Pređi na sadržaj

Goran Milašinović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Goran Milašinović
Lični podaci
Datum rođenja(1958-06-26)26. jun 1958. (65 god.)
Mesto rođenjaĐakovo, FNR Jugoslavija

Goran R. Milašinović (Đakovo, 26. jun 1958) redovni je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, lekar specijalista interne medicine, kardiolog-elektrofiziolog i književnik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Završio je osnovne (1982), magistarske (1993) i akademske doktorske studije (2000) na matičnom Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od 1989. godine je stalno zaposlen na Institutu za kardiovaskularne bolesti KCS.[1]

Nastavna i istraživačka aktivnost[uredi | uredi izvor]

Biran je u zvanje docenta (2004. i 2010. godine), vanrednog profesora (2010. i 2015. godine) i u zvanje redovnog profesora (2016) za užu naučnu oblast Interna medicina (kardiologija) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1][2]

Najveći broj naučnih radova objavio je u oblasti kardiologije, pejsmejker terapije, kao i terapije poremećaja srčanog ritma. U svom naučnoistraživačkom radu aktivno je sarađivao sa inženjerima, matematičarima i fizičarima. Održao je više predavanja u inostranstvu, učesnik je i rukovodilac nacionalnih i međunarodnih projekata, kao i međunarodnih multicentričnih studija.[1][3]

Rukovodeće pozicije i učešće u odborima[uredi | uredi izvor]

Predsednik je Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom od 2015. godine[4][5][6], a obavljao je i funkciju predsednika Republičke stručne komisije za izradu i implementaciju vodiča dobre prakse[7][8]. Direktor je Pejsmejker centra KCS[9] koji je u decembru 2018. godine proslavio jubilarnih 50 godina postojanja[10]. U dva mandata (2009-2013 i 2015-2017) obavljao je funkciju predsednika radne grupe za Pejsing i resinhronizaciju u Udruženju kardiologa Srbije.[11]

Član je naučnog i počasnog odbora VII Kongresa hipertenzije Srbije[12], naučnog odbora časopisa urgentne medicine „Halo 194“[13] i Zaječarskog simpozijuma interventne kardiologije ZASINK 2018 sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Interventna kardiologija zapadnog Balkana“.[14]

Doprinos razvoju zdravstva[uredi | uredi izvor]

U 2001. godini uveo je u Republici Srbiji resinhronizacionu terapiju u lečenju srčane slabosti, a u 2004. godini je započeo sa sprovođenjem edukacije i širenjem mreže Pejsmejker centara u Srbiji. Takođe, od 2004. godine sprovodi Nacionalni program za ukidanje liste čekanja za pejsmejkere u Srbiji, a u 2015. godini je imao najveći broj implantacija kardioverter defibrilatora ICD (engl. Implantable Cardioverter Defibrilator) i pejsmejkera za resinhronizacionu terapiju CRT (engl. Cardiac Resynchronisation Therapy) u zemlji.[1]

Učestvuje u radu Evropskog udruženja za srčani ritam EHRA (engl. European Heart Rhythm Association) na izradi „Bele knjige aritmija Evrope” od 2007. godine[15], a 2009. godine je inicirao udruženje istočnoevropskih elektrofiziologa u sastavu EHRA.[1]

Urednik je više nacionalnih vodiča dobre kliničke prakse ispred Republičke stručne komisije za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.[7][8]

Književno stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Prvu knjigu objavio je 1989. godine. Njegova knjiga epistolarne proze Voltin luk (1996) je nastala u saradnji sa Živojinom Pavlovićem, a knjigu razgovora Dva srca (2013) objavio je u saradnji sa Milošem Jevtićem.

Pregled književnih dela[uredi | uredi izvor]

Objavio je osam romana, knjigu epistolarne proze, knjigu poezije, knjigu razgovora i zbirku priča.[4]

Romani

  • Hereklov greh (1999)
  • Posmatrač mora (2001)
  • Kamera obskura (2003)
  • Apsint (2005)
  • Maske Sofije de Montenj (2007)
  • Trougao kvadrat (2009)
  • Rascepi (2011)
  • Slučaj Vinča (2017)

Knjiga epistolarne proze

  • Voltin luk (sa Živojinom Pavlovićem, 1996)

Knjiga poezije

  • Neistraženi bolovi (1989)

Knjiga razgovora

  • Dva srca (sa Milošem Jevtićem, 2013)

Zbirka priča

  • Lekari (2015)

Nagrade i priznanja za književno stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Roman Apsint (2005) je bio u finalu za NIN-ovu nagradu godine[16], u najužem izboru je bio i roman Kamera obskura (2003)[17], a u širem izboru roman Heraklov greh (1999).[18]

Dodeljeno mu je priznanje „Zlatni beočug” Kulturno prosvetne zajednice (KPZ) Beograda 2011. godine za trajni doprinos kulturi Beograda.[19] Za roman Slučaj Vinča (2017) u izdanju „Lagune” iz Beograda dobio je nagradu „Branko Ćopić” iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti.[20]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Materijali za sednicu Veća naučnih oblasti medicinskih nauka br. 19. od 17.05.2016. sa tačkom 3.6 - Izveštaj od 16.11.2015. za izbor dr Gorana Milašinovića u zvanje redovnog profesora”. Univerzitet u Beogradu. Arhivirano iz originala 17. 01. 2022. g. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  2. ^ „Nastavnici i saradnici”. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  3. ^ „Goran R. Milašinović”. Kobson Naši u WOS. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  4. ^ a b Božić, Lidija (7. 5. 2020). „Goran Milašinović: Povratak emocijama jedini je izlazak iz lavirinta Ničeovih crnih proročanstava”. Radio Televizija Srbije - RTS. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  5. ^ „Commission of the Republic of Serbia for UNESCO”. UNESCO. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  6. ^ „Republika Srbija i Ujedinjene nacije (UN)”. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Arhivirano iz originala 7. 7. 2020. g. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  7. ^ a b Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka dojke. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. str. 1—149. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  8. ^ a b Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje lipidskih poremećaja (PDF). Beograd: Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. 2012. str. 1—48. ISBN 978-86-6235-004-6. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  9. ^ „Pejsmejker centar”. Klinički centar Srbije. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  10. ^ „50 godina Pejsmejker centra KCS”. Klinički centar Srbije. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  11. ^ „Radne grupe”. Udruženje kardiologa Srbije. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  12. ^ „Organizacioni odbor UHS”. Kongres Hipertenzije sa međunarodnim učešćem Udruženja za hipertenziju Srbije (UHS). Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  13. ^ „Redakcija”. Naučni časopis urgentne medicine - Halo 194. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  14. ^ „Program Zaječarskog simpozijuma interventne kardiologije - ZASINK 2018” (PDF). Udruženje kardiologa Srbije. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  15. ^ „White Book”. EHRA. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  16. ^ „Apsint Gorana Milašinovića”. Laguna. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  17. ^ „Roman godine 2003.”. NIN. Arhivirano iz originala 07. 07. 2020. g. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  18. ^ „Uži izbor za NIN-ovu nagradu za romane objavljene 1999. godine”. NIN. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  19. ^ Gluvačević, Milena (14. 4. 2011). „Uručene nagrade Zlatni beočug” (PDF). Istorijski arhiv Beograda. Međunarodni Radio - Srbija. Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  20. ^ „Saopštenje povodom dodele nagrade iz Fonda Branka Ćopića u 2018. godini”. Srpska akademija nauka i umetnosti SANU. Pristupljeno 6. 7. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak vezan za naučnike je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горан_Милашиновић&oldid=27828244”