Vrana bis (vazduhoplovna jedrilica)
| Vrona | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Obuka jedriličara | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Poljska
| |
| Proizvođač | Warsztaty Szybowcowe w Warszawie | |
| Probni let | 1932. | |
| Uveden u upotrebu | 1933. | |
| Povučen iz upotrebe | 1950.-tih | |
| Status | neaktivan | |
| Broj primeraka | 400 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
_(15992778022).jpg)
Vrona (polj. Wrona) u prevodu vrana je jednosedi klizač (vazduhoplovna jedrilica) napravljena 1932. godine od drveta i platna, namenjena početnoj obuci i trenaži jedriličara.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Školsku jedrilicu-klizač "Vrona" projektovao je inž. Antoni Kocjan 1931. godine. Tokom 1932. napravljen je prototip koji je prvi put poleteo u proleće 1932. godine Prototip je napravljen u Warsztatach Szybowcowych iz Varšave. Testiranje prototipa je bilo veoma uspešno i uskoro je počela njena serijska proizvodnja. Vrona je brzo našla primenu u skoro svim školama letenja u Poljskoj.
Uočeni nedostaci pri korišćenju klizača Vrona otklonjeni su 1934. godine kada je završen projekt Vrona bis. U odnosu na prethodnicu, povećan je razmah krila, ojačana struktura i kao posledica toga došlo je do povećanja sopstvene težine jedrilice. Ostale karakteristike su ostale ili ne promenjene ili neznatno promenjene.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Vrona je klizač sastavljena od krila, rešetkastog trupa i repa. Krilo je postavljeno na gornoj ivici trupa tako da je ova letelica klasifikovana kao visokokrilni monoplan. Na početku trupa, (rešetkasta konstrukcije čije su noseće grede kutije a upornice između njih od punog materijala) se nalazi sedište pilota a na kraju vertikalni stabilizator repa. Pilot nema kabinu nego sedi na otvorenom. Na gornjoj gredi trupa su pričvršćeni krilo i horizontalni stabilizator a za donju gredu je pričvršćen klizač u obliku grede od punog drveta. Svi elementi klizača su dodatno vezani i učvršćeni (zategnuti) čeličnim žicama-zatezačima.
Krilo je pravougaonog oblika i ima klasičnu drvenu konstrukciju sa dve ramenjače. Prednja ivica krila je napravljena u obliku drvene kutije obložene šperom (drvenom lepenkom) a ostali deo krila je obložen impregniranim platnom. Krilo je sa donje strane oslonjeno na trup sa po dva para kosih upornica. Upravljački mehanizam letelice je čeličnim sajlama povezen sa izvršnim organima kormilima i krilcima.
Varijante jedrilica[uredi | uredi izvor]
- Vrona - Originalni projekt iz 1932. godine.
- Vrona bis - Modifikovani projekt iz 1934. godine.
Kao kuriozitet se navodi da je u junu 1933. godine, opštinski centar za jedrenjake u Varšavi dodao kabinu od šperploče jednoj Vroni da bi izgledala kao avion. Upotrebljena je 1933. godine tokom eksperimentalnog kursa na aerodromu Mokotov, koristeći za start automobilsku vuču[1].
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na klizač Vronu a prema izvorima[2][3]
| Karakteristike | Vrona | Vrona bis |
|---|---|---|
| Finesa | 1 : 11 pri brzini 50 km/h | 1 : 11 pri brzini 50 km/h |
| Performanse |
|
|
| Dimenzije |
|
|
| Masa |
|
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Jedrilice klizači su bile veoma jednostavne za korišćenje, lake za proizvodnju i održavanje pa kada se na to doda niska cena, nije čudo što je ova jedrilica bila veoma rasprostranjena po celoj Evropi u periodu 30.tih godina dvadesetog veka. Kao pogon za nju je upotrebljavana praćka a korišćena je za početnu obuku jedriličara. Vrona se u Poljskoj indusrijski proizvodila u nekoliko fabrika. Do 1939. godine u Poljskoj je letelo oko 400 ovih jedrilica. Osim Poljske Vrona se proizvodila na osnovu licencnog prava još u: Bugarskoj, Estoniji, Finskoj, Jugoslaviji i Palestini. Pored toga tehnička dokumentacija se pod vrlo povoljnim uslovima nudila za samogradnju, cena crteža je iznosila 50 zlota a licenca za svaki proizvedeni primerak iznosio je 20 zlota. U toku napada Nemačke na Poljsku uništen je najveći broj ovih jedrilica. One koje je zarobila nemačka vojska u Kampu za obuku vojnih pilota, Nemci su prodali svojim saveznicima Slovacima. Jedan sačuvani primerak je nakon rata predat Institutu za jedriličarstvo u kome je obnovljen i služio je za paralelno ispitivanje sa drugim jedrilicama. Korišćen je do 1947. godine kada je predat Muzeju poljskog vazduhoplovstva na dalje čuvanje.
U Jugoslaviji su se klizači Cegling koristili od 1928. godine kada je u Sportskom društvu Ikarus iz Zemuna počelo da se razvija sportsko jedriličarstvo. Klizače su u Jugoslaviji pored Ikarusa uglavnom pravili sami aero klubovi kao samogradnju.
U drugoj polovini 30.-tih godina osećala se potreba da se dotrajali klizači zamene novim, stoga je UTVA otkupila crteže i licencu za proizvodnju jedne jedrilice Vrona. Cilj ove aktivnosti je bio da se domaći konstruktori upoznaju i sa ovom konstrukcijom koja je bila zapažena među stručnjacima toga doba. Napominje se da je u to vreme Utvin inž. Šoštarić radio na projektu jednog klizača koji je kasnije dobio ima "Vrabac". Jednu jedrilicu Vrona su učenici Treće muške gimnazije kupili za školu jedrenja na Zlatiboru. Nepoznato je koliko je ovih jedrilica napravljeno kroz samogradnju što je u to vreme bilo jako rasprostranjeno.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
U Poljskoj je rat preživela samo jedana Vrona-bis, koja je sagrađena u Krakovskoj vojnoj fabrici. Nakon rata je obnovljena u Institutu za jedrenje u Bielsko-Biała, a zatim je korišćena za letačke testove. Trenutno, sa registracijskim brojem SP-127, je izložena u Poljskom muzeju vazduhoplovstva u Krakovu. Još jedna Vrona koja je napravljena u Palestini sada je izložena u Vojnom muzeju u Izraelu.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Cegling
- Vrabac A
- Grunau 9
- Čavka
- Salamandra
- Spisak letelica proizvedenih u Utvi
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.