Diskurzivna psihologija

Diskurzivna psihologija (DP) je oblik analize diskursa koji se fokusira na psihološke teme u razgovoru, tekstu i slikama.

Kao suprotnost mejnstrim psihološkom tretmanu diskursa kao „ogledala“ za izražavanje misli, namera, motiva, itd., osnivači DP-a su je zamišljali kao „građevinsko dvorište“ u kome su svi takvi pretpostavljeni prethodni i nezavisni pojmovi mišljenja građeni od lingvističkih materijala, aktualizovani i, na različite manje direktne načine, obrađeni i vođeni. Ovde proučavanje psihološkog podrazumeva posvećenost ne unutrašnjem životu uma, već pisanim i govornim praksama u okviru kojih su ljudi prizivali, implicitno ili eksplicitno, pojmove upravo poput „unutrašnjeg života uma“.

Diskurzivna psihologija stoga počinje sa psihološkim fenomenima kao stvarima koje se konstruišu, prate i razumeju u interakciji. Evaluacija se, recimo, može konstruisati korišćenjem određenih fraza i idioma, na koje primalac odgovara (možda kao kompliment) i tretirati kao izraz jake pozicije. U diskurzivnoj psihologiji, fokus nije na psihološkim stvarima koje nekako izlaze u interakciju; radije, interakcija je primarno mesto gde su psihološki problemi aktivni. On je filozofski suprotstavljen tradicionalnijim kognitivističkim pristupima jeziku. Koristi studije prirodnog razgovora da bi kritikovao način na koji su teme konceptualizovane i tretirane u psihologiji.

Studija

Diskurzivna psihologija je relativno nova oblast ili subdisciplina psihologije. Razvila se krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, uglavnom iz društvenog konstrukcionizma i analize diskursa i snažno je povezana sa metodološkim inovacijama i analizom jezičkih podataka. Međutim, njen veći značaj je teorijski, kroz izazove koje je postavio za konceptualizacije ključnih psiholoških fenomena, kao što su pamćenje, stavovi, emocije i razumevanje osobe. I dalje je obeležena sporovima o njenoj odgovarajućoj teritoriji i praksi, kao i da generiše nova i drugačije nazvana polja rada.

Diskurs se može jednostavno definisati kao govorna ili pismena komunikacija. Iz toga sledi da se termin analiza diskursa može razumeti kao analiza takve komunikacije. Međutim, u kontekstu istraživanja, analiza diskursa je nespecifičan pojam. Koristi se za označavanje:

• metode ili skup strategija ili procedura za analizu podataka koji s u prikupljeni ili generisani za rešavanje određenih istraživačkih pitanja;
• metodologiju ili plan akcije koji leži u osnovi našeg izbora određenih metoda analize podataka i povezuje ovaj izbor sa onim što se istraživač nada da će postići pomoću istraživanja
• perspektiva društvenog života koja uključuje metateorijski i teorijski, zajedno sa analitičkim, principi;
• kritika kognitivizma u psihologiji – to jest, o ideji da su kognitivni procesi primarni oblikotvorci ljudskog delovanja