imali, a da o Klajnu, Prcicu i ostaloj kompaniji da i ne govorim. E, TO je ono sto meni straaaasno smeta i sto mislim da je krajnje nezdravo za rad bilo ovde bilo bilo gde. Sto se verovanja tice, opet kazem: nije moguce jednostavno biti sto posto siguran ni u sta, prema tome treba krenuti od pretpostavljanja dobre namere i verovati nekom da je biolog kad to kaze, i da u Prcicu pise Angvila a ne Angilja, kad kaze (dok se ne dokaze suprotno). Svako dalje nepoverenje je jednostavno, samo kocenje rada vikipedije. --Jagoda ispeci pa reci 22:21, 11. jul 2009. (CEST)

Da, ako mene sećanje služi, ja sam beše tu spornu sliku odstranio? Eh, vidiš kakva je ta selektivna memorija, pamte mi se samo loše stvari (mada ja ih lošima ne vidim). Elem, događa se, Jagoda i u drugim naukama. Skoriji primer je bio u vezi sa geologijom ako se ne varam. Prosto ne obraćaš pažnju, jer ti to nije zanimljivo kao teme u vezi sa pravopisom i to je sasvim ok. Dakle, da, dešava se i dešavaće se. Pitanje je samo na koji način ćemo to rešavati. Moje mišljenje je da su reference prioritet. Ukoliko imamo sukobljene reference, moramo da se dogovorimo. Dear is no adr vej. :) --Metodičar zgovor²a 22:47, 11. jul 2009. (CEST)

Ne znam da li si izbrisao ti ili neko drugi (štaviše, mislim da je to bio Laslo, ali nisam sigurna), ali si prethodno potapšao po ramenu autora te neslane šale i slatko se ismejao s njim. Takođe je prošlo nekoliko sati pre njenog brisanja, i to tek nakon što sam ja objavila vest o tome kako srpska njikipedija tretira poznate srpske lingviste na par mesta na internetu.

A nije tano ni to da ne primećujem druge rasprave, naravno da primećujem da ovde jednostavno ima nekih koji se navodno U SVE razumeju, počev od pravopisa do geologije i obično nemaju drugih argumenata osim nekih svojih ličnih zapažanja. I dalje nisi iskomentarisao moju primedbu da se na datu validnu literaturu iz oblasti lingvistike odgovara ličnim utiscima i prozivanjima ad hominem. U to spadaju i oni navodnici koje malo niže pominje Slaja. Dakle, ti meni turiš pod nos Pančića ili Cvijića, a ja tebi "biolog" ili "geograf" i "meni se to ne dopada". Kako ti se to čini? Ima li to smisla?

Takođe se ne radi o tome čije su reference jače, nego čije su validne. Ako govorimo o geografskoj širini i dužini, svakako da će to biti geografske reference. Ali, ako govorimo o imenovanju geografskih pojmova u srpskom jeziku, to će ipak biti moja i Slajova pravoipisna literatura, a ne Ivanova ili Antova geografska. ja te neću ubeđivati o tome kako radi Golđijev aparat, ali ti nemaš šta da mi prigovoriš ako ja kažem da je po pravopisu ime tog naučnika na srpskom Golđi, a ne Goldži, koliko god to tako pisalo u tvojim knjigama, jer to jednostavno nije tačno. Ja neću Ćiku učiti tome šta je koji avion, baterija, cigla ili o čemu on već piše, ali on ima da piše bez pogovora (i bez davanja svog mišljenja o tome koliko je pravopis glup i bez nesuvislih poređenja sa slavenosebskim braniteljima s kraja 19. veka) decimalni zarez, a ne tačku zato što to tako pravopis srpskog jezika propisuje. Dakle, nauka naučnicima, a pravopis pravopiscima. Nema tu šta da se dogovara. Svaka tema ima svoju literaturu. Sigurno nećemo koristiti knjige iz biologije kad budemo pisali o matematici, niti matematičke kad budemo pisali o književnosti, pa ni geografsku ili biološku literaturu kad treba da popravimo pravopis u člancima. Mislim da je prilično prosto, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 23:05, 11. jul 2009. (CEST)

Jagoda, neću da komentarišem dalje i neću dalje da pričam sa tobom, jer je nemoguće voditi konstruktivan razgovor. Ti sve prebacuješ na lični nivo i uvrede:

• „naravno da primećujem da ovde jednostavno ima nekih koji se navodno U SVE razumeju, počev od pravopisa do geologije i obično nemaju drugih argumenata osim nekih svojih ličnih zapažanja“
• „ali si prethodno potapšao po ramenu autora te neslane šale i slatko se ismejao s njim“

Jednom si Vojvodi rekla da čovek koji nema argumente vređa sagovornika. Voleo bih da jednom, za promenu koristiš argumente i da probaš da sa nekim razgovaraš bez ličnog uplitanja. Pošto sam znao da ćeš me napasti (već sam toliko naučio), izvoli link gde sam uklonio sliku: [6], a tu se i iz mog komentara vidi kako sam „potapšao po ramenu“ autora te iste slike. Privatno, na strani za razgovor je moj problem, ali sam na trgu rekao svoje. I konačno, evo da se i u geologiji dešavaju čudesa (iako si tvrdila da se dešavaju samo u pravopisu): Vikipedija:Trg/Arhiva/Razno/36#Kategorija:Fluvijalni proces. Dakle, nije u pitanju „moje zapažanje“. Prijatno veče ti želim.--Metodičar zgovor²a 23:21, 11. jul 2009. (CEST)

OK, izvini, meni se učinilo da sam videla Lasla da uklanja sliku. I nije bilo ništa lično, niti vidim kako sam te to ja uvredila, osim što sam mislila da nisi ti obrisao nego Laslo. Ako te to vređa, izvini, šta da ti kažem, ali bila sam ubeđena da sam videla Lasla da briše tu sliku. A takođe ne vidim zašto mi navodiš Fluvijalni proces, kad ja nisam rekla da se takve stvari ne dešavaju u drugim oblastima ali se dešavaju mnogo ređe nego kad je pravopis u pitanju. Na taj jedan fluvijalni proces, i skorašnju neku raspravu između Ane i Hefea s jedne strane i Ivana s druge, dođe jedno deset rasprava na temu pravopisa. Izuzmi te dve geološke rasprave, i navedi mi neku drugu raspravu u nekoj drugoj oblasti koja je IKADA bila? Ne računajmo osetljive istorijske teme jer to spada u drugu kategoriju (Srbi, Hrvati, ustaše, četnici partizani i sl.). Kad si ti imao neku takvu raspravu u vezi sa biologijom? Ili da li je bilo takvih rasprava u oblasti matematike, ili hemije, ili medicine? Ja nešto ne vidim da Micki dolazi u neke sukobe sa bilo kim kad piše o medicini, niti Vlod ili ti kad pišete o biologiji. Sukob geolog - geograf (koji je samo jedan do sada zabeležen, onaj sa fluvijalnim procesima je bio geolog - ne znam šta, jer zapravo, ne znamo čime se Jakša i Sič bave) je, mislim na nekom drugom nivou: to su dve nauke koje proučavaju relativno istu temu, i tumače je svaka sa svoje tačke gledišta. Neprijatna jeste, nije da nije, ali sasvim druga situacija kad na jednoj strani imamo argumente potpomognute stručnom literaturom, a na drugoj uvrede i ad hominem napade, što na same njikipedijance što na stručnjake dotične oblasti. --Jagoda ispeci pa reci 23:34, 11. jul 2009. (CEST)

Ok, prihvatam. Ali, čekaj, zar nismo uveli pravila u vezi sa pisanjem naziva? Zar to ne bi rešilo problem? Uostalom, koliko ja vidim niko nije na gubitku. U članku se pod jednom referencom navede jedan naziv, a pod drugom drugi. I to e to. Ono što sam od početka želeo da kažem je da ima prostora za svakog i nema potrebe ni za napadima, ni za svađama, ni za ubijanjem volje, ni za ovom raspravom (u vezi sa Antovim komentarom). :) Uostalom, što više informacija ima, članak samo može biti bolji.--Metodičar zgovor²a 23:44, 11. jul 2009. (CEST)

Ne, nismo uveli nikakva pravila u vezi sa pisanjem naziva. Postoji rasprava o odredjenim pravilima kako postovati pravopis, tj imenovati clanke i sl. ali izgleda niko nije zainteresovan da diskutuje tamo, nego izgleda vise vole da pisu po trgu i da se ovde prepucavaju. Predlog teksta pravila svakako se nece svideti geografima, muzicarima i ostalima koji su do sad dolazili u sukob oko naziva clanaka, ali ce svakako uvesti malo reda, ucinice da njikipedija konacno pocne da postuje pravopis i sprecice nastanak daljih besmislenih raspravi kao sto je ova. --Jagoda ispeci pa reci 23:53, 11. jul 2009. (CEST)

---

Samo jedno pitanje:

Zašto Ivan sebe naziva geografom, a mene (ili Jagodu, ili Marka ili Janka) "pravopiscem" (obratite pažnju na znakove navoda)?

--Sly-ah (razgovor) 22:09, 11. jul 2009. (CEST)

Slajo, što ti voliš da „zasoliš“ ispod te tvoje legendarne crte. :) I mislim da si omašio - Ivan se nije oglasio povodom ove teme.--Metodičar zgovor²a 22:12, 11. jul 2009. (CEST)

---

Izvinjavam se. Da preformulišem pitanje: Zašto Bane sebe naziva geografom, a mene "pravopiscem" (obratite pažnju na znakove navoda). I zašto Pravopis naziva "pravopisom"? Mislim, ko mu je uručio to pravo?

--Sly-ah (razgovor) 22:28, 11. jul 2009. (CEST)

Pa vidiš ja mu nisam uručio sigurno, ali postoji u metodici nešto što se zove „učenje po modelu“. Verujem da je Bane naprosto video komunikaciju pojedinih korisnika, pa je i sam primenjuje. Dakle, zaključujem, da je krivica u svima nama. :) --Metodičar zgovor²a 22:47, 11. jul 2009. (CEST)

Ja se slažem da treba sve nazive pisati ispravno, a da to šta je ispravno treba da odrede ljudi koji se time bave. Lepo si primetio Dejane da je skoro bilo reči o jednom geološkom članku. I bez obzira što u knjizi piše tako (knjiga je stara, mada smatram da to baš i nema veze, jer je i onda postojalo jednačenje suglasnika po zvučnosti), i iako oni koji se time bave (pritom mislim na petrologe sa kojima sam ja razgovarala povodom toga) više veruju profesoru koji je to transkribovao sa engleskog, nego lingvistima, mi smo zadržali pravilan naziv. Zato što je samo tako pravilno. I tu nema diskusije. Kad bi svi tako radili, mislim da ne bi bilo problema. --Ana piši mi 23:00, 11. jul 2009. (CEST)

Imao sam priliku da pregledam važeći pravopis i našao sam propisana pravila za transkripciju toponima (pravilo 99). U pravopisu se kaže da imena koja su uobičajena (Rim, Peking, Temišvar, Marselj, Skadar, Prag...) ostavljaju tako, a iza toga stoji itd. To sada ostvara široko polje za interpretaciju, ali tako stoji u pravopisu. Stoga Insbruk, Vićenca i ko zna šta još nisu nepravopisni oblici ukoliko su uobičajeni.--Jakša (razgovor) 22:27, 15. jul 2009. (CEST)

Jesi li našao negde u Pravopisu da piše da je pravilno Vićenca ili Insbruk?--Jagoda ispeci pa reci 22:44, 15. jul 2009. (CEST)

Ta dva naziva nisu pominjana (koliko sam ja primetio), ali je rečeno da se u uobičajene nazive ne dira. Kad se ponovo sretnem sa tom knjigom proveriću, ali kod samog navođenja ovog principa nije pomenuto više od dvadesetak primera.

Evo još jedne teme za razmišljanje. Sam Ivan Klajn je pre par dana u intervjuu pomenuo da se jezici dele na neregulisane (poput engleskog) i administrativno regulisane (poput hrvatskog i francuskog). Francuski jezik pri tom reguliše Francuska akademija u kojoj ne sedi NIJEDAN lingvista, već o jeziku odlučuju književnici, naučnici, esejisti, istoričari. Nije li ovo indikacija da lingvisti ne treba da se mešaju u posao geografa?--Jakša (razgovor) 23:09, 15. jul 2009. (CEST)

A ko će da odredi šta je uobičajen naziv a šta nije? Ne možemo odlučivati na osnovu ličnog utiska, jer prvo, svako od nas ima sopstveni doživljaj onog šta je ukorenjeno, a drugo, da mi odlučujemo o tome, to bi bilo originalno istraživanje, jer nije ničim potpomognuto, a geografski atlasi nisu lingvistička literatura. Dakle, onda je najbolje kao izuzetke tretirati samo imena koja su navedena u Šravopisu i drugoj stručnoj lingvističkoj literaturi.

Što se ovog drugog tiče... Pa sad. To je ipak francuski, ne srpski. U Srba, o jeziku odlučuje Matica srpska, a u njoj sede ... Lingvisti... Ako se nešto bude tu promenilo, pozdravljam. Ali dok se ne promeni, treba slediti zvanično priznate insitucije, i ljude koji sede u njima. Naravno, možemo diskutovati koliko nam se nepto dopada ili ne dopada, koliko je razložno ili besmisleno, ali kad su članci u pitanju, tu nema pogovora. Sledi se Pravopis i relevantna stručna lingvistička literatura. Kakva god da je. Zvanična je, a samim tim i jedina relevantna.--Jagoda ispeci pa reci 23:18, 15. jul 2009. (CEST)

Korišćenje „stručne lingvističke literature“ je opet ostavljanje na volju da svako primenjuje šta mu se dopada. Recimo, Prćićevi spisi su u koliziji sa pravilima transkripcije sa engleskog koji su navedeni u pravopisu. Tačno je da je pravopis ostavio mnogo na volju jezičkom osećaju. Pošten pristup bi bio da se ravnopravno dozvoli navođenje svih oblika koji nisu eksplicitno u koliziji sa pravopisom. Moguće je da će novi pravopis uvesti neke bolje smernice, ali u to sumnjam, jer ga radi samo jedan čovek. I u važećem prvopisu su pravila transkripcije obrađena šturo, na svega par strana. Svi izuzetci od pravila se navode sa i.t.d. ili i slično.--Jakša (razgovor) 12:53, 16. jul 2009. (CEST)

Jakša, već smo hiljadu i jedan put govorili o Prćiću i koliko je on relevantan za englesku transkripciju. Takođe ne razumem iz kog razloga stručnu lingvističku literaturu stavljaš pod navodnike, kao da sumnjaš u to da su pisanija Prćića, Klajna i drugih lingvista koja nisu uključena u Pravopis upravo to -- stručna lingvistička literatura. Dalje, ne znam koji Pravopis gledaš, ali ovaj iz 1993. ima priličan broj stranica posvećenih transkripciji sa priličnog broja jezika (da nije onaj iz '60? Tamo ima mnogo manje stranica posvećenih transkripciji). I treće, ne mogu a da ne primetim da me veoma čudi da od svih baš ti, napišeš „izuzeTci “i i.t.d., s obzirom da kako kažeš, imaš Pravopis.--Jagoda ispeci pa reci 14:40, 16. jul 2009. (CEST)

I...

Ljudi, ajde opet malo da oživimo projekat sređivanja članaka. Možemo to nazvati „letnje čišćenje“. I ajde da neko napravi unikat-spomenicu samo za ovo leto i za svakog ko u ovom mesecu, te narednom sredi 4 i više članaka.--Metodičar zgovor²a 15:05, 10. jul 2009. (CEST)

Podržavam ideju Ima dosta članaka koji zahtevaju sređivanje (a čak i nisu označeni za to predviđenim šablonom). --micki ^talk 15:14, 10. jul 2009. (CEST)

Ovde imamo nekih 300 članaka koji zahtevaju malu doradu pre prebacivanja u GIP. I njima treba zapravo neka vrsta sređivanja. micki ^talk 15:42, 10. jul 2009. (CEST)

Nemam ništa protiv. Što više stvari odradimo, utoliko bolje.--Metodičar zgovor²a 16:21, 10. jul 2009. (CEST)

Evo šablona --V. Burgić (reci...) 00:17, 12. jul 2009. (CEST)

Ne znam da uradim izmene

Treba mi pomoć!!! Htela bih da promenim netačne podatke u tekstu o Jovani Nikolić, konkretno medalje na državnim prvenstvima, ali ne znam kako i plašim se da nešto ne pokvarim. Kako i ko mi može pomoći?

Zdravo i dobro došla. Na vrhu stranice imaš karticu Uredi. Tu klikaš i ispravljaš, onda sačuvaš i to bi bilo to. Nemoj ništa da se plašiš, ako pogrešiš, sve s emože vratiti na prvobitno stanje, dakle, nećeš ništa uporopastiti toliko da se ne može popraviti. Samo napred i hrabro. Srećan rad!--Jagoda ispeci pa reci 22:15, 10. jul 2009. (CEST)

hvala na podršci, ali zbunjuju me zagrade, znaci i ostalo u tabelama.... kome da se obratim ako pogrešim? ovde ili ?? Ako savladam tehniku, volela bih da se priključim radu, mislim da bi bila od pomoći, ali otom potom...

Samo klikni na ovo moje ispeci pa reci, i ja ću da spašavam. E, da. Kad pišeš negde zapravo svuda osim u člancima, potpisuj se. Imaš gore jedno dugmence sa žvrljom, klikni na to i pojaviće se tvoj potpis kad sačuvaš.--Jagoda ispeci pa reci 22:46, 10. jul 2009. (CEST)

Možeš da vežbaš na Vikipedija:Pesak. Na toj strani možeš da uređuješ i isprobavaš do mile volje - za to i služi. Uzgred, i drugde na Vikipediji se sve vrlo lako može vratiti u pređašnje stanje, zato budi odvažna i napred sa uređivanjem! --Dzordzm (razgovor) 00:44, 11. jul 2009. (CEST)

Hvala svima na pomoći!!! Ponešto sam shvatila, naravno, neoprezno napravila greške, ali biće bolje. Sutra nastavljam sa izmenama,dok prikupim sve sudijske liste sa takmičenja jer je haos u predstavljanju sportista u kliѕanju. Sve je pobrkano i izmešano.--Bilja62 (razgovor) 00:51, 11. jul 2009. (CEST) Ovo je potpis jel da??--Bilja62 (razgovor) 00:51, 11. jul 2009. (CEST) Imam još jedno pitanje, vi mene svuda i lako pronađete, a ja lutam pola sata dok ne nađem ovaj moj tekst i tu ostavim poruku.--Bilja62 (razgovor) 01:03, 11. jul 2009. (CEST)

EEE, to su ti male tajne velikih majstora njikipedije... :) Salim se. Svi pratimo Skorasnje izmene. imas link na sajdbaru. Tu se vidi svaka izmena koja je napravljena na ovoj nasoj njiki.--Jagoda ispeci pa reci 01:05, 11. jul 2009. (CEST)

Mislim da polako ulazim u priču. Biće bolje već sutra, kad sve ovo malo slegne... mnogo je to informacija za moje četrdesete...--93.86.157.47 (razgovor) 01:26, 11. jul 2009. (CEST)

Glavna strana

Desetak minuta nam je glavna strana stajala bez izabranog članka, zbog toga što nije bio isprogramiran sledeći... Zbog toga sam stavila da prethodni stoji jedan dan duže. --Ana piši mi 00:14, 13. jul 2009. (CEST)

Sad je isprogramiran do kraja meseca. --Dzordzm (razgovor) 00:55, 13. jul 2009. (CEST)

Sta je ovo?

http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:ROUGE

Jel ovo neka zajebancija ili ozbiljno? --Jagoda ispeci pa reci 11:23, 14. jul 2009. (CEST)

Baci pogled na kategorije u kojima je ovaj... "esej". --filip ██ 11:50, 14. jul 2009. (CEST)

A što mi nemamo tako nešto? Tu bih ja bila glavni admin --Jagoda ispeci pa reci 11:58, 14. jul 2009. (CEST)

Klingonska vikipedija

Znam da nije mjesto za to, ali, postoji li stvarno vikipedija na klingonskom jeziku?--Bojan[bojan] 10:19, 16. jul 2009. (CEST)

Postoji. Nekad je bila u sastavu Njikipedije, ali je prebačena na Njikiju. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 11:19, 16. jul 2009. (CEST)

Pero, jes'napiso to u članjku o klingonskom jez'ku? --Jagoda ispeci pa reci 14:42, 16. jul 2009. (CEST)

Tek danas, zaboravio svojevremeno. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 16:30, 16. jul 2009. (CEST)

Izvori

Da li mogu kao izvori da se navedu dokumentarni filmovi,i programi?--213.137.111.149 (razgovor)nenad

Mogu. Najviše se ipak cene papirni, štampani izvori, a tek onda svi ostali.--Metodičar zgovor²a 18:23, 16. jul 2009. (CEST)

Ovo je jako zanimljivo :)

Pogledajte ovo: Kosmos-99 i usporedite sa našim člankom Kosmos-99 :)--Miroslav Ćika (razgovor) 18:17, 16. jul 2009. (CEST)

Primijećeno, čim je bot dodao iw. --XZ (razgovor) 18:24, 16. jul 2009. (CEST)

Miroslave, to samo treba da ti laska.--Metodičar zgovor²a 18:24, 16. jul 2009. (CEST)

Bilo bi dobro kad bi Bugari znali nešto drugo osim kopi-pejst.--Bojan[bojan] 18:30, 16. jul 2009. (CEST)

Pazi najveće greške: kako su prekopirali, vidi im se -{}-C, c, c...--Bojan[bojan] 18:47, 16. jul 2009. (CEST)

Sređivanje

Ja opet da kažem da je u toku letnje letnje sređivanje članaka. Uključite se i doprinesite da njikipedija bude kvalitetnija. Predviđene su i specijalne spomenice!!!! Takođe, ako mislite da za neki članak postoji nada da ne bude obrisan, prijavite ga na intenzivnu negu.--Metodičar zgovor²a 12:36, 17. jul 2009. (CEST)