Dragutin Veličković
| Dragutin Veličković | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. april 1934. |
| Mesto rođenja | Aleksandrovac,  Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 7. jul 2015. (81 god.) |
| Mesto smrti | Beograd,  Srbija |
Dragutin P. Veličković (Aleksandrovac, 22. april 1934 — Beograd, 7. jul 2015) bio je srpski biohemičar i enzimolog, rektor Beogradskog univerziteta u periodu 1993 — 1997. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
U Aleksandrovcu Župskom je završio osnovnu, a u Negotinu srednju školu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu 1960, a na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu 1961, kada je izabran za asistenta u Institutu za primenu nuklearne energije. Za asistenta na predmetu Biohemija na istom fakultetu izabran je 1963. Magistrirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu 1965. godine. Doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu 1971. i izabran je za docenta.
Specijalizaciju u oblasti biljne biohemije, završio je 1976. na Univerzitet u Getingenu (Nemačka). Za vanrednog profesora za predmet Biohemija na Poljoprivrednom fakultetu izabran je 1978, a za redovnog profesora 1984. Na studijskom boravku u SAD u Pioriji (Ilinois) boravio je 1988. godine. Nastavu iz predmeta Biohemija na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu izvodio je školske 1989/90. i 1990/91. Na poslediplomskim studijama izvodio je nastavu iz predmeta Instrumentalne metode analiza, Biohemija i Enzimologija. Bio je šef Katedre za biohemiju, prodekan od 1979. do 1981, a potom dekan Poljoprivrednog fakulteta (pet mandata). Penzionisan je 2000. godine.
Bio je direktor Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju kao i član Prosvetnog saveta SRS i RS u dva mandata, predsednik Odbora za prirodne i tehničko-tehnološke nauke Jugoslovenske komisije za Unesko i član više stručnih i naučnih organizacija kao što su: Jugoslovensko društvo za biohemiju, Srpsko hemijsko društvo i dr.
Objavio je preko osamdeset naučnih radova iz oblasti biohemije. Bio je urednik jugoslovenskog časopisa Arhiv za poljoprivredne nauke i časopisa Review of Research Work at the Faculty of Agriculture Belgrade, a sarađivao je u inostranim naučnim i stručnim monografijama, zbornicima i časopisima.
Studentski protest 1996—1997[uredi | uredi izvor]
Dragutin Veličković došao je na mesto rektora Beogradskog Univerziteta nakon smene Rajka Vračara, koji je smenjen nakon što je podržao proteste 1991. i studentske proteste 1992. godine.[1]
Četvrtog dana studentskog protesta 25. novembra 1996. saopšteni su zahtevi da se Veličković, u tom trenutku rektor Beogradskog Univerziteta, i Nastavno-naučno veće Univerziteta odrede prema protestu, kao i tadašnji predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević u obraćanju naciji.
28. novembra Veličković izjavljuje da studentski protest predstavlja eklatantan primer uvođenja dnevne politike na Univerzitet i daje komentar "Nažalost, jedan manji broj studenata podlegao je ovim provokacijama, izmanipulisan je i izveden na ulice". Sledećeg dana, studenti izlaze sa zahtevom za smenu rektora, kao i studenta-prorektora Vojina Đurđevića.[2]
Na prvom glasanju o smeni rektora 15. januara 1997. u okviru javnog glasanja je Veličkoviću izglasano nepoverenje, a zatim je na tajnom glasanju izglasano da ostaje rektor Beogradskog Univerziteta. Ovo je izazvalo veliko nezadovoljstvo učesnika protesta.[3]
Dragutin Veličković dao je ostavku 7. marta 1997. na 106. dan protesta. Za vršioca dužnosti imenovao je Tomislava Dragovića, takođe bliskog vlastima.[4] Ubrzo je na to mesto došao Budislav Tatić, a 19. marta su potvrđene ostavke Veličkovića i studenta-prorektora Đurđevića na sastanku Saveta Beogradskog Univerziteta. Studenti su proslavili 119. dan protesta i pobednički prošetali centrom Beograda.[5] Na mesto v.d. rektora došao je Dragan Kuburović, koji je zatim u oktobru izabran na mesto rektora kao kompromisni kandidat s obzirom na to da je protivkandidat Marija Bogdanović aktivnije podržavala proteste prethodne godine.[1]
Dela[uredi | uredi izvor]
- Eksperimentalna biohemija (u saradnji sa Milomirom Džamićem i Mirjanom Pešić), 1966
- Biohemija, udžbenik za srednje obrazovanje, poljoprivredne i prehrambene struke, 1992. (više izdanja, poslednje 2003)
- Instrumentalne metode analiza, za studente poslediplomskih studija, 1993
- Osnovi biohemije, udžbenik za studente biotehničkih fakulteta, 1998. (više izdanja, poslednje 2003)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Milosavljević, Marijana (15. 1. 1998). „UNIVERZITET - GNJECENJE OTPORA”. NIN. Pristupljeno 21. 7. 2018.
- ^ Đurđević-Lukić, Svetlana; Janković, Ivana (6. 12. 1996). „IZ DANA U DAN”. NIN. Pristupljeno 21. 7. 2018.
- ^ Lekić, Bojana (19. 1. 1997). „STALJINSTICKA PREDSTAVA ZA NAROD”. Alternativna informativna mreža. Arhivirano iz originala 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018.
- ^ Gec, Jovana (8. 3. 1997). „Milosevic caves in to students, replaces pro-government rector” (na jeziku: engleski). Associated Press. Arhivirano iz originala 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018.
- ^ Grujić, Dragoslav (13. 11. 1999). „Deset Miloševićevih godina u deset slika (8)”. Vreme. Arhivirano iz originala 16. 07. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
