Вриштећа сова

Vrišteća sova; Megascops
	Istočna vrišteća sova, Megascops asio
	Siva vrišteća sova
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Životinje
Tip:	Hordati (Chordata)
Klasa:	Ptice (Aves)
Red:	Sove (Strigiformes)
Porodica:	Tipične sove (Strigidae)
Rod:	Megascops; Kaup, 1848
Vrste
	Oko 20, vidi tekst
Sinonimi
	Gymnasio Carlo Bonaparte, 1854 Macabra Carlo Bonaparte, 1854

Vrišteća sova (lat. Megascops) naziv je roda sova iz porodice pravih sova. Danas je poznata 21 vrsta, ali se svakog dana otkrivaju nove, nepoznate vrste, pretežno u Andima. Tokom 20. veka, ovaj rod bio je spojen s rodom Otus, međutim danas, na osnovu podataka sekvenciranja DNK, kao i na osnovu biogeografskih, morfoloških i bihevioralnih podataka one su zasebno smeštene u ovaj rod.

Ove ptice žive na području Amerike. Neke vrste koje su pripadale ovom rodu se danas smatraju previše različitim od ostatka roda, pa su u procesu premeštanja u neke druge rodove. Uobičajeno ime - vrišteće sove ponekad se koristi i za slične vrste, na primer za kukuviju.

Opis[uredi | uredi izvor]

Slično ostalim sovama, i kod vrištećih sova je ženka veća od mužjaka. Ova ptica ima kompaktnu veličinu i oblik, mala je i okretna. Visoka je 18-25 centimetara, a raspon krila joj je od 46 do 61 centimetar. Ima istaknute, široko postavljene ušne pramenove i svetle žute oči. U zavisnosti od vrste, boja perja varira, mada je najzastupljenija braon nijansa sa belim donjim delovima tela. Njena obojenost pomaže joj da se kamuflira i da se stopi sa okolinom - korom drveta. Ima dobro razvijene kandže, poput ostalih grabljivica, kao i zakrivljen kljun, a iste koristi kao oruđe kojim komada svoj plen na komade koji su dovoljno mali da može da ih proguta. Obično svoj plen nakon ulova nosi u gnezdo, gde ga jede.

Ekologija i ponašanje[uredi | uredi izvor]

Vrišteća sove lovi iz zasede na poluotvorenim terenima. Obično voli predele koji sadrže staro drveće sa rupama; to je dom njihovog plena - insekata, gmizavaca, malih sisara poput slepog miša ili miša i drugih malih ptica. Ima dobro razvijeno čulo sluha što joj omogućava da pronađe plen na bilo kom terenu. Takođe ima i dobro razvijene grabežljive kandže i zakrivljen kljun, koje koristi za komadanje hrane. Svoj plen nosi u gnezdo verovatno zbog bojazni da isti izgubi od većih i jačih grabljivica.

Ovo su uglavnom usamljene ptice. Tokom kasne zimske sezone parenja, mužjak pravi gnezdo u šupljinama drveća, nekada koristi i napuštena gnezda drugih životinja. Mužjak prave gnezdo da bi privukao ženku. Ona će odabrati svog partnera na osnovu kvaliteta gnezda i količine hrane u njemu. Tokom perioda ležanja ženke na jajima, mužjak donosi hranu za sebe i ženku. Ove ptice su monogamne, a oba roditelja se brinu o mladuncima. Mladunci većine vrištećih sova su altricijalni ili polualtricijalni, tj. rađaju se nerazvijeni i zahtevaju negu i hranjenje od strane roditelja.^[1]

Severne vrišteće sove žive u istočnim delovima Severne Amerike, kao što su države Nju Džerzi ili Njujork. Naziv su dobile po svom oglašavanju. Za razliku od ostalih sova, njihovo normalno teritorijalno oglašavnje ne liči na krik, već je to zvuk koji se sastoji od četiri uzastopna pojedinačna tona u jednoj sekundi i u brzom nizu (iako zvuk ne liči na vrištanje). One takođe imaju i neku vrstu pesme koju koriste za udvaranje, kao i za duet između članova para. Odazivanje se razlikuje od vrste do vrste i od mesta gde žive, a na određenoj teritoriji je to prvi znak prisustva te vrste, kao i najpouzdaniji način za razlikovanje vrsta. Razlika mnogih vrsta vrištećih sova prvi put je realizovana kada su konstatovana veoma različita dozivanja nekih vrlo sličnih ptica koje žive na susednoj teritoriji.

Evolucija i sistematika[uredi | uredi izvor]

Evoluciona povezanost roda Otus i vrištećih sova nije najjasnija. Ono što je sigurno je to da su ova dva roda tesno povezana; mogu se smatrati sestrinskim rodovima koji žive u istoj ekološkoj niši i imaju slične areale. Fosil vrišteće sove iz kasnog pliocena nađen u Kanzasu^[2] (koji je gotovo identičan današnjoj istočnoj i zapadnoj vrištećoj sovi) ukazuje na dugogodišnje prisustvo ove ptice u Americi, dok je fosil roda Otus, koji datira iz istog perioda i više sličniji ćuku, nađen na Majorki.^[3] Ova dva roda su verovatno evoluirala od istog pretka tokom miocena (kao i većina drugih rodova iz porodice pravih sova), a tri današnje vrste su se verovatno odvojile pre oko pet miliona godina. Kao i skoro svi pripadnici ova dva roda, i njihov predak je po svemu sudeći bila mala sova, sa ušnim perjem i pernatim nogama.

Međutim, određene hipoteze koje kažu da je ovaj rod evoluirao od pretka koji je živeo na Starom kontinentu,^[4] uslovno su podržane podacima sekvenciranja citohroma B.^[5]^[6] Vrišteće sove takođe imaju i različit raspored prokorakoidne i korakoidne kosti u poređenju sa ostalim sovama.^[7]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Tropska vrišteća sova (Megascops choliba)
Zapadna vrišteća sova (Megascops kennicottii)
Istočna vrišteća sova (Megascops asio)
Siva vrišteća sova
Megascops atricapilla
Megascops clarkii
Kolumbijska vrišteća sova (Megascops colombianus)
Pacifička vrišteća sova (Megascops cooperi)
Megascops petersoni

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Ehrlich, Paul R.; Dobkin, David S. & Wheye, Darryle (1988). The Birder's Handbook. A Field Guide to the Natural History of North American Birds. Touchstone. str. 296—298. ISBN 978-0-671-65989-9.
^ Specimen UMMP 50982, a partial left coracoid from Fox Canyon: Ford (1966).
^ Mlíkovský, Jirí (2002). Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. maj 2011). Ninox Press, Prague.
^ Johnson, David . Owls in the Fossil Record. The owl pages.
^ Heidrich, Petra; König, Claus & Wink, Michael (1995). „Molecular phylogeny of the South American Otus atricapillus complex (Aves Strigidae) inferred from nucleotide sequences of the mitochondrial cytochrome b gene” (PDF). Zeitschrift für Naturforschung C. 50 (3–4): 294—302.
^ Wink, Michael & Heidrich, Petra (1999). Molecular evolution and systematics of owls (Strigiformes). In: König, Claus; Weick, F. & Becking, J.H. (eds.) Owls: A guide to the owls of the world. Yale University Press. . New Haven. 2003. pp. 39–57. ISBN 978-0-300-07920-3.
^ Ford, Norman L. (1966). „Fossil Owls From the Rexroad Fauna of the Upper Pliocene in Kansas” (PDF). Condor. 68 (5): 472—475. doi:10.2307/1365319.
^ Moreno, Jorge A. (1998). „Status of the Virgin Islands Screech-Owl”. Journal of Field Ornithology. 69 (4): 557—562.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ehrlich, Paul R.; Dobkin, David S. & Wheye, Darryle (1988). The Birder's Handbook. A Field Guide to the Natural History of North American Birds. Touchstone. str. 296—298. ISBN 978-0-671-65989-9.
Alsop, Fred J. (2001). Smithsonian Birds of North America, Eastern Region. Smithsonian Handbooks.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[Ehrlich-1] Ehrlich, Paul R.; Dobkin, David S. & Wheye, Darryle (1988). The Birder's Handbook. A Field Guide to the Natural History of North American Birds. Touchstone. str. 296—298. ISBN 978-0-671-65989-9.

[2] Specimen UMMP 50982, a partial left coracoid from Fox Canyon: Ford (1966).

[Mlikovsky-3] Mlíkovský, Jirí (2002). Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. maj 2011). Ninox Press, Prague.

[Johnson-4] Johnson, David . Owls in the Fossil Record. The owl pages.

[Heidrich-5] Heidrich, Petra; König, Claus & Wink, Michael (1995). „Molecular phylogeny of the South American Otus atricapillus complex (Aves Strigidae) inferred from nucleotide sequences of the mitochondrial cytochrome b gene” (PDF). Zeitschrift für Naturforschung C. 50 (3–4): 294—302.

[Wink-6] Wink, Michael & Heidrich, Petra (1999). Molecular evolution and systematics of owls (Strigiformes). In: König, Claus; Weick, F. & Becking, J.H. (eds.) Owls: A guide to the owls of the world. Yale University Press. . New Haven. 2003. pp. 39–57. ISBN 978-0-300-07920-3.

[Ford-7] Ford, Norman L. (1966). „Fossil Owls From the Rexroad Fauna of the Upper Pliocene in Kansas” (PDF). Condor. 68 (5): 472—475. doi:10.2307/1365319.

[Moreno-8] Moreno, Jorge A. (1998). „Status of the Virgin Islands Screech-Owl”. Journal of Field Ornithology. 69 (4): 557—562.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

p r u Sove (Strigiformes)
Prave sove (Strigidae)	Aegolius Asio Athene Bubo (Scotopelia) Ciccaba Glaucidium Jubula Lophostrix Margarobyas Megascops Micrathene Nesasio Ninox Otus Pseudoscops Psiloscops Ptilopsis Pulsatrix Pyrroglaux Strix Surnia Uroglaux Xenoglaux †Alasio †Intulula †Mascarenotus †Mioglaux
Kukuvije (Tytonidae)	Phodilus Tyto †Nocturnavis †Necrobyas †Selenornis †Prosybris
Vikimedija	Kategorija na Vikipediji Sove na Vikimedijinoj ostavi Sove na Vikivrstama Sove na Vikipodacima
†Izumrle

p r u Megascops
Megascops	Megascops asio Megascops kennicottii Megascops seductus Megascops cooperi Megascops trichopsis Megascops choliba Megascops roboratus Megascops koepckeae Megascops clarkii Megascops barbarus Megascops ingens Megascops colombianus Megascops petersoni Megascops marshalli Megascops watsonii Megascops guatemalae Megascops vermiculatus Megascops roraimae Megascops napensis Megascops centralis Megascops hoyi Megascops atricapilla Megascops sanctaecatarinae Megascops nudipes Megascops albogularis
Kategorija na Vikipediji Megascops na Vikimedijinoj ostavi Megascops na Vikivrstama Megascops na Vikipodacima