Википедија:Трг/Архива/Разно/36

Датум рођења и смрти

Мислим да је ово нешто о чему бисмо требали да гласамо, јер је обоје исправно и распрострањено. Ипак, не би било згорег да се договоримо, осим ако је то некад даааавно већ договорено, а ја нисам упознат с тим. Наиме, у уводу биографског чланка пишу се различите верзије:

• (29. јануар 1911. — 13. децембар 1991)
• (29. јануар 1911, Ниш — 13. децембар 1991, Београд)
• (са крстићима † и сличним симболима)
• (рођен 29. јануара 1911, преминуо 13. децембра 1991)
• (рођен 29. јануара 1911. у Нишу, преминуо 13. децембра 1991. у Београду)

Мени је овај посљедњи некако најљепши и најразумљивији, а пружа основне и главне биографске податке одмах на почетку - мјеста и датуме рођења и смрти. Међутим, свакако да ми се не допада да у свим чланцима буде различито, нити ми се допада да за неким исправљам у тај облик ни сам не знајући да ли је добро то што радим. Шта ви мислите? Да ли треба то да униформишемо и, ако да, како? --Дарко Максимовић (разг.) 14:06, 6. јун 2009. (CEST)

Последњи и претпоследњи су најбољи, бар по мени, мада бих се сложио са тобом да је последњи потпун и заокружен--Metju (разговор) 14:12, 6. јун 2009. (CEST)

У класичним енциклопедијама када се у тексту наводе сви подаци из последњег примера обично пише:

• (Ниш, 29. јануар 1911 — Београд, 13. децембар 1991).

Без обзира који пример се усвоји треба да буде униформисано (обавезујуће).

Поред овод често имамо и случајеве када се у биографији пише место рођења у некој од бивши држава (СФРЈ, СССР, ЧСР, ДДР и СРН) које више не постоје

• (Братислава ЧССР сада Словачка) и
• (Братислава Словачка раније ЧССР)

Лично сам за први пример јер се дотични родио у Братислави у ЧССР, а не у Братислави у Словачкој која је настала после његовог рођења. Пишем према првом примеру али су ми у више текстова преправили на други. Без обзира шта ја мислим требало би и овај део униформисати, што би било обавезно за све.--Drazetad (разговор) 14:58, 6. јун 2009. (CEST)

Слажем се са тобом по питању навођења тадашње државе/града рођења, чак и ако је иста држава, са истим границама, али под другим именом (попут Конга или Дахомеја, тј. Бенина). Такође се слажем да се то наведе прво, па потом шта је то данас. Глупо би било рећи да се Никола Тесла родио у Хрватској, или да се Хијавата родио у Минеаполису, САД, или да се Лао Це родио у Народној Републици Кини итд. --Дарко Максимовић (разг.) 16:01, 6. јун 2009. (CEST)

Е ту се могу позвати на своју професију — Увек се фаворизује историјско порекло, тј. ако је човек рођен у Чехословачкој, нпр, треба тако да стоји.

• Пера Перић (25. децембар 1975, Праг, Чехословачка, данашња Чешка Република) -- отприлике некако овако--Metju (разговор) 16:16, 6. јун 2009. (CEST)

Има ту пар проблема. Ако се инсистира на имену државе у којој је неко рођен, како се онда називала, то треба да се примењује и на град (Лењинград, Данциг, Бомбај). Писање типа: Париз, Француска, или Београд, Србија је својствено само за енглески језик. У српском би требало да стоји: Париз у Француској, Београд у Србији. Чак је и то можда претеривање. У Америци ће се увек рећи Чикаго Илиноис, Берлин Немачка, јер имају ту опсесију да дефинишу државу да не би дошло до двосмислености. Кад неко у српском помене Париз, Чикаго или Београд, ту нема ни трунке сумње на које градове се мисли.--Јакша (разговор) 17:40, 6. јун 2009. (CEST)

Добро, то се подразумијева. Рођен у селу џџџ код Београда, у Србији. Ево, ако прихватимо да се пише држава којој је то мјесто тада припадало, баш сад гледам овог Мирчета Ацева - требало би да пише да је „рођен 20. октобра 1915. у селу Ореовац, код Прилепа, у Краљевини Србији (данашњој Републици Македонији), убијен 4. јануара 1943. у Скопљу, у Југославији (данашњој Републици Македонији)“. Или Бугарској? Можда не рачунамо ако је Југославија била само привремено окупирана. Бојим се да би се неки политички корекционисти одмах побунили како је то својатање македонских народних хероја :( --Дарко Максимовић (разг.) 20:57, 6. јун 2009. (CEST)

Мислим да су прва и варијација друге (у смислу да прво дође град, па онда датум) најчешће варијанте. Такође, пре црте не иде тачка. У овим варијантама нема сувишних речи, које су очигледне (да, у загради на почетку чланка ће стајати подаци о рођењу и смрти – нема потребе то наглашавати). Због тога бих се одабрао за те варијанте. --филип ██ 22:36, 6. јун 2009. (CEST)

Статистика

Да ли је могуће добити листу чланака који имају највише интервики веза, а не постоје на српској вики? Тиме би знали који су најважнији чланци који нам недостају. Ја бих увек пре писао такве чланке, него тривијалности попут Окупације Луксембурга.--Јакша (разговор) 20:46, 7. јун 2009. (CEST) за Slažem se!--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 20:53, 7. јун 2009. (CEST)

Корисник:FelixBot/тражене -- Bojan  Razgovor  20:57, 7. јун 2009. (CEST)

Овај списак није пуно репрезентативан. Односи се на „црвене везе“ у чланцима на српској вики, и стога доминирају француска насеља. Предложио сам статистику о интервики везама (узетој рецимо са енгеске вики), тако да знамо шта су то теме за које „свет“ мисли да су значајне, а ми их досад нисмо обрадили.--Јакша (разговор) 21:38, 7. јун 2009. (CEST)

У том случају, крени прво одавде. -- Bojan  Razgovor  21:43, 7. јун 2009. (CEST)

Таква статистика је веома компликована за прављење у погледу времена. С обзиром да се у бази података записи о интервики везама не чувају одвојено од текста, било би потребно прећи кроз целу енглеску Википедију (што је скоро 3 милиона чланака), а онда груписати и сортирати податке за, ако не све, бар десетак процената чланака енглеске Википедије (што је, опет, огромна цифра) како би се формирао списак чланака који имају највише интервики веза, али међу којима није наша Вики. Слажем се да би било добро знати тако нешто, али мислим да тренутно није реално тако нешто направити (осим ако се некоме не скида 4.8 GB енвики базе + врши вишечасовни упит или, евентуално, ако се некоме не прави пајвикибот који би радио, по мојој грубој процени, 3 недеље). --филип ██ 23:30, 7. јун 2009. (CEST)

Хвала на информацији. Нисам знао колико би то било компликовано. Списак који је Бојан предложио је један од могућих.--Јакша (разговор) 00:41, 8. јун 2009. (CEST)

Категорија:Флувијални процес

У Категорији Флувијални процес сви чланци (осим истоименог) су у ствари облици рељефа и нису повезани са процесом, осим што су последица тих процеса. Јел би могао неко са ботом да исправи све то. Значи категорија би рецимо требала да се зове Флувијални облици рељефа. --Sich (разговор) 00:32, 11. јун 2009. (CEST)

Ау, сад видим да се се иста грешка појављује у свим подкатегоријама категорије Геоморфолошки процеси. Овде неко прави систематску грешку... --Sich (разговор) 00:34, 11. јун 2009. (CEST)

Све пребацити у: Категорија:Хидрогеологија --Јакша (разговор) 03:55, 11. јун 2009. (CEST)

Нико не прави систематску грешку! У оквиру једног геоморфолошког процеса увек се изучава механизам процеса и облици који у њему настају. То је тако у геоморфологији, и тако и треба да остане! И никако не пребацивати чланке из категорије флувијални процес у категорију хидрогеологија, јер не треба ту да стоје, већ тамо где су стављени!!! --geologicharka пиши ми 09:22, 11. јун 2009. (CEST)

Геологичарка, ово што си написала нема много логике. Сви чланци у „иновативној“ категорији се односе на хидрогеологију. Раздвајање процеса и последица је терање мака на конац. Хајде ми објасни какве везе има естуар, лиман, вододелница, речна делта и.т.д, са процесом како га ти описујеш?--Јакша (разговор) 16:08, 11. јун 2009. (CEST)

Слажем се са Јакшом. Рецимо, пишеш чланак о Алпима и ставиш тај чланак у категорију тектоника. Хм, а не у категорију планине. Не бих рекао. --Sich (разговор) 16:16, 11. јун 2009. (CEST)

Уопште не желим да коментаришем ове ваше циничне поруке, типа „иновативна категорија“. Ако ти мало боље размислиш видећеш да сви чланци из те категорије не могу припадати хидрогеологији, због тога што се хидрогеологија бави проучавањем подземних вода. И да би коментарисали нешто, треба прво да се информишете да ли је то заиста тако како ви мислите да јесте. Као што сам рекла, када сам категорисала дотичне чланке, нисам направила никакву „систематску грешку“, јер су то облици који настају дејством тог геоморфолошког процеса. Ако бих баш хтела да „терам мак на конац“, онда бих направила поткатегорије категорије флувијални процес, које би се звале ерозиони облици флувијалног процеса и акумулациони облици флувијалног процеса. Ко разуме о чему причам, схватиће... --geologicharka пиши ми 16:33, 11. јун 2009. (CEST)

Mislim da je kategorisanje članaka veoma bitno i da bi trebalo biti predmet diskusija.

• Prvo ne mogu da se složim da svi članci koji se trenutno nalaze u kategoriji fluvijalnog procesa treba da se svrstaju u oblike reljefa. Primer je drenaža koja nije oblik reljefa. Takođe ni vododelnica, ni vodopad nisu oblici reljefa.
• Ako shvatamo da je reljef predstavljen oblicima zemljine površine koji su nastali i neprekidno se menjaju pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih sila, onda možemo i treba da te, geomorfološke oblike i svrstamo u kategoriju reljefa. Ako pak, geomorfološke oblike izučavamo, tada nas zanima kako su nastali, tj. kojim procesima su mogli nastati, onda te oblike treba da preko neke kategorije vežemo za te procese. Ovo nije prvi slučaj da se neki članak nalazi u dve kategorije. Možda bi trebalo napraviti podkategorije kako je geologičarka pomenula.
• Ova tema nije povezana sa hidrogeologijom. -- piši mi   Jefe 19:49, 11. јун 2009. (CEST)

Pa ti oblici ce biti vezani za te procese preko neke nadkategorije, a ne tako sto cemo ih staviti u kategoriju procesi. --Sich (разговор) 04:07, 12. јун 2009. (CEST)

Ево, сада сам гледала све категорије које имају везе са геоморфологијом, и једино што би могло да се стави и у категорију хидрогеологија је чланак понорница, зато што је то облик са хидрогеолошком функцијом.

Што се тиче прављења поткатегорија у оквиру категорија одређених геоморфолошких процеса, то је, наравно, могуће, и било би лепо да све облике тако категоришемо. Онда не би ниједан облик био у две категорије, тачно се зна шта где стоји (мада ни сада нема таквих проблема). То сам ја хтела да урадим пре неког времена, али сам схватила да је још увек незахвално радити тако нешто, јер имамо јако мало чланака о геоморфолошким облицима. Тако бисмо, у готово свим категоријама, имали по један или два чланка. Пошто није неправилно и овако како сада стоји, мислим да би, за сада, требало да буде тако, па, када напишемо још чланака, направићемо поткатегорије у оквиру сваког геоморфолошког процеса и тако категорисати облике. --geologicharka пиши ми 20:13, 11. јун 2009. (CEST)

Апсолутно се ради о иновативној категорији јер не постоји ни на једној другој википедији. Није цинизам, али је вероватни доказ да се ради о измишљеној науци. Естуар, лиман, вододелница и речна делта логички не припадају категорији процеса који их ствара.--Јакша (разговор) 00:06, 12. јун 2009. (CEST)

Морам да ускочим у ову расправу, гледао сам категорију и није ми јасно шта не ваља. Сви наведени облици су настали флувијалним процесом, дакле радом река, било ерозивно или акумулативно, па не знам што би требало да се ишта пребацује? Што се тиче примера за Алпе, сврстаћеш га у тектонику само ако причаш о њиховом издизању тј. орогенези. Естуар настаје потапањем, делта нагомилавањем итд. Е, сад ако једино нешто нисам пропустио и лоше запазио у овој расправи...--Metju (разговор) 00:16, 12. јун 2009. (CEST)

Наша замерка је што то нису процеси, иако су у категорији са називом процеси. Вододелница није никакав процес. Водопад није никакав процес. Фјорд није никакав процес, пустиња није никакав процес итд. Сваки чланак треба да је у одговарајућој категорији!! Па тако ни чланку Алпи није место у категорији тектоника, јер не треба правити неке логичке скокове у категоризацији, типа ово нешто настало некаквим процесом, па и треба да се налази у категорији процеси. Не, у категорији процеси, треба да се налазе само процеси. --Sich (разговор) 01:46, 12. јун 2009. (CEST)

Neka neko objasni termin "inovativna kategorija".-- piši mi   Jefe 08:34, 12. јун 2009. (CEST)

Схватам где Зих циља, али категорије имају смисла и мислим да треба да остану. Могле би се преименовати попут "Појавни облици флувијалног процеса", "Ствари настале флувијалним процесом" али би то било непотребно претеривање. Никола (разговор) 09:29, 12. јун 2009. (CEST)

Милане, ево Јакшиног објашњења иновативне категорије:

Апсолутно се ради о иновативној категорији јер не постоји ни на једној другој википедији. Није цинизам, али је вероватни доказ да се ради о измишљеној науци.

Дакле, он тврди да смо ми измислили целу геоморфологију, пошто не постоји на другим Википедијама тако категорисана. А сад моје објашњење... Господине Јакша, ја не знам чиме се Ви бавите, али очигледно да нема никакве додирне тачке ни са геологијом, ни са геоморфологијом (а вероватно ни са географијом, јер и они људи знају геоморфологију, и уче је као и ми). То што на другим Википедијама геоморфологија није тако категорисана, не мора да значи да ми не треба да је категоришемо правилно. Нећете успети да нас убедите да то не треба да стоји тако, јер се сви слажемо да процеси стварају облике, па, да из тог разлога, облици треба да стоје у категорији одређеног геоморфолошког процеса. То је правилно и прегледно, јер, ако бисмо све облике ставили у категорију рељеф, или неку сличну, не би се одмах видело на који начин они настају. Овако су облици генетски класификовани.

Оно што је рекао Никола је спроведено у дело код облика крашког процеса, што можете приметити овде. Међутим, и ја мислим да то сада јесте претеривање, јер смо направили категорију са два-три чланка. Но, добро, покушали смо.

А, молила бих Сича да ми објасни у коју би он категорију ставио вододелницу (пошто је стално помиње)? --geologicharka пиши ми 10:06, 12. јун 2009. (CEST)

Taj članak je očigledno pogrešno kategorizovan. Verovatno iz žurbe i nedostatka bolje ideje. A svakako bi mu bolje mesto bila hidrografija. --Sich (разговор) 15:29, 12. јун 2009. (CEST)

Колегинице Геологичарка, учење о категоријама није стриктно везано за појединачну науку, већ за филозофију науке и њену систематизацију (верујте Аристотелу, ако не верујете мени). Процес који ствара одређене форме није у истој логичкој категорији као и резултат тог процеса (тектонски процеси и Алпи, мисао и говор, животни циклус биљака и лимун). Ту теорију да је наша систематика науке „специјална, изузетна и само наша“ оставите за ваше професоре. Некомпетентност и недостатак научне креативности се често маскира измишљањем компликоване систематизације и употербом мало познатих језичких израза. Због чега је флувијални (латински: који се односи на реку) боље него речни? Следећи пут предложите професору израз: рипаријански. Верујте ми, одушевиће се.--Јакша (разговор) 10:43, 12. јун 2009. (CEST)

Поново кажем, то што не стоји на Википедији, не мора да значи да је тако и у Америци, Немачкој, Русији, Француској... Ако узмете било који уџбеник из геоморфологије, наћи ћете исте ствари као и код нас. Па, аман, нису наши професори измислили геоморфологију! Једноставно објашњење зашто се флувијални процес не зове речни, је тај што не учествују у њему само реке, него и потоци, и други мањи стални токови. Ако бисмо хтели да преведемо на српски, процес би се звао Геоморфолошки процес, чији је агенс кинетичка енергија сталних линијских токова. Према мом мишљењу, једноставније је да се каже флувијални процес, јер овако већ дајемо опис механизма процеса. Ако би, ипак, остао речни процес, онда бисмо из агенса искључили све друге сталне линијске токове који нису реке. Из истог разлога се и глацијални процес не зове леднички - јер дејство имају и лед и снег и мраз. --geologicharka пиши ми 12:48, 12. јун 2009. (CEST)

Ne vidim u čemu je problem sa ovom kategorijom. Sve ima veze sa dotičnim procesom a to je i poenta kategorije da se nešto grupiše da bi se lakše pronašlo. Ako su svi ti oblici rezultat fluvijalnih procesa onda ih treba svrstati u fluvijalne procese. Imamo bezbroj sličnih slučajeva i u drugim oblastima.--Војвода разговор 13:01, 12. јун 2009. (CEST)

И да резимирамо: први пут у животу чујем да треба да се поштује нечија логика пре него наука. То што је мени логично или Пери или Жики је мој, Перин и Жикин проблем. Ако геолози кажу да је научна подела таква, то је, брате мили, то. Да ли ви уопште капирате да се овде расправља о научним чињеницама? Ајд сад ми лепо да љубичице категоришемо у животиње јер су плаве и беле и то је тако логично. По мом мишљењу, овде расправе нема.--Методичар зговор²а 15:14, 12. јун 2009. (CEST)

Pa upravo je cilj da se nešto grupiše da bi se lakše pronašlo. Zbog toga je pokrenuta rasprava o ovome. Da treba da nađete članak pustinja/vodopad samo preko kategorija, gde biste potražili? Ja ga ne bih u kategoriji eolski/fluvijalni proces. Ako samo ja tako razmisljam, ja se onda izvinjavam, jer očigledno nisam toliko vičan da razumem pravljenje logičkih skokova u kategorizaciji. Jer kao što smo se složili "cilj da se nešto grupiše da bi se lakše pronašlo". A sa druge strane ako treba u kategoriji procesi da se nalaze posledice tog procesa, zašto logički skok ne ode i na drugu stranu i u istoj kategoriji se ne nađu sve stvari koje omogućavaju taj proces da se vrši: voda, kiša, vrste zemljišta i gomila drugih članaka koje su povezane za taj proces kao i sve ono što iz tog procesa izađe? A posebno osetljiv slučaj je ako se radi o primarnoj i čak jedinoj kategoriji članka. Ja bih se složio da ako njegova osnovna kategorija odgovara pa da ubacimo još pride i neku kategoriju koja bi ga bolje opisala, ali ako se tu nalazi samo jedna kategorija, ona mora tačno da odgovara datom članku. --Sich (разговор) 15:29, 12. јун 2009. (CEST)

I nije u pitanju nečija logika (perina, žikina, geološka), jer takva stvar ne postoji, već je u pitanju samo logika. I nije ovo pitanje koje treba da reše geolozi, jer ne postoji nijedna podela u geologiji pod nazivom nekakvi procesi u kojoj se pojavljuju pod stavkama i posledice tih procesa, jer onda to ne bi bila podela procesa, već nečeg drugog. Ovo je stvar kategorizacije na vikipediji, koja je do sad očigledno bila zapostavljenja (barem na sr.viki) i ako iz ovog dodjemo do nekih zaključaka veropvatno ce se poboljšati ceo proces kategorizacije. --Sich (разговор) 15:36, 12. јун 2009. (CEST)

Ниси у праву. Категоризације постоје и у наукама. Систематика ти је чист пример тога. Дакле, таква ствар постоји. Друго, наравно да ћеш пратити научне поделе јер је наука позната или макар доступна свима, а твоја и моја логика није. То како смо нас двојица одлучили да нешто групишемо је, како год ти то гледао, субјективно и уопште не мора да олакшава претрагу, јер као што рекох, није доступно ширим масама. И коначно, научне чланке ћеш писати пратећи научне чињенице, па је јасно да ћеш у складу са тим вршити и било какве поделе. Шта мислиш, како су категорисана неорганска хемијска једињења?--Методичар зговор²а 15:46, 12. јун 2009. (CEST)

Не инсистирам ни на каквим променама, само предлажем компромис у складу са горе изнетим аргументима: све биографије ставити под категорију Секс.--Јакша (разговор) 15:58, 12. јун 2009. (CEST)

I dalje mislim da je problem shvatanja kategorija.-- piši mi   Jefe 16:02, 12. јун 2009. (CEST)

Po meni nije problem da neki od članaka budu u dve i tri kategorije.-- piši mi   Jefe 16:06, 12. јун 2009. (CEST)

Цитирам Сича:

I nije ovo pitanje koje treba da reše geolozi, jer ne postoji nijedna podela u geologiji pod nazivom nekakvi procesi u kojoj se pojavljuju pod stavkama i posledice tih procesa

Ако ти не знаш да то постоји, онда немамо о чему даље да расправљамо, јер очигледно не знаш геоморфологију, али ни мало. Узми било који уџбеник из геоморфологије, и наћи ћеш све о чему овде причамо. --geologicharka пиши ми 16:07, 12. јун 2009. (CEST)

Šta ću naći? Da su meandar, liman, estruar, delta, vodopad - fluvijalni procesi? Pokažeš mi to u bilo kojem udžbeniku geomorfologije i ja ti kupim čokoladu. Koju god želiš. I ovo nije pitanje geologije, već naučene sistamatike, a ovde neko ima problema sa razlikovanjem uzroka, procesa i posledice. --Sich (разговор) 16:24, 12. јун 2009. (CEST)

Па, крени полако по чоколаду, пошто и ја изучавам и геологију и геомрфологију и само могу да потврдим, да ћеш у одељку о флувијалном процесу наћи све што си набројао... А имам и књигу Геоморфологија, тако да сам сигуран...--Metju (разговор) 16:36, 12. јун 2009. (CEST)

Evo jedan primer koji potpuno odgovara vašem stavu, ali iz druge oblast, pa mi recite da li to stvarno treba tako. Znači, po vama svi članci o planetama ponaosob, znači merkur, venera... ne treba da se nalaze u kategoriji planete, već u kategoriji akrecija, kojom se formiraju planete. I ja da bih našao članak Zemlja moram da odem u kategoriju akrecija, jer bože gde bi trebao drugde da bude članak o planeti zemlji. I sad neko pita a zašto je članak Zemlja u kategoriji akrecija, a ja mu kažem: "Ma mi nemamo o čemu da raspravljamo, jer ti očigledno ne znaš ništa o astronomiji. Uzmi bilo koji udžbenik iz astronomije, pa ćeš naći sve o čemu ti ja pričam. Jer pobogu Zemlja je nastala akrecijom, kao što je pustinja nastala eolskim procesom."

Stoga, slažete se da sve članke o planetama prebacim u kategoriju akrecija?

I čekam da vidim da u udžbeniku geomorfologije piše da je estruar ustvari proces, jedino ne znam šta nastaje radom estruara.--Sich (разговор) 16:40, 12. јун 2009. (CEST)

Какве сте ви кесе! Ставите и 10 категорија и решен проблем. Зато и служе категорије – да би се што лакше дошло до нечег и да би се груписали појмови. Зих, да, Земља треба да буде у категорији "Планете" али и у категорији "Акреција" (или шта већ). Примените аналогију и на флувијалне процесе и решен проблем. Џизс... --филип ██ 16:51, 12. јун 2009. (CEST)

Ево га још један :). Али прво - Сич је, није Зих. Видиш то је основа приче, не треба чланак Земља да буде у категорији акреција, већ чланак Планете треба да буде у тој категорији акреција. Ако ставиш чланак Земља у категорију акреција, вршиш логички скок против чега се ја и Јакша боримо (али изглед као против ветрењача). А ако направиш тај логички скок у категоризацији губиш основну замисао категоризације,а то је да олакшаш проналажење чланка, јер тај логички скок не мора да буде очигледан и кориснику.

Тако у категорији процеси треба да буду само процеси.

На нашем примеру. Основна категорија треба да је Геоморфологија. Подкатегорије треба да су геоморфолошки облици и геоморфолошки процеси (и још ако нешто треба), које се онда гранају. А ако је рецимо еструар у категорији флувијани облици, која се сама налази у категорији флувијални процеси, како ја као корисник треба да знам да још у изнад категоријама треба да уђем у категорију Геоморфолошки процеси, па пређем још две-три подкатегорије (све са називом процеси) да би дошао до чланка који тражим, а који уопште није процес. А поготово што тренутне подкатегорије у Кат.Геоморфологија су процеси и облици копна. Па ја би чланак речна делта пре потражио у тој категорији облици копна, него у кат.геоморфолошки процеси->флувијални процеси где се и налази, јер делта није процес, али јесте облик рељефа, тј. облик копна. --Sich (разговор) 17:17, 12. јун 2009. (CEST)

Опет цитирам:

Šta ću naći? Da su meandar, liman, estruar, delta, vodopad - fluvijalni procesi?

Извини, молим те. Ја то нисам рекла. То су геоморфолошки облици настали флувијалним процесом. И опет понављам, налазе се у категорији флувијални процеси, јер су генетски везани за њега. Рекла сам да се могу направити поткатегорије категорије флувијални процес, као што је урађено за крашки процес, али да нема потребе, јер за сада имамо мали број чланака. Дотичну поткатегорију облици копна је боље да сакријемо, јер две трећине оног што тамо стоји нема везе са геоморфологијом. --geologicharka пиши ми 17:34, 12. јун 2009. (CEST)

Видиш, то су геоморфолошки облици, и зато не треба да се налазе у надкатегорији геоморфолошки процеси, јер је збуњујуће. Крени од кат.геоморфологија па се замисли како би ти нешто нашла. Исто погрешно колико и ово јесте да си направила само категорију геоморфолошки облици, па да су у њу убацила све процесе (јер су и процеси "генетски" повезани за облике, исто колико су и облици "генетски" повезани за процесе). Зато кат.геоморфологија мора одмах да се грана на облике и процесе, а не да се облици налазе у процесима, или обрнуто. Јел можемо око тога да се сложимо? Да неправимо никакве логичке скокове типа облици су повезани за процесе па треба да се налазе у процесима, јер то нема никакву предност у односу на став: процеси су повезани за облике па треба да се налазе у облицима. --Sich (разговор) 17:51, 12. јун 2009. (CEST)

---

Ја се у ову тему уоп(ћш)те не разумијем. И зато као лаику, ми дође згодно да кад тражим тако нешто, буде под географија. Претјерано категоризирање доводи до смијешних сцена каква је и ова, гдје су сви у праву. Категорије требају бити прилагођене неком генералном нивоу становништва, а не докторима наука.

То би било исто када би ја категоризирао транзистор као сензор. Он то може бити, али и прекидач, појачавач и тсл. Дакле правилно је електроника и електротехника. Исто је претпостављам и у овом вашем случају.

Е сад прије него се сви удруже да ми откину главу, детаљна категоризација је корисна, али смо ми још далекооооо од тог нивоа. Јуче сам писао чланак снага јер га нисмо имали. Требамо се концентрирати на основе које фале, а послије ћемо да категоризирамо до миле воље, кад буде било 300000 чланака. А фали тога доста, из свих наука и подручја.--Мирослав Ћика (разговор) 17:42, 12. јун 2009. (CEST)

Nisam pročita one gore komentare, ali se slažem sa Miroslavom.--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 17:45, 12. јун 2009. (CEST)

Ево како омражени странци (који уз то ништа не знају) категоризују речну делту: Реке, Облици рељефа, Хидрографија, Лимнологија (зависно од дефиниције), Седиментација - Седиментологија. Нико не помиње никакве процесе или генезе. Консултоване википедије све имају више од 100.000 чланака и све је опет врло јасно. --Јакша (разговор) 17:45, 12. јун 2009. (CEST)

Па ако све буде под географија доћиће до затрпавања те категорије. А и треба одмах почети добро категоризовање, јер кад будеш имао много чланака то неће бити нимало лак посао. --Sich (разговор) 17:56, 12. јун 2009. (CEST)

Сад сам гледао категорију географија и има 55 чланака и 24 подкатегорије - и тврди се тамо да је превише :). Донекле сте у праву што се тиче затрпавања, али претрага мора бити на врху приоритета, рекао бих. Или то или јасан систем категоризације за сва подручја, нешто као дрво еволуције. Тренутно је тешко видљиво шта спада у шта из техничких разлога. А још је теже наћи нешто ако је уско категоризирано. Да не говоримо о томе да нема преусмјерења за категорије, па Црногорске ријеке није исто као Ријеке у Црној Гори, Црна Гора, Ријеке и ...--Мирослав Ћика (разговор) 18:12, 12. јун 2009. (CEST)

Цит:

Ево како омражени странци (који уз то ништа не знају) категоризују речну делту: Реке, Облици рељефа, Хидрографија, Лимнологија (зависно од дефиниције), Седиментација - Седиментологија.

Све је то у реду, али зашто када је све то обухваћено једним код нас - агенс: кинетичка енергија сталних линијских токова (кат. реке); тип: геоморфолошки облик (кат. облици рељефа); механизам настанка: акумулација материјала (кат. седиментологија).

Цит2:

јер су и процеси "генетски" повезани за облике, исто колико су и облици "генетски" повезани за процесе

Није тачно. Облици настају дејством агенса процеса, а процес не настаје дејством облика. Према мом мишљењу, систематичније је направити поткатегорије акумулациони облици ... процеса и ерозиони облици ... процеса, у оквиру сваког гмф процеса, него направити засебно категорију гмф облици, па онда поткатегорије ерозиони облици и акумулациони облици, па у оквиру њих поткатегорије које се односе на генетску припадност одређеном процесу.

Ti kažeš da je otac genetski više povezan sa sinom, nego što je sin sa ocem!? :) Svašta. --Sich (разговор) 22:40, 12. јун 2009. (CEST)

Цит3:

детаљна категоризација је корисна, али смо ми још далекооооо од тог нивоа.

Не слажем се да смо далеко од тога. Што је пре уведемо, мање ћемо проблема имати касније. Замисли када би се сви чланци везани за геологију налазили у категорији геологија. Не би се нико снашао. Такође, није правилно ниједан чланак из геоморфологије или геологије ставити у категорију географија јер је потпуно неправилно. То што људи све везано за Земљу одмах повезују са географијом, потиче од тога што се геологија више не учи у школама, као што је то било пре неких 60 и више година. То је доста велики проблем, а ако бисмо желели да држимо корак са светом, онда морамо на све начине покушати да се науком бавимо на прави начин и систематизујемо је правилно. --geologicharka пиши ми 18:59, 12. јун 2009. (CEST)

Па сви све одмах вежу за географију, јер су се и једна и друга наука издвојиле из ње, па по том шаблону иде...--Metju (разговор) 22:47, 12. јун 2009. (CEST)

Не тврдим да си у криву али... Замисли да пишеш разне чланке из своје области са жељом да покријеш све. Једним погледом на (додуше натрпану) категорију географија видиш шта фали, али ти треба поглед у 24 подкатегорије да видиш шта фали ако су ствари тако распоређене као сад. Добро, стручњаку можда треба 2-3 погледа а не 24, али видимо да се понекад ни они не слажу. А шта ћу ја и већина других? Ил у лелек, ил прегледавај све 24 по реду... Ово бих завршио цитатом из Горског вијенца, али ће се неко увриједити па ћу одћутати :)

А сад ћу полако на прстима да одшетам из ове собе...--Мирослав Ћика (разговор) 19:29, 12. јун 2009. (CEST)

Upravo sam se vratio kući i vidim da se ova rasprava zahuktala i da još nema dogovora. Pošto se ovde prepliću i pokreću razna pitanja pokušaću da to raščlanim.

1. Kategorije su napravljene da se članci razvrstaju po grupama koje bi učinile lakšim njihovo pretraživanje. Poenta je dakle u nalaženju članaka. Vezano za ovo javlja se pitanje: kako grupisati te članke, po čemu ih grupisati?

2. Vezano sa prvim pitanjem poziva se na iskustva drugih vikipedija. Da li kategorisanje na srpskoj vikipediji mora biti identično kao na drugim vikipedijama ili se kategorisanje na drugim vikipedijama pominje samo kao primer koji može a ne mora u potpunosti biti primenjen na srpskoj vikipediji?

3. Da li je sadašnja kategorizacija na srpskoj vikipediji u potpunosti saglasna sa kategorizacijom na drugim vikipedijama?

4. Da li postoji i ukoliko postoji koji je to kritičan broj članaka u nekoj kategoriji da bi bilo urađeno potkategorisanje?

5. Geomorfološki oblici mogu i treba da budu svrstani u oblike reljefa, ali zašto pored toga, ako u geomorfologiji postoji sistematizacija geomorfoloških oblika prema geomorfološkim procesima koji su doveli do njihovog stvaranja, ta sistematizacija ne može biti primenjena u vidu kategorisanja tih članaka na vikipediji?

Znam da je ovo dosta pitanja ali mislim da vode rešenju ovog problema. Hvala -- piši mi   Jefe 23:50, 12. јун 2009. (CEST)

Ја морам нешто да питам: зашто не искористите предност система категоризације њикипедије па спорне чланке убаците и у категорије за стручњаке (како то предлажу њики геолози и географи) и за лаике (како то предлажу њики логичари и филозофи)? Један чланак може бити у више категорија, па што онда то не искористити? Једно је сигурно: пошто пото копирање система других википедија је лоша пракса, баш зато што се ради о википедији. Мислим, ако нашу њики пишу лаици, па и њихову пишу лаици, онда се питам, шта неког наводи на закључак да су њихови лаици обавезно непогрешиви и паметнији од наших лаика? Ето, баш јуче, испаде да сами Шпанци не знају сопствену историју -- човек се јавио на овој страници збуњен оним што је прочитао на шпаској њики, а испоставило се да је податак тамо погрешан... Понављам: Википедија није никакав озбиљан нити поуздан извор, зато не треба слепо следити оно што други раде, да не би било као у оној пословици "видела жаба да се коњи поткивају, па и она дигла ногу..."--Јагода испеци па реци 08:39, 13. јун 2009. (CEST)

Сич, није ти добар пример са акрецијом и планетама јер у категорија:флувијални процес не стоје Дунав, Сава, Морава већ река, поток итд. Тако исто и у категорија:акреција не треба да стоје Земља, Марс, Јупитер али могу да стоје планета, астероид итд. Није ти баш најбољи ни пример са кишом јер она није резултат флувијалног процеса, и њу као такву не изучава геоморфологија, али би се што се мене тиче могла направити категорија:узрочници флувијалног процеса у којој би били и киша и гравитација и штагод. Никола (разговор) 09:55, 13. јун 2009. (CEST)

Јагода, није ли иронично да упозораваш на опасности преузимања података са других википедија с обзиром да је 80% материјала на нашој википедији превод са енглеске. Да ли је википедија поуздан извор? Анализа је показала да није лошији од енциклопедије Британика. Начин на који се код нас физички процеси мешају са продуктима тих процеса је логички неприхватљив. За ову сврху треба да направите категорију: Геоморфолошки облици настали процесом „А“. Ја сам сада категоризовао целу географију. Можда треба прерадити и њене поткатегорије.--Јакша (разговор) 10:12, 13. јун 2009. (CEST)

Зашто иронично? Па ја сам прва која увек говори да се википедија не треба узимати као извор (То што је установљено да је тачна колико и Британика... ејем... Нећемо о томе сад. Птање је КОЈА Википедија и КОЈИ су све чланци гледани, ал то није тема ове приче). Да ти будем искрена, ни ја нисам претерано срећна што се овде више преводи (боље да каћем "преводи", ал то је већ друга прича), него што се пише на основу литературе, али то није тема ове дискусије. С друге стране, немам ништа против да се "препише" од других ако већ немамо овде никог ко би био стручан из одређене области. Али кад већ имамо (а имамо барем троје) зашто да више поверења положимо у податке које су написали странци за које не знамо да ли су стручни или нису у дотичној области, него у податке које нам дају наши људи за које знамо да јесу стручњаци из одређене области? Наравно, и даље остаје мој предлог да се дотични чланци стрпају и у категорије које вас двојица наводите, као и категорије које су мало стручније и решен проблем. Па вики категоризација управо томе и служи, да се један чланак може стрпати у више категорија. Заиста не видим чему оволика полемика кад може да буде и једно и друго.--Јагода испеци па реци 21:49, 13. јун 2009. (CEST)

„Наши људи који су стручни у некој области“ је релативан појам. Ми смо сви овде анонимуси и није циљ википедије да истражује ко је стручан и ко има докторат. И да имамо два професора из неке области, лако је замислити да се они о нечему не би слагали. Ипак, постоји „закон здраворазумске логике“ који не би смео бити прекршен. Тај закон каже да кањон никако не би могао бити процес. А пропо домаћих извора, у области писања сјајних чланака наметнути су високи захтеви за референцирање који су условили да је практично немогуће написати сјајан чланак, а да он није превод са енгеског, уз остављене референце.--Јакша (разговор) 22:22, 13. јун 2009. (CEST)

Па сад... Видиш, ако тако гледамо, што бих онда ја, или било ко други, веровао више теби и Сику него Геологичарки или Хефеу? С друге стране, не бих се сложила с тобом о "здраворазумској логици" јер то је једна врло растегљива и субјективна категорија. Оно што је теби логично, не мора да буде мени логично и обрнуто (а ти и ја смо већ долазили у такве сукобе, сети се Гвадалахаре и сигурно смо и ти и ја имали право, гледано са тачке гледишта једног и другог, и нити ја могу тебе убедити да сам ја у праву, нити ти мене да си ти у праву), стога мислим да је боље ослањати се на изворе и људе за које знамо да су стручни у нечему, а да би се видело да ли је неко стручан, довољно је гледати шта и како ради и није тешко закључити да ли јесте или није стручан. Такође се не бих сложила ни с тим да нисмо способни да напишемо оригинал чланак који би био сјајан штавише имамо већ неколико таквих - оригиналних и заиста сјајних. Али, као што рекох, то све није тема ове расправе. Мислим да нема потребе укидати било какве категорије,већ разврстатии те чланке и у категорије које вас двојица предлажете и у категорије које Геологичарка прелаже. Не разумем зашто инсистираш на брисању категорија које је Геологичарка поставила. Зар заиста не верујеш у њену стручност? И ако не вереујеш у њену, зар онда не верујеш ни у Хефеову који ју је подржао, а после ни у Иванову, који је касније подржао њих обоје?--Јагода испеци па реци 22:31, 13. јун 2009. (CEST)

Управо је безусловно прихватање „експертског“ мишљења довело до тога да су на нашој википедији речна делта и кањон дефинисани као „процеси“. Да је стављено нешто као „Геоморфолошки облици настали таквим и таквим процесима“ не бих имао ништа против. Наука која би дефинисала физички објекат као процес би тиме доказала да нема везе са науком.--Јакша (разговор) 01:02, 14. јун 2009. (CEST)

Дакле, ако сам добро разумела, твој став је игнорисати стручњаке, следити "здраву логику"? Жао ми је, ја с тим не могу да се сложим. С друге стране, заиста не разумем у чему је проблем, кад се чланци могу категорисати и према твојој и према њиховој подели. Колико видим, остао си сам у свом убеђењу, јер се Сик управо сложио са "стручњацима" око категорисања....--Јагода испеци па реци 01:12, 14. јун 2009. (CEST)

Јакша, свака наука иам своју логику и своје зашто. У објектно оријентисаном програмирању сваки објекат је процес израчунавања у процесору (између осталог) и никоме не пада на памет да каже да ”таква логика нема везе с везом”. Дакле, концептуална терминологија којом се нешто објашњава, у ствари којом ми људи себи конструишемо моделе како би их могли разумјети, испитивати и анализирати је саставни дио нашег (сваког) језика. --Славен Косановић {разговор} 01:21, 14. јун 2009. (CEST)

Које стручњаке? Сумњам да ћете игде наћи референцу да је неки професор геологије описао кањоне као процесе. Игнорисање здраве логике је неприхватљиво. Црно је бело, рече професор. Славене, ту теорију о објекат=процес никада нисам чуо, а бавим се ОО програмирањем више од деценије. Радите шта знате. Квалитет википедије је пропорционалан нивоу некомпетенције њених уредника.--Јакша (разговор) 18:29, 14. јун 2009. (CEST)

[1] Али нећемо сад о томе. Ја сам управо мислио да знаш о чему причам, пошто сам негдје видио да си рекао да се тиме бавиш. Све апликације софтвера су резултат процеса израчунавања, као што су овдје кањони и делте резултати процеса кретања и интеракције водене масе са земљаном морфологијом (ако сам се добро изразио). Кањон и делта нису завршени ”објекти”, него се мијењају временом... Дакле перфектно их се може таговати као геоморфолошке процесе између осталог. Али дајте да пустимо људе који се у ово разумију да то одраде како треба. --Славен Косановић {разговор} 23:40, 14. јун 2009. (CEST)

E upravo je to što Jagoda kaže ono što i ja mislim. Davno sam bio postavio pitanje na kom nivou treba članci da budu predstavljeni, jer sam shvatio da postoje neke usko stručne teme koje su nerazumljive široj publici ("španska sela") pa sam stil pisanja krenuo da menjam u tom pravcu da te teme budu što razumljivije. Tada sam dobio odgovor da ne treba da težim da se fokusiram na jedan nivo čitalaca već da vikipedije treba da bude podjednako korišćena i od strane laika za neku oblast i od strane stručnjaka. Zato i mislim da treba iskoristiti

предност система категоризације њикипедије па спорне чланке убаците и у категорије за стручњаке (како то предлажу њики геолози и географи) и за лаике (како то предлажу њики логичари и филозофи)

. Dakle, Sič, tebe niko ne sprečava da geomorfološke oblike ubaciš u još neku kategoriju, ali zašto misliš da se neki članak mora nalaziti u samo jednoj kategoriji... U ovom slučaju ti određeni članci o oblicima se mogu grupisati prema procesima koji ih uzrokuju, a mogu pored toga da se i svi stave u neku drugu kategoriju. -- piši mi   Jefe 10:20, 13. јун 2009. (CEST)

Е па ни не кажем то. И пожељно је да постоје више категорија. Требало би тако урадити. --Sich (разговор) 00:32, 14. јун 2009. (CEST)

Цит:

За ову сврху треба да направите категорију: Геоморфолошки облици настали процесом „А“.

Рекох ја одавно да ово треба направити...--geologicharka пиши ми 10:24, 13. јун 2009. (CEST)

Ја и даље не видим разлог овој расправи. На крају смо дошли до тога да геолози морају све нас да уверавају да у геологији постоје поделе и да нам објашњавају шта је како настало и због чега. Зар није најједноставније решење пустити геологе да категоришу оно у шта се разумеју? Што се тиче „лаичких подела“, ето да сам јуче умро, не бих знао да то уопште постоји. Шта ћеш, човек се учи док је жив. :) --Методичар зговор²а 11:21, 13. јун 2009. (CEST)

Тачно је да чланке треба прилагођавати лаицима. Тачно је и да их треба прилагођавати „стручњацима“. Али то не значи да један чланак мора бити рађен или само за лаике или само за стручњаке. Чланак треба да садржи делове који су намењени обе ове категорије. Тако да лаик може да стекне основна знања о појмовима, али да и „стручњак“ може да га користи као подсетник или чак у њему пручота нешто ново. Реч „стручњак“ користим у блажој форми за свакога ко се у материју до одређене мере разуме. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 11:57, 13. јун 2009. (CEST)

Категорије не чини стриктна хијерархија или стабло категорија, пошто сваки чланак може припадати више од једној категорији, а свака категорија може припадати више од једној надређеној категорији. Ово омогућава симултану употребу и коегзистенцију више схема категоризације.

Цитат (уствари превод цитата) је одавде: [2]. Не постоји разлог да се намеће искључиво један начин категоризације, пошто како је речено овдје у цитату, систем категоризације на Википедији омогућава симултану употребу и коегзистенцију више схема категоризације. Према томе, може постојати више паралелних логика и система категоризације. Ми такође имамо упутство о категоризацији, али је прилично застарјело и требало би га постепено ажурирати, јер је писано у вријеме када је код нас било далеко мање чланака, па се обесхрабривало прекомјерно категорисање, а чини ми се да се прича око категоризације генерално на Википедијама тада другачије схватала. Данас, на већини Википедија, категорије се сматрају више ”таговима” (у ствари оне то и јесу посматрано из угла софтверског рјешења), а не некаквим хијерархијским системом... Дакле, можете паралелно имати категорисане чланке за ”лаике”, ”полулаике” и ”гикове” за сваку област, без икаквих проблема. :) --Славен Косановић {разговор} 21:30, 13. јун 2009. (CEST)

Односно са једним малим проблемом: чак и та, ајде „лаичка подела“, морала би свакако да буде тачна. Немам ја ништа против да се то одради, али ако се таква подела по мишљењу геолога коси са науком, онда је боље да се не ради. Ако може да се изведе категоризација мимо науке, а која је коректна, не видим зашто не бисмо имали и 15 категорија по чланку.--Методичар зговор²а 22:35, 13. јун 2009. (CEST)

Све науке имају оно „али“, када се у њих дубље уђе и то је сасвим нормално. Наравно те паралелне категорије не могу да буду ван сваке логике, али могу да буду неко уопштавање до одређеног, за дату науку, прихватљивог нивоа. Дакле, нема говора о погрешној категоризацији у смислу да птице иду у категорију рачунарство, али имати паралелне системе који уопштено групишу неке специфичне и ускостручне ствари, поред стручне категоризације, је сасвим прихватљиво и пожељно. --Славен Косановић {разговор} 23:41, 13. јун 2009. (CEST)

---

Онда, да резимирамо. Пошто смо постигли договор да чланци треба да имају неколико категорија (тј. да се налазе у неколико категорија), да ли можете сачекати да ми прођемо кроз геоморфолошке чланке и категоришемо их према генези, па затим поставите категорије, како мислите да треба? --geologicharka пиши ми 00:48, 14. јун 2009. (CEST)

Па можете и паралелно радити... Постављање једне категорије у чланак, не искључује могућност постављања друге. Затим било би нормалано да се и око уопштавања, тј. прављења паралелног ”донекле уопштеног” система за ”лаике”, како се овдје помињало, :) остали сарадници консултују с вама који се у област добро разумијете. Ваљда је дошло вријеме да се на овом нашем пројекту схвати, да је Википедија у својој бити о здруженом напору са племенитим циљем, а не о ”такмичењу” међу корисницима... --Славен Косановић {разговор} 01:02, 14. јун 2009. (CEST)

Samo jedna korekcija geologicharko.... a to je opšte važeće a ne samo za ovaj slučaj... članci ne moraju ali mogu da budu u više kategorija. I još jedna korekcija za Metodicara... ovde nije slučaj da se se geolozi bune protiv te opšte kategorije zato što je ona nenaučna, već zato što se htelo brisati iz nekih kategorija i prebacivati u tu opštu kategoriju. Drago mi je da je to sada razjašnjeno.-- piši mi   Jefe 13:54, 14. јун 2009. (CEST)

---

Као представник „лаика“ :) да објасним „лаичке категорије“ мало - како их ја замишљам. То би отприлике било категоризирање које би био у стању да обави просјечан завршени средњешколац. Дакле, прилично ми је јасно да ово иде у географија, а можда геологија. Даље од тога не иде ...

Иначе слажем се макар једном с Мадуиџом. Треба имати бар двије категорије, једну уско специјализирану, и другу за „неук народ“ из те области. Ако сам је добро схватио.

И треба запамтити - људско знање је толико опсежно да нико није стручњак у већини подручја, па чак ни у малом броју. И зато свима погодује ова предложена двојака класификација.--Мирослав Ћика (разговор) 14:16, 14. јун 2009. (CEST)

Цит:

Samo jedna korekcija geologicharko.... a to je opšte važeće a ne samo za ovaj slučaj... članci ne moraju ali mogu da budu u više kategorija.

Тко је рекао да мора бити више категорија? Ниси ме добро разумео, мислила сам, ако је потребно, онда да се стави још нека.

А што се тиче лаичких категорија како их је Мирослав објаснио, мени се то не свиђа. Не слажем се да ове чланке треба ставити у категорију географија/геологија, јер онда нема смисла ова наша категоризација. Ја бих, и пре три године (онда сам завршила средњу школу), ове чланке слично категорисала. :) --geologicharka пиши ми 15:11, 14. јун 2009. (CEST)

Да смо решили да ово што смо овде писали кандидујемо за сјајан чланак, прошао би, само да убацимо неку референцу. Има 70 кила текста! :) --geologicharka пиши ми 15:13, 14. јун 2009. (CEST)

Цитирам:

да су на нашој википедији речна делта и кањон дефинисани као „процеси“.

А где сам ја то написала? Покажи ми, молим те. --geologicharka пиши ми 21:21, 14. јун 2009. (CEST)

Pa samim tim sto si ih stavila u kategoriju procesi. --Sich (разговор) 23:50, 14. јун 2009. (CEST)

Милош Зеремски: О ЈЕДНОМ НЕДОСЛЕДНО ПРИМЕЊЕНОМ ПРИНЦИПУ У НАУЦИ (рад САНУ: [3], масна слова су мој додатак)

За водну ерозију Р. Лазаревић истиче да иако је «геоморфологија матична наука

о ерозији, тим проблемом нису се бавили геоморфолози, зато што је реч о процесима а не облицима. Суштина је методске природе, јер је по садашњој дефиницији геоморфологија наука о облицима, односно наука која врши квалитативну анализу».

Из овакве формулације проистиче да геоморфолози проучавају само облике, а не и процесе што се не може прихватити. Јер, да би се објаснила генеза облика мора се заћи не само у процесе него и агенсе и факторе који утичу на убрзавање или успорење процеса у изградњи облика. То је јасно истакнуто у «основама геоморфологије» (П. С. Јовановић, 1960), дакле, спрег-агенс, процес, фактори, облик.

По Зеремском и Јовановићу геоморфологија проучава процесе и облике, а по Лазаревићу само облике. Сва троица јасно праве разлику између процеса и облика. Овај пример би требао да буде јасан и лаицима.--Јакша (разговор) 07:29, 15. јун 2009. (CEST)

Ja ovde vidim samo zamenu teza. Mi ovde ne rešavamo pitanja nauke, niti obaramo nečija naučna gledišta već samo omogućavamo lakše nalaženje članaka. Inače geomorfologija jeste nauka o oblicima. Savremena geomorfologija bavi se proučavanjem mehanizama procesa, nastankom i evolucijom reljefa, utvrđivanjem odnosa oblika i geološke građe. Pristup proučavanju reljefa je morfografski (inventura, opis i klasifikacija), morfometrijski(merenje parametara procesa i oblika), morfogenetski(nastanak oblika, rekonstrukcija oblika i evolucija reljefa, veza oblika, geološke građe, geološke istorije i predviđanje daljeg procesa razvoja) i morfohronološki (starost oblika). Oblici nastali geomorfološkim procesom mogu biti: erozioni, akumulacioni, rezidualni, složeni oblici. Geomorfološki oblici prema vremenu dele se na:aktivne, napuštene, fosilizovane, ekshumirane. Oblici reljefa se takođe svrstavaju prema procesu u kome su nastali. Prema tome ovde se može uraditi i neka dodatna kategorizacija. -- piši mi   Jefe 10:36, 15. јун 2009. (CEST)

Види, Сич, ја нисам геоморфолог, али геоморфологију знам толико да не могу да напишем такву глупост да је било који облик исто што и геоморфолошки процес. Као што сам већ и горе напоменула, у геоморфологији се практикује подела облика према процесу у коме су настали, и због тога сам ставила те категорије. Замисли како би било непрегледно када би сви стајали и категорији рељеф или некој сличној. А, колико се ја сећам, сви облици су тако подељени још у књигама из географије за 5. разред основне школе, тако да је ова подела позната, и није никаква иновација, или неки хир.

Јакша, стварно нема потребе да нам објашњаваш шта је геоморфологија и чиме се бави. И шта је рекао Раденко Лазаревић о томе. Све ја то лепо знам, само што ти изгледа нећеш да схватиш шта ја теби причам. Због тога више нећу да замарам целину руке приликом куцања истих ствари. --Ана пиши ми 15:30, 15. јун 2009. (CEST)

Два детаља упадају у очи. Геологичарка је постала Ана, а позивање на стручну литетратуру је прешло на уџбеник за 5. разред. Никада проблем није био да се чланак стави у две (или више) категорија, лаичких или ускостручних. Речна делта лаички спада у Рељеф или Облике рељефа, а ужестручно у Гоеоморфолошке облике (настале флувијалним процесима), никако у Флувијалне процесе.--Јакша (разговор) 00:03, 16. јун 2009. (CEST)

Čestitam Ana na položenom ispitu iz geomorfologije :) -- piši mi   Jefe 17:56, 16. јун 2009. (CEST)

Хвала Милане. --Ана пиши ми 18:24, 16. јун 2009. (CEST)

A ja cestitam na desetki iz geomorfologije!--Јагода испеци па реци 18:51, 16. јун 2009. (CEST)

Domaći viki

Kako to da mi je u podešavanjima sr.vikicitat domaći viki? Kako da promijenim na sr.vikipedia? Kako da botu odredim domaći viki i kako da dobijem globalni status za bota?--Bojan^Razgovor 13:44, 16. јун 2009. (CEST)

„Некад били домаћи“ вики

Ко је заинтресован за списак чланака којих нема на нашој Вики, а има на хрватској, босанској или српскохрватској, нека погледа доњи списак. Чланци са тог списка се врло лако могу копипејстовати и средити да буду добри на српској Википедији.

• босанска Википедија
• хрватска Википедија
• српскохрватска Википедија

Као што је Михајло већ рекао, када започињене превод неког чланка:

1. Прво проверите да га немамо већ. Заиста постоји проблем лоше ажурности међувикија на бс, хр и сх.
2. А после се одлучите са које од ове три википедије желите да га преузмете тј. која верзија је најинформативнија.

Када направите неки чланак, прекрижите га у списку.

--Ирић Игор (разговор) 18:45, 16. јун 2009. (CEST)

Хм. Опрезно са овим. Први чланак који сам кликнуо на хрвики, је био Боинг Б-36. И он је преузет са сајта хрватски војник, уз дозволу. Треба провјерити на дну чланка изворе, увијек.--Мирослав Ћика (разговор) 05:07, 17. јун 2009. (CEST)

Ја се врло противим овој идеји. Све три поменуте Википедије су по квалитету за класу или две испод српске Википедије. Разумљив је мотив тих Википедија за преузимањем наших чланака, јер смо ми поставили знатно више стандарде квалитета, и стога се тиме просечан квалитет њихових чланака повећава. Међутим у општем случају, пребацивање чланака са ових Википедија на српску у просеку смањује квалитет наших чланака. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:58, 17. јун 2009. (CEST)

апсолутно се слажем са Гораном и апсолутно се противим стихијском... Ма какви, било каквом преузимању чланака са те три википедије из разлога које је Горан већ навео. Српска википедија је за светлосну годину испред ове три њики, и заиста је бесмислено преузимати од њих чланке.--Јагода испеци па реци 22:01, 17. јун 2009. (CEST)

Ali to ne znači da na tim wikipedijama ne postoje članci koji su kvalitetni, a da na njiki ni ne postoje. Jedino se protivim prenošenju članaka koji nisu referencirani. Jer je velik nereferenciran članak mnogo teško posle srediti. To sam video kad sam se time bavio u članku Staljingradska bitka. Znači, bolje manji lepo sređen i referenciran članak, nego velik i nereferenciran. Druga stvar su članci na tim vikipedijama koji su prevodi sa engleske w, a nisu prebačene i reference. To nije redak slučaj i to se da lakše srediti. --Sich (разговор) 22:20, 17. јун 2009. (CEST)

Ja se slažem s tim, ali fazon je u tome što nisu svi pažljivi u odabiru. Plus što takvih članaka ima sigurno jako malo. A kad su prevodi u pitanju, pa dovoljni su nam naši loši prevodi, samo nam još fale i hrvatski!!! Ne znam, ja nikad to ne bih radila (niti sam radila), ali nisu svi ja... To je moje mišljenje, a nek svako radi kako misli da je najbolje!--Јагода испеци па реци 22:25, 17. јун 2009. (CEST)

У сваком случају хрватски чланак Карло II Енглески је много бољи од српског чланка Карло II Енглески.--Ирић Игор (разговор) 20:08, 18. јун 2009. (CEST)

Јел? Ај ми молим те објасни разлику између овог и овог?--Јагода испеци па реци 16:29, 19. јун 2009. (CEST)

Направио књигу од сјајних чланака, али наглашава непоузданост википедије

Ево мало занимљивог штива, кога само деломично преносим, а остатак сами можете прочитати.

http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/howaboutthat/5549589/Wikipedia-turned-into-book.html

Wikipedia turned into book Wikipedia, the online encyclopaedia written by volunteers, has been turned into book which is 5,000 pages long and 1ft 7ins thick. Made by Rob Matthews, the book contains 437 featured articles from the popular internet resource and comes up to his knee when stood on the floor. He said: "I'm comparing the internet Wikipedia to a traditional encyclopedia by putting it in the same format.

"I wanted to make a comment on how everyone goes to the internet these days for information, yet it is very unreliable compared to what it has replaced." --ItsMeLeclerk (разговор) 01:25, 18. јун 2009. (CEST)

Ima li članak o Vunenim vremenima.

Да, али је макар лако доступно. Треба 10000 страница да покрије оно што смо ми овдје „нажврљали“, а то је помало тешко за ношење. А о цијени да и не говоримо, томови енциклопедија су раније били доступни само богатијим појединцима. А сада је на викију знање доступно свакоме (добро, мора имати рачунар и нет везу). Изгледа да Маркс није потпуно пропао:) - устајте, презрени на свијету...--Мирослав Ћика (разговор) 16:05, 19. јун 2009. (CEST)

Неколико запажања

На чланку Петровићи (Никшић), стављена је карта која приказује неке друге Петровиће (по карти ми се чини да су у Боки) ,а не оне који се описују у чланку који су на граници са Херцеговином.

Такође, за Филипа Давида је стављена одредница да је по националности Јевреј. Мислим да ту треба бити мало опрезнији. Јеврејство је пре свега религија, која се поситовећује са народом али је религија. То значи да треба ствљати вероисповест јеврејин а не националност. Посебно и због тога што данас Јевереји живе свуда по свету. Па су по националности Американци, Руси, Срби итд., тј. тако се изјашњавају а по вероисповести су Јевреји. И код нас има доста Срба-Јевреја. Живе у Србији генерацијама, осећају се Србима али су по вероисповести Јевреји. Такође, неко ко није по рођењу Јевреј може да постане то чиме не мења националност већ вероисповест.--СММ (разговор) 11:17, 20. јун 2009. (CEST)

Prepisivanje iz Larusove enciklopedije

Zna li neko da li je prepisivanje iz Larusove enciklopedije (uz navođenje izvora) dozvoljeno? Da li bi mi neko mogao pomoći da se u ovom šablonu sve zaplavi?--Boki m (разговор) 16:53, 21. јун 2009. (CEST)

Ljudi, daj recite:Može/Ne može. Zanima me i mnogo bi nam pomoglo kad bi bilo dozvoljeno.--Bojan^Razgovor 09:09, 22. јун 2009. (CEST)

---

Не сме се преписивати ни из енциклопедије ни из било којег другог извора. Све мораш препричати својим речима, а ако дословно наводиш неку реченицу или пасус, обавезно мораш навести референцу, односно, одакле си преузео тај цитат.

--Sly-ah (разговор) 09:35, 22. јун 2009. (CEST)

A taj citat mora jasno da bude naveden kao citat, dakle sa sve navodnicima i kao sto Slaja rece, sa referencom odakle je preuzet.--Јагода испеци па реци 09:51, 22. јун 2009. (CEST)

ZbRkE

Читајући историјске чланке на sr Википедију дошао сам до неколико интересантних запажања:

• у разним чланцима се тврде различите ствари, како кад и како где (зависи која је тема),
• не обазирући се на те ствари, ти подаци се преносе, копирају, исправљају, допуњују...

Тотална пометња и хаос! Једноставно да се читалац збуни и "прегенерише".

Навешћу вам неколико примера који ме ТОТАЛНО слуђују:

1) Ко је био први српски краљ?

  Краљ Михаило или Стефан Првовенчани?

  У различитим текстовима различито пише.  

  Могуће објашњење:  
  -Више се наводи да је Стефан Првовенчани био први српски краљ због 
  
   надимка Првовенчани
   не узму се у обзир династије пре Немањића
   јер се Црна Гора одвојила и територијално и етнички(ово не важи за све становнике Црне    Горе), 
   па се краљ Михаило не наводи као први српски краљ (а можда и због комунизма?)
   или је једноставно незнање оних који то пишу и наводе (немојте се увредити!)

   -Негирање Стефана Првовенчаног као првог српског краља:

   надимак Првовенчани се односи на првог крунисаног Немањића као краља, а не првог српског краља

2) Да ли је цар Душан био цар Срба и Грка, цар Срба и Ромеја, цар Срба,Грка и Бугара , цар Срба,Грка,Бугара и Албанаца , или нешто сасвим друго?

   Како кад, како где.

   Могуће објашњење: 
   -Срба и Грка (највише се употребљава, али се негира погрешним схватањем и преводом са цар Срба и Ромеја)
   -Срба и Ромеја (често се меша са цар Срба и Грка због погрешног схватања и превода)
   -Срба,Грка и Бугара (ово Бугара због исхода битке на Велбужду где су неки Бугари хтели      
   да га прогласе својим царем, али је цар Душан то одбио - види Битка на Велбужду)
   -Срба,Грка,Бугара и Албанаца (негде стоји Срба,Грка и Албанаца или Срба,Бугара и Албанаца)
   (највише се појављује на страним Википедијама због незнања или погрешног схаватања цара 
    Срба,Грка и Бугара, и Душановог поседовања данашњих територија Албаније (или због
    Душановог поседовања територија Албанских племена?))

Молим вас да коментаришите ова запажања и да се договоримо да ли ће у чланцима да стоје разне "бесмислице" (овога ТИПА) и да не збуњујемо читаоце наших чланака.

™сербски цар™(глагољај)™--FriedrickMILBarbarossa (разговор) 23:14, 21. јун 2009. (CEST)

Нетачне или погрешне ствари се на Википедији исправљају. Наведе се литература која поткрепљује тачну или исправну чињениницу и ријешен проблем. Наравно има и ситуација када у више угледних извора постоје различита тмачења о неком догађају, чињеници или информацији, те онда треба навести сваку тврдњу посебно, опет поткрепљујучћи је извором који то тврди. Под угледним изворима се не сматрају лични веб сајтови неких ентузијаста историје, него историјске књиге и записи угледних аутора. Затим много је боље да коментаришеш могуће грешке и дајеш примједбе на стр. за разговор чланака, него на тргу, просто зато што ће их тамо прије запазити корисници који су заинтересовани за те чланке и помоћ ти у ријешвању постојећих проблема. --Славен Косановић {разговор} 23:45, 21. јун 2009. (CEST)

У праву си, али има толико МНОГО чланака са таквим и сличним грешкама да је једноставно глупо да се коментарише на њиховим странама за разговор, јер неки уопште нису везани нпр. за историју или неће приметити заинтересовани корисници...

Можда је потребно направити неку страну на тргу за такве недоумице везане за историју или нешто слично.

™сербски цар™(глагољај)™--FriedrickMILBarbarossa (разговор) 08:13, 22. јун 2009. (CEST)

• Први краљ Срба је Михајло Војислављевић (иако се у последње врме то негира из политичких разлога). Његова држава се звала Дукља.
• Први краљ Србије је Стефан Првовенчани. -- Bojan  Razgovor  08:23, 22. јун 2009. (CEST)

Како сам ја схватио, први краљ Срба и први српски краљ није исто:

• Михаило је први краљ Срба јер био владар Дукље, српске средњевековне државе која је била једна од српских средњевековних држава, а Стефан Првовенчани је први српски краљ јер је Рашка била Србија?

(можда ако се не узме у обзир Босна и(ли) да је Рашка била једина слободна тј. самостална српска држава?)

--™сербски цар™(глагољај)™--FriedrickMILBarbarossa (разговор) 14:44, 22. јун 2009. (CEST)

Зашто српска Википедија не добила други назив: Википедија Ивана Клајна!

Добар дан свима!

Овај наслов би био заиста одговарајући: пошто је толико страница промењено у неразумљиве називе по важећем "правопису" Ивана Клајна да се нормални људи "крсте" од преправки онда би и српска Википедија требала бити преименована у "Википедија Ивана Клајна". Има толико расправа и толико сучељених мишљења око појединачних случајева да ова тема заслужује јенду свеобухватну расправу. По датом "правопису" има толико много новина које нису везане за свакодневни говор да се потпуно мења концепт назива страних градова (везано за моје теме).

Ја сам стварно очајан од упада "језикословаца" који само трагају где ће се "иживети" и који се труде уништити све што је уобичајено у нашем језику. Праве неки нови језик, пошто је овај неразумљив. Наши попови су покушали увести "нови" славјаносерпски језик у 18. веку, па нису успели проти народног говора. Мислим да ће и ова квазиреформа изговора појединих градова, неутемљена у ондосу на наш свакодневни говор кроз деценије, можда и векове, али неутемељена и у одонсу на изворни назив на матерњем језику бити такође у будућности враћена на "нормалу". Очигледно нам треба неки нови "Вук", пошто се код нас стално множе нови "Вучићи".

Ако се стање на Википедији не поправи засита имам намеру да је напустим. Мислим да је поента Википедије учити људима податке доступнијим, а не да довести их у стање чуђења. Заиста волим овај рад, али желим се "убијати" са људима који би само уништавали труд људи који овде нешто раде. Наравно, учинак оваквих људи се види и на списку википедија, где стално падамо по броју чланака, а стално растемо по броју измена истих. По томе смо међу мањим народима ваљда први на листи. Али, њихови људи се труде да убаце што више обавештења и података. Мислим да је ово добрим делом захваљујући томе што други стварају податке, а ми се хватамо у коштац око глупости. Налазио сам много грешака и у енглеским текстовима, па мислим да они нису ограничење. Код нас је, нажалост, другачије!

Поздрав!--Ant83 (разговор) 01:25, 24. јун 2009. (CEST)

Српска Википедија не постоји. Ово је Википедија на српском језику. Српски језик има своја правила, која утврђују они који су за то стручни, а то нисмо ни ти ни ја. Ако треба да бирам између клајнопедије и неписменопедије, бирам клајнопедију, без икакве дилеме. --В. Бургић (реци...) 11:11, 24. јун 2009. (CEST)

Једино на српској Википедији не постоји српска Википедија. На другим Википедијама постоји српска Википедија: en:Serbian_Wikipedia, cs:Srbská Wikipedie, hu:Szerb Wikipédia, pl:Serbska Wikipedia, ru:Сербская Википедия, sh:Srpska Wikipedija. --Ирић Игор (разговор) 08:35, 26. јун 2009. (CEST)

Се́рбская Википе́дия (сербск. Српска Википедиjа/Srpska Vikipedija) — раздел Википедии на сербском языке.

The Serbian Wikipedia (Википедија на српском језику/Vikipedija na srpskom jeziku) is the Serbian version of Wikipedia.

Wikipédia en serbe (Википедија на српском језику - Vikipedija na srpskom jeziku) est l’édition de Wikipédia en serbe.

Wikipedija na srpskom jeziku je verzija Wikipedije na srpskom.

Srbská Wikipedie je jazyková verze Wikipedie v srbštině

...(QED) --В. Бургић (реци...) 09:29, 26. јун 2009. (CEST)

Ант83, не клони духом. Многи људи су уочили ове проблеме. Из истог разлога је недавно било гласање о писању страних имена у оригиналу, гдје је било отприлике 50-50. То је једини логичан начин да једном ријешимо ове проблеме транскрипције. --Мирослав Ћика (разговор) 16:06, 24. јун 2009. (CEST)

Hm, zanimljivo, Igore. A čija je onda ovo vikipedija? Ili, ova? Ili, možda, ova? Ako bismo išli tvojom logikom, onda ovde nedostaje mnogo vikipedija, počev od australijske, američke, novozelandske, preko argentinske, čileanske, meksičke itd, pa sve do austrijske ili švajcarskonemačke.... Pošto se mnogi jezici govore u više zemalja, vikipedije su formirane prema jezicima, a ne prema državi ili nacionalnosti. Stoga, ovo može biti samo vikipedija na srpskom jeziku, a ne srpska vikipedija. Niko nema pravo da svojata vikipediju, tako da vikipedija ne može biti ni srpska, ni engleska, ni tunguzijska. Može biti samo na određenom jeziku. --Јагода испеци па реци 09:53, 26. јун 2009. (CEST)

Енглези и Тунгужани се не користе српским језиком, тако да не видим зашто се они помињу. Свакако је језик, па и википедија, одраз културе којој припада. Српски језик у имену садржи одредницу на који се народ и националну културу односи (уз моје пуно поштовање за све остале). Википедија на српском језику јесте српска, али није „србијанска“. За информацију: постоји википедија на швајцарсконемачком (алеманском), као и википедије за све немачке дијалекте.--Јакша (разговор) 17:58, 26. јун 2009. (CEST)

Vikipedija je jedinstven projekat na različitim jezicima. Vikipedija na određenom jeziku ne pripada određenom narodu. Ona je jednostavno Vikipedija na tom jeziku. Logično je, međutim, da su pojedine teme vezane za neki jezik, pa samim tim i narod koji se tim jezikom prvenstveno služi više zastupljene na Vikipedijama na tom jeziku. (Википедија на српском језику није национална енциклопедија Срба) -- Loshmi (razgovor) 18:27, 26. јун 2009. (CEST)

Aha. A kako onda, Jaksa, objasnjavas postojanje samo jedne vikipedije na spanskom jeziku? Ili samo jedne vikipedije na engleskom jeziku? Neces mi valjda naivno tvrditi da Britanci, Amerikanci, Australijanci, Novozelandjani s jedne strane, ili pak Argentinci, Meksikanci, Bolivijanci, Spanci (i ovo je tek dobro pitanje, jer unutar pojma Spanci, postoji opet vise kultura i vise jezika!), svi imaju istu nacionalnu kulturu? Ivinjavam se ako povredim necija osecanja, ali ja zaista moram reci: svasta.--Јагода испеци па реци 18:30, 26. јун 2009. (CEST)

Mislim da nema potrebe ni za jednom ni za drugom raspravom. Neka svako shvati da li je ovo srpska Nj. ili Nj. na srpskom - kako želi, kao da je važno. Jer u oba slučaja ćemo se svakako truditi da bude što bolja jer ona svakako jeste naš ponos. Što se tiče pravopisnih pravila, Ante, nije baš toliko strašno. Ne možeš prozivati ljude zato što hoće da ispoštuju pravopisna pravila. Uostalom, negde se već rešava to pitanje, pa se uključi i daj mišljenje i što je važnije, predloge. Takođe, koliko sam razumeo, ustaljeni oblici će biti pomenuti u članku, tako da niko ne gubi. Čak mislim da je dobro da čitaoci vide kako se pravilno transkribuje - pa i to je vrednost vikipedije.--Методичар зговор²а 18:38, 26. јун 2009. (CEST)

Језик је прворазредни израз националне културе, у овом случају српске (не бугарске, лихтенштајнске или марсовске). То што одређене младе нације користе језик своје матице је за наш случај ирелевантно (то само значи да су неке културе латинске Америке, франкофоније, или комонвелта сродне). „Die wahre Heimat ist eigetlich die Sprache“ - Домовина је, уствари, језик.--Јакша (разговор) 19:08, 26. јун 2009. (CEST)

Zanimljivo zapažanje. Baš me zanima šta na to imaju da kažu predstavnici tih "mladih nacija". Pogotovu na onaj deo o "matici". --Јагода испеци па реци 19:17, 26. јун 2009. (CEST)

Vikipedija na nemačkom jeziku se na nemačkom zove Deutschsprachige Wikipedia, iliti Vikipedija na nemačkom jeziku. -- Loshmi (razgovor) 19:22, 26. јун 2009. (CEST)

Мислим да у данашњој ситуацији језик није једини па ни кључан критеријум самоидентификовања нације. Језик је значај у националном смислу имао у два историјска периода: на почетку модерног доба у Европи када је дошло до зачетака идеје националног и када је дошло до конституисања већине држава које и данас можемо да препознамо (Француске на пример). Истодобно је дошло и до језичког уједначавања и формирања књижевних језика на западу Европе. А реченица коју си цитирао је потекла из времена нечега што бисмо могли да означимо као немачки препород тј из доба цветања романтизма у Немачкој који је између осталог био и национални романтизам чији је утицај на Србе и српску културу несумљив. Културне разлике између енглеског високог друштва и црначке културе на америчком југу су поприличне тако да не верујем да је језик оно што их одређује као културе посебних заједница. Сумњам да ће српски национални идентитет бити пољуљан ако се страна имена буду писала транскрибовано или нетранскрибовано. Чини ми се да прецењујемо значај овог проблема- --Војвода разговор 19:30, 26. јун 2009. (CEST)

"нови" славјаносерпски језик у 18. веку, па нису успели проти народног говора. - ова тврдња је бесмислена јер је домет дотичног језика био ограничен на релативно уски круг људи који је похађао школе а до његовог увођења је дошло баш из разлога очувања националног идентитета у једној не тако пријатељској средини. Проблем је био у томе што је недостајало спрских књига па су увожене руске да би се организовао, како тако и у врло тешким условима, српско школство у Хабзбуршкој монархији. Подаци из тог времена несумљиво указују да су многи били свесни тешкоћа коју двојезичност представља али се поводом тога није могло много урадити.--Војвода разговор 19:34, 26. јун 2009. (CEST)

Српски језик је национални језик српског народа. Не знам зашто уопште треба да објашњавам статус светских језика. Постоји ли комонвелт? Постоје ли иберо-амерички самити? Случајност? У самој дефиницији култура неких ваневропских земаља стоји да су оне комбинација културе досељеника из европске матице и домородачких култура (некада и култура афричких робова). Јагода је била прва да инсистира на евроцентристичком ставу о латиноамеричким топонимима, а сада прича другу причу. Само је на нашој википедији срамота рећи да је српски језик српски. Немачка википедија се труди да буде политички коректна према Аустријанцима. Ми немамо никога према коме би требали да будемо политички коректни, осим по линији: хајде да се посипамо пепелом без разлога јер то је српски нацинални спорт. Хрвати и Бошњаци су се определили којим језиком говоре.--Јакша (разговор) 19:49, 26. јун 2009. (CEST)

Лично не видим никакав проблем да се каже српска Википедија, јер је моја асоцијација овдје увијек на српски језик. А свакоме добронамјерном је јасно да су све Википедије језички пројекти. Наиме, дозволе за отварање нових Википедија се дају на основу постојања посебног језика, а не на основу постојања неке нације Х. Е, сад. Друга је ствар што има људи које неће то да схвате па овдје користе придјев српски у смислу нације. Али то није проблем ове Википедије, него проблем тих људи. --Славен Косановић {разговор} 20:00, 26. јун 2009. (CEST)

Ово није српска Википедија, али је пишу углавном Срби, част предивним изузецима. И изузеци су углавном овдје зато што говоре српски (између осталог). Дакле ни њима придјев српски није нимало увредљив.

Но да се вратимо на Ант83 коментар. Ми смо у позицији данас исто као и прије 200 година прије Вукове реформе. Тада су учени људи устрајавали са славеносербским, а Вук гурао народни. Учени људи сада гурају са Правописом, и не обраћају пажњу на стварну ситуацију. Док је транскрипција можда била корисна у одређеном периоду развоја српског језика, данас је њен значај умањен. А проблеми приликом њеног кориштења се умножавају.

Ја нисам за то да се транскрипција забрани, али требало би да буде секундарна. Иначе се стављамо у позицију да ће нам требати десетине дебелих књижурина са транскрипцијама „свијех могућих и немогућијех страњскијех ријечи“. Недавно сам видио транскрибовани вијетнамски на нашој вики. Било је јако забавно то гледати :)))--Мирослав Ћика (разговор) 20:16, 26. јун 2009. (CEST)

Оно што је било потребно за писменост прије вијек и по, данас је десетоструко увећано и то не само код нас. За проблеме језика у међувремену се развила читава област коју данас зовемо лингвистика и то опет не само код нас, него у цијелом свијету. Није могуће поредити та времена и данашња. Рецимо, данас свако ко не зна да користи рачунар и већи број апликативних програма везаних за своју струку, сматра се полуписменим и слабо гдје ће наћи запослење. Инжењери рачунарских програмских језика, су обично врло добро упознати са многим лингвистичким проблемима природног језика. Што се тиче „егзотичних“ језика, па сви транскрибују њихова имена, јер у супротном уопште не би знали како да их „дозовемо“. Једноставно не разумијем што се код нас људи враћају стално у 19. вијек. И други су имали своје реформаторе језика у своје вријеме, али су такође свјесни нових изазова и знају да их смјесте у своју историју, те их не повлаче сваки пут као аргумент за ријешавање савремених проблема језика. Већина проблема на овој Википедији, а који се тичу транскрипција, везани су за неприхватање званичне и правилима одређене транскрипције. Аргументи многих су, ја тако не говорим. У реду. А шта ако има других људи који не говоре како он говори? Тако да свако не би фурао свој филм, онда постоје правила која су ипак успоставили људи који су се годинама школовали за то и имају нека академска звања, а не неки чобан из неког планинског предјела који и не зна за постојање многих имена и појмова. Како би било да се свака народска броји у свим областима науке и технологије? :) Ја мислим да би то било слично као када се мјештани неког села крену расправљати око међе својих имања. Моја међа је на Виндоузу! Није коњу један, не каже се Виндоуз, него Виндо’... :=) --Славен Косановић {разговор} 21:23, 26. јун 2009. (CEST)

Хајде да видимо шта су то необична правила транскрипције. Већина примера на којима се овде ломе копља су потекла из транскрипционих правила које предлаже Т.Прћић, а која нису део правописне норме. Његов принцип је чисто фонолошки и игнорише нашу језичку традицију, изворно писање итд. Сасвим је очекивано да ће примена оваквог принципа довести до резултата који звуче накарадно. Вероватно зато његова правила нису (и неће бити) правописна норма.--Јакша (разговор) 22:29, 26. јун 2009. (CEST)

Сјећам се једне реченице из Клајновог писма Јагоди, која је отприлике гласила (ако се не варам..., мрзи ме да провјеравам): Ако неко страно име није ушло у језик и не може се свести на једну или пар ријечи, нема потребе да размишљате о транскрипцији. Сто посто сам сигуран да за проблеме око транскрипција који ми имамо на Википедији, нису криви наши стручњаци, нити правила транскрипција, него усијане главе Википедијанаца, без обзира у ком правцу гурали. Та правила, као и у свим другим наукама, замишљена су за разумне људе, а не за оне којима се сва фора своди на доказивање нечега свом „противнику“. Овдашњи сукоби са транскрипцијама су искључиво проблем Википедијанаца, који или због тога што нешто не познају, не могу да схвате, или због своје тврдоглавости, не желе да се разумно понашају по том питању. Овдје мислим на све који су скроз радикални у својим ставовима, без обзира из ког табора потјецали. То је моје мишљење на тему. --Славен Косановић {разговор} 22:59, 26. јун 2009. (CEST)

Вероватно зато његова правила нису (и неће бити) правописна норма.

Како онда објашњаваш чињеницу да је г. Прћић ангажован на писању новог Првописа, и то баш део о енглеској транскрипцији? Ја видим овде да си ти (и твоји истомишљеници) тај који упорно одбија да прихвати нешто што је већ одавно стварност и чињеница, само зато што ти се то не допада. Међутим, овде се не ради о томе шта се коме допада или не допада (и мени се много тога не допада, па то незначи да могу себи да дам за право да пљујем по неком ко свакако зна много више од мене у одређеној области), већ шта је прихваћено а шта није у српском језику. А Прћић и његова правила су одавно прихваћена. Живи били па видели. Искрено се надам да ће Матица ускоро издати тај нови Правопис који обећава већ годинама, и да ће његов излазак на светло дана коначно прекинути ове бесмислене расправе. --Јагода испеци па реци 23:34, 26. јун 2009. (CEST)

Нетачно. Стручњаци задужени за израду новог правописа су: dr Mato Pižurica, dr Živojin Stanojčić, dr Milorad Dešić, dr Branislav Ostojić.[4] Прћић и његова правила нису прихваћена од надлежних институција. Он не ради ни за Матицу ни за Институт за српски језик, стога није ангажован за израду новог правописа. А и да ради, не могу се предложена правила претпостављати унапред.--Јакша (разговор) 01:59, 27. јун 2009. (CEST)

Ako Blic ne pise o tome, to ne znaci da to nije istina. Ili ti verujes svemu sto pise u novinama?--Јагода испеци па реци 09:12, 27. јун 2009. (CEST)

Evo ti jos malo literature za citanje: Odbora za standardizaciju srpskoga jezika (isti oni koji su rekli da je Prcic tata mata za transkripciju sa engleskog). Koliko vidim, sva cetvorica koje gore navodis, nalaze se u tom odboru... Zakljucke izvlaci sam.--Јагода испеци па реци 09:17, 27. јун 2009. (CEST)

Правопис пишу Институт за српски језик и Матица српска. Клајн је лично дао изјаву новинару Блица, наводећи да су га чланци у Блицу навели на организовање састанка, па стога не видим разлога за сумњу. Из садржаја је видљиво да Клајн нема директан утицај на писање новог правописа. Листа сарадника на пројектима Института за српски језик је овде:[5] Ни П од Прћића. Листа коју си ти пронашла је из 2002. (узгред, Прћић се опет не појављује). Те приче о томе ко је тата-мата је рекла-казала.

Značaj sastanka Instituta za srpski jezik i Matice srpske sa Odborom za standardizaciju povećava i činjenica da se ove prestižne nacionalne jezičke institucije nisu našle za istim stolom od sednice održane proleća 2008.

Елем, одбор за стандардизацију такође не учествује директно у писању новог правописа. Изгледа да је Мато Пижурица главни аутор.--Јакша (разговор) 10:07, 27. јун 2009. (CEST)

Prevod

Pozdrav svim Vikipedijancima. Da li bi nekao mogao da prevede citat Čarlsa Dikensa: It's been the best of times, the worst of times. Hvala--Mare 23:30, 25. јун 2009. (CEST)

To je poznata rečenica Čarlsa Dikensa kojom počinje njegova knjiga koja se zove "Priče o dva grada", a koja je kod nas prvedena kao "Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena". Često se citira ta rečenica.--Grofazzo (разговор) 00:04, 26. јун 2009. (CEST)

Hvala puno :) --Mare 14:06, 26. јун 2009. (CEST)

Иредентизам

Јуче је корисник Барбароса у многе текств убацивао категорије македонски, грчки, хрватски и српски иредентизам. Пример:Илинденски устанак овде и Крушевска република овде су сврстани у Македонски иредентизам. Србомани овде Српски иредентизам. Исто је са поздравом са три прста.овде Нисам приметио да су текстови о Борису Тадићу, Влади Дивцу, Саши Ђорђевићу, Мерији Шерифовић, Новаку Ђоковићу стављани у ову категорију јер су сви они у разним ситуацијама поздрављали са три прста. Да ли су навијачи на спортским приредбама иредентисти? Ово је само део тих небулоза.--Drazetad (разговор) 11:31, 27. јун 2009. (CEST)

Па није баш да није, Дражета. Три прста је својствени гест који су почели да користе пре свега српски националисти. А од навијача на спортској приредби је, колико се сећам, и почео рат у Хрватској... Познате личности које представљају Србију у свету лично не видим као српске иредентисте ако треба да се суди само наоснову тог геста, јер сам гест, ако не иде уз пратњу осталих великосрБских националистичких обележја (вређање друге стране, националистике песме и сл), само је обичан гест. --Јагода испеци па реци 11:45, 27. јун 2009. (CEST)

Нисам ништа рекао за текст него за категорију у којој се налази--Drazetad (разговор) 11:50, 27. јун 2009. (CEST).

Брисање Помоћ:Садржај/Забава

Предлажем админима да обришу ову страницу јер су углавном црвени линкови, а ми бисмо требали мало више да се прихватимо писања чланака него забављању. Осим тога, страница има префикс "Помоћ" а баш и не помаже... Они смијешни коментари са страница за разговор могу да остану. Ово је само моје мишљење, а админи су ти који одлучују.--Бојан (р) 19:15, 28. јун 2009. (CEST)

Не слажем се.--Vlada ^talk 19:22, 28. јун 2009. (CEST)

Ja se ipak slažem sa Bojanom. --Sič (Cosa dici?) 19:44, 28. јун 2009. (CEST)

Ne odlucuju administratori, nego zajednica. Ako je vecina za brisanje, onda se brise. Meni je svejedno, pravo da vam kazem. --Јагода испеци па реци 19:45, 28. јун 2009. (CEST)

Сигурно не треба брисати, него можда само преименовати у неки прикладнији назив.--Vlada ^talk 20:48, 28. јун 2009. (CEST)

Пинк естрада

Свака част ауторима за (узалудни) труд, али мене је срамота какав изабрани чланак краси нашу насловну страну. А критиковали сте дискографију Малог Книнџе као недостојну википедије.--Јакша (разговор) 02:21, 29. јун 2009. (CEST)

Ne kapiram. Zbog čega te je sramota? -- Loshmi (razgovor) 20:57, 29. јун 2009. (CEST)

Па ваљда су му Рис Видерспун и Мали Книнџа једно те исто...--Јагода испеци па реци 21:03, 29. јун 2009. (CEST)

Хвала Јагода. У праву си.--Јакша (разговор) 21:23, 29. јун 2009. (CEST)

Нема на чему. --Јагода испеци па реци 21:26, 29. јун 2009. (CEST)

Корисник са називом политичара

Овај корисник Корисник:VojislavSeselj се користи политичким именом! Мислим да га треба опоменути на то. Већ је почео писати глупости на једној страници! По мени, још један у низу који нема паметнијег посла него да шара по википедији. --Император.рс (разговор) 18:11, 29. јун 2009. (CEST)

NGM о Србима

Није да се тиче Википедије, али пошто је доста читан часопис, претпостављам да ће бити људи које ће занимати да су у јулском броју Срби једна од главних тема, под насловом One Nation, Divided: Serbs: http://ngm.nationalgeographic.com/2009/07/serbs/carroll-text. (На презентацији издања за Србију још увек није постављен јулски број.) --Dzordzm (разговор) 16:14, 1. јул 2009. (CEST)

Јако добар чланак. Бар једном нисмо дивљаци са ножевима у зубима, него реално представљени. Дај боже да то потраје.--Мирослав Ћика (разговор) 18:38, 2. јул 2009. (CEST)

Поштоване колеге, блокиран сам!

Поштовани Википедијанци, данас ми се десило нешто чудно. Наиме, кад сам покушао да се улогујем да бих наставио уређивање чланака на вики, изашла је порука која каже да сам блокиран, а блокирао ме је корисник:Никола Смоленски. Притом, није ми оставио никакво образложење на страници за разговор, а као разлог блокаде је наведен вандализам. Колико ја контам, разлог са блокирање је реченица коју сам убацио у чланак о Косову и Метохији, а односи се на период Балканских ратова 1912/1913. године:

Приликом заузимања Косова српска војска је починила бројна зверства над албанским становништвом, укључујући жену, децу и старце.

Битно је напоменути да чланак о Косову и Метохији активно сређујем од 10. јун 2009. Неки корисници су у мојим изменама видели пристраност, па је на чланак стављена налепница о неутралности. Након тога, на страници за разговор сам изјавио да „имам времена и воље, и намеравам да га средим док му налепница не буде скинута“. Међутим, блокиран сам, а чланак је враћен на верзију од пред 10. јуна, иако је у међувремену много проширен и дорађен. Напомињем, могуће да су неке моје измене пристрасне, али никада нисам био вандал на Википедији. Поздрав свима! --Дамјан (разговор)

Ја сам шокирана! Верујем да је у питању нека грешка... --Јагода испеци па реци 15:06, 2. јул 2009. (CEST)

Vidite ovo.--93.86.55.56 (разговор) 15:12, 2. јул 2009. (CEST)

Који си сад па ти? Видела сам ово, тако да не разумем како се јављаш кад су и ИП блокирани... У сваком случају, мислим да је Никола претерао. Такође мислим да је злоупотребио своја права, јер је био у личном сукобу с Дамјаном. Но, Дамјане, шта да ти радим. Што си се качио с "првим човеком њикипедије" ... --Јагода испеци па реци 15:17, 2. јул 2009. (CEST)

Поштовани колега може да се сам одблокира. Па администратор је. Онда може фино да рашчисти неспоразум са Николом. --Kaster (разговор) 15:28, 2. јул 2009. (CEST)

Како може сам да се одблокира кад не може да се улогује? Адиминстраторске привлегије има налог а не ИП. Осим тога, уопште ми није јасно како пише, кад су му и ИПови сви блокирани... --Јагода испеци па реци 15:31, 2. јул 2009. (CEST)

---

Против сам Дамјановог блокирања, али сам против и његових недавних измјена на КиМ чланку, које су заиста отишле предалеко. Тврдње србомрзаца да је српска војска 1912. починила масовна убиства Албанаца (20000 и више) су наведене из неке новије шућ-мућ литературе (1996.), али никакви даљи докази, нити елаборација те тврдње нису били дати. Гдје су убијени? Ко их је убио? Датуми? Гробнице?

То је опасна ствар и с таквим тврдњама се није за играти. Војна енциклопедија не помиње то звјерство, а комунисти би једва чекали да опишу насиље „великосрпске буржоазије“ над јадним уцвиљеним Албанцима - као што и јесу за период у Краљевини Југославији.

Дакле, опасне тврдње траже врло јаке аргументе. Како је Никола већ дуго времена био у расправи са Дамјаном, вјероватно се изнервирао, и резултат видимо.

Надам се да ће Дамјан да се врати, и мало одмори од КиМ. Тај чланак је многима направио слом. Можда како је Черчил рекао за Балкан: „то подручје има више историје него што може да поднесе“, или тако некако.

П.С. Није баш упутно бити већи католик од папе. Албанце има ко да брани, и да пише трактате о њиховој угрожености. То су наше славне Сједињене Државе. --Мирослав Ћика (разговор) 15:38, 2. јул 2009. (CEST)

У крајњем случају, могу и да престанем да пишем о тој теми, ако је заједница против тога, ионако више волим да пишем о филозофији:) Али, могли су ми отворено рећи тако, а не да се овако зезамо. --Дамјан (разговор)

А мене занима да ли ће Никола да сноси неке последице за ово блокирање. Додуше, ни раније ни један администратор који је блокирао неког с ким је био у личном сукобу никад није кажњен ни на који начин, тако да и не очекујем да у овом случају буде другачије -- мада би било лепо: зашто само обични корисници да сносе последице за своја недолична понашања; штавише, пре би требало да се казни администратор (пготову ако се ради о "првом човеку њикипедије", него обичан корисник, јер администратор по дефиницији треба да буде зрела особа која себи не дозвољава овакве грешке).--Јагода испеци па реци 16:18, 2. јул 2009. (CEST)

Onaj članak o Veliki Srbiji je neka vrsta bacanja svega i svačeg u jedan članak. Ne sviđa mi se koncept, no možda bi uspeo na bošnjačkoj Wiki, za sjajan. --Mile (разговор) 17:26, 2. јул 2009. (CEST)

Mile, mislim da tvoj komentar nije ok, ali dobro, svako stoji iza svojih reči. Ovde se ne radi o tom, nego o drugom članku. Toliko, pozdrav.--Методичар зговор²а 17:46, 2. јул 2009. (CEST)

Pošto si filozof, malo na filozofsko. U poslednje vreme sam video da često neki vrše "psihičko čiščenje" preko takvih i onakvih članaka. A zaboravio si da pišeš u ime srpske Wikipedije. --Mile (разговор) 17:52, 2. јул 2009. (CEST)

Нико не пише у име српске википедије, него пише википедију на српском језику. Догађај блокирања уредника који је референцирао своје тврдње је дегутантан и лично мислим да није требало тако поступити. Овде се трудимо да пишемо енциклопедију, а не једну (чију год) верзију догађаја. --Wlodzimierz (разговор) 18:14, 2. јул 2009. (CEST)

Блок је скинут, и мислим да је свака даља расправа сувишна. Ако желите да расправљате о садржају чланака и српскости појединих уредника, о овом првом можете на странама за разговор датих чланака, а о овом другом најбоље када сте offline --В. Бургић (реци...) 18:25, 2. јул 2009. (CEST)

младифилозоф, поново међу вама:)

Хвала вам свима, сад опет могу да пишем са свог налога. Драго ми је да ова „криза“ није потрајала, пошто избегавам конфликте овакве врсте. Међутим, изгледа да су неизбежни када се човек дотиче шкакљивих области, као што су политика и историја. Не тражим ничије кажњавање нити одговорност, само се надам да ћемо следећи пут сви мање исхитрено реаговати. Другарски поздрав! --Дамјан /разговарајмо/ 19:16, 2. јул 2009. (CEST)

Борба против систематске пристрасности

Услед недавних дешавања, решио сам да оживим Википедија:Википројекат Борба против систематске пристрасности. Позивам заинтересоване да се укључе и помогну око превођења и прилагођавања пројекта условима српске Википедије. Пошто су радови у току, своје предлоге прво изнесите на страници за разговор. --Дамјан /разговарајмо/ 01:04, 3. јул 2009. (CEST)

Потрага

На емисији Потрага на телевизији В92 човек по имену Горан Анђелковић наводи се већ 2 године као нестао. А на Викију је био један корисник Горан Анђелковић... --93.86.232.83 (разговор) 21:13, 3. јул 2009. (CEST)

Знаш ли ти колко има Горана Анђелковића.--Vlada ^talk 21:25, 3. јул 2009. (CEST)

Наш Горан Анђелковић је свештеник СПЦ из Француске. --Kaster (разговор) 21:33, 3. јул 2009. (CEST)

У реду, извините, моја грешка! --93.86.232.83 (разговор) 22:11, 3. јул 2009. (CEST)

Ето, и мене сте нашли --Горан Анђелковић (разговор) 15:15, 8. јул 2009. (CEST)

Није те тешко било пронаћи :) --Саша Стефановић ® 18:22, 8. јул 2009. (CEST)

Сателити серије Космос

Поздрав свима. Данас сам направио пар чланака о сателитима програма Космос, Космос-1 до Космос-4. Урадио сам и Пајтон програм који аутоматски скида податке са НАСА сајта и преводи их на српски, и ти чланци су примјери програмираног рада.

Планирам да, ако нико нема ништа против, убацим свих 2400 чланака (да, двије хиљаде и четири стотине) о сателитима Космос, истим начином. Имаће садржај врло сличан ономе у горе наведеним чланцима.

Пошто знам да је била буна против неважних чланака често пута, реците да ли сте за уношење ових чланака или не. Лично сматрам да могу бити од користи, а о важнијима бих и проширио аутоматски направљени текст (можда за 20-30).

Speak now, or forever hold your peace! :) Мирослав

Занимљиво. Да ли су ови чланци што си данас урадио примјери какви ће бити ти чланци са НАСА-е, ако не, да ли можеш да покажеш ;) Ако заједница то одобри, "ручно" се сигурно не може радити, односно да се види у Скорашњим измјенама (требало би дати твом налогу права бота, или да направиш бота, кажем, ако заједница одобри...) Ово пишем чисто да отворим дискусију, да се и остали укључе.--Бојан (р) 22:12, 3. јул 2009. (CEST)

Ni jedna tema, po mom mišljenju, nije nevažna. Mene samo zanima stanje autorskih prava?--Методичар зговор²а 22:34, 3. јул 2009. (CEST)

Све што припада НАСИ је слободно за употребу, проблем је што они хостују и гомилу другог материјала, нпр. Роскосмосове слике или слике РКК Энергия које нису у јавном домену. Гледајући чланке ове серије, примећујем да недостаје податак до када су били оперативни, или су трајали свега 1 дан? --В. Бургић (реци...) 22:47, 3. јул 2009. (CEST)

Да, то су примјери чланака, толико информација има о сваком сателиту. О некима има више. Добар дио су били тајни војни сателити, и Амери нормално не знају до кад су били у функцији. Иначе НАСИН материјал је у јавном власништву, а ово је знатни измјењени пријевод, па ауторска права нису угрожена, чак и да су заштићена. Слике нећу дирати јер је нејасан статус права слика из СССР.

Ово је примјер типичних НАСА података, за сателит Космос-4. Како видите, није се могло пуно више ишчупати.--Мирослав Ћика (разговор) 01:53, 4. јул 2009. (CEST)

П.С. Ручно се може радити, мада је мукотрпно :). Ако се људи сложе са постављањем ових чланака, испитаћу можда како да направим робота у Пајтону за аутоматско постављање. Ако не биће ручни рад.--Мирослав Ћика (разговор) 01:56, 4. јул 2009. (CEST)

Zajednico? Slažete li se da Miroslav unese 2400 članaka? --Bojan[bojan] 07:48, 4. јул 2009. (CEST)

Ako je sve tako, zašto da ne? Ipak, Ćiko, ne bi bilo loše da pitaš nekoga ko ima bota i ko je radio takve unose da ti pomogne. Ručno da radiš, mislim da zahteva previše vremena i truda.--Методичар зговор²а 17:13, 4. јул 2009. (CEST)

Ја се слажем да се то унесе... --Саша Стефановић ® 18:37, 4. јул 2009. (CEST)

Ако то уради имаћемо више чланака него Словеначка википедија! --FrMiBaS (разговор) 18:41, 4. јул 2009. (CEST)

Одавно нам је требао масовни унос нечега, а сад је на дохват руке! --FrMiBaS (разговор) 18:43, 4. јул 2009. (CEST)

То је само 2400 чланака, тако да је мени идеја сасвим ок :) Но, морам да приметим понешто — 1. децимална тачка се користи уместо зареза/запете; 2. не треба зарез/запета после месеца у датуму лансирања; 3. категорија Вештачи сателити Космос ће бити претрпана чланцима (немам идеју како да то средимо)... Поз! --Wlodzimierz (разговор) 19:09, 4. јул 2009. (CEST)

1. Колико видим, то је само код масе сателита; мада би то свакако требало исправити, да после не тражимо бота који ће да пегла нових 2400 чланака; 2. ОК; 3. раздвојиће их сам вики софтвер, или евентуално ставити [[Категорија:Вештачки сателити Космос|„број стотине“]]. --В. Бургић (реци...) 19:32, 4. јул 2009. (CEST)

Па да! Имаћемо више него словењначка за хиљаду чланака (толико за сада заостајемо). Дакле, чланци ће се сигурно унијети, али "најбезболији" начин је да се то уради ботом. --Bojan[bojan] 20:16, 4. јул 2009. (CEST)

Владимир је добро примјетио, то ћу исправити једноставно избацивањем децималне тачке и бројке иза ње. Мјесец, датум, запета проблем ће исто бити поправљен.

Читао сам данас о изради ботова и нашао сам већ готов који планирам да користим: pagefromfile.py. Ово узима податке из огромног текст фајла и снима их аутоматски као странице. За пар дана ћу ваљда нешто склепати, и пријавити се за дозволу за бот тестирање.--Мирослав Ћика (разговор) 20:27, 4. јул 2009. (CEST)

Уклонио сам грешке са зарезима и децималним бројевима у чланцима Космос-1 до Космос-4. Они су сад нови директни примјер како ће изгледати чланци при масовном уносу. Реците ако вам се још нешто не свиђа.--Мирослав Ћика (разговор) 00:57, 5. јул 2009. (CEST)

Podaci su skroz ok za enciklopediju, članak je solidna klica... Bogami, ovo bi moglo dispadne baš dobro. :) --Методичар зговор²а 01:00, 5. јул 2009. (CEST)

Пријавио сам се за бот дозволу. Михајло је изразио жељу да се текст некако повећа, и убаци шаблон. Видјећу шта се може са шаблоном, сам текст је тешко проширити (видјети примјер горе с Насиног сајта). Иначе док ово пишем 414 чланака је већ у текст фајлу, на ћирилици, и снимају се даље. Данас ћу их аутоматски скинути и превести око 1000, а сутра-прекосутра још око 1400. Онда ћу у суштини бити спреман за постављање. Ако неко има идеју за шаблон нек ми јави.--Мирослав Ћика (разговор) 22:34, 5. јул 2009. (CEST)

Било би добро додати на почетку '''Космос-x''' ({{јез-рус|Космос-x}}).... -- Обрадовић Горан (разговор) 23:01, 5. јул 2009. (CEST)

Идеја је одлична, ја бих имао предлог да се направи неки бот, који би после могао да послужи у сличну сврху на некој другој теми. Можеш да се пријавиш за акцију 100 чланака дневно :). Иначе нешто гледам, баш смо слаби по питању науке и тенологије. Ако немаш ништа против, предложио би те за верификатора у тим областима. Поздрав. --SmirnofLeary 23:00, 5. јул 2009. (CEST)

---

Још сам мало погледао и мислим да сам нашао пар начина да се ови аутоматски генерисани чланци још мало употпуне супстанцом. Прво, треба додати (тамо где постоји) алтернативна имена. За поменути Космос-4 су рецимо алтернативна имена Sputnik 14 и 00287. Ово су једнообразни подаци и било би их лако додати (једино је проблем што би уместо енглеског требало имати руско/српско име тамо где има слова у имену).

Даље, постоји одељак о извршеним експериментима и враћеним подацима. И ови подаци могу да се укључе у чланак. Ако не поименце, онда је бар могуће написати Ова летелица је учествовала у 23 експеримената. Није било враћених података. Овде додуше треба бити пажљив јер су колико видим на први поглед у неке табеле из мени непознатих разлога убачени подаци о више различитих мисија (Мирославе, ти ћеш ово вероватно боље разлучити).

Осим тога, свака мисија има свој NSSDC ID. Не видим разлог зашто ово не би било убачено у чланак.

Код неких сателита (види пример) има додатних података у табелама, који су згодни за жетву ботом. Мислим да би било добро уложити додатни напор да се и ови подаци хендлују.

Даљи рад би могао да буде усмерен према томе да се из описа који је плејнтекст посрчу неки подаци. На пример, видим да је доста сателита (нпр. овај и овај) направила извесна фабрика из тог и тог града у Украјини. Такве податке не би било лоше додати.

Сад сам боље погледао и видим да се ради о већем броју сателита који припадају серији ДС (Дњепропетровск Спутњик). Сви они у опису имају један идентичан пасус који говори о тој серији. Тај пасус је лако превести, и тривијално би га било додати у чланке о свим сателитима који припадају тој серији.

Ово је пар идеја које могу да послуже као смернице како би аутоматски чланци били квалитетнији. Милош, Никола и Филип су доста радили на аутоматски генерисаним чланцима. Неко од њих ће сигурно имати још идеја за проширење.

Иначе, што се тиче саме презентације података, ситне изнеме које предлажем су овде. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:22, 5. јул 2009. (CEST)

---

Хм? Ја нашао на руској вики да је за Космос-1 перихел 980км, афел 217 км а на НАСА да је орбита 135/204 км. Према НАСА инклинација је 0, а према Русима је 49 степени инклинација од екватора. По нашем чланку је ракета носач 8К63 а према Русима 11К63. Значи има још пар података, само како их ускладити? Период ротације је 96,35 минута. Успут, битно је да је сателит сагорео у земљиној атмосфери 25. маја 1962. године. Добро је све детаље продискутовати пре него што се направе чланци. После је теже преправљати.

Такође, у вези шаблона, прилично је битно да се садржај шаблона барем мало разликује од онога што је садржај чланка (иначе нема смисла). Један од предлога је да се на основу података који се наводе сувопарно "Датум лансирања: 16. март 1962." склопи реченица типа "Лансиран је 16. марта 1962. године са космодрома Капустин Јар" с тим што је велики проблем избећи падеже, па се онда тражи некакав компромис. Један од компромиса се може видети код села (рецимо Бресничић) где је свака реченица генерисана ботовски и јасно је да број становника пада у последњих 6 пописа, али је ово могло да се генерише релативно смислено и пуштено је тако. Ту се виде и резултати прошлог експеримента који чекају да буду исправљени а чланак је ионако имао само ботовске измене. Вероватно желиш да шаблон изгледа дорађен, а текст што мање машински генерисан.

Тако да мислим да треба још мало времена на доради идеје пре него се пусти у живот. -- JustUser  d[-_-]b  23:32, 5. јул 2009. (CEST)

Слажем се са Џастом: у поднаслову "Основни подаци о лету" треба да буде текст са целим реченицама уместо списка. А те податке пребацити такође и у кутијицу са стране. Такође, мислим да би било добро направити неки шаблон са навигацијом. Нпр. у чланку Космос-4 ће бити шаблон {{Космос-0}}, у чланку Космос-244 {{Космос-2}} итд. Дакле, у сваком од тих шаблона би било по 100 линкова ка Космос-х чланцима. Наравно, не мора 100, али то је узет као округао број. Ставити линкове ка свих 2.4+k чланака било би претерано. И уместо "Кориштена литература" треба само "Литература" – то је неписано правило. --филип ██ 23:45, 5. јул 2009. (CEST)

---

Аха. Добро је, појавила се и тешка артиљерија... И то кад је текст већ углавном приправљен ;=)

За верификатора се не бих пријављивао. Баш ми је лијепо овако, штоно каже Бора Чорба: прд*м, смрд*м и све грдим :) Таман посла да морам бити и уљудан, као јадни админи... Но срриии, то није за мене :)

Кад ово буде завршено планирам да поставим сва упутства на вики да и други могу да раде слично са неким другим подацима постављеним на веб негдје.

Ово за јез-рус се може урадити. Мени лично то боде очи у чланцима, али ако је таква жеља, може се направити. Ово за алтернативна имена не знам како да урадим, јер мој програм прелази преко хтмл фајла линију по линију, а Спутник-x није у линији рецимо Alt name: и не појављује се код свих сателита (у ствари код мањине). Подаци о експериментима се налазе на засебној веб страни од ове са основним подацима. Могли би се и они довући, али... како је Горан примјетио Космос-4 је у ствари линкован на нешто друго. НССДЦ број је у ствари насина ознака за совјетске сателите, а не совјетски. Ово се може убацити ако постоји жеља. За додатне податке као код Космос-20 нисам ни знао, то би се могло убацити, али ће код већине бити празна рубрика због недостатка података. Оне измјене изгледа које је Горан предложио се могу унијети, само је проблем са мјесецима које се мијењају по падежима (септембар, септембра, октобар, октобра и тсл.).

Што се тиче шаблона, ја им баш нисам наклоњен ако само понављају оно што је већ наведено у тексту, како је Џаст примјетио. Видјећу на енг вики њихов примјер.

Шаблони за 2400 чланака су се и мени чинили малчице превелики. За 100, па ајде, само треба 24 шаблона направити. Колико схваћам Филипа, он би садашње податке који се набрајају претворио у текст, а посебно додао шаблон за податке.

Има ту један мали проблемчић. Наиме, за неке сателите нема података о намјени, или ракети-лансеру и шта ти ја знам. Обични шаблони имају гадну навику да избацују чуда од некаквих заграда ако податак фали, а то би изгледало врло лоше. Овако како је сад са текстом нема такве опасности, само недостаје текст поред двотачке. Кориштена литература је ту да се разликује од препоручене литературе, потребне литературе и тсл. Осим тога има више бајтова :)

У сваком случају, покушаћу да унесем што је више сугестија које сте изнијели у изглед. Али ово за недостајуће податке у шаблонима је гадан проблем, који не знам како да ријешим - осим са некориштењем шаблона за податке, већ само за мисије.--Мирослав Ћика (разговор) 05:40, 6. јул 2009. (CEST)

Немам сад времена да одговарам на све, али само да кажем да тај гадан проблем у ствари и не постоји :). Погледај овде на пример. Код који то решава је

{{#if:{{{тип владавине|}}} | {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top; text-align: left;" {{!}} '''[[Влада]]''' {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top;" {{!}} [[{{{тип владавине}}}]] }}

Можда сад има и елегантнији начин (неки шаблон за опциони податак), али у суштини ово ради посао. -- Обрадовић Горан (разговор) 07:21, 6. јул 2009. (CEST)

За шаблоне погледај ово, али не овлаш, већ обрати пажњу на код приложен у дну стране. Делује једноставно у односу на прави сорс шаблона, зар не? Баци онда поглед овде, па овде. Немам ни ја времена да радим шаблон / прерађујем програм тако да само за шаблоне служи / објашњавм како ради, али мислим да ћеш брзо похватати како ради pif-команда, око које ти се овде све окреће. Ови @-ови само означавају константе, које су у врху предефинисане са двоструким доларом. Њих можеш или да измениш према твом укусу, или да их посклањаш и радиш копи-пејст посао. Срећно. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 07:34, 6. јул 2009. (CEST)

Хвала момци. Проучићу данас све што сте написали. Моје пробе ће бити на чланку Космос-1, Горану остављам Космос-4 за примјере његове идеје, ако има времена. Космос-2 и 3 су слободни за било кога ко хоће да се окуша. Убацићу још пар чланака ако неко хоће да се опроба. Циљ овога је да се на крају сложимо око најбоље варијанте, па ћу прилагодити код да генерише такве чланке, или нешто најближе томе.--Мирослав Ћика (разговор) 16:20, 6. јул 2009. (CEST)

Измјене које сте тражили су урађене, гдје год је то било могуће. Сад сам скоро спреман за масовни унос. Чекаћу још дан-два, док се нови проширени подаци сниме, и ако не чујем примједбе почињем са уносом. Испрва полако, по пар чланака, а затим све више у једном дану. Јавите ако нешто не ваља, примјер је Космос-1.--Мирослав Ћика (разговор) 22:41, 10. јул 2009. (CEST)

Ово је велики напредак у односу на ово. Свака част, добар посао си урадио. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:45, 10. јул 2009. (CEST)

Одлично. Ишчекујемо те прве чланке и надам се да ће све ићи глатко. Срећан рад--micki ^talk 23:21, 10. јул 2009. (CEST)

Имам један мањи проблем. Наиме, горњи и доњи шаблони се преклапају на јако ружан начин ако не додам 15-ак празних редова изнад доњег шаблона. Ово могу да урадим тако да се линије додају аутоматски, само чудно изгледа ако неко уређује страницу. Ако ништа не чујем задржаћу ових 15-ак празних линија. Примјери: Космос-1, Космос-5 и Космос-6.--Мирослав Ћика (разговор) 03:53, 11. јул 2009. (CEST)

Па зар не служи за ту сврху шаблон {{-}}? --Dzordzm (разговор) 04:18, 11. јул 2009. (CEST)

Ура, бот ради, унио сам с њим Космос-7 и 8 малоприје. Погледаћу тај шаблон што си навео Џорџе, мада тренутно немам појма о чему говориш.--Мирослав Ћика (разговор) 04:23, 11. јул 2009. (CEST)

Џорџ је мислио на ово. Такође бих предложио уклањање празног реда између шаблона на врху и првог реда текста. "Кориштени подаци" (опет израз који нигде не користимо) би требало да постане "Литература". И, с обзиром да на руској Википедији имају чланке о тридесетак ових чланака, могли би да се додају интервики линкови тамо где је то могуће. --филип ██ 11:56, 11. јул 2009. (CEST)

Урадио сам како сте жељели. Није ми јасно како овај нови минус шаблон ради, али ради. Интервики ћу додати ручно, јер је ријеч о малом броју чланака, наспрам укупног броја од 2400. Него, НАСИН веб сајт је црко и не враћа хттп упите :( (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftSearch.do)... Гррр... Надам се да ће га ускоро оспособити.--Мирослав Ћика (разговор) 16:05, 11. јул 2009. (CEST)

Мени сајт ради. Дакле вероватно су средили проблем до сад. Ако теби и даље не ради, могуће да је твом боту приступ блокиран. Многи сајтови не допуштају ботовима приступ. Претпостављам да користиш вгет за скидање података? Ако је тако, постоје опције којима врло лако можеш да заобиђеш те забране (додавањем јузерејџент ниске и опцијом да не иде упит за упитом већ да чека мало дуже (случајно дуго) између два упита. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:28, 11. јул 2009. (CEST)

Е да, још нешто. Боље тај шаблон {{-}} ставити на врх самог шаблона, а не у сваки чланак понаособ. Урадио сам то сада за овај први шаблон. --филип ██ 19:40, 11. јул 2009. (CEST)

Сајт сад ради, и податке скидам нормално. Хттп захтјеве шаљем у рандом интервалима од 20-40 секунди, да преварим сервер да је у питању обични корисник (додуше, изузетно тврдоглав). Извршио сам данас тест слање чланака Космос-9 до Космос-13 ботом, и све ради добро. Михајло је приговорио због тога што је инклинација наведена у облику рецимо 65,4 или 49,9 а не у степенима и минутама. Ја само преносим како је писало на сајту, а ако је то проблем, могу и да избацим децимално мјесто, и да је угао само у степенима, без минута.--Мирослав Ћика (разговор) 21:30, 11. јул 2009. (CEST)

Немој да избацујеш податке. Ако постоје прецизни подаци нема потребе да ми имамо непрецизне. А ако михајлу баш толико смета, нек покрене бота па нек исправи :Р -- Обрадовић Горан (разговор)

Све ради добро. У задњих сат-два сам убацио око 370 чланака, и планирам наставити уношење идуће ноћи. 100 000 или ништа! Поздрав свима.--Мирослав Ћика (разговор) 06:51, 13. јул 2009. (CEST)

У току протекле ноћи је убачено још око 720 чланака. Полако напредујемо, наставиће се идуће ноћи.--Мирослав Ћика (разговор) 15:35, 14. јул 2009. (CEST)

Прошле ноћи око 700 нових, један је био прескочен па је ручно урађен. Остало је још око 600. Мирослав

Синоћ око 500, само је око 100 остало. Ово је добро, јер ће тако 80 000-ти чланак бити ручни унос неког људски написаног чланка. Радим тренутно на припреми кода за постављање, вјероватно ће то бити данас.--Мирослав Ћика (разговор) 14:59, 16. јул 2009. (CEST)

Завршетак уноса

Планирани унос је у цијелости завршен, унесено је укупно 2450 сателита серије Космос. Упутства и код су постављени на ботову страницу овдје: Корисник:МирославЋикаКосмосБот. Чланци ће у идућих пар дана бити мало сређени гдје треба, црвени линкови ће постати плави, али је у главном, 95% посла урађено. Хвала вам за подршку овом уносу.

Идући већи унос ће вјероватно бити НГЦ објеката, што је предложио БокиМ. Надам се да ће он прихватити да буде вођа тога пројекта. Ја ћу урадити програм за екстракцију података из текст фајла одавде: Јуникс архива НГЦ објеката, задњи фајл на листи.

Све за српство! 100 000 или ништа! --Мирослав Ћика (разговор) 16:21, 17. јул 2009. (CEST)

ПС. Упутства и архива ће бити побољшани и моћи ће се скинути са вањског сајта ускоро, јер вики не дозавољава аплоад архива? Уз то, један вики колега из Македоније се занима за КосмосБот.--Мирослав Ћика (разговор) 16:36, 17. јул 2009. (CEST)

Ће помогнемо браћи из Македоније. :)--Bojan[bojan] 17:19, 17. јул 2009. (CEST)

Greska velika

U rubrici teleskop je slika teleskopa i u potpisu pise da je to teleskop od 50cm. Ocigledno je da je to teleskop od 500cm. Neka ispravi neko ko ume i ko zna malo vise o teleskopima od mene. Stojan

Ispravljeno, radilo se o promjeru leće, a ne dužini teleskopa. --XZ (разговор) 19:24, 7. јул 2009. (CEST)

Poslanice

Vrijedni Danilo je danas napisao desetak članaka o Knjigama Novog zavjeta i tako popunio sve crvene linkove u ovom šablonu. No, članci su izrazito početnički. Može li ih netko srediti, da im se ne lijepi naljepnica Početnik? Neke sam ja već sredio. Treba dodati iw, kategorije, wiki izvornik i stilski ih dotjerati. --XZ (разговор) 19:24, 7. јул 2009. (CEST)

Зашто правити изузетке? Ако је чланак почетнички, тако га треба и означити. Ако се у року од тих недељу дана среди, супер. Ако не... :) --филип ██ 20:00, 7. јул 2009. (CEST)

Права географа

Поздрав свима,

Занима ме да ли постоји нека могућност да се географски чланци заштите од "правописаца", будући да се коришћењем важећег "правописа" губи смисао чланка. Наиме, код много географских појмова важећи правопис је потпуно другачији у односу на праксу овдашње географије (атласи, књиге из географије и сл.) или на друге податке на нету. Ти "правописци" прво кажу како је тачније то што сте им рекли, али то не може, јер није по правопису неког ко није отворио атлас деценијама и имао је 2 из географије. Због тога су називи неких географских чланака потпуно избачени "из лежишта" /нпр. Инсбрук је сад Инзбрук, Вићенца је Виченца/. Око ова два чланка сам нашао податке да су се бунили и Срби који тамо живе и користе прве називе и после деценија живота тамо.

Једноставно, мислим да није поента дати људима податке о називу места преко којег се они неће моћи снаћи на нету или са књигама и атласима. Такође, није поента чланка да буде 150% правописно тачан, ако изгуби везу са стварним животом.

. . . Или да наставимо овако, па док други не пишу 100% правописно тачно, али шире нагло своје Википедије, ми ћемо правити милион измена текстова од 50-100 речи не били се супроставили "људима који само праве правописну буку ни око чега".

На крају, ти исти "правописци" прете "својим људима". Очигледно су створили ганг на Википедији, која би требала бити приступачна свима, али . . . А странице о српском правопису су на јадне и кратке. Нема добрих и опширних страница, рецимо, о другим словенским језицима. Па сам, рецимо, о чешком језику читао са чланака од околних нам "братских" јужнословенских народа.

Овако могу до сутра . . . Поздрав! Бане --Ant83 (разговор) 00:58, 8. јул 2009. (CEST)

---

Problem nastaje kad se ti atlasi i knjige ne pišu u skladu sa važećim pravopisom. Da se to radi ne bi bilo nikakvih problema. Onaj ko piše neku knjigu na srpskom jeziku trebao bi da poštuje pravopis srpskog jezika, a ne ono što on ili njegove kolege donesu, ma kako stručni bili u toj oblasti (u ovom slučaju Geografija).Zamisli kad bi svaki informatičar, geografičar, istoričar donosili onako kako oni misle da je najbolje, jedan bi napisao ovako, jedan onako itd. --92.241.135.39 (разговор) 02:23, 8. јул 2009. (CEST)

Хоћеш да кажеш да је Правопис прописивао правила као што су Инзбрук и Виченца много пре него што је први атлас на српском језику настао? --филип ██ 09:57, 8. јул 2009. (CEST)

Ради се исто и о мотивацији. Правописци не желе да пишу чланке о географији. Када неко пише чланак о географији, а правописци му „уништавају“ чланке, географ изгуби вољу. И онда википедија остаје без уредника и без чланака. То се дешава и са другим струкама, не само са географијом (нпр. немамо много неопходних чланака о компјутерима). Википедија није само енциклопедија. Она треба да буде и заједница. Циљ заједнице је скупљање знања. Оваквом праксом губи се смисао заједнице и нема прикупљања знања.--Ирић Игор (разговор) 10:53, 8. јул 2009. (CEST)

Па шта ти предлажеш? Неписмене чланке, е да би географи (и остали) остали? Најбоље би било да свако ради оно што најбоље уме, дакле да се географи брину о географским подацима (а не да млате празну сламу на тргу опањкавајући језичаре), а језичари о језику, и разултат може бити само оптималан. --Јагода испеци па реци 22:19, 10. јул 2009. (CEST)

Ја се слажем са овим (почињем да се бринем јер се све чешће слажем са Јагодом.... u ствари то се она слаже са мном :)). Елем, на то не треба да се гледа као на „уништавање“ чланака. Човек напише чланак, онда дођу правописци и побољшају га. Као заједница требамо да се трудимо да негујемо дух заједничког рада на чланцима и њиховог унапређивања а не „власништва“ над чланцима. Корисник који изгуби вољу зато што је неко други уређивао „његов“ чланак је у колизији са начином рада на Википедији и задатак заједнице јесте да му помогне да прихвати заједнички рад. --Dzordzm (разговор) 00:41, 11. јул 2009. (CEST)

:Хоћеш да кажеш да је Правопис прописивао правила као што су Инзбрук и Виченца много пре него што је први атлас на српском језику настао? --филип ██ 09:57, 8. јул 2009. (CEST)

Pravopis propisuje sada takva pravila i to bi se trebalo poštovati, ako se poštuju ostala pravopisna pravila, zašto ne i ova. Ako to ne želite raditi onda šta vas sprečava da pišete riječi koje su bile prije 50-100 godina pravilne i po pravopisu, a danas nisu. --92.241.135.108 (разговор) 00:51, 11. јул 2009. (CEST)

Мени уопште није јасан овај обичај да се регистровани корисници не региструју када учествују у некој расправи. Једини разлог видим у томе да не желе да стоје иза својих речи. Углавном, Филип је нешто запазио и сада не видим разлог да око тога правимо есеј. Потпуно се слажем са Џорџом, па тиме, ваљда и са Јагодом (), да свако треба да ради оно што жели. Не зашта је ко стручан, јер ако ћемо право, ја ваше дипломе на увид немам, а башка што неке од вас никад у животу нисам видео. Ко мени гарантује да је већина заиста оно за шта се издаје? Дакле, радите бре људи оно што вам се допада овде (ако је то геос, радите геос, ако је то правопис, побољшајте га итд.). И ја сам ту мало променио мишљење. Што би мени ико убијао вољу за рад сопственим радом? Па нека ради, а ако већ мења нешто што сам урадио, а што није како сам ја написао, лепо постави референцу и молим лепо. Да све лепо референцирамо, не би било ни битно ко је шта и зашта стручан и имали би квалитетне текстове, покривене и са стране науке и са стране правописа. И то е то. :) --Методичар зговор²а 20:03, 11. јул 2009. (CEST)

Ne, pogresno si razumeo i mene i Dzordza. Ja smatram (a valjda i Dzordz, ako se vec slozio sa mnom), da svako treba da radi ono u cemu je najbolji -- geografi da pisu geografiju, biolozi biologiju, a pravopisci da vode racuna o pravopisu i da se niko nikom ne mesa u posao. Ja tebi necu dosadjivati i dovoditi u pitanje tvoje znanje za tamo nekakve vrste mrava, a ti meni neces svski put skakati po kicmi do iznemoglosti zato sto sam promenila jedno slovo u "tvom" clanku. (Ovo "ti" i "ja" je samo primer, fala bogu pravi ti i pravi ja jos nisu oko takvih stvari dolazili u sukobe). Dakle, neka Ivan pise clanke o geografiji i neka se posveti tome da budu u te clanke uneti tacni i svi neophodni podaci, a ja cu se brinuti da taj clanak bude sto bolji sa pravopisne tacke gledista. U jednom se ipak slazemo: diplome nisu bitne. Ne zato sto ja imam diplomu iz pravopisa, vec zato sto se bavim tom problematikom i imam dosta neophodne literature da mi se moze verovati, kao sto ovde ima takodje ljudi koji pisu clanke iz geografije, istorije, hemije i sl, i to dosta dobre, a nisu ni geografi, ni istoricari, ni hemicari. --Јагода испеци па реци 21:24, 11. јул 2009. (CEST)

Нисам погрешно разумео ни тебе ни Џорџа. Међутим, у твом предлогу, ако могу тако да га назовем постоји једна мана и постоји једна мана. :) Што ће бити две мане:

1. На коју фору било ко од нас може да зна да је било ко у нечему стручан? Реално, Јагода, многи од нас се не познају. Да ли ти можеш 100% да тврдиш да сам ја завршио биологију? Шта ако вас лажем све овде све време? Рад на чланцима није мерило, јер на биолошким чланцима увелико раде и небиолози.
2. То што ти кажеш није у духу њикипедије и није у реду. Ајде, замисли да сам једини биолог овде и грешим ли грешим. И неко има литературу (а није биолог) и увиди грешку. Према твом ставу, он не би смео да ми је предочи. Па ако тако радимо, ајде онда да се сви лепо разилазимо.--Методичар зговор²а 21:40, 11. јул 2009. (CEST)

Bilo u duhu njikipedije ili ne, najbolje je da onaj koji zna da nesto radi, radi upavo to i da se ne mesa u tudj posao, pogotovu ne nekim nebuloznim komentarima koji nemaju nikave realne osnove, osim "to je glupo, to ja nikad nisam cuo, svi ce da nam se smeju" i sta sve ne vec cega smo se naslusali ovde kad god je pravopis u pitanju. Naravno da treba sve raditi na osnovu literature, i budi siguran da ja i oni koji ovde se bave pravopisom, radimo na osnovu literature koju imamo, a ako nesto ne znamo, sigurno cu da prvo probam na sve nacine da proverim u literaturi pa onda nesto da tvrdim. A sad, da li si ti biolog ili nisi, mene licno ne interesuje. Ni Crni nije istoricar, pa se vidi iz njegovog rada da je prilicno dobro potkovan iz oblasti istorije, a nacin rada se vidi u tome sta pise, kako pise i koju literaturu koristi. U principu, na ovakvim vrstama projekata nikada se strucna sprema ne moze proveriti i suludo je to i pokusavati, a najbolje je poci od pretpostavljanja dobre namere (sto je ujedno i jedno od vikipedijinih osnovnih pravila, ako se ne varam) i u startu verovati nekom kad kaze da je biolog/istoricar/matematicar/ i sl. Ako to nije, vec ce njegov rad pokazati da laze. A mislim da su ovde mnogi dokazali da kad pricaju o necemu, da znaju o cemu pricaju -- ti o biologiji, Slaj o transkripciji, Ana o geologiji, Ivan o geografiji, Mihajlo o matematici i informatici i tako dalje i tako blize da ne nabrajam sve. Ja nikad nisam bila dobra iz geografije, stoga se i ne petljam u istu, ali isto tako ocekujem da kad JA kazem da je ono tamo ostrvo Angvila a ne Angilja, i objasnim zasto je to tako, da mi geograf Ivan et al ne skacu po ledjima isprobavajuci koliko mi je kicma elasticna i gde joj je tacka pucanja. Zasto to tako treba da bude? Pa zato jer geograf zna gde se to ostrvo nalazi, kakva je tamo klima, sta tamo raste, itd, ali samo i jedino lingvista zna kako se pravilno ime tog ostrva prenosi u srpski, i u tome je cela nauka. Ja mislim da u principu ti znas vrlo dobro o cemu govorim, i ne samo ti vec svi ovde, tako da mi ovde u stvari samo mlatimo praznu slamu i gubimo vreme. Kad bi svako radio svoj posao, bilo bi i mnogo vise i mnogo kvalitetnijih clanaka. --Јагода испеци па реци 21:57, 11. јул 2009. (CEST)

Па наравно да знам о чему говориш, чак се суштински слажемо. Али не и у приступу. Дакле, ја не мислим да нешто треба да усвојим зато што сте тако рекли Горан, Ана, Слаја или ти, већ зато што сте навели одговарајућу литературу на коју се позивате. И ако имаш валидну референцу из географије, историје или биологије, не видим разлог да је не предочиш и при томе ме потпуно не занима ни шта си по занимању, а немам разлог ни да претпостављам или непретпостављам најбољу намеру. За читаоце википедије нисмо важни ти и ја, већ оно што пише. И најосновније, елемнтарно, есенцијално правило на коме википедија почива је да могу сви да је уређују. И ту нема даље дискусије и нема избацивања/изузимања Мике или Жике зато што се у дату тему не разуме. То си једноставно прихватила чим си кренула да уређујеш википедију.--Методичар зговор²а 22:07, 11. јул 2009. (CEST)

Pa to se valjda podrazumeva. Nemoj mi stavljati u usta nesto sto nisam rekla, niti ikad pomislila. Ovde se pravopisne izmene i te kako referenciraju, a kad se sve reference istrose, i dalje nije dovoljno. Dobro svi znamo da se ovde pravopiscima ne veruje nista i sumnja se u sve sto kazu bez obzira koliko literature naveli (a valjda ces mi verovati ako ti kazem da u Prcicu pise Angvila a ne Angilja, isto kao sto cu ja tebi verovati kad kazes da u tamo nekoj bioloskoj knjizi pise da se kenguri rode na pola formirani pa se u torbi mame kengurice formiraju do kraja (ako tako bese ono s kengurima, sad se ne secam, al jednom te pitah nesto o tome). Znas vrlo dobro (kao i svi ovde) da ni ja, ni Slaja, a ni mnogi drugi koji su ovde bili pa zbog krajnje negativne atmosfere prema bilo kome ko se bavci pravopisom otisli (ti si dosao nesto kasnije, pa ih nisi upoznao, al ima ovde i onih sa duzim stazom pa se secaju), nikad nismo trazili da nam se veruje na rec, i svaku izmenu podupremo referencom, medjutim ne, ti navedes referencu, a onda tamo neki geograf (i ne samo geograf, nego mnogi drugi kojima ni zanimanje ne znamo) koji nikad nije cuo za Prcica (sto i ne mora, nije obavezan, kao sto ni ja nisam obavezna da poznajem strucnjake iz geografije), dovodi u pitanje strucnost jednog priznatog srpskog lingviste, samo zato sto nikad nije cuo za njega, a poneki se cak i sprdaju sa istim (setimo se krajnje neukusne sale sa deset bozjih zapovesti koja se eto, tebi dopala, ako me secanje ne vara). To sto ti pricas, uglavnom se NE DOGADJA, tako da ne znam odakle ti to. Ovde ljudi, koliko vidim, kad se dogovaraju oko pisanja, u raspravama uvek pominju knjige, casooise, strucnjake, kako sta gde se moze naci, i uglavnom se u svim naukama ozbiljno pisanje odvija vrlo glatko, i niko se nikom ne mesa u posao, medjutim, kad dodje red na pravopis, odjednom se svi nadju pozvani da diskutuju o tome a nikad cak ni Pravopis nisu u rukama imali, a da o Klajnu, Prcicu i ostaloj kompaniji da i ne govorim. E, TO je ono sto meni straaaasno smeta i sto mislim da je krajnje nezdravo za rad bilo ovde bilo bilo gde. Sto se verovanja tice, opet kazem: nije moguce jednostavno biti sto posto siguran ni u sta, prema tome treba krenuti od pretpostavljanja dobre namere i verovati nekom da je biolog kad to kaze, i da u Prcicu pise Angvila a ne Angilja, kad kaze (dok se ne dokaze suprotno). Svako dalje nepoverenje je jednostavno, samo kocenje rada vikipedije. --Јагода испеци па реци 22:21, 11. јул 2009. (CEST)

Да, ако мене сећање служи, ја сам беше ту спорну слику одстранио? Ех, видиш каква је та селективна меморија, памте ми се само лоше ствари (мада ја их лошима не видим). Елем, догађа се, Јагода и у другим наукама. Скорији пример је био у вези са геологијом ако се не варам. Просто не обраћаш пажњу, јер ти то није занимљиво као теме у вези са правописом и то је сасвим ок. Дакле, да, дешава се и дешаваће се. Питање је само на који начин ћемо то решавати. Моје мишљење је да су референце приоритет. Уколико имамо сукобљене референце, морамо да се договоримо. Деар ис но адр веј. :) --Методичар зговор²а 22:47, 11. јул 2009. (CEST)

Не знам да ли си избрисао ти или неко други (штавише, мислим да је то био Ласло, али нисам сигурна), али си претходно потапшао по рамену аутора те неслане шале и слатко се исмејао с њим. Такође је прошло неколико сати пре њеног брисања, и то тек након што сам ја објавила вест о томе како српска њикипедија третира познате српске лингвисте на пар места на интернету.

А није тано ни то да не примећујем друге расправе, наравно да примећујем да овде једноставно има неких који се наводно У СВЕ разумеју, почев од правописа до геологије и обично немају других аргумената осим неких својих личних запажања. И даље ниси искоментарисао моју примедбу да се на дату валидну литературу из области лингвистике одговара личним утисцима и прозивањима ад хоминем. У то спадају и они наводници које мало ниже помиње Слаја. Дакле, ти мени туриш под нос Панчића или Цвијића, а ја теби "биолог" или "географ" и "мени се то не допада". Како ти се то чини? Има ли то смисла?

Такође се не ради о томе чије су референце јаче, него чије су валидне. Ако говоримо о географској ширини и дужини, свакако да ће то бити географске референце. Али, ако говоримо о именовању географских појмова у српском језику, то ће ипак бити моја и Слајова правоиписна литература, а не Иванова или Антова географска. ја те нећу убеђивати о томе како ради Голђијев апарат, али ти немаш шта да ми приговориш ако ја кажем да је по правопису име тог научника на српском Голђи, а не Голџи, колико год то тако писало у твојим књигама, јер то једноставно није тачно. Ја нећу Ћику учити томе шта је који авион, батерија, цигла или о чему он већ пише, али он има да пише без поговора (и без давања свог мишљења о томе колико је правопис глуп и без несувислих поређења са славеносебским бранитељима с краја 19. века) децимални зарез, а не тачку зато што то тако правопис српског језика прописује. Дакле, наука научницима, а правопис правописцима. Нема ту шта да се договара. Свака тема има своју литературу. Сигурно нећемо користити књиге из биологије кад будемо писали о математици, нити математичке кад будемо писали о књижевности, па ни географску или биолошку литературу кад треба да поправимо правопис у чланцима. Мислим да је прилично просто, зар не? --Јагода испеци па реци 23:05, 11. јул 2009. (CEST)

Јагода, нећу да коментаришем даље и нећу даље да причам са тобом, јер је немогуће водити конструктиван разговор. Ти све пребацујеш на лични ниво и увреде:

• „наравно да примећујем да овде једноставно има неких који се наводно У СВЕ разумеју, почев од правописа до геологије и обично немају других аргумената осим неких својих личних запажања“
• „али си претходно потапшао по рамену аутора те неслане шале и слатко се исмејао с њим“

Једном си Војводи рекла да човек који нема аргументе вређа саговорника. Волео бих да једном, за промену користиш аргументе и да пробаш да са неким разговараш без личног уплитања. Пошто сам знао да ћеш ме напасти (већ сам толико научио), изволи линк где сам уклонио слику: [6], а ту се и из мог коментара види како сам „потапшао по рамену“ аутора те исте слике. Приватно, на страни за разговор је мој проблем, али сам на тргу рекао своје. И коначно, ево да се и у геологији дешавају чудеса (иако си тврдила да се дешавају само у правопису): Википедија:Трг/Архива/Разно/36#Категорија:Флувијални процес. Дакле, није у питању „моје запажање“. Пријатно вече ти желим.--Методичар зговор²а 23:21, 11. јул 2009. (CEST)

ОК, извини, мени се учинило да сам видела Ласла да уклања слику. И није било ништа лично, нити видим како сам те то ја увредила, осим што сам мислила да ниси ти обрисао него Ласло. Ако те то вређа, извини, шта да ти кажем, али била сам убеђена да сам видела Ласла да брише ту слику. А такође не видим зашто ми наводиш Флувијални процес, кад ја нисам рекла да се такве ствари не дешавају у другим областима али се дешавају много ређе него кад је правопис у питању. На тај један флувијални процес, и скорашњу неку расправу између Ане и Хефеа с једне стране и Ивана с друге, дође једно десет расправа на тему правописа. Изузми те две геолошке расправе, и наведи ми неку другу расправу у некој другој области која је ИКАДА била? Не рачунајмо осетљиве историјске теме јер то спада у другу категорију (Срби, Хрвати, усташе, четници партизани и сл.). Кад си ти имао неку такву расправу у вези са биологијом? Или да ли је било таквих расправа у области математике, или хемије, или медицине? Ја нешто не видим да Мицки долази у неке сукобе са било ким кад пише о медицини, нити Влод или ти кад пишете о биологији. Сукоб геолог - географ (који је само један до сада забележен, онај са флувијалним процесима је био геолог - не знам шта, јер заправо, не знамо чиме се Јакша и Сич баве) је, мислим на неком другом нивоу: то су две науке које проучавају релативно исту тему, и тумаче је свака са своје тачке гледишта. Непријатна јесте, није да није, али сасвим друга ситуација кад на једној страни имамо аргументе потпомогнуте стручном литературом, а на другој увреде и ад хоминем нападе, што на саме њикипедијанце што на стручњаке дотичне области. --Јагода испеци па реци 23:34, 11. јул 2009. (CEST)

Ок, прихватам. Али, чекај, зар нисмо увели правила у вези са писањем назива? Зар то не би решило проблем? Уосталом, колико ја видим нико није на губитку. У чланку се под једном референцом наведе један назив, а под другом други. И то е то. Оно што сам од почетка желео да кажем је да има простора за сваког и нема потребе ни за нападима, ни за свађама, ни за убијањем воље, ни за овом расправом (у вези са Антовим коментаром). :) Уосталом, што више информација има, чланак само може бити бољи.--Методичар зговор²а 23:44, 11. јул 2009. (CEST)

Ne, nismo uveli nikakva pravila u vezi sa pisanjem naziva. Postoji rasprava o odredjenim pravilima kako postovati pravopis, tj imenovati clanke i sl. ali izgleda niko nije zainteresovan da diskutuje tamo, nego izgleda vise vole da pisu po trgu i da se ovde prepucavaju. Predlog teksta pravila svakako se nece svideti geografima, muzicarima i ostalima koji su do sad dolazili u sukob oko naziva clanaka, ali ce svakako uvesti malo reda, ucinice da njikipedija konacno pocne da postuje pravopis i sprecice nastanak daljih besmislenih raspravi kao sto je ova. --Јагода испеци па реци 23:53, 11. јул 2009. (CEST)

---

Само једно питање:

Зашто Иван себе назива географом, а мене (или Јагоду, или Марка или Јанка) "правописцем" (обратите пажњу на знакове навода)?

--Sly-ah (разговор) 22:09, 11. јул 2009. (CEST)

Слајо, што ти волиш да „засолиш“ испод те твоје легендарне црте. :) И мислим да си омашио - Иван се није огласио поводом ове теме.--Методичар зговор²а 22:12, 11. јул 2009. (CEST)

---

Извињавам се. Да преформулишем питање: Зашто Бане себе назива географом, а мене "правописцем" (обратите пажњу на знакове навода). И зашто Правопис назива "правописом"? Мислим, ко му је уручио то право?

--Sly-ah (разговор) 22:28, 11. јул 2009. (CEST)

Па видиш ја му нисам уручио сигурно, али постоји у методици нешто што се зове „учење по моделу“. Верујем да је Бане напросто видео комуникацију појединих корисника, па је и сам примењује. Дакле, закључујем, да је кривица у свима нама. :) --Методичар зговор²а 22:47, 11. јул 2009. (CEST)

Ја се слажем да треба све називе писати исправно, а да то шта је исправно треба да одреде људи који се тиме баве. Лепо си приметио Дејане да је скоро било речи о једном геолошком чланку. И без обзира што у књизи пише тако (књига је стара, мада сматрам да то баш и нема везе, јер је и онда постојало једначење сугласника по звучности), и иако они који се тиме баве (притом мислим на петрологе са којима сам ја разговарала поводом тога) више верују професору који је то транскрибовао са енглеског, него лингвистима, ми смо задржали правилан назив. Зато што је само тако правилно. И ту нема дискусије. Кад би сви тако радили, мислим да не би било проблема. --Ана пиши ми 23:00, 11. јул 2009. (CEST)

Имао сам прилику да прегледам важећи правопис и нашао сам прописана правила за транскрипцију топонима (правило 99). У правопису се каже да имена која су уобичајена (Рим, Пекинг, Темишвар, Марсељ, Скадар, Праг...) остављају тако, а иза тога стоји итд. То сада оствара широко поље за интерпретацију, али тако стоји у правопису. Стога Инсбрук, Вићенца и ко зна шта још нису неправописни облици уколико су уобичајени.--Јакша (разговор) 22:27, 15. јул 2009. (CEST)

Јеси ли нашао негде у Правопису да пише да је правилно Вићенца или Инсбрук?--Јагода испеци па реци 22:44, 15. јул 2009. (CEST)

Та два назива нису помињана (колико сам ја приметио), али је речено да се у уобичајене називе не дира. Кад се поново сретнем са том књигом проверићу, али код самог навођења овог принципа није поменуто више од двадесетак примера.

Ево још једне теме за размишљање. Сам Иван Клајн је пре пар дана у интервјуу поменуо да се језици деле на нерегулисане (попут енглеског) и административно регулисане (попут хрватског и француског). Француски језик при том регулише Француска академија у којој не седи НИЈЕДАН лингвиста, већ о језику одлучују књижевници, научници, есејисти, историчари. Није ли ово индикација да лингвисти не треба да се мешају у посао географа?--Јакша (разговор) 23:09, 15. јул 2009. (CEST)

А ко ће да одреди шта је уобичајен назив а шта није? Не можемо одлучивати на основу личног утиска, јер прво, свако од нас има сопствени доживљај оног шта је укорењено, а друго, да ми одлучујемо о томе, то би било оригинално истраживање, јер није ничим потпомогнуто, а географски атласи нису лингвистичка литература. Дакле, онда је најбоље као изузетке третирати само имена која су наведена у Шравопису и другој стручној лингвистичкој литератури.

Што се овог другог тиче... Па сад. То је ипак француски, не српски. У Срба, о језику одлучује Матица српска, а у њој седе ... Лингвисти... Ако се нешто буде ту променило, поздрављам. Али док се не промени, треба следити званично признате инситуције, и људе који седе у њима. Наравно, можемо дискутовати колико нам се непто допада или не допада, колико је разложно или бесмислено, али кад су чланци у питању, ту нема поговора. Следи се Правопис и релевантна стручна лингвистичка литература. Каква год да је. Званична је, а самим тим и једина релевантна.--Јагода испеци па реци 23:18, 15. јул 2009. (CEST)

Коришћење „стручне лингвистичке литературе“ је опет остављање на вољу да свако примењује шта му се допада. Рецимо, Прћићеви списи су у колизији са правилима транскрипције са енглеског који су наведени у правопису. Тачно је да је правопис оставио много на вољу језичком осећају. Поштен приступ би био да се равноправно дозволи навођење свих облика који нису експлицитно у колизији са правописом. Могуће је да ће нови правопис увести неке боље смернице, али у то сумњам, јер га ради само један човек. И у важећем првопису су правила транскрипције обрађена штуро, на свега пар страна. Сви изузетци од правила се наводе са и.т.д. или и слично.--Јакша (разговор) 12:53, 16. јул 2009. (CEST)

Јакша, већ смо хиљаду и један пут говорили о Прћићу и колико је он релевантан за енглеску транскрипцију. Такође не разумем из ког разлога стручну лингвистичку литературу стављаш под наводнике, као да сумњаш у то да су писанија Прћића, Клајна и других лингвиста која нису укључена у Правопис управо то -- стручна лингвистичка литература. Даље, не знам који Правопис гледаш, али овај из 1993. има приличан број страница посвећених транскрипцији са приличног броја језика (да није онај из '60? Тамо има много мање страница посвећених транскрипцији). И треће, не могу а да не приметим да ме веома чуди да од свих баш ти, напишеш „изузеТци “и и.т.д., с обзиром да како кажеш, имаш Правопис.--Јагода испеци па реци 14:40, 16. јул 2009. (CEST)

I...

Ljudi, ajde opet malo da oživimo projekat sređivanja članaka. Možemo to nazvati „letnje čišćenje“. I ajde da neko napravi unikat-spomenicu samo za ovo leto i za svakog ko u ovom mesecu, te narednom sredi 4 i više članaka.--Методичар зговор²а 15:05, 10. јул 2009. (CEST)

Подржавам идеју Има доста чланака који захтевају сређивање (а чак и нису означени за то предвиђеним шаблоном). --micki ^talk 15:14, 10. јул 2009. (CEST)

Ovde imamo nekih 300 članaka koji zahtevaju malu doradu pre prebacivanja u GIP. I njima treba zapravo neka vrsta sređivanja. micki ^talk 15:42, 10. јул 2009. (CEST)

Немам ништа против. Што више ствари одрадимо, утолико боље.--Методичар зговор²а 16:21, 10. јул 2009. (CEST)

Ево шаблона --В. Бургић (реци...) 00:17, 12. јул 2009. (CEST)

Ne znam da uradim izmene

Treba mi pomoć!!! Htela bih da promenim netačne podatke u tekstu o Jovani Nikolić, konkretno medalje na državnim prvenstvima, ali ne znam kako i plašim se da nešto ne pokvarim. Kako i ko mi može pomoći?

Здраво и добро дошла. На врху странице имаш картицу Уреди. Ту кликаш и исправљаш, онда сачуваш и то би било то. Немој ништа да се плашиш, ако погрешиш, све с еможе вратити на првобитно стање, дакле, нећеш ништа упоропастити толико да се не може поправити. Само напред и храбро. Срећан рад!--Јагода испеци па реци 22:15, 10. јул 2009. (CEST)

hvala na podršci, ali zbunjuju me zagrade, znaci i ostalo u tabelama.... kome da se obratim ako pogrešim? ovde ili ?? Ako savladam tehniku, volela bih da se priključim radu, mislim da bi bila od pomoći, ali otom potom...

Само кликни на ово моје испеци па реци, и ја ћу да спашавам. Е, да. Кад пишеш негде заправо свуда осим у чланцима, потписуј се. Имаш горе једно дугменце са жврљом, кликни на то и појавиће се твој потпис кад сачуваш.--Јагода испеци па реци 22:46, 10. јул 2009. (CEST)

Можеш да вежбаш на Википедија:Песак. На тој страни можеш да уређујеш и испробаваш до миле воље - за то и служи. Узгред, и другде на Википедији се све врло лако може вратити у пређашње стање, зато буди одважна и напред са уређивањем! --Dzordzm (разговор) 00:44, 11. јул 2009. (CEST)

Хвала свима на помоћи!!! Понешто сам схватила, наравно, неопрезно направила грешке, али биће боље. Сутра настављам са изменама,док прикупим све судијске листе са такмичења јер је хаос у представљању спортиста у клиѕању. Све је побркано и измешано.--Bilja62 (разговор) 00:51, 11. јул 2009. (CEST) Ово је потпис јел да??--Bilja62 (разговор) 00:51, 11. јул 2009. (CEST) Imam još jedno pitanje, vi mene svuda i lako pronađete, a ja lutam pola sata dok ne nađem ovaj moj tekst i tu ostavim poruku.--Bilja62 (разговор) 01:03, 11. јул 2009. (CEST)

EEE, to su ti male tajne velikih majstora njikipedije... :) Salim se. Svi pratimo Skorasnje izmene. imas link na sajdbaru. Tu se vidi svaka izmena koja je napravljena na ovoj nasoj njiki.--Јагода испеци па реци 01:05, 11. јул 2009. (CEST)

Mislim da polako ulazim u priču. Biće bolje već sutra, kad sve ovo malo slegne... mnogo je to informacija za moje četrdesete...--93.86.157.47 (разговор) 01:26, 11. јул 2009. (CEST)

Главна страна

Десетак минута нам је главна страна стајала без изабраног чланка, због тога што није био испрограмиран следећи... Због тога сам ставила да претходни стоји један дан дуже. --Ана пиши ми 00:14, 13. јул 2009. (CEST)

Сад је испрограмиран до краја месеца. --Dzordzm (разговор) 00:55, 13. јул 2009. (CEST)

Sta je ovo?

http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:ROUGE

Jel ovo neka zajebancija ili ozbiljno? --Јагода испеци па реци 11:23, 14. јул 2009. (CEST)

Баци поглед на категорије у којима је овај... "есеј". --филип ██ 11:50, 14. јул 2009. (CEST)

A što mi nemamo tako nešto? Tu bih ja bila glavni admin --Јагода испеци па реци 11:58, 14. јул 2009. (CEST)

Клингонска википедија

Знам да није мјесто за то, али, постоји ли стварно википедија на клингонском језику?--Bojan[bojan] 10:19, 16. јул 2009. (CEST)

Постоји. Некад је била у саставу Њикипедије, али је пребачена на Њикију. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:19, 16. јул 2009. (CEST)

Перо, јес'написо то у члањку о клингонском јез'ку? --Јагода испеци па реци 14:42, 16. јул 2009. (CEST)

Тек данас, заборавио својевремено. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 16:30, 16. јул 2009. (CEST)

Извори

Да ли могу као извори да се наведу документарни филмови,и програми?--213.137.111.149 (разговор)ненад

Могу. Највише се ипак цене папирни, штампани извори, а тек онда сви остали.--Методичар зговор²а 18:23, 16. јул 2009. (CEST)

Ово је јако занимљиво :)

Погледајте ово: Космос-99 и успоредите са нашим чланком Космос-99 :)--Мирослав Ћика (разговор) 18:17, 16. јул 2009. (CEST)

Primijećeno, čim je bot dodao iw. --XZ (разговор) 18:24, 16. јул 2009. (CEST)

Мирославе, то само треба да ти ласка.--Методичар зговор²а 18:24, 16. јул 2009. (CEST)

Bilo bi dobro kad bi Bugari znali nešto drugo osim kopi-pejst.--Bojan[bojan] 18:30, 16. јул 2009. (CEST)

Pazi najveće greške: kako su prekopirali, vidi im se -{}-C, c, c...--Bojan[bojan] 18:47, 16. јул 2009. (CEST)

Сређивање

Ја опет да кажем да је у току летње летње сређивање чланака. Укључите се и допринесите да њикипедија буде квалитетнија. Предвиђене су и специјалне споменице!!!! Такође, ако мислите да за неки чланак постоји нада да не буде обрисан, пријавите га на интензивну негу.--Методичар зговор²а 12:36, 17. јул 2009. (CEST)